• Quo 1
  • quote 2
  • А 187
  • а 632
  • абутере 1
  • авантуре 1
  • авлије 2
  • авлији 1
  • авлију 3
  • Аврам 2
  • ад 1
  • Адама 1
  • адвокат 12
  • Адвокат 2
  • адвоката 7
  • адвокатов 1
  • адвокатом 1
  • адвокатска 1
  • адвокатске 1
  • адвокатски 2
  • адвокатским 1
  • адвокату 4
  • администрацији 2
  • адресовала 1
  • адресованим 1
  • аз 3
  • азбуке 1
  • Аја 1
  • Ајд 3
  • ајд 7
  • ајде 11
  • Ајде 3
  • ајдемо 2
  • ајдемоте 1
  • Ајдемоте 1
  • ајнлегерке 1
  • ајнсецима 1
  • Ајте 2
  • аката 2
  • ако 109
  • Ако 24
  • акова 2
  • Аксентија 1
  • Аксентије 1
  • Акт 1
  • акт 22
  • акта 18
  • актима 3
  • актом 4
  • акту 2
  • акционарско 1
  • ал 28
  • Ал 6
  • ала 1
  • Ала 3
  • Алампије 1
  • албуме 1
  • Алемпија 8
  • Алемпије 11
  • Алемпијева 2
  • Алемпијеве 1
  • Алемпијевим 1
  • Алемпијевом 1
  • Алемпијем 1
  • али 229
  • Али 67
  • алкохола 2
  • ама 6
  • Ама 61
  • аманет 1
  • амин 1
  • Амин 1
  • амове 2
  • амрел 1
  • амрелом 1
  • ананас 1
  • ангажован 1
  • ангажовани 1
  • Андрић 1
  • анђели 3
  • анђео 1
  • Ане 1
  • анзихст 1
  • анзихтс 1
  • Аника 29
  • Анике 15
  • Аники 4
  • Аникина 1
  • Аникино 5
  • Аникиног 1
  • Аникиној 2
  • Аникину 1
  • Аником 1
  • Анику 4
  • Анина 1
  • Анкино 1
  • антиалкохолизма 1
  • антифонским 1
  • апетит 1
  • Апетит 1
  • апетиту 1
  • аплаудирају 1
  • аплаудирати 1
  • аплауз 4
  • аплауза 3
  • аплаузе 1
  • аплаузи 1
  • аплаузу 1
  • апотекар 1
  • апотекарица 1
  • апотекарицу 1
  • апсе 1
  • аргументе 1
  • арњевима 2
  • Арса 1
  • Арсиница 1
  • Арсо 1
  • артији 1
  • артикал 1
  • артикле 1
  • артикли 1
  • артиклима 1
  • артиклу 1
  • артилеријски 1
  • артилеријског 1
  • артиљеријски 1
  • артиљериском 1
  • архивар 4
  • архиви 3
  • архимандрит 2
  • архимандрита 1
  • арџија 3
  • Ау 1
  • аудациа 1
  • аудијенцију 1
  • аустријских 1
  • ауторитативно 1
  • ах 2
  • Ах 8
  • б 1
  • Б 3
  • баба 4
  • бабе 1
  • бабиње 1
  • Бабица 4
  • бабица 6
  • бабици 1
  • бабицу 3
  • бабускера 1
  • бави 2
  • Бадава 2
  • бадава 5
  • Бајазита 1
  • Бајна 1
  • бакалин 1
  • бакалница 1
  • бакрачу 1
  • Балканску 1
  • банану 1
  • банаћанин 4
  • бандиска 1
  • бандиста 3
  • бандисте 1
  • Бандисти 1
  • бандистом 1
  • банке 1
  • бану 1
  • бање 1
  • бар 26
  • барутана 1
  • батак 1
  • батаке 1
  • батал 2
  • батина 3
  • батине 1
  • батину 1
  • батистна 1
  • бацајући 1
  • бацања 2
  • бацање 1
  • бацању 3
  • бацао 1
  • баци 8
  • бацила 2
  • бацило 1
  • Бацило 1
  • бацио 1
  • бацити 1
  • бачено 1
  • баш 58
  • Баш 8
  • башкарио 1
  • башти 1
  • бденију 1
  • беда 5
  • беде 5
  • беди 1
  • бедни 1
  • бедну 1
  • бедо 1
  • беду 6
  • бежао 1
  • бежати 1
  • бежи 1
  • бежите 1
  • Без 1
  • без 39
  • безбрижне 1
  • безбрижно 4
  • безброј 2
  • безобзирце 1
  • бекељили 1
  • бекељио 2
  • бекељите 1
  • бекељити 1
  • Бела 1
  • бела 2
  • беле 6
  • бележио 2
  • бели 3
  • белим 1
  • белих 2
  • бело 1
  • белом 1
  • беломе 1
  • бенкица 1
  • бенкице 1
  • Београд 10
  • БЕОГРАД 2
  • Београда 5
  • београдске 1
  • београдски 3
  • београдских 1
  • београдског 1
  • Београду 10
  • Београђани 1
  • берба 1
  • берберин 2
  • берберница 1
  • берби 1
  • берићетна 1
  • бесвесно 1
  • беседа 1
  • беседе 2
  • беседи 1
  • беседу 5
  • бескорисном 1
  • бесна 1
  • бесно 1
  • бесомучан 2
  • бесплатне 1
  • бесплатно 1
  • бесплатну 1
  • Бетовен 6
  • беху 4
  • беше 15
  • Би 1
  • би 411
  • библиотека 1
  • библиотеке 1
  • библиотеци 1
  • бив 1
  • бива 13
  • бивша 2
  • Бивше 1
  • бивши 3
  • бије 2
  • Била 1
  • била 63
  • биле 2
  • Били 1
  • били 16
  • било 116
  • Било 2
  • бина 1
  • бине 2
  • бини 1
  • бину 3
  • Био 10
  • био 120
  • Бирајте 1
  • бирале 1
  • бирачима 1
  • биров 15
  • Биров 2
  • Бирова 1
  • бирова 3
  • бирови 1
  • бирову 3
  • бисаге 1
  • битанга 3
  • бити 83
  • Биће 2
  • биће 9
  • бих 28
  • благајника 2
  • благдани 1
  • благим 1
  • Благо 1
  • благо 4
  • Благовести 2
  • благодарећи 1
  • благодари 1
  • благодарним 2
  • благодарности 1
  • благодарношћу 1
  • благодети 1
  • благосиљао 1
  • благословио 1
  • блата 1
  • блау 8
  • блед 4
  • бледе 1
  • бледи 1
  • бледило 2
  • бледуњав 1
  • бленуо 1
  • блесну 1
  • ближа 1
  • ближе 4
  • ближњега 2
  • ближњем 1
  • близанце 1
  • близнаке 2
  • близу 5
  • блистала 1
  • блузе 1
  • блузу 1
  • бљује 1
  • бог 2
  • Бог 31
  • Бога 54
  • богат 1
  • богата 2
  • богати 1
  • богату 1
  • богме 3
  • Богом 5
  • богомољци 1
  • Богослов 1
  • богослов 19
  • богослова 4
  • богословије 4
  • богословији 1
  • богословију 1
  • богоугодну 1
  • богочовек 1
  • Богу 21
  • боде 1
  • Боже 27
  • Божидар 1
  • Божији 1
  • Божијој 1
  • Божић 8
  • Божића 1
  • Божићеву 1
  • Божићу 1
  • божја 3
  • Божја 3
  • божје 2
  • Божје 5
  • божјег 1
  • божјега 1
  • божјем 1
  • божји 3
  • Божји 3
  • Божјим 1
  • Божјој 1
  • божју 2
  • Божју 2
  • бозаџијама 1
  • бозаџије 1
  • бозаџијска 1
  • боја 1
  • бојећи 2
  • боји 1
  • бојим 1
  • бојите 3
  • бојом 1
  • боју 1
  • бол 5
  • бола 1
  • болан 1
  • болело 1
  • болесник 3
  • Болесник 3
  • болесникових 1
  • болесникову 1
  • Болеснику 1
  • болесницима 1
  • болеснога 1
  • болест 4
  • болестан 1
  • боли 1
  • Болнице 1
  • боловао 1
  • боља 1
  • Боље 3
  • боље 35
  • бољетицу 1
  • бољи 1
  • Бољи 1
  • бомбардују 1
  • Боме 1
  • боме 13
  • боно 2
  • борбе 1
  • борић 1
  • Босиљка 31
  • Босиљке 1
  • Босиљки 4
  • Босиљкина 1
  • Босиљкиним 1
  • Босиљком 2
  • боца 1
  • боцкам 1
  • боцне 1
  • боцнем 3
  • боцну 1
  • бошчалук 1
  • Бр 2
  • бр 7
  • Брава 1
  • брада 2
  • браде 5
  • браду 3
  • бразду 1
  • браку 9
  • брани 10
  • бранио 1
  • БРАНИСЛАВ 1
  • Бранислава 1
  • БРАНИСЛАВА 1
  • браниће 1
  • браниш 1
  • Брат 1
  • брат 2
  • Брате 2
  • брате 45
  • братски 1
  • брату 2
  • браћа 3
  • браће 2
  • Браће 3
  • браћи 1
  • Браћо 1
  • браћо 9
  • брачна 1
  • брачни 1
  • брачно 1
  • брачнога 1
  • брашном 1
  • брбљив 1
  • брдашце 1
  • брдо 2
  • Брду 1
  • бре 1
  • Бре 1
  • бременом 1
  • бренована 1
  • брескве 1
  • брже 6
  • бржим 1
  • брз 1
  • брзо 11
  • брзоплет 1
  • брзоплето 2
  • Брига 1
  • брига 9
  • бриге 1
  • бригу 11
  • брижљиви 1
  • брижна 1
  • брижно 1
  • брижној 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • бријати 1
  • брине 5
  • брините 1
  • брину 1
  • бринула 1
  • бринуо 1
  • бринућу 1
  • брисан 1
  • брисао 2
  • бришући 2
  • бркати 1
  • бркова 2
  • бркове 7
  • бркови 1
  • број 24
  • бројањем 1
  • бројао 1
  • бројем 1
  • броји 3
  • бројимо 1
  • бројиш 2
  • бронерске 1
  • бронерских 1
  • брука 12
  • бруке 2
  • бруком 1
  • бруку 2
  • бруци 1
  • бубањ 1
  • бубњеви 1
  • бубрега 1
  • бубреге 1
  • бубрези 1
  • бувица 2
  • бувице 2
  • бувицом 1
  • бувицу 1
  • буву 1
  • будале 1
  • буде 40
  • будем 3
  • будемо 1
  • будете 1
  • буди 1
  • Буди 3
  • будимски 1
  • будимску 1
  • будио 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • будити 1
  • будућа 1
  • будућег 1
  • будућега 1
  • будући 3
  • будућим 1
  • будућност 3
  • будућности 2
  • будућношћу 1
  • букагије 3
  • буки 4
  • бунар 1
  • бунара 1
  • бунда 1
  • бунду 2
  • буни 3
  • бунилу 1
  • буниш 1
  • буновна 1
  • буновно 1
  • бунца 2
  • бура 2
  • бурекџијама 1
  • бурета 2
  • Буринца 3
  • бурне 1
  • бурно 1
  • буса 1
  • бутини 2
  • буче 1
  • буџету 1
  • бушкање 1
  • бушкао 1
  • в 1
  • В 1
  • вад 1
  • важан 1
  • важила 3
  • важио 1
  • важна 2
  • важне 1
  • важним 1
  • важно 6
  • важном 1
  • важну 1
  • ваздан 1
  • ваздух 1
  • Вазнесенску 1
  • вајдише 1
  • вајка 1
  • вала 1
  • Вала 3
  • ваља 10
  • ваљада 7
  • Ваљало 1
  • ваљало 3
  • Ваљда 2
  • ваљда 28
  • вам 94
  • Вама 1
  • вама 21
  • Ван 1
  • ванбрачно 4
  • ванзаконо 1
  • ванредни 2
  • ванредно 1
  • варају 1
  • варао 1
  • варате 1
  • варварски 1
  • варнице 1
  • Варош 1
  • варош 16
  • вароши 24
  • варошице 1
  • варошици 2
  • варошицу 2
  • Вас 2
  • вас 57
  • Васа 24
  • Васе 1
  • Васи 1
  • Васин 1
  • Васиних 1
  • Васиној 1
  • Васину 1
  • Васо 2
  • Васом 1
  • васпитана 1
  • васпитано 1
  • васпитање 1
  • васпитању 3
  • васпитати 1
  • Васу 6
  • ватра 1
  • ватраљ 1
  • ватрен 1
  • ватрене 2
  • ватрено 2
  • ватрогаске 2
  • ватрогасне 1
  • ватрогасну 1
  • ватрогасци 1
  • ватром 1
  • ватру 5
  • Ваш 1
  • ваш 5
  • ваша 4
  • вашар 1
  • вашара 2
  • вашарима 1
  • вашарски 1
  • вашару 2
  • Ваше 1
  • ваше 8
  • вашег 4
  • вашем 4
  • вашој 2
  • вашом 1
  • вашу 1
  • ведра 2
  • ведри 1
  • вежбе 1
  • веза 1
  • везала 1
  • везан 1
  • везани 2
  • везано 1
  • везао 1
  • везати 1
  • везе 4
  • везу 1
  • везув 2
  • век 1
  • века 2
  • веле 9
  • Вели 12
  • вели 125
  • велик 1
  • велика 7
  • велике 9
  • велики 20
  • великим 2
  • велико 12
  • великог 2
  • великој 1
  • великом 1
  • великомученик 1
  • велику 7
  • Велим 2
  • велим 25
  • величина 1
  • величини 1
  • велиш 4
  • велможа 1
  • венит 1
  • венча 1
  • венчају 1
  • венчање 1
  • венчати 1
  • веома 1
  • вепра 4
  • веран 1
  • вергл 3
  • вергле 1
  • вересија 1
  • вересију 2
  • верног 1
  • веро 1
  • веровао 2
  • веровати 3
  • вероватно 2
  • Веруј 1
  • верује 2
  • Верујем 1
  • верујем 3
  • верујете 1
  • верујте 2
  • верујући 1
  • весела 1
  • весело 6
  • веселом 1
  • Весеље 1
  • весеље 2
  • весељу 1
  • весео 3
  • вест 3
  • вести 2
  • ветар 3
  • Већ 1
  • већ 203
  • већа 1
  • веће 1
  • већега 1
  • већи 5
  • већина 1
  • већом 1
  • већу 2
  • вече 17
  • Вечера 1
  • вечера 2
  • вечерава 1
  • вечерао 1
  • вечерас 6
  • вечерати 1
  • вечере 7
  • вечери 7
  • вечерња 1
  • вечером 2
  • вечеру 5
  • вечита 1
  • вечито 1
  • вечиту 1
  • вечна 3
  • веш 3
  • веша 1
  • вешерки 1
  • вешерским 1
  • вешт 1
  • вештак 6
  • вештака 2
  • вештаковом 1
  • вештачко 1
  • вештина 1
  • вештине 4
  • вештини 5
  • вештином 1
  • вештину 2
  • вешто 2
  • вештом 1
  • вешу 1
  • ви 114
  • Ви 24
  • вид 2
  • Виде 1
  • виде 30
  • Видев 1
  • видела 3
  • виделе 1
  • видели 7
  • видело 2
  • Видео 2
  • видео 24
  • видесте 1
  • видети 13
  • видеће 3
  • видећемо 1
  • Видећете 1
  • видећи 5
  • видех 2
  • видеше 3
  • Види 2
  • види 32
  • Видим 1
  • видим 18
  • видимо 5
  • видите 16
  • Видите 3
  • Видиш 1
  • видиш 26
  • Видојковића 1
  • виду 1
  • виђа 1
  • виђао 1
  • виђених 1
  • вије 1
  • викне 1
  • викну 6
  • викнуо 1
  • викнуше 1
  • викса 1
  • вила 1
  • Вила 1
  • вилама 1
  • виле 5
  • вилине 1
  • вилино 1
  • вилиној 1
  • вилином 1
  • вина 14
  • вино 13
  • виноград 2
  • вином 1
  • виолински 1
  • виршла 3
  • вис 1
  • висе 1
  • виси 1
  • висила 1
  • висина 1
  • висину 1
  • висока 1
  • високо 1
  • витицама 2
  • витриолом 1
  • Вићентије 1
  • вихор 1
  • вицеве 1
  • вицеви 2
  • вицем 1
  • виче 2
  • вичем 1
  • вичући 1
  • Више 3
  • више 92
  • вишој 1
  • владика 4
  • влажна 2
  • власт 11
  • власти 6
  • властима 2
  • влашћу 1
  • вода 3
  • воде 10
  • воденица 2
  • воденице 3
  • воденици 1
  • воденицу 2
  • води 13
  • водили 4
  • водимо 1
  • водио 2
  • водити 2
  • водицом 1
  • водом 2
  • водопад 1
  • воду 5
  • возио 1
  • возом 1
  • војне 1
  • Војне 1
  • војничке 1
  • војнички 3
  • војничким 1
  • војничком 1
  • војно 1
  • војска 2
  • војску 2
  • војсци 2
  • волела 3
  • волео 5
  • воли 9
  • волим 13
  • Волим 2
  • волимо 2
  • волиш 1
  • волшебник 1
  • воља 5
  • вољи 2
  • Вољно 1
  • вољом 1
  • вољу 3
  • восак 5
  • воћа 1
  • воће 2
  • воћњака 1
  • вочићи 1
  • вр 1
  • враголасто 4
  • врат 4
  • Врата 3
  • врата 57
  • Врати 1
  • врати 18
  • вратила 4
  • вратили 3
  • вратим 5
  • вратима 28
  • Вратимо 1
  • вратимо 2
  • вратио 6
  • вратити 2
  • вратише 2
  • вратних 1
  • вратницама 2
  • вратнице 1
  • вратом 2
  • врату 1
  • враћа 5
  • враћају 3
  • враћајући 1
  • Враћајући 1
  • враћала 1
  • враћам 2
  • враћао 1
  • враћаш 1
  • Врачара 1
  • врачаре 1
  • врачари 1
  • врдања 1
  • врдате 1
  • врднух 1
  • вреде 4
  • вреди 2
  • вредне 1
  • вредно 2
  • вређала 1
  • вређати 2
  • вређаш 1
  • врела 1
  • Врела 1
  • време 46
  • времена 11
  • врзмао 1
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врисне 1
  • Врло 7
  • врло 84
  • врпољио 1
  • врррр 1
  • врррц 1
  • врсте 1
  • вртети 2
  • вртећи 1
  • врти 2
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућина 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врхунца 1
  • вршена 1
  • вршењу 1
  • врши 1
  • вршим 1
  • вршио 2
  • вршка 1
  • вукла 2
  • вукли 1
  • вунене 1
  • вући 2
  • вуче 3
  • вучем 1
  • Г 10
  • г 92
  • га 285
  • гадан 1
  • гадне 1
  • газда 5
  • газдарицу 1
  • газде 1
  • газдинство 1
  • гајде 1
  • гак 1
  • гамиже 1
  • гарантовати 2
  • гардеробе 1
  • гардероби 1
  • гардеробом 1
  • гардеробу 1
  • гардист 1
  • Гасили 1
  • гаће 1
  • гвирну 1
  • Где 3
  • где 74
  • гдегод 4
  • гдекад 1
  • гдеко 1
  • гдекоји 1
  • гдекојој 1
  • гдешто 1
  • гега 1
  • генерал 3
  • генерали 1
  • генералштабну 1
  • гест 1
  • гестом 1
  • ГЕЦА 2
  • гис 1
  • ГЛАВА 37
  • глава 9
  • главама 2
  • главе 25
  • глави 29
  • Главна 2
  • главна 4
  • главне 1
  • Главне 1
  • главни 4
  • главно 9
  • Главној 1
  • главној 2
  • главном 2
  • главну 2
  • главобоље 1
  • главобољу 1
  • главом 11
  • главу 41
  • гладне 1
  • гладну 1
  • Глас 1
  • глас 21
  • гласа 2
  • Гласан 1
  • гласан 3
  • гласи 3
  • гласила 3
  • гласио 2
  • гласније 1
  • гласним 1
  • гласно 14
  • гласова 1
  • гласом 15
  • Гле 1
  • гледа 22
  • Гледај 1
  • гледај 2
  • гледајте 1
  • Гледају 1
  • гледају 4
  • гледајући 4
  • гледала 1
  • гледалац 1
  • гледали 5
  • гледало 1
  • гледам 3
  • гледања 1
  • гледао 16
  • гледаоце 1
  • гледате 1
  • гледаш 1
  • гледе 1
  • гледишта 1
  • гледиште 1
  • гледишту 1
  • глисте 1
  • глобу 1
  • глумац 3
  • глумаца 2
  • глумачку 1
  • глумица 2
  • глумице 2
  • глумицу 2
  • глумце 6
  • Глумци 1
  • глумци 5
  • глуп 4
  • глупо 3
  • гневан 1
  • гнездо 1
  • говор 5
  • говора 4
  • говоре 4
  • говорећи 3
  • говори 23
  • Говори 4
  • говорила 3
  • говориле 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • Говорило 1
  • говорим 4
  • говорио 17
  • говорите 2
  • говорити 10
  • говориш 2
  • говорљиви 1
  • говорничким 1
  • говором 1
  • год 11
  • годило 1
  • година 22
  • годинама 3
  • године 13
  • години 1
  • годину 5
  • годишње 3
  • гојазна 1
  • гоји 1
  • гола 3
  • голе 1
  • голим 1
  • голица 3
  • голишав 1
  • голо 1
  • голобрадо 1
  • голу 1
  • голуб 1
  • Голуба 1
  • гомила 4
  • гомилама 1
  • гомили 1
  • гомилица 2
  • гомилу 1
  • гонио 1
  • гониоцу 1
  • Горе 1
  • горе 11
  • горега 1
  • горела 1
  • горео 1
  • гори 1
  • горко 1
  • горње 2
  • горњег 1
  • горњем 1
  • горњи 2
  • госпа 78
  • Госпа 8
  • госпе 1
  • госпо 1
  • Господ 1
  • Господа 1
  • господа 2
  • Господе 1
  • господин 138
  • Господин 28
  • господина 19
  • Господине 4
  • господине 45
  • господином 2
  • господину 13
  • господњем 1
  • Господњи 1
  • Господо 1
  • господо 4
  • господом 1
  • госпођа 103
  • Госпођа 34
  • госпођама 1
  • госпође 13
  • госпођи 22
  • госпођиним 1
  • госпођица 12
  • Госпођица 6
  • Госпођице 2
  • госпођице 3
  • госпођици 5
  • госпођицом 2
  • Госпођо 1
  • госпођо 16
  • госпођом 4
  • Госпођу 1
  • госпођу 9
  • госпоја 1
  • гост 1
  • госта 1
  • гости 1
  • гостију 1
  • гостионица 1
  • готов 8
  • готова 1
  • готовина 1
  • Готово 1
  • готово 13
  • готовост 1
  • готову 1
  • град 4
  • гради 1
  • граду 1
  • грађана 4
  • грађане 3
  • грађани 1
  • Грађани 1
  • грађанима 3
  • грађанин 3
  • грађанина 2
  • грађанске 1
  • Грађанске 1
  • грађански 1
  • Грађанској 1
  • Грађанску 1
  • грађанства 4
  • гракну 1
  • грама 1
  • граматичке 1
  • граматички 1
  • границе 3
  • грациозно 2
  • грдан 2
  • грди 1
  • грдно 4
  • грдњи 1
  • ГРЕГОРИЋА 1
  • греси 2
  • грех 7
  • греха 2
  • грехова 1
  • грехове 1
  • Грехота 1
  • грешити 1
  • грешке 1
  • грешна 1
  • Грешна 1
  • грешне 1
  • Грешни 1
  • грешни 10
  • грешник 2
  • грешним 1
  • грешницу 1
  • грешно 1
  • грешнога 3
  • грешноме 2
  • грешну 1
  • Григорије 2
  • грижа 3
  • грижу 1
  • гризеш 1
  • гримасе 1
  • грјадушчи 2
  • грла 1
  • грле 1
  • грлење 1
  • грлили 1
  • грлити 1
  • грло 5
  • грмнух 1
  • гроб 4
  • гроба 2
  • гробља 5
  • гробљу 1
  • гробова 1
  • гробовима 2
  • гробу 7
  • грозно 1
  • грозној 1
  • грокће 1
  • Гром 1
  • гром 2
  • громова 1
  • громогласним 1
  • грохотом 1
  • грош 1
  • гроша 3
  • грубој 1
  • грува 3
  • грувати 1
  • груди 4
  • грудима 3
  • груне 2
  • груну 2
  • грунуо 2
  • група 1
  • грцајући 1
  • грчеве 5
  • грчеви 1
  • губитак 1
  • гугутка 2
  • гужва 3
  • гуја 2
  • гукну 1
  • Гумаластика 1
  • гумаластику 1
  • гуме 1
  • гуму 1
  • гунђа 2
  • гунђајући 1
  • гура 1
  • гуркању 1
  • гуркати 1
  • гурну 2
  • гусак 1
  • гута 1
  • Гутам 1
  • гутао 1
  • гуче 3
  • гушу 2
  • Д 3
  • да 2051
  • Да 56
  • дабоме 15
  • Дабоме 6
  • давала 2
  • давало 2
  • давао 2
  • давати 3
  • даваће 1
  • дави 1
  • Давно 1
  • давно 4
  • даде 12
  • дадох 2
  • Дадоше 1
  • даду 1
  • Дај 5
  • дај 7
  • дајдер 1
  • даје 8
  • Дајем 1
  • дајем 3
  • дајете 2
  • дајеш 1
  • Дајте 3
  • Дакле 17
  • дакле 27
  • дала 10
  • далека 11
  • далеко 8
  • дали 6
  • дало 2
  • даља 1
  • даље 49
  • даљи 5
  • даљини 1
  • дам 8
  • дама 2
  • дамама 2
  • даме 1
  • дами 1
  • дамо 3
  • дамом 1
  • дан 34
  • дана 84
  • данас 19
  • Данас 3
  • данашња 1
  • дане 4
  • дани 3
  • данима 1
  • дану 1
  • дануо 1
  • дању 2
  • дао 7
  • дар 1
  • даром 1
  • дарује 1
  • Даске 1
  • даске 3
  • дат 1
  • дате 5
  • дати 17
  • Дато 1
  • датумима 1
  • Даћемо 1
  • даћеш 1
  • даћима 1
  • Даћу 2
  • даћу 3
  • дахну 1
  • даш 4
  • два 51
  • двадесет 16
  • ДВАДЕСЕТ 9
  • ДВАДЕСЕТА 1
  • дваест 1
  • дванаест 8
  • ДВАНАЕСТА 1
  • дванаестој 1
  • дванаесторо 1
  • двапут 4
  • Две 1
  • две 39
  • двеју 1
  • двема 1
  • Двеста 1
  • двеста 7
  • дводинарац 2
  • двоје 8
  • двојим 1
  • двојица 3
  • двојице 1
  • двојицу 1
  • дворишта 1
  • двориште 2
  • двориштима 1
  • дворишту 1
  • двору 1
  • дворца 1
  • де 4
  • дебате 3
  • дебела 2
  • дебеле 1
  • дебелу 1
  • девет 10
  • ДЕВЕТА 2
  • ДЕВЕТНАЕСТА 1
  • деветом 2
  • деветоме 1
  • девојачка 1
  • девојачким 1
  • девојка 13
  • девојке 3
  • девојком 1
  • девојку 6
  • девојче 6
  • девојчица 1
  • девојчици 1
  • девојчицу 1
  • деде 2
  • Дедер 4
  • дедер 6
  • дедом 1
  • дежмекаст 1
  • дежура 2
  • дежурања 3
  • дежурање 2
  • Дежурни 1
  • дежурства 1
  • Дездемона 1
  • Дездемону 1
  • дејство 1
  • деклинације 1
  • декорацијама 1
  • ДЕЛА 1
  • дела 2
  • деламо 2
  • деле 3
  • делова 1
  • делови 1
  • делокруг 1
  • делокругу 1
  • Делом 1
  • делу 1
  • деманти 1
  • демасковао 1
  • демонстративно 1
  • део 3
  • депеша 1
  • депеши 1
  • депутација 2
  • депутацију 2
  • дере 4
  • дерњава 2
  • дерњаве 1
  • дерњаву 2
  • дерњао 1
  • десет 21
  • ДЕСЕТА 1
  • десетој 1
  • десеторо 1
  • Деси 1
  • деси 4
  • десила 2
  • десили 1
  • Десило 1
  • десило 12
  • десио 3
  • десити 3
  • десне 1
  • десно 10
  • десној 1
  • десну 1
  • ДЕТЕ 1
  • дете 250
  • Дете 3
  • детета 20
  • дететом 23
  • Детету 2
  • детету 27
  • детиња 3
  • детиње 3
  • детињи 3
  • детињства 1
  • детињу 1
  • детом 1
  • дефинитиван 2
  • дефиниције 1
  • Дефицит 1
  • дефицит 2
  • деца 17
  • деце 19
  • деци 3
  • децом 3
  • децу 30
  • дечка 1
  • дечко 1
  • дечку 1
  • Дешава 1
  • дешава 4
  • дешавају 1
  • дешавала 1
  • дешавати 1
  • диван 1
  • дивећи 1
  • диви 1
  • дивизија 1
  • дивизију 1
  • дивила 3
  • дивиле 1
  • дивит 1
  • дивљачком 1
  • дивна 4
  • дивно 2
  • дивног 1
  • дивном 1
  • дигао 2
  • дигла 1
  • дигли 1
  • дигне 5
  • дигнем 2
  • дигнете 1
  • дигну 1
  • Дигну 1
  • дигох 2
  • дигоше 9
  • Диже 1
  • диже 37
  • Дижите 1
  • дижући 1
  • дизгине 1
  • дијалог 2
  • дико 1
  • диктату 1
  • диктирати 2
  • дима 1
  • Димитријевића 3
  • дин 1
  • динар 9
  • динара 38
  • дирам 1
  • директно 1
  • директор 2
  • директора 2
  • директору 1
  • дирецима 1
  • Дирљив 1
  • дирнуше 1
  • дискретно 1
  • дићи 1
  • дишем 1
  • дишу 1
  • дишући 1
  • длаке 1
  • длан 6
  • длана 7
  • длану 1
  • дна 2
  • дневним 1
  • дневних 1
  • дневно 1
  • дневног 1
  • дневнога 1
  • дневну 1
  • дну 1
  • до 113
  • До 4
  • доба 16
  • добави 1
  • Добар 1
  • добар 18
  • добаци 2
  • добацује 3
  • доби 9
  • добија 2
  • добије 2
  • добијем 1
  • добијеш 1
  • добију 1
  • добила 3
  • Добио 1
  • добио 10
  • добисмо 1
  • добити 5
  • добићете 1
  • Добићете 1
  • добићу 1
  • добише 1
  • добошем 1
  • Добра 2
  • добра 3
  • добре 3
  • Добри 1
  • добри 5
  • добрим 2
  • добро 51
  • Добро 6
  • доброг 2
  • доброј 1
  • доброта 1
  • добротвора 1
  • добротворне 1
  • доброти 1
  • доброћудног 1
  • добру 3
  • добује 1
  • доведе 3
  • довела 1
  • довело 1
  • довео 4
  • довикну 1
  • довикује 2
  • довољан 4
  • довољна 1
  • довољне 1
  • довољни 2
  • довољно 7
  • доврши 1
  • Догађај 1
  • догађај 10
  • догађаја 3
  • догађаје 1
  • догађајем 2
  • догађаји 2
  • догађају 3
  • догледу 1
  • договарају 2
  • договарате 1
  • договоре 1
  • договорили 3
  • Договоримо 1
  • договорити 1
  • Договорише 2
  • договору 1
  • догодило 2
  • додавао 1
  • додаде 35
  • додаје 25
  • додајте 1
  • додају 2
  • додајући 2
  • додала 2
  • додам 1
  • додао 2
  • додаће 1
  • додељује 1
  • додија 1
  • додир 1
  • додуше 2
  • дође 36
  • Дође 7
  • дођем 1
  • Дођем 1
  • дођете 1
  • дођеш 3
  • дођи 2
  • дођоше 1
  • дођу 4
  • доживео 2
  • доживесмо 1
  • дозва 1
  • дозволи 1
  • дозволу 1
  • дозвољавала 1
  • дозвољавам 1
  • Дозвољавам 1
  • дозива 1
  • дозна 1
  • Дознам 1
  • дознати 1
  • дозове 1
  • дозу 1
  • доје 1
  • дојиле 1
  • док 56
  • Док 6
  • докажем 1
  • доказ 3
  • доказа 1
  • доказао 1
  • доказати 2
  • доказивао 1
  • Доктор 1
  • доктор 9
  • докторе 1
  • доктори 1
  • доктору 1
  • долазак 1
  • долази 5
  • долазила 3
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазило 1
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доласку 1
  • доле 4
  • долете 2
  • доли 1
  • доликовало 1
  • доликује 1
  • дома 1
  • домак 1
  • домаћим 1
  • домаћин 1
  • домаћица 1
  • домаћице 1
  • дометнули 1
  • домином 1
  • домишља 2
  • домишљајући 1
  • домишљам 1
  • домишљао 1
  • донде 1
  • донекле 4
  • донела 1
  • донели 4
  • донео 7
  • донесе 13
  • донесем 2
  • донесеш 1
  • донеси 1
  • Донеси 1
  • донесите 1
  • донесу 2
  • донети 2
  • донеше 1
  • доносе 1
  • доноси 2
  • доносиле 1
  • доносио 1
  • доње 1
  • доњу 2
  • допада 1
  • допадао 1
  • допаде 5
  • допала 1
  • допао 1
  • допију 1
  • допирао 2
  • допиру 1
  • дописе 1
  • допратим 1
  • допре 2
  • допринело 1
  • допринети 1
  • допру 1
  • допуне 1
  • допуни 1
  • допуњавао 1
  • Допусти 1
  • дорастао 1
  • Дорћола 1
  • досад 12
  • досада 3
  • досадањем 1
  • досадањим 2
  • досаде 1
  • досади 4
  • досадила 1
  • досађује 1
  • досети 1
  • досетио 3
  • досетити 1
  • досећа 1
  • досећам 1
  • доскочило 1
  • дословце 4
  • доспео 1
  • доста 15
  • Доста 2
  • достојан 1
  • достојно 1
  • дотад 1
  • дотерао 1
  • Дотична 1
  • дотична 4
  • дотичне 1
  • дотични 1
  • дотичних 1
  • дотичног 1
  • дотичној 4
  • дотичном 1
  • дотичну 4
  • дотле 11
  • дотрча 2
  • дотрчали 1
  • дотрчи 1
  • Доћи 1
  • доћи 8
  • дохвате 1
  • дохвати 2
  • дохватила 1
  • дохватиле 1
  • доцкан 4
  • Доцније 2
  • доцније 7
  • дочека 2
  • дочекала 2
  • дочекали 1
  • дочекан 1
  • дочекасмо 1
  • дочекати 2
  • дочекаћу 2
  • дочепа 2
  • дочепају 1
  • дочепала 1
  • дочепам 1
  • Дошао 10
  • дошао 23
  • дошаптава 1
  • Дошла 1
  • дошла 14
  • дошли 9
  • Дошло 1
  • дошло 5
  • др 1
  • ДРАГ 1
  • Драга 1
  • драга 3
  • драге 1
  • драги 5
  • драго 1
  • дражило 1
  • Драјковца 2
  • дрва 2
  • дрвени 1
  • дрвену 2
  • дрека 2
  • дрекне 1
  • дрекну 13
  • дреку 1
  • држава 8
  • држави 2
  • државна 1
  • државне 1
  • државни 9
  • државног 1
  • државној 1
  • Државном 1
  • државну 1
  • држала 4
  • држале 2
  • држаље 1
  • држања 1
  • држао 4
  • држати 1
  • држе 4
  • држећи 2
  • држи 13
  • држим 1
  • држимо 1
  • држите 2
  • држиш 1
  • дробио 1
  • дрско 1
  • друг 1
  • друга 18
  • ДРУГА 3
  • Друга 5
  • другаче 5
  • другачи 1
  • друге 25
  • Други 3
  • други 42
  • Другим 1
  • другим 16
  • других 5
  • друго 31
  • Друго 8
  • другови 1
  • другог 6
  • другога 4
  • другој 7
  • Другом 1
  • другом 15
  • другоме 3
  • другу 10
  • друкче 8
  • Друкчије 1
  • друкчије 4
  • друм 2
  • друма 5
  • друмовима 1
  • друму 1
  • друштава 3
  • друштва 22
  • Друштва 5
  • друштвеног 1
  • друштвима 3
  • друштво 29
  • Друштво 3
  • Друштву 1
  • друштву 5
  • дрхтавица 1
  • дрхтавице 1
  • дрхтање 1
  • дршће 3
  • дршћем 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • дубоко 9
  • дува 1
  • дуван 1
  • дувана 3
  • дуварски 1
  • дуг 3
  • дугајлија 1
  • дугачке 3
  • дугачко 3
  • дугачком 1
  • дуге 2
  • дугим 1
  • дуго 22
  • дугова 1
  • дуговања 4
  • дуговањима 1
  • дуговао 1
  • дугове 2
  • дугог 1
  • дугогодишње 1
  • дугу 1
  • дуд 1
  • Дужан 1
  • дужан 4
  • дуже 1
  • дужег 6
  • дужи 1
  • дужна 6
  • дужни 2
  • дужник 1
  • дужника 1
  • дужником 1
  • дужнику 1
  • дужност 3
  • дужности 2
  • дужностима 1
  • дужну 1
  • дуката 6
  • Дунава 1
  • Дунаво 1
  • Дунаву 1
  • дуне 2
  • дункл 1
  • дуну 1
  • дунуо 3
  • дупло 1
  • дуплог 1
  • дућан 1
  • дућана 4
  • дућанима 1
  • дућанчић 1
  • Дућанџија 2
  • дућанџија 52
  • дућанџије 2
  • дућанџији 3
  • дућанџијом 3
  • дућанџију 8
  • дући 1
  • духовни 1
  • Духовни 1
  • духовног 2
  • духовнога 1
  • духовном 2
  • душа 3
  • душе 7
  • душевни 1
  • душевно 3
  • души 12
  • душица 1
  • душманин 1
  • душмански 3
  • душманским 1
  • душо 1
  • душом 2
  • душу 6
  • Ђ 1
  • ђаво 3
  • ђаволасте 1
  • ђаволасто 1
  • ђаволи 1
  • ђаволских 1
  • ђавоља 1
  • ђаке 1
  • ђакон 3
  • ђаче 1
  • Ђокића 1
  • ђубре 1
  • ђумрукџиЈа 1
  • Ђумрукџија 1
  • ђумрукџија 6
  • ђумрукџијско 1
  • Ђурђев 2
  • Ђурђевдана 1
  • ђурђевка 1
  • Ђурић 4
  • Ђурића 2
  • е 5
  • Е 76
  • ев 1
  • Ево 12
  • ево 32
  • европске 1
  • Еву 1
  • експлодирала 1
  • електрична 1
  • Елем 4
  • Елза 57
  • Елзе 5
  • Елзи 5
  • Елзине 1
  • Елзиној 2
  • Елзином 2
  • Елзину 2
  • Елзом 2
  • Елзу 4
  • Ене 1
  • Ено 2
  • ено 7
  • епитрахиљ 3
  • ескамотер 1
  • еспап 1
  • Етна 1
  • Етну 1
  • ето 24
  • Ето 32
  • Ех 1
  • Ж 1
  • жабе 1
  • жагор 1
  • жалби 1
  • жалбом 1
  • жалбу 5
  • жале 1
  • жали 3
  • жалимо 2
  • жалите 1
  • жалиш 1
  • жандар 1
  • жандара 2
  • жандарм 5
  • жандарма 2
  • жандарме 1
  • жандармеријског 1
  • жандармом 2
  • жандарму 1
  • Жао 1
  • жао 5
  • жаоку 1
  • жар 1
  • жару 2
  • жацну 1
  • жгеба 1
  • жгепче 3
  • жега 1
  • жедну 1
  • жеђ 1
  • железницу 1
  • желела 1
  • желели 2
  • желео 3
  • желим 1
  • желите 3
  • жеља 2
  • жеље 1
  • жељу 1
  • Жена 2
  • жена 52
  • женама 3
  • жене 28
  • Жене 4
  • жени 17
  • женидби 1
  • женидбу 1
  • женим 1
  • женин 1
  • женином 1
  • женио 1
  • женици 1
  • женицом 1
  • жено 2
  • женом 1
  • женска 5
  • женске 5
  • женски 4
  • женским 1
  • женскиња 1
  • женскиње 1
  • женских 3
  • Женско 1
  • женско 11
  • Женског 1
  • женског 2
  • женској 1
  • женску 2
  • жену 21
  • жестини 1
  • жив 9
  • жива 7
  • живе 2
  • живела 1
  • живели 3
  • живео 2
  • живети 1
  • живи 5
  • живим 1
  • живих 1
  • Живка 3
  • Живке 2
  • Живки 1
  • живо 2
  • живописан 1
  • живот 21
  • живота 8
  • животиња 1
  • животом 1
  • животу 21
  • живу 2
  • жижицама 1
  • жижицу 1
  • жила 2
  • жилама 1
  • жипоном 1
  • жмарце 1
  • жмарци 2
  • жмираве 1
  • жмирка 1
  • жмиркавих 1
  • жуљ 8
  • жуља 1
  • жуљу 1
  • жуманце 1
  • жури 1
  • журнал 2
  • журналима 1
  • журно 2
  • журу 3
  • жуте 1
  • За 12
  • за 389
  • забавља 1
  • забављам 1
  • забављао 2
  • забадала 1
  • забазди 1
  • забашурио 1
  • заби 1
  • заблагодари 1
  • заблуде 1
  • заблудели 1
  • забога 11
  • Забога 2
  • заборави 3
  • заборавила 1
  • заборавиле 1
  • заборавили 4
  • заборавимо 1
  • заборавио 5
  • заборавите 4
  • заборавити 4
  • заборавише 1
  • забранити 1
  • забрану 2
  • забрањено 1
  • забрине 2
  • забрину 6
  • забринула 2
  • забринут 3
  • забринути 1
  • забринуто 3
  • забринутости 1
  • забуна 2
  • забуни 4
  • забуну 4
  • заваде 1
  • завади 5
  • завадили 1
  • завадише 1
  • завађена 1
  • завађени 1
  • заварали 1
  • завати 1
  • заведен 1
  • Завеса 1
  • завеса 4
  • завесе 6
  • завеси 2
  • завесицама 1
  • завесом 1
  • завесу 3
  • завиде 1
  • завидну 1
  • завио 1
  • завирити 1
  • зависи 1
  • завлачи 2
  • завод 1
  • заводим 1
  • заводски 1
  • заводу 3
  • завршен 1
  • завршена 1
  • завршене 1
  • заврши 9
  • завршила 3
  • завршило 1
  • завршим 1
  • завршио 5
  • завукао 3
  • завукох 1
  • завуче 4
  • загази 1
  • Загледа 1
  • загледа 9
  • загледај 1
  • загледала 1
  • загледам 2
  • загонетка 4
  • загрејан 1
  • загрејану 1
  • загрли 5
  • Загрљај 1
  • загрљај 2
  • загрљају 2
  • загрми 1
  • загрцну 1
  • задаје 1
  • задао 1
  • задатак 2
  • задаћа 1
  • задесити 2
  • задивљен 1
  • задирале 1
  • задњем 1
  • задобова 1
  • задовољан 9
  • задовољи 1
  • задовољити 1
  • задовољни 1
  • задовољно 2
  • задовољства 1
  • задовољство 6
  • задовољством 1
  • задржа 2
  • задржавши 1
  • задржао 2
  • задржати 1
  • задржаше 1
  • задригао 2
  • задригла 2
  • задрхта 2
  • задубио 1
  • задуван 3
  • зађу 1
  • Зађу 1
  • зажалили 1
  • зажелети 1
  • зажели 1
  • зазвони 5
  • заигра 4
  • заиграју 1
  • заиграло 1
  • заинтересовала 1
  • заиста 7
  • зајам 3
  • заједа 1
  • заједања 1
  • заједе 1
  • заједницу 1
  • заједнички 2
  • заједно 12
  • закаже 3
  • заказа 2
  • заказана 2
  • заказане 1
  • заказану 1
  • заказати 1
  • заказивали 1
  • закачи 1
  • закачка 1
  • закачку 1
  • закашља 1
  • закашљао 1
  • заклана 1
  • закле 1
  • заклети 1
  • заклон 1
  • закључа 6
  • закључавају 2
  • закључавате 1
  • закључали 1
  • закључам 1
  • закључан 1
  • закључано 1
  • закључао 1
  • закључаше 1
  • Закључаше 1
  • закључи 1
  • закључио 1
  • закључити 1
  • закључку 1
  • закмеча 1
  • заковрне 1
  • заколута 1
  • закоље 1
  • закон 10
  • закона 9
  • законе 4
  • закони 1
  • законик 2
  • законска 1
  • законске 1
  • законски 5
  • законску 1
  • закону 5
  • закуца 2
  • заливен 2
  • заливени 1
  • заливима 1
  • залогај 2
  • залоге 1
  • залуђен 1
  • залупи 1
  • залупив 1
  • заљуби 1
  • заљубили 1
  • заљубљен 1
  • заљубљује 1
  • замерити 5
  • заметнем 1
  • Замисли 1
  • замисли 12
  • замислио 3
  • замислите 3
  • Замислите 3
  • замислити 5
  • Замислише 1
  • замишљајући 1
  • замишљам 1
  • замишљено 1
  • замоли 3
  • замолили 1
  • замолим 1
  • замолимо 1
  • замолих 1
  • замрси 1
  • замршенију 1
  • замучи 1
  • занат 3
  • занате 1
  • занату 2
  • занемеше 1
  • занеможе 1
  • Занесен 1
  • занима 1
  • занимање 1
  • занимљива 1
  • занимљивије 1
  • занимљиво 2
  • заниха 1
  • занос 1
  • заноса 1
  • заносу 1
  • заноћити 1
  • зао 3
  • заобиђе 1
  • заовијао 1
  • заорио 1
  • запала 1
  • запе 1
  • запева 1
  • запевка 1
  • запели 1
  • запео 2
  • запета 1
  • запете 1
  • записник 1
  • запису 1
  • записује 1
  • запита 16
  • Запитајте 1
  • запитам 1
  • запитаће 1
  • запитах 1
  • запиташе 2
  • запише 1
  • запишта 1
  • запишти 1
  • заплака 1
  • заплакало 2
  • заплакао 1
  • заплакаћу 1
  • заплаче 3
  • заплачем 1
  • заплета 1
  • запне 1
  • заповеди 1
  • заповест 1
  • запопим 1
  • започету 1
  • запрепасти 4
  • Запрепастила 1
  • запрепастио 1
  • запрепастише 3
  • запрепашћен 1
  • запрепашћење 1
  • запрети 1
  • запросити 1
  • запуши 3
  • запуштеној 1
  • Зар 11
  • зар 19
  • зарадио 1
  • зарађивати 1
  • зарађује 1
  • зараслим 1
  • зарастао 1
  • зари 1
  • заробили 1
  • заруделе 1
  • зарумени 1
  • засад 2
  • засадила 1
  • засвира 2
  • засебан 1
  • засебно 1
  • засебну 1
  • заседи 1
  • заседне 1
  • засео 1
  • засићен 1
  • засја 1
  • заслуга 1
  • заслужио 1
  • заслужујеш 1
  • заспа 1
  • заспао 2
  • заспим 1
  • Заспим 1
  • Застаде 1
  • застаде 3
  • застадоше 1
  • застали 2
  • застало 1
  • застао 1
  • застарашила 1
  • застирач 1
  • застој 1
  • застрт 1
  • заступник 2
  • заступнике 1
  • затандркаше 2
  • затварало 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворена 1
  • затвореним 1
  • затвори 2
  • затворише 1
  • затезао 3
  • затекао 3
  • затекла 1
  • Затекоше 1
  • затече 5
  • Затим 24
  • затим 57
  • затицао 1
  • Зато 10
  • зато 34
  • затражим 1
  • затражио 1
  • затреба 2
  • затресе 3
  • заћута 2
  • заћути 1
  • заузе 2
  • заузет 1
  • заузето 2
  • заузеше 1
  • зауставе 1
  • зауставила 1
  • зауставише 1
  • заусти 1
  • захвали 1
  • захвалише 1
  • захваљујући 1
  • захори 5
  • захорио 1
  • захтев 1
  • захтева 2
  • зацарила 1
  • Зацело 1
  • зацениш 1
  • зацрвенео 1
  • зачас 2
  • Зачуди 1
  • зачуди 2
  • зачудили 1
  • зачудише 1
  • зашта 4
  • заштити 1
  • заштитница 1
  • зашто 29
  • Зашто 5
  • збере 1
  • збива 1
  • збиља 10
  • збира 2
  • Због 3
  • због 46
  • збогом 1
  • збор 9
  • збора 1
  • збору 5
  • збуни 14
  • збунила 1
  • збунили 1
  • Збунио 1
  • збунио 7
  • збунити 1
  • збуњени 1
  • збуњено 1
  • звала 3
  • звали 2
  • зван 1
  • званичним 2
  • званичних 1
  • звао 2
  • звати 2
  • зваћу 1
  • звезда 1
  • звезде 2
  • звечка 2
  • звечком 2
  • звиждуће 1
  • звона 1
  • звонаре 1
  • звони 1
  • звоно 1
  • звонца 1
  • Звонце 1
  • звонце 7
  • звук 1
  • зглавке 1
  • зглавкове 1
  • згледају 1
  • згледаше 1
  • згодан 1
  • згоди 1
  • Згодило 1
  • згодитак 1
  • згодније 2
  • згодно 3
  • зграну 5
  • згранули 1
  • згранух 1
  • згрануше 1
  • згужвана 1
  • згужвано 1
  • здрав 4
  • здрава 1
  • здрави 2
  • здравим 1
  • здравицу 1
  • здравиш 2
  • Здравкове 2
  • Здравковић 1
  • здравље 2
  • здраво 4
  • здравцит 1
  • здравцита 1
  • здруже 1
  • зебњу 1
  • зејтин 1
  • зејтину 1
  • зелене 1
  • земаљским 2
  • земља 2
  • земље 1
  • земљи 3
  • Земљотрес 1
  • земљотреса 1
  • земљу 9
  • зену 1
  • зет 3
  • зета 1
  • зете 4
  • зетом 1
  • зету 1
  • зеца 1
  • зивкања 1
  • зид 1
  • зидове 1
  • зидовима 1
  • зиду 1
  • зима 1
  • зиме 2
  • зимске 1
  • зимски 1
  • зиму 1
  • зине 1
  • зинем 2
  • зинемо 1
  • зинеш 1
  • зину 5
  • зинуо 1
  • зла 1
  • Златним 1
  • Златног 4
  • зле 1
  • зли 3
  • злих 1
  • зло 7
  • злоба 1
  • зловољно 1
  • злокобну 1
  • злу 1
  • змај 2
  • змија 3
  • змије 2
  • змију 1
  • зна 44
  • знаде 1
  • знају 5
  • Знајући 1
  • знајући 9
  • знак 3
  • знаке 1
  • знакова 1
  • знала 8
  • зналачки 1
  • знали 3
  • знало 1
  • Знам 13
  • знам 50
  • знамените 2
  • знаменитим 1
  • знаменитоме 1
  • знамење 2
  • знамо 7
  • знању 2
  • знао 20
  • знате 30
  • Знате 6
  • знати 8
  • значајан 1
  • значајно 3
  • Значе 1
  • значе 3
  • значи 9
  • значило 2
  • Знаш 10
  • знаш 21
  • зној 6
  • зноји 1
  • Знојио 1
  • знојне 1
  • зове 13
  • зовеш 1
  • зови 1
  • Зови 3
  • зовне 1
  • Зовне 1
  • зовну 2
  • зољама 1
  • зора 1
  • зоре 3
  • Зором 1
  • зором 4
  • зору 4
  • зраку 1
  • зрела 4
  • зрело 2
  • зуб 2
  • зубе 5
  • зуби 1
  • зубима 2
  • зубни 1
  • зунзара 1
  • И 188
  • и 2390
  • иако 4
  • иберциг 1
  • иберцигер 3
  • иберцигером 5
  • Ивка 4
  • Ивко 4
  • Ивкова 1
  • игде 1
  • игла 1
  • иглицу 2
  • иглом 1
  • игра 10
  • играла 1
  • играли 2
  • играо 4
  • играте 1
  • играти 1
  • играћемо 1
  • играчка 1
  • игре 4
  • игром 1
  • игру 2
  • иде 34
  • идеал 2
  • идеалан 1
  • идеализма 1
  • идеја 17
  • Идеје 1
  • идеје 6
  • идеји 1
  • идејом 2
  • идеју 9
  • Идем 3
  • идем 7
  • идеш 3
  • иди 3
  • Иди 3
  • идите 3
  • иду 4
  • Идући 1
  • идући 3
  • идућих 1
  • идућој 3
  • идућу 2
  • иђе 1
  • ижљубише 1
  • из 212
  • Из 5
  • иза 21
  • изабере 1
  • изаберем 1
  • изабра 4
  • изабрав 2
  • изабран 4
  • изабрана 2
  • изађе 6
  • изађи 2
  • изађу 1
  • изазва 1
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изашао 3
  • избаци 4
  • избацили 1
  • избачен 1
  • избегавајући 1
  • избегавао 1
  • избегла 1
  • избегне 2
  • избегнем 1
  • изберите 1
  • избећи 1
  • изби 2
  • избија 2
  • избијали 1
  • изближе 1
  • избор 3
  • избрецну 1
  • избришем 1
  • избришу 1
  • изброја 1
  • извади 11
  • изведе 6
  • изведете 1
  • извежбала 1
  • извежбано 1
  • извео 1
  • извесна 1
  • извесне 2
  • извесни 1
  • извесно 11
  • извесног 1
  • извесној 1
  • извесну 1
  • извешталој 1
  • извиди 1
  • извидиш 1
  • извијао 1
  • извините 2
  • Извините 2
  • извинише 1
  • извињава 1
  • извињавајући 2
  • извињаваше 1
  • извири 1
  • извирује 1
  • извлачење 2
  • изводе 1
  • изводи 5
  • изводио 1
  • извол 3
  • Извол 4
  • изволи 1
  • изволите 1
  • Изволите 3
  • извора 1
  • изврда 1
  • изврне 1
  • извршење 1
  • Изврши 1
  • изврши 4
  • извршимо 1
  • извршио 1
  • извршитељ 1
  • извршитељу 1
  • извукао 1
  • извукла 1
  • извуку 1
  • извући 1
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • извучем 1
  • изгладнео 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 18
  • изгледала 4
  • изгледале 2
  • изгледали 1
  • изгледало 2
  • изгледао 5
  • изговор 1
  • изговори 6
  • изговорио 1
  • изгрејало 1
  • Изгрејало 1
  • изгрлише 1
  • изгрувао 1
  • изгуби 4
  • изгубили 1
  • изгубио 4
  • изгубити 1
  • изгубљен 4
  • изгубљена 1
  • изгубљени 1
  • изгубљеног 1
  • изгубљену 1
  • изда 1
  • издавајући 1
  • издавала 1
  • издаван 1
  • издавање 1
  • ИЗДАВАЧКО 2
  • издајем 1
  • издајете 2
  • издатак 2
  • издатке 1
  • издашна 1
  • издашно 1
  • издржава 1
  • издржавајте 1
  • издржавам 3
  • издржавање 5
  • издржавати 4
  • издржао 2
  • издржати 1
  • издржим 1
  • издува 1
  • изела 1
  • изео 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 12
  • изиђоше 2
  • изиђу 1
  • изишао 4
  • изишла 1
  • изишле 1
  • изишли 1
  • изјаве 3
  • изјави 9
  • изјавили 1
  • изјавим 1
  • изјавио 3
  • изјављивао 1
  • изјављивати 1
  • изјављује 4
  • изјављујете 1
  • изјављују 1
  • изјавом 2
  • изјаву 2
  • излазе 2
  • излази 6
  • излазили 1
  • излазио 1
  • излазиш 1
  • излегао 1
  • излегло 2
  • излеже 4
  • излежем 1
  • излете 2
  • изложеног 1
  • изложеноме 1
  • изложи 1
  • изложио 1
  • излудила 1
  • измакли 1
  • измакоше 2
  • измаку 1
  • измалана 1
  • измаршира 1
  • измаче 1
  • измеђ 3
  • између 12
  • измене 2
  • изменила 1
  • изменили 2
  • измену 1
  • измерио 1
  • измеси 2
  • измет 1
  • измеша 1
  • измире 1
  • Измири 1
  • измирили 1
  • измирити 1
  • измислили 1
  • измоле 1
  • измоли 2
  • измолити 1
  • изневерене 1
  • изнело 1
  • изненада 2
  • Изненади 2
  • изненади 9
  • изненадило 1
  • изненадим 1
  • изненадио 2
  • изненадити 1
  • изненадно 4
  • изненађен 4
  • изненађено 2
  • изненађење 3
  • изненанађен 1
  • Изнео 1
  • изнео 2
  • Изнесе 1
  • изнесе 3
  • изнесеним 1
  • изнеси 1
  • изнети 2
  • изнеће 2
  • изнећете 2
  • износи 2
  • износио 1
  • изнудим 1
  • изнутра 9
  • изокрене 1
  • изоставио 1
  • израде 1
  • изради 1
  • израдим 1
  • израдио 1
  • израдити 1
  • израђена 1
  • израђујем 1
  • изражава 1
  • изражавао 2
  • израженој 1
  • израза 2
  • израсла 1
  • Израсла 1
  • израстао 1
  • израчуна 1
  • израчунао 1
  • изребри 1
  • изређа 1
  • изрече 1
  • изречене 1
  • изркнуо 1
  • изркњује 1
  • изузимајући 2
  • изуј 1
  • изусти 2
  • изучи 1
  • изучио 1
  • Ију 1
  • икаква 1
  • икакве 2
  • икаквих 2
  • икаквог 1
  • ико 2
  • икону 1
  • Или 7
  • или 96
  • Илија 9
  • Илији 1
  • Илију 2
  • им 56
  • Има 10
  • има 77
  • имагинирам 1
  • имају 7
  • имала 13
  • имали 7
  • имам 17
  • Имам 6
  • Имамо 1
  • имамо 3
  • имања 1
  • имање 4
  • Имао 1
  • имао 39
  • имате 6
  • имати 13
  • имаш 11
  • име 37
  • имена 4
  • именом 5
  • имену 4
  • Имо 1
  • ин 1
  • Иначе 1
  • иначе 12
  • инвентар 1
  • инглиже 1
  • иноверац 1
  • иностранство 1
  • иностранству 1
  • Инструменат 1
  • инструменат 3
  • инструменте 1
  • интерес 4
  • интереса 2
  • интересантан 1
  • интересује 1
  • интимним 2
  • интригама 2
  • интригант 16
  • Интригант 8
  • интриганта 1
  • Интригантов 1
  • интригантова 1
  • Интригантова 1
  • интригантову 2
  • интриганту 3
  • ипак 19
  • Ипак 3
  • иповедити 1
  • Исаило 1
  • Исајло 4
  • Исајлу 2
  • исели 1
  • исећи 1
  • искажем 1
  • исказа 1
  • искаљао 1
  • искапи 2
  • Искариотскога 1
  • исквари 1
  • искварило 1
  • искварио 1
  • искључена 1
  • исколачи 1
  • ископа 1
  • ископао 1
  • искочи 1
  • искрених 1
  • искрено 12
  • искреност 1
  • Искреност 1
  • искрености 3
  • искривили 1
  • искривих 1
  • искривљене 1
  • искрсну 2
  • искрснуо 1
  • искупила 2
  • искупили 2
  • искупио 1
  • искупише 1
  • искупусан 1
  • искуство 1
  • ислеђења 2
  • ислеђењу 1
  • исмева 1
  • исмевали 1
  • испао 2
  • испере 1
  • испече 1
  • Испи 1
  • испи 2
  • испија 1
  • испијемо 1
  • испила 1
  • испио 2
  • исписана 1
  • исписаних 1
  • исписано 1
  • испитивање 1
  • испише 1
  • исплатила 1
  • исплатити 1
  • исплаћену 1
  • исплаћивала 1
  • испљува 1
  • исповедам 1
  • исповеди 4
  • исповедиш 2
  • испод 6
  • испостави 2
  • испочетка 2
  • Испочетка 3
  • исправан 1
  • исправљао 1
  • исправно 1
  • исправном 1
  • испразни 1
  • испрати 2
  • испратили 1
  • испратим 1
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испраћао 1
  • испребија 2
  • испребијао 1
  • испред 4
  • испредају 1
  • испрекидано 1
  • испречила 1
  • испржила 1
  • исприча 6
  • испричам 1
  • испричамо 1
  • испричаног 1
  • испричао 2
  • испричаћу 1
  • испричаше 1
  • испрси 1
  • испружио 1
  • испуни 2
  • испунио 1
  • испунити 1
  • испусти 4
  • испуштамо 1
  • иста 3
  • истаћи 1
  • исте 7
  • истерају 1
  • истерали 2
  • истеран 1
  • истераш 1
  • Исти 1
  • исти 4
  • истим 1
  • истина 14
  • Истина 7
  • истином 1
  • истину 7
  • исто 11
  • истог 1
  • истога 2
  • истој 5
  • истом 2
  • историја 3
  • историје 1
  • историји 1
  • историјски 1
  • историју 3
  • истресао 1
  • истрошио 1
  • исту 5
  • истуче 2
  • исуши 1
  • исхладио 1
  • исцепаној 1
  • исцрпео 2
  • исцрпла 1
  • ићи 5
  • Их 1
  • их 80
  • Ишао 1
  • ишао 10
  • Ишла 2
  • ишла 4
  • ишле 1
  • ишло 6
  • иште 1
  • ишчезла 1
  • ишчуђава 3
  • ишчуђавају 1
  • ишчупа 1
  • Ј 1
  • ј 6
  • Ја 145
  • ја 326
  • јаблан 1
  • јабука 1
  • јабукама 1
  • јабуке 4
  • јави 3
  • Јавила 1
  • јавим 1
  • јавити 3
  • јавља 2
  • јављала 3
  • јављао 1
  • јављати 1
  • јавно 2
  • Јага 4
  • јагње 3
  • јагњета 1
  • јагњеће 1
  • јагњиле 1
  • Јаго 3
  • Јагове 1
  • Јагодини 1
  • јада 1
  • јадању 1
  • јадац 4
  • јаде 5
  • јадно 1
  • јаја 1
  • јаје 6
  • јајета 3
  • јајету 1
  • јајима 2
  • јаки 1
  • јаких 1
  • јако 9
  • Јаковљевићка 1
  • јактабит 1
  • Јанковић 2
  • Јанковићева 1
  • Јанковићка 2
  • Јанковићку 1
  • јанџика 1
  • Јањић 1
  • Јању 1
  • Јаој 1
  • јаој 2
  • јарам 1
  • јаре 5
  • јарко 1
  • јасан 2
  • јасна 2
  • јасније 1
  • Јасно 1
  • јасно 10
  • јастук 4
  • јастука 2
  • јастуком 1
  • јахати 1
  • јахача 1
  • јача 1
  • јаче 3
  • Јачи 1
  • Јаша 1
  • Је 16
  • је 1891
  • јеврејског 1
  • јеврејскога 2
  • јевтиније 2
  • једа 1
  • једак 2
  • један 108
  • Један 4
  • Једанаест 1
  • једанаест 7
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанаесторице 2
  • једанпут 27
  • Једанпут 5
  • једва 28
  • Једва 8
  • једвите 5
  • једе 4
  • једеш 1
  • једина 1
  • Једина 1
  • једини 2
  • Једино 4
  • једино 9
  • Једна 11
  • једна 36
  • једнако 8
  • једне 20
  • једни 2
  • Једни 3
  • једним 8
  • Једно 1
  • једно 71
  • једнобразна 1
  • једновремено 2
  • једног 31
  • једнога 22
  • Једнога 7
  • једногласно 2
  • једној 15
  • једноликим 1
  • Једном 1
  • једном 29
  • једноме 6
  • једну 48
  • једу 4
  • језика 2
  • језиком 2
  • језику 2
  • језици 3
  • језична 1
  • језовита 2
  • језовите 2
  • језовитој 1
  • јеле 1
  • Јелена 1
  • Јелену 1
  • јели 3
  • јео 3
  • јер 159
  • Јер 8
  • јербо 2
  • Јеремија 1
  • Јеремић 1
  • Јеремића 1
  • Јеротија 2
  • Јеротије 5
  • Јес 15
  • јес 7
  • јесам 2
  • Јесам 2
  • јесенас 1
  • Јеси 2
  • јеси 3
  • јесмо 1
  • Јесмо 1
  • Јест 11
  • јест 18
  • јесте 10
  • Јесте 17
  • Јефтића 1
  • Јов 1
  • Јова 33
  • Јован 2
  • Јоване 4
  • Јованчина 1
  • Јове 1
  • Јови 2
  • Јово 5
  • Јовом 2
  • Јову 5
  • јој 123
  • Јок 4
  • јорган 3
  • јоргана 1
  • јорганом 4
  • јорганчетом 1
  • јорганчићем 1
  • јоргована 1
  • Јосифа 1
  • Јоцкова 2
  • Јоцковој 1
  • Јоцкову 1
  • Јоцо 2
  • Јоцу 1
  • Још 11
  • још 189
  • ју 1
  • Ју 8
  • Југовићи 1
  • Јуде 1
  • Јудо 1
  • Јулијана 9
  • Јулијане 3
  • Јулијани 1
  • Јулијаниним 1
  • Јулијану 1
  • јунак 1
  • јуначки 1
  • јуре 1
  • јуриш 1
  • Јуриш 1
  • јутра 1
  • јутрење 7
  • јутрењу 4
  • јутро 7
  • јутрос 4
  • јутру 1
  • Јух 1
  • јуче 4
  • к 19
  • ка 7
  • каваљер 1
  • каваном 1
  • кад 295
  • Кад 72
  • када 12
  • Када 5
  • кадар 1
  • кадгод 5
  • кадионицу 1
  • кадифеним 1
  • кадра 1
  • кадро 1
  • кадру 1
  • каже 46
  • Кажем 4
  • кажем 47
  • кажете 3
  • кажеш 12
  • Кажи 2
  • кажи 3
  • кажите 2
  • кажњено 1
  • кажу 17
  • Кажу 3
  • каза 2
  • казала 3
  • Казала 3
  • казали 1
  • Казао 1
  • казао 16
  • казати 19
  • казаћу 2
  • казивала 2
  • казивања 1
  • казивање 3
  • казивањем 1
  • казнени 1
  • казненом 2
  • казуј 1
  • казује 2
  • казујем 1
  • казујући 1
  • Какав 2
  • какав 25
  • каква 14
  • Каква 5
  • Какве 1
  • какве 6
  • какви 2
  • каквим 3
  • каквима 2
  • каквих 4
  • Какво 1
  • какво 8
  • Каквог 1
  • каквог 2
  • каквога 3
  • каквој 3
  • Каквом 1
  • каквом 4
  • какву 8
  • како 257
  • Како 57
  • кала 1
  • калдрме 1
  • калдрмом 1
  • калдрму 1
  • Калемегдана 2
  • Калемегданом 1
  • Калемегдану 1
  • календар 2
  • календару 1
  • калуђере 1
  • камен 2
  • камена 1
  • камену 1
  • камењем 1
  • Камо 1
  • камо 3
  • Кана 1
  • канабета 1
  • канабету 1
  • канап 1
  • канапом 1
  • Канаринка 1
  • канаринке 1
  • канаринку 1
  • канда 1
  • кандидата 1
  • кандидатских 1
  • кандидату 1
  • кандидационе 1
  • кандидационих 1
  • кандидоваћу 1
  • кандидује 1
  • кандила 1
  • кантар 1
  • Кану 1
  • Канцеларија 1
  • канцеларија 2
  • канцеларије 4
  • канцеларији 5
  • канцеларијом 1
  • канцеларијске 1
  • канцеларијским 1
  • канцеларијских 1
  • канцеларију 7
  • канџе 1
  • као 432
  • Као 8
  • кап 1
  • капетан 38
  • Капетан 5
  • капетана 14
  • капетани 1
  • капетанију 1
  • капетанов 2
  • капетанова 1
  • капетанове 2
  • капетановим 1
  • капетаново 1
  • капетанову 1
  • капетаном 2
  • капетану 14
  • капија 1
  • капије 3
  • капијом 2
  • капију 4
  • капица 1
  • капице 1
  • каплар 2
  • капље 2
  • капом 1
  • капут 3
  • капута 2
  • капутић 1
  • капутом 1
  • капуту 2
  • каранфила 1
  • карата 10
  • каријеру 2
  • картама 4
  • картари 1
  • карте 18
  • карту 4
  • касарну 1
  • касе 2
  • каси 6
  • касине 2
  • касини 1
  • касину 1
  • Касно 1
  • Кастор 3
  • касу 4
  • Катилина 1
  • кафана 1
  • Кафана 1
  • кафанама 1
  • кафане 3
  • кафани 9
  • кафаном 1
  • кафанска 2
  • кафански 1
  • Кафански 1
  • кафанскога 1
  • кафанску 2
  • кафану 7
  • кафе 5
  • кафеџија 1
  • Кафеџија 1
  • кафеџије 1
  • кафеџији 1
  • Кафеџији 1
  • кафом 1
  • кафу 8
  • кацу 1
  • кашику 1
  • кашичицу 2
  • кашљао 2
  • кашчице 1
  • квари 1
  • квартир 2
  • квартира 1
  • квартирима 1
  • кварту 1
  • квасе 1
  • квекну 2
  • Квем 1
  • Квоускве 1
  • кезили 1
  • кезим 1
  • келнер 2
  • келнера 1
  • келнерајом 1
  • келнеру 1
  • кеса 1
  • кесарош 3
  • кесароша 1
  • кесарошима 1
  • кесарошког 1
  • кесе 2
  • кестеном 1
  • кесу 1
  • кецеље 1
  • кецељом 2
  • кике 2
  • кикоћу 1
  • кила 4
  • киле 3
  • кило 1
  • ким 6
  • кимало 1
  • кирије 4
  • кирију 17
  • кит 2
  • киту 1
  • кичми 1
  • киша 1
  • кишобрана 2
  • клавијатура 1
  • клавијатури 3
  • клавијатуру 1
  • клавир 4
  • клавира 1
  • клавиром 1
  • клавирски 1
  • клавирској 1
  • клала 1
  • класа 2
  • класе 1
  • класичне 2
  • класичном 1
  • класу 3
  • клеветама 1
  • клета 1
  • клибили 1
  • клијенти 1
  • клијенткињу 1
  • кликну 3
  • кликнуше 1
  • климе 1
  • клисару 1
  • кловн 1
  • кловновска 1
  • клону 2
  • клубе 1
  • клупе 1
  • клупи 1
  • клупу 3
  • кљештама 1
  • кљеште 1
  • Кљеште 1
  • кљештицама 1
  • кључ 8
  • кључала 1
  • кључаоницу 1
  • кључеве 1
  • кључем 2
  • кмет 154
  • Кмет 25
  • кмета 20
  • Кмете 1
  • кмете 25
  • кметов 4
  • кметове 1
  • кметових 1
  • кметово 1
  • кметом 2
  • кмету 18
  • Кмету 4
  • Кнежевића 1
  • кнез 1
  • КНЕЗ 1
  • књазу 1
  • књига 2
  • књигама 2
  • књиге 8
  • књиговодство 1
  • књигу 1
  • КЊИЖАРСКО 2
  • књижевног 1
  • књижица 1
  • књизи 3
  • Ко 18
  • ко 47
  • кобајаги 15
  • кобац 1
  • ковитлац 1
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 22
  • когод 2
  • Код 5
  • код 83
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожу 1
  • кој 4
  • која 112
  • Која 3
  • које 121
  • Које 6
  • којег 1
  • којега 13
  • Којешта 1
  • којешта 8
  • који 201
  • Којим 1
  • којим 22
  • којима 22
  • којих 7
  • којој 35
  • којом 9
  • Коју 1
  • коју 49
  • кокетно 2
  • кокошарнику 1
  • кола 17
  • колача 3
  • колачара 1
  • колевци 1
  • колегама 1
  • колеги 1
  • колектер 1
  • колекцију 4
  • колена 4
  • коленима 2
  • колено 3
  • колену 2
  • колере 2
  • колика 1
  • колики 3
  • колико 54
  • Колико 7
  • колима 1
  • колица 2
  • колицима 1
  • количина 1
  • количине 1
  • количину 1
  • Коло 1
  • коло 2
  • колу 1
  • кољу 1
  • ком 3
  • комад 1
  • комаду 3
  • командировог 1
  • командовао 1
  • комарац 1
  • Коме 1
  • коме 48
  • комендија 1
  • коментаре 1
  • комисијама 1
  • комисије 1
  • комисијом 1
  • комисију 2
  • комичар 1
  • Комичар 3
  • компетентних 1
  • комплименат 1
  • композицијама 1
  • компромитовати 1
  • комшија 1
  • комшије 1
  • комшији 1
  • комшију 1
  • комшика 8
  • комшике 2
  • комшики 1
  • комшику 2
  • комшилука 1
  • комшилуку 4
  • комшиница 1
  • КОН 2
  • конаковати 3
  • кондицију 1
  • кондуктер 4
  • кондуктера 1
  • кондуктерским 1
  • конституиса 2
  • конституисао 1
  • Контрола 2
  • Контроле 1
  • Контроли 1
  • конференција 18
  • конференције 8
  • конференцијом 1
  • конференцију 11
  • концептирао 1
  • коњ 3
  • коња 6
  • коњу 1
  • копка 1
  • корак 3
  • корака 2
  • кораке 1
  • кораком 1
  • корацима 6
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корегирао 1
  • користи 1
  • корито 2
  • корица 3
  • корпе 2
  • корпи 1
  • корпу 5
  • коса 1
  • косе 3
  • коси 1
  • Косову 2
  • кост 2
  • Коста 1
  • костимски 1
  • костира 1
  • костреше 1
  • косу 4
  • коцкар 3
  • коцкара 1
  • коцкари 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 4
  • кочијаша 1
  • кочијашево 1
  • кочијашем 1
  • кочијашки 1
  • кочијашкој 1
  • кошем 1
  • кошница 1
  • кошници 1
  • кошта 3
  • коштане 2
  • коштати 1
  • коштуњава 1
  • кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљице 1
  • кошуљу 1
  • кошута 1
  • краве 1
  • краву 1
  • крађи 1
  • Крај 2
  • крај 37
  • краја 6
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • Крајина 1
  • крајње 1
  • крају 13
  • краљ 1
  • краљевим 1
  • Краљевога 1
  • краљицу 1
  • красни 1
  • красно 2
  • краставце 1
  • кратко 1
  • кратковремене 1
  • кратког 3
  • крв 1
  • крви 3
  • крвника 1
  • крвнички 1
  • кревељим 1
  • кревет 15
  • кревета 7
  • креветима 1
  • кревету 10
  • кредити 1
  • кредитор 1
  • кредитора 1
  • кредитори 2
  • крен 3
  • крене 5
  • кренем 1
  • крени 2
  • крену 4
  • кренуо 4
  • кренусмо 1
  • кренуше 1
  • креп 1
  • кресне 1
  • кресну 3
  • кретања 1
  • крете 5
  • кретоше 3
  • кречења 1
  • крешчајемих 1
  • крив 5
  • крива 1
  • кривични 1
  • криво 1
  • крије 1
  • кријем 1
  • кријете 1
  • крију 3
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилима 2
  • крило 3
  • крилу 4
  • кришку 1
  • Крмана 7
  • Крмане 6
  • Крманска 1
  • крманска 2
  • Крманске 2
  • крманске 4
  • крмански 3
  • крманској 1
  • Крману 2
  • Крманчани 2
  • крња 1
  • Крња 32
  • Крње 1
  • Крњом 1
  • Крњу 1
  • крова 1
  • крогнове 1
  • кроз 56
  • кројачица 1
  • кројачице 1
  • кројен 1
  • кроји 1
  • крпе 1
  • крпила 1
  • крпити 1
  • крпчићи 1
  • крста 1
  • крстећи 1
  • крсти 7
  • крстимо 2
  • крстио 1
  • крстите 1
  • Крстите 1
  • крстити 1
  • Крстиће 1
  • крстићемо 1
  • Крстићеш 1
  • крстићу 1
  • крстиш 1
  • круг 4
  • кругова 1
  • крупне 4
  • крупним 5
  • крупно 1
  • крупну 1
  • крушке 2
  • крушку 1
  • крштавао 2
  • крштен 1
  • крштена 1
  • крштеницом 1
  • Крштено 1
  • крштено 5
  • крштења 6
  • Крштење 1
  • крштење 6
  • крштењу 1
  • кћер 2
  • кћери 5
  • кћи 2
  • кувала 1
  • куварица 6
  • куварице 2
  • куварицу 3
  • куд 4
  • куда 2
  • кујни 1
  • кукавица 1
  • кукњава 1
  • кулиса 2
  • кулисама 4
  • кулисе 1
  • Кулисе 1
  • кулук 1
  • кум 9
  • кума 6
  • кумим 1
  • кумици 1
  • кумовати 1
  • кумови 1
  • кумства 3
  • кумство 3
  • кумује 2
  • кунем 1
  • куни 1
  • купао 1
  • купи 3
  • купили 2
  • купим 1
  • Купио 1
  • купио 3
  • купите 1
  • купити 1
  • купиће 2
  • купиш 1
  • Купише 1
  • куповао 1
  • купује 1
  • купујем 1
  • купују 1
  • купус 1
  • куршум 1
  • куса 1
  • куснула 1
  • кутије 3
  • кутију 1
  • кутњак 2
  • кутњака 1
  • кућа 2
  • кућама 1
  • куће 29
  • кући 45
  • кућици 1
  • кућом 1
  • кућу 19
  • куфере 1
  • куц 3
  • куца 1
  • куцн 1
  • куцне 1
  • куцнем 1
  • куцну 2
  • куче 2
  • кучине 1
  • кучиће 1
  • кучко 1
  • л 32
  • лава 1
  • Лавом 1
  • лагано 2
  • лађа 1
  • лажљива 1
  • лајем 2
  • лајеш 1
  • лаким 1
  • лако 14
  • лакомислено 1
  • лакомисленошћу 1
  • лактом 3
  • лаку 2
  • лакше 3
  • лакши 1
  • лампа 1
  • лампе 6
  • лампу 1
  • ланс 3
  • лануо 1
  • ларма 1
  • лармали 1
  • ларми 1
  • ларму 1
  • ласка 1
  • ласкаво 1
  • Ласкам 1
  • ласкате 2
  • ластара 1
  • латинска 1
  • Лафа 1
  • лафа 3
  • леве 2
  • лево 11
  • левог 1
  • леву 3
  • легала 1
  • легао 1
  • легитимације 1
  • легли 1
  • Легне 1
  • легнем 3
  • леду 1
  • леђа 14
  • леђима 5
  • лежања 1
  • лежао 6
  • леже 2
  • лежете 1
  • лежећи 2
  • Лежи 1
  • лежи 7
  • лежим 2
  • лези 2
  • лек 1
  • лека 1
  • лекар 2
  • лекари 1
  • лекарије 1
  • лекарским 1
  • лекару 1
  • Лекић 1
  • лекови 4
  • лекције 1
  • лекцију 1
  • лелек 1
  • лелуја 1
  • Ленка 21
  • Ленке 1
  • Ленки 5
  • Ленкиних 1
  • Ленкино 1
  • Ленком 1
  • Ленку 4
  • лено 1
  • леп 17
  • лепа 6
  • лепе 5
  • лепеза 1
  • лепезе 3
  • лепи 4
  • лепили 1
  • лепим 1
  • лепиња 1
  • лепих 3
  • лепљење 1
  • Лепо 1
  • лепо 80
  • лепог 2
  • лепога 1
  • лепом 1
  • лепоте 1
  • лепу 4
  • лепша 3
  • лепше 4
  • лепши 2
  • Лесковцу 1
  • лествица 2
  • лествице 4
  • лети 2
  • лећи 1
  • лецедерске 1
  • лецедерских 2
  • лечи 2
  • лечио 1
  • ли 128
  • либаде 1
  • ливадом 1
  • лизнула 1
  • лизнуо 1
  • лимунаде 5
  • линије 1
  • лира 1
  • лирским 1
  • листа 3
  • листе 1
  • листова 2
  • литар 1
  • литерарног 1
  • литературу 1
  • литра 8
  • литре 2
  • литургије 1
  • лихт 7
  • лица 4
  • лице 18
  • лицем 2
  • лицу 12
  • личе 1
  • личи 16
  • личила 1
  • личиле 1
  • личимо 1
  • личио 3
  • лично 4
  • личност 3
  • ло 1
  • лови 1
  • ловчева 1
  • ложу 2
  • лој 1
  • локала 1
  • лола 5
  • лоле 1
  • лолом 1
  • лом 1
  • ломили 1
  • ломим 1
  • Ломином 1
  • лонцем 1
  • лопов 3
  • лопта 1
  • лоптом 1
  • лоше 1
  • лошу 1
  • лубање 1
  • лубеница 1
  • луга 1
  • луд 2
  • луди 1
  • лудираш 1
  • лудиш 1
  • лук 1
  • лука 2
  • лукава 1
  • лукама 1
  • луком 2
  • лупа 2
  • лупао 1
  • лупи 1
  • лупио 1
  • лута 1
  • лутрије 1
  • луше 1
  • љета 3
  • Љубав 1
  • љубав 31
  • љубави 10
  • љубављу 1
  • љубавна 1
  • љубавне 2
  • љубавник 5
  • љубавним 1
  • љубавнице 1
  • љубазан 1
  • љубазнији 2
  • љубазница 1
  • љубазно 7
  • љубећи 1
  • Љубећи 1
  • љуби 1
  • љубили 2
  • љубити 2
  • љубичице 1
  • љубљах 1
  • љубљење 1
  • љубомора 2
  • љубоморним 1
  • људе 6
  • људи 34
  • људима 8
  • људској 1
  • љуља 1
  • љуљкајући 1
  • љупко 8
  • љут 1
  • љута 2
  • љути 1
  • Љутио 1
  • љутито 2
  • љушти 1
  • љуштила 2
  • М 1
  • ма 24
  • Ма 4
  • Мага 2
  • магарац 1
  • магарче 1
  • Магарче 2
  • магли 1
  • маглица 1
  • мадона 1
  • мађарски 1
  • мажу 1
  • мазно 1
  • мај 1
  • Мајдану 1
  • маје 1
  • мајемо 1
  • Мајка 1
  • мајка 20
  • мајке 10
  • мајком 1
  • мајку 4
  • мајсторија 1
  • мајушних 1
  • мајци 7
  • мајчин 1
  • маказама 1
  • макар 6
  • макнем 1
  • Максимилијаново 1
  • мал 13
  • мала 6
  • мале 2
  • малери 1
  • мали 16
  • Мали 2
  • малих 1
  • малко 1
  • Мало 10
  • мало 118
  • малога 1
  • малом 1
  • малопређање 1
  • малопређашњи 1
  • малочас 4
  • малу 6
  • мама 1
  • мамуран 1
  • мана 1
  • мангупчиће 1
  • мантија 3
  • мантије 1
  • мантији 4
  • мантијом 11
  • мантију 1
  • ману 5
  • Мањ 2
  • мање 9
  • Мара 67
  • марама 5
  • мараме 1
  • марамицу 1
  • Мараму 1
  • мараму 2
  • Маре 11
  • мари 2
  • Мари 9
  • Марија 13
  • Марије 3
  • Маријиној 1
  • Маријо 1
  • Марију 4
  • Марин 1
  • Марина 1
  • Маринога 1
  • Мариној 4
  • Марину 2
  • мариш 1
  • Марка 4
  • Марко 1
  • Марков 4
  • марљиво 1
  • Маро 3
  • Маром 2
  • Март 1
  • марта 1
  • Мару 5
  • Марш 1
  • маршеве 1
  • масан 1
  • масе 1
  • масено 1
  • масеног 3
  • масеном 1
  • масна 1
  • масом 1
  • мастилом 2
  • масу 1
  • математике 4
  • математичке 1
  • математичких 1
  • матер 7
  • матери 2
  • материјал 2
  • материјала 2
  • материнске 2
  • материнско 4
  • мати 1
  • матор 1
  • матори 2
  • маћи 1
  • маучем 1
  • мафише 4
  • мах 15
  • махну 2
  • Маца 10
  • Маци 1
  • Мацу 1
  • маче 2
  • мачка 1
  • мачке 2
  • мачку 2
  • маши 1
  • маших 1
  • машна 1
  • машти 1
  • машћу 1
  • ме 80
  • меахнџија 1
  • мед 1
  • медицине 1
  • Међер 1
  • Међетим 1
  • Међу 1
  • међу 19
  • међусобно 3
  • Међутим 15
  • међутим 9
  • межете 1
  • мезелуци 1
  • мека 2
  • меким 3
  • меко 2
  • меког 1
  • Мене 1
  • мене 62
  • мени 63
  • Мени 7
  • меници 1
  • меницу 1
  • мења 2
  • мењала 1
  • мењали 1
  • мењало 1
  • мере 1
  • мери 2
  • мериш 1
  • мерка 1
  • меса 4
  • месец 12
  • месеца 35
  • месеци 3
  • месецу 4
  • месечина 2
  • месечне 1
  • месечно 4
  • меси 1
  • месила 2
  • Месини 1
  • месо 4
  • места 10
  • местима 2
  • место 19
  • Место 4
  • месту 9
  • метала 1
  • метао 2
  • метке 1
  • метлу 1
  • метне 2
  • метнемо 1
  • метну 2
  • метнуо 5
  • метнути 1
  • Механа 1
  • механа 3
  • механе 5
  • механи 10
  • механом 2
  • механска 1
  • механу 13
  • Механџија 3
  • механџија 9
  • механџије 1
  • механџијом 1
  • механџију 2
  • мешам 1
  • мешање 1
  • мешао 1
  • мешати 1
  • мешаш 1
  • мешина 2
  • ми 252
  • Ми 9
  • мигољи 1
  • мидер 1
  • мидера 1
  • Милева 65
  • Милеве 4
  • Милеви 16
  • Милевиног 1
  • Милевину 1
  • Милевом 1
  • Милеву 6
  • мили 1
  • Милија 16
  • Милије 1
  • Милији 1
  • Милијине 1
  • Милијиних 1
  • Милију 2
  • милим 1
  • милина 1
  • милине 1
  • милину 1
  • Милисав 1
  • Милић 10
  • Милића 3
  • Милићев 1
  • Милићем 2
  • Милка 1
  • Мило 1
  • мило 5
  • Милован 1
  • Миловану 4
  • миловати 1
  • Милоје 1
  • Милосав 2
  • милостиво 2
  • милу 1
  • милује 1
  • милујући 1
  • мимоишло 1
  • миндерлука 1
  • миндерлуке 1
  • миндерлучић 1
  • министар 6
  • министарски 1
  • Министарства 1
  • министарства 5
  • Министарство 2
  • министра 1
  • министри 1
  • министрове 1
  • министровог 1
  • министру 1
  • минут 1
  • минута 5
  • мир 1
  • мира 1
  • мираз 3
  • мираза 1
  • миразом 1
  • миран 4
  • мири 1
  • мирише 1
  • мирна 3
  • мирне 1
  • мирно 17
  • Мирно 2
  • мировати 1
  • миром 1
  • миру 2
  • мисао 9
  • мислећи 5
  • Мисли 1
  • мисли 22
  • мислила 2
  • мислили 3
  • Мислим 1
  • мислим 29
  • мислима 2
  • мислио 12
  • Мислио 2
  • мислите 10
  • Мислите 3
  • мислити 12
  • мислиш 9
  • митрополит 4
  • митрополита 2
  • Мића 2
  • Михаило 2
  • МИХАИЛОВА 1
  • Мица 1
  • мицао 1
  • Мице 1
  • Мицо 1
  • Мицу 2
  • мичеш 2
  • мичући 1
  • мишици 1
  • мишке 1
  • мишљења 2
  • млад 10
  • млада 7
  • младалачке 1
  • Младалачке 1
  • младе 2
  • Младен 2
  • Младена 1
  • Младенову 1
  • млади 8
  • младићем 1
  • младићу 1
  • младих 1
  • младо 3
  • младог 2
  • младожење 1
  • младом 1
  • младост 1
  • младу 3
  • млађе 2
  • млађег 2
  • млађи 6
  • млађима 1
  • млађих 1
  • млађу 2
  • млатиш 4
  • млека 2
  • млекаџије 1
  • млеко 1
  • млеком 2
  • млетачки 1
  • млети 1
  • многа 1
  • многаја 3
  • многе 7
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 3
  • многима 2
  • многих 1
  • Много 2
  • много 41
  • многобројношћу 1
  • мном 9
  • мог 1
  • мога 5
  • могаде 3
  • могао 47
  • могаше 1
  • могла 15
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 6
  • Могло 1
  • могло 19
  • могу 51
  • могуће 4
  • могући 3
  • могућих 1
  • могућност 1
  • могућности 1
  • могућношћу 1
  • модар 2
  • модни 2
  • модним 1
  • Можда 1
  • можда 23
  • Може 16
  • може 94
  • Можемо 1
  • можемо 4
  • Можете 7
  • можете 8
  • можеш 12
  • Можеш 2
  • Мој 1
  • мој 44
  • моја 30
  • Моја 5
  • Моје 1
  • моје 22
  • моји 5
  • мојим 3
  • мојих 1
  • мојој 4
  • моју 14
  • молећи 2
  • моли 2
  • молила 2
  • Молим 12
  • молим 26
  • молимо 1
  • молио 3
  • молитве 2
  • молитву 2
  • молити 3
  • молиш 3
  • момак 12
  • Момак 2
  • моме 6
  • момента 2
  • моментално 1
  • моменту 8
  • момка 5
  • момку 4
  • момче 1
  • Момчило 1
  • монитора 1
  • монограм 1
  • монограмом 3
  • монограму 1
  • моноограмом 1
  • мора 27
  • Мора 3
  • мораде 2
  • Морадоше 1
  • морају 1
  • морал 1
  • морала 4
  • морали 1
  • морало 1
  • Морало 1
  • морам 5
  • морамо 1
  • морао 16
  • морате 1
  • мораш 2
  • море 5
  • Море 8
  • морем 1
  • мори 2
  • мотиви 1
  • мото 1
  • моћ 1
  • моћи 5
  • мрак 4
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мраморног 1
  • мрачна 1
  • мрачним 1
  • мрда 2
  • мрдају 1
  • мрдне 1
  • мрднете 1
  • мрдну 1
  • мрети 1
  • мржње 1
  • мрзео 1
  • мрзи 1
  • мрзим 1
  • мрљетином 1
  • мрљицом 1
  • мрљом 1
  • мрси 1
  • мртав 3
  • мртваца 1
  • мртвацем 1
  • мртваци 2
  • мртви 1
  • му 325
  • мува 1
  • муве 1
  • мудре 1
  • мудрости 1
  • муж 13
  • мужа 21
  • мужеви 1
  • мужевљевој 2
  • мужем 2
  • мужу 3
  • музика 4
  • музикалан 1
  • музикант 2
  • музиканте 1
  • музиканти 3
  • музике 55
  • музиком 1
  • музику 3
  • музичке 1
  • музички 4
  • мука 3
  • муке 5
  • муком 1
  • муку 2
  • мумла 3
  • муну 2
  • Мурга 1
  • мути 1
  • муца 1
  • муци 1
  • муче 2
  • мучи 1
  • мучили 1
  • мучио 2
  • мучити 1
  • мучки 1
  • мучна 1
  • мучних 1
  • мучно 1
  • мушка 1
  • мушки 4
  • Мушко 2
  • мушко 22
  • мушку 1
  • муштерија 3
  • муштерије 2
  • муштерију 1
  • На 40
  • на 761
  • набави 2
  • Набавим 1
  • набавиће 1
  • набавку 1
  • набије 1
  • набоде 1
  • набрајање 2
  • набрале 1
  • набраше 1
  • набреклих 1
  • Набреклих 1
  • навалиле 1
  • навалио 1
  • навалише 2
  • наваља 1
  • наваљам 1
  • наваљивање 2
  • наваљивању 2
  • наваљиваше 1
  • наваљује 1
  • наваљују 1
  • навезе 1
  • навија 1
  • навијаш 1
  • навију 1
  • навика 2
  • навикама 1
  • навикао 3
  • навике 1
  • навикла 1
  • навикне 1
  • навикнут 4
  • навио 1
  • навирим 1
  • навирио 1
  • навици 4
  • навлачећи 1
  • наводиш 1
  • навора 1
  • навору 1
  • навуче 1
  • нагађају 1
  • нагази 1
  • нагазио 1
  • нагласи 1
  • нагласком 1
  • наглих 1
  • нагло 5
  • нагнув 1
  • наговору 2
  • наготи 1
  • награда 1
  • награду 2
  • нагрдише 1
  • над 4
  • нада 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надали 2
  • надам 1
  • надање 1
  • Надао 1
  • надао 2
  • надати 1
  • надахнути 1
  • надаш 1
  • надвикује 1
  • наде 2
  • наденуо 1
  • надземаљско 1
  • надима 1
  • надлежно 1
  • надници 1
  • надом 1
  • надује 1
  • нађе 15
  • нађем 8
  • нађен 1
  • нађене 1
  • нађено 3
  • нађену 1
  • нађи 1
  • нађо 1
  • нађох 1
  • нађоше 3
  • нађу 1
  • наже 2
  • назвао 1
  • назваше 1
  • назепсти 1
  • назив 1
  • назива 1
  • називају 1
  • називао 2
  • назове 6
  • назову 1
  • наивка 1
  • наивно 1
  • наиђе 3
  • наиђоше 7
  • наиђу 1
  • наилази 1
  • наиме 1
  • Наиме 1
  • наитије 1
  • наишао 1
  • наишла 1
  • наишле 1
  • најбоља 1
  • најбоље 4
  • најбољи 4
  • најбољих 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • највећа 1
  • највеће 2
  • највећег 1
  • највећи 4
  • највећим 1
  • највећој 2
  • највећом 3
  • највише 5
  • најглавније 1
  • Најгласније 1
  • најгоре 1
  • најгушћу 1
  • најдаље 1
  • најдубље 1
  • најдуже 1
  • најдужега 1
  • наједаред 1
  • наједи 1
  • најео 1
  • најживље 1
  • Најзад 26
  • најзад 34
  • најинтимнијих 1
  • најјачи 1
  • најлепша 1
  • најлепше 1
  • најлепшем 1
  • најлепших 1
  • најлепшу 1
  • најљуће 1
  • најмање 2
  • најмањи 1
  • најмлађи 1
  • најмрљавију 1
  • најнезгоднијем 1
  • најпаметније 1
  • најпосле 1
  • Најпосле 8
  • најправије 1
  • најпре 31
  • Најпре 4
  • најпречи 1
  • најпријатнијем 1
  • најраније 2
  • најранијим 1
  • најсветлије 1
  • најсвечанија 1
  • најсилниј 1
  • најслађи 2
  • најстаријег 1
  • најстрашније 1
  • најстрашнији 1
  • најсумњивија 1
  • најугледнијих 1
  • најуриш 1
  • најфантастичније 1
  • најшири 1
  • накачи 1
  • накитим 1
  • наклоњени 1
  • накнади 1
  • накнаду 1
  • након 5
  • накупе 1
  • налагала 1
  • налаже 1
  • налазе 4
  • налази 8
  • налазила 1
  • Налазиш 1
  • налбантин 1
  • Налепио 1
  • нали 5
  • налик 1
  • налио 2
  • наљути 2
  • наљутила 1
  • наљутило 1
  • наљутио 1
  • нам 18
  • нама 10
  • намазан 1
  • намазани 1
  • намазаних 1
  • намењени 1
  • намере 2
  • намери 3
  • намерио 1
  • намерисмо 1
  • намерно 1
  • намером 1
  • намеру 2
  • наместила 1
  • намештаја 1
  • намештао 1
  • намигну 2
  • намирили 1
  • намисли 1
  • намиче 1
  • намрштише 1
  • нанети 1
  • наново 4
  • наноси 1
  • наоколо 1
  • наопако 2
  • наопасти 1
  • наоружан 1
  • наоружања 2
  • наоружање 2
  • наохдчад 1
  • наочит 1
  • напамет 1
  • напије 2
  • напијеш 1
  • напили 1
  • напио 1
  • написа 1
  • написала 4
  • написали 2
  • написан 2
  • написана 2
  • написану 1
  • написао 3
  • написати 4
  • написаше 1
  • напише 10
  • напишем 3
  • напишемо 1
  • напишеш 2
  • наплати 1
  • напојио 1
  • Наполеонова 1
  • Наполеонове 1
  • Наполеонову 1
  • Напоље 1
  • напоље 3
  • напомене 1
  • напомену 1
  • напопастила 1
  • напосе 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 1
  • направе 2
  • направи 10
  • направила 1
  • направим 1
  • направио 2
  • направити 1
  • направише 1
  • напрасито 1
  • напред 2
  • напредан 1
  • напредна 1
  • напредно 2
  • напредовала 1
  • напредује 1
  • Напротив 2
  • напротив 3
  • напуни 1
  • Напунити 1
  • напусти 3
  • напустила 2
  • напустио 2
  • напустити 1
  • напуштена 1
  • напуштеној 2
  • напуштену 2
  • наразговарали 1
  • наредба 2
  • наредбе 1
  • наредбу 2
  • Нареди 1
  • нареди 6
  • наредим 1
  • Наредиће 1
  • наредника 4
  • наредниче 1
  • наређење 1
  • наређујем 1
  • наречју 1
  • Народ 2
  • народ 8
  • народа 2
  • народна 1
  • Народна 1
  • народне 4
  • народни 1
  • народним 1
  • народно 1
  • народног 1
  • Народној 1
  • народну 1
  • народом 2
  • народу 1
  • нарочита 1
  • нарочити 3
  • нарочитих 3
  • Нарочито 1
  • нарочито 10
  • нарочитог 2
  • нарочитој 1
  • нарочиту 1
  • наручени 1
  • наручи 10
  • наручио 3
  • наручите 3
  • наручише 1
  • наручја 1
  • наручје 2
  • наручју 5
  • наручује 2
  • нас 24
  • насађена 1
  • насече 1
  • насилно 1
  • насиља 1
  • наскоро 2
  • наследства 1
  • наследством 1
  • наслеђу 1
  • наслов 1
  • наслони 1
  • наслонио 1
  • наслутити 1
  • насмеја 2
  • насмејана 1
  • насмеје 2
  • насмеју 1
  • насмеши 5
  • насмешим 1
  • насмешио 2
  • Насред 1
  • насред 7
  • насрће 1
  • наста 3
  • наставак 4
  • наставе 1
  • настави 59
  • наставило 1
  • наставим 2
  • наставио 2
  • настависмо 2
  • наставити 1
  • наставља 17
  • Настаде 2
  • настаде 5
  • Настаје 1
  • настаје 5
  • Настала 1
  • настале 1
  • настао 1
  • настати 2
  • наступити 1
  • натаћи 1
  • натерала 1
  • натераш 1
  • натпис 1
  • натраг 5
  • натура 1
  • натури 1
  • наћвама 1
  • наћве 1
  • Наћи 1
  • наћи 5
  • науче 2
  • научен 5
  • научи 2
  • научила 3
  • научио 3
  • научити 1
  • научно 1
  • нафора 1
  • нафору 1
  • наход 3
  • находчад 13
  • находчадима 1
  • находче 2
  • нахотчад 1
  • нахотче 1
  • нахочад 4
  • нахоче 1
  • нахрани 1
  • Национала 1
  • националном 1
  • начела 1
  • Начелник 1
  • начелник 19
  • начелника 8
  • начелников 1
  • начелникову 1
  • начелником 2
  • начелнику 6
  • начелничка 1
  • начелства 2
  • начелством 1
  • начелу 2
  • начин 12
  • начине 1
  • начини 2
  • начину 1
  • начисто 1
  • начуљи 1
  • начуљили 1
  • начуљио 1
  • начуљише 1
  • Наш 1
  • наш 7
  • наша 2
  • нашао 16
  • наше 5
  • нашег 3
  • нашега 3
  • нашем 3
  • наши 4
  • нашим 3
  • нашироко 1
  • наших 2
  • нашла 1
  • нашли 4
  • нашло 8
  • нашој 3
  • нашом 1
  • нашта 1
  • нашто 2
  • Нашто 2
  • нашу 1
  • не 518
  • Не 79
  • неба 4
  • Небо 1
  • небо 3
  • небу 2
  • неваљала 1
  • неваљало 1
  • неверице 1
  • неверо 1
  • невеста 1
  • невештом 1
  • невиђено 2
  • невин 1
  • невина 1
  • невино 5
  • невиност 1
  • невину 1
  • Невоља 1
  • невоља 4
  • невоље 5
  • невољи 3
  • невољу 2
  • негде 3
  • неге 1
  • него 109
  • Него 14
  • неговала 2
  • неговале 1
  • неговали 1
  • неговање 1
  • неграматички 1
  • негује 3
  • недаће 1
  • Недеља 1
  • недеља 2
  • недеље 19
  • недељи 2
  • Недељка 41
  • Недељко 38
  • Недељкове 1
  • Недељковић 25
  • Недељковића 8
  • Недељковићеве 1
  • Недељковићем 2
  • Недељковићке 1
  • Недељковићу 3
  • Недељково 2
  • Недељковог 1
  • Недељкову 1
  • Недељком 5
  • Недељку 1
  • недељом 1
  • недељу 17
  • недисциплиновано 1
  • недоглед 1
  • недогледне 1
  • недорастао 1
  • недоследност 1
  • недостатку 1
  • недостижне 1
  • недоумици 1
  • недра 1
  • нежењен 1
  • нежним 1
  • нежно 3
  • незаљубљена 1
  • незван 1
  • Незгодно 1
  • незгодно 2
  • незгоду 1
  • незнано 1
  • неизбријан 1
  • нек 6
  • нека 62
  • Нека 7
  • некад 1
  • некада 4
  • Некакав 2
  • некакав 6
  • некаква 2
  • некакве 1
  • некаквим 1
  • некаквих 1
  • Некакво 1
  • некакво 2
  • некаквог 2
  • некакву 3
  • некако 25
  • Неке 1
  • неке 13
  • неки 24
  • неким 8
  • неких 3
  • некмоли 1
  • неко 29
  • неког 9
  • некој 1
  • неколике 1
  • неколиких 1
  • Неколико 1
  • неколико 18
  • неком 2
  • некоме 1
  • некрштено 6
  • неку 12
  • Нема 4
  • нема 49
  • немадоше 1
  • немађаше 1
  • немају 1
  • немајући 2
  • Немам 3
  • немам 4
  • Немамо 1
  • немамо 3
  • немању 1
  • немарно 3
  • немате 2
  • Немаца 1
  • Немачкој 1
  • немаш 6
  • Немељковић 1
  • Немецку 3
  • немилостив 1
  • немирно 1
  • Немицма 1
  • Немогуће 1
  • немогуће 3
  • немогућно 1
  • немогућност 1
  • немој 10
  • Немој 9
  • Немојте 6
  • немојте 8
  • Немци 2
  • Ненад 1
  • ненадлежно 1
  • необична 3
  • необичним 1
  • необично 9
  • необучени 1
  • неодложан 1
  • неопојан 1
  • неоправдан 1
  • неплаћен 1
  • неплаћене 1
  • неповерењем 1
  • неповерљиво 1
  • непозната 1
  • непознати 1
  • непознатим 1
  • непознатог 1
  • непознату 1
  • непомично 1
  • непоречне 1
  • непосредном 1
  • непотребан 1
  • непоуздано 1
  • неправо 1
  • непрегледаних 1
  • непрестављајући 1
  • непрестано 9
  • непријатан 1
  • непријатеља 1
  • непријатељска 1
  • непријатни 1
  • непријатност 1
  • неприлике 1
  • неприлици 1
  • неприправну 1
  • Неприродно 1
  • нерадо 1
  • нераздвојни 1
  • нерасположен 1
  • нерасположени 1
  • нервоза 1
  • несвест 3
  • неслога 1
  • неслоге 1
  • несрећа 2
  • несрећна 1
  • Несрећна 1
  • несрећне 1
  • несрећни 2
  • несрећника 1
  • несрећним 1
  • Несрећница 1
  • несрећница 2
  • несрећно 1
  • несрећног 1
  • несрећном 1
  • несрећну 1
  • Несрећо 1
  • нестаде 1
  • нестане 1
  • несташна 1
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљењем 3
  • нестрпљиво 5
  • нестрпљивом 1
  • несумњиво 2
  • нетакнут 1
  • нетремице 1
  • Неће 3
  • неће 39
  • нећемо 6
  • Нећете 1
  • нећете 3
  • нећеш 2
  • нећу 19
  • Нећу 5
  • неумољив 1
  • неупотребљено 1
  • неупотребљивим 1
  • неутешна 1
  • Неутешна 1
  • нехотице 1
  • нехришћани 1
  • нехришћанска 2
  • нечијег 1
  • нечији 1
  • нечувено 1
  • нешто 84
  • ни 158
  • Ни 3
  • нигде 13
  • ниже 1
  • низ 13
  • низала 1
  • низашто 1
  • Нијагару 2
  • Није 25
  • није 334
  • ниједна 1
  • ниједно 1
  • ниједног 1
  • никад 36
  • никада 2
  • никакав 7
  • никаква 2
  • никакве 5
  • никакви 1
  • никаквих 1
  • никакво 2
  • никаквог 3
  • никакву 3
  • никако 18
  • никла 1
  • никло 1
  • никлованом 2
  • никловану 1
  • нико 15
  • Нико 5
  • никог 5
  • никога 5
  • никоја 1
  • Ником 1
  • ником 3
  • никоме 4
  • нимало 6
  • ниоткуд 1
  • нисам 37
  • Нисам 8
  • ниси 8
  • ниска 1
  • ниске 1
  • ниско 1
  • нисмо 13
  • нисте 4
  • Нису 3
  • нису 30
  • нит 1
  • Нити 2
  • нити 37
  • ниткова 1
  • нихао 1
  • ничег 1
  • ничим 2
  • Ниш 2
  • Ништа 3
  • ништа 68
  • Нишу 1
  • но 37
  • Но 6
  • нов 8
  • нова 7
  • новац 16
  • новаца 1
  • нове 6
  • нови 1
  • новим 4
  • новина 4
  • новинама 1
  • новине 1
  • нових 1
  • ново 4
  • новог 1
  • Новог 1
  • новој 3
  • новоме 1
  • новорођенче 1
  • новост 1
  • нову 6
  • новца 2
  • новчана 1
  • новчани 1
  • нога 2
  • ногама 8
  • ноге 15
  • ногом 1
  • ногу 8
  • нож 3
  • нози 2
  • ноја 2
  • нокат 5
  • ноктима 1
  • ноктом 3
  • нормалним 1
  • нос 7
  • носа 1
  • носача 1
  • Носача 1
  • носе 4
  • носећи 7
  • Носи 1
  • носи 15
  • носила 1
  • Носили 1
  • носим 2
  • носимо 2
  • Носио 1
  • носио 6
  • носите 5
  • носити 3
  • ностра 1
  • носу 1
  • нотама 1
  • ноте 1
  • ноту 1
  • ноћ 20
  • ноћас 7
  • ноћашње 1
  • ноћевају 1
  • ноћи 9
  • ноћим 1
  • ноћио 1
  • ноћне 1
  • ноћу 7
  • нуди 2
  • Нудили 1
  • нудио 1
  • нумере 1
  • нумером 1
  • НУШИЋ 1
  • Нушића 1
  • НУШИЋА 1
  • њ 2
  • ње 19
  • Њега 2
  • њега 55
  • Његов 1
  • његов 15
  • његова 18
  • Његова 3
  • Његове 1
  • његове 12
  • Његови 1
  • његови 3
  • његовим 6
  • његових 2
  • његово 5
  • његовог 5
  • његовој 9
  • његовом 6
  • његову 11
  • Њему 10
  • њему 42
  • њен 7
  • Њена 1
  • њена 9
  • њене 5
  • њених 2
  • њено 3
  • њенога 2
  • њеној 1
  • њеном 1
  • њеноме 1
  • њену 6
  • њива 1
  • њиве 1
  • њиви 3
  • њивице 1
  • њивицу 1
  • њим 25
  • њима 14
  • њиме 4
  • њих 14
  • њихов 1
  • њихове 3
  • њихових 1
  • њихово 2
  • Њој 1
  • њој 29
  • њом 8
  • њоме 1
  • њу 24
  • о 159
  • О 16
  • оба 1
  • обавеза 2
  • обавезе 1
  • обавезом 1
  • обавести 1
  • обавештава 1
  • обавили 1
  • обављати 1
  • обазриво 1
  • обале 1
  • обарају 1
  • обарених 1
  • обвезујем 1
  • обе 3
  • обеде 1
  • обезбедио 1
  • обезбеђен 1
  • обезбеђена 1
  • обема 2
  • оберучке 1
  • обесе 1
  • обећа 4
  • обећав 1
  • обећавам 1
  • обећала 1
  • обећам 1
  • обећање 1
  • обећањем 1
  • обећао 2
  • обешене 1
  • обешених 1
  • обешењаци 1
  • обзир 2
  • обзира 4
  • обзирао 1
  • обзиром 2
  • Обиђе 1
  • обиђе 7
  • обилази 1
  • обилазили 2
  • обилазио 1
  • обићи 3
  • Обичај 1
  • обичај 8
  • обичају 4
  • обичан 2
  • обична 4
  • обичне 1
  • обично 11
  • објави 2
  • објавити 1
  • објављује 3
  • објаву 1
  • објасни 9
  • објаснила 1
  • објасним 2
  • објаснимо 1
  • објаснио 2
  • објасниш 1
  • објашњава 6
  • објашњавају 1
  • објашњавајући 2
  • објашњавала 1
  • објашњавати 1
  • објашњења 2
  • објашњење 2
  • објашњењем 1
  • облажио 1
  • облаке 2
  • обланде 1
  • област 1
  • облаци 1
  • Облаци 2
  • облаче 1
  • облачи 1
  • облачили 1
  • облачио 3
  • облачионицу 1
  • облета 1
  • облетао 2
  • обли 3
  • обливен 1
  • облије 1
  • обмана 1
  • ободом 1
  • обожавала 1
  • обоје 1
  • Обојица 1
  • обојица 7
  • оборе 1
  • обори 5
  • оборила 1
  • оборио 1
  • образ 5
  • образа 4
  • Образан 1
  • образе 1
  • Образи 1
  • образи 2
  • образима 3
  • образована 1
  • образовано 1
  • образовања 1
  • образовање 1
  • образовању 2
  • образовати 1
  • образује 4
  • обрати 8
  • обратила 1
  • обратио 1
  • обратно 1
  • обраћајући 1
  • обраћања 1
  • обраћао 2
  • обрва 1
  • обрве 3
  • обрија 1
  • обријана 2
  • обријати 2
  • обријем 1
  • обриса 2
  • обришем 1
  • обрне 2
  • обрну 1
  • обрнуше 1
  • обрће 1
  • обузе 1
  • обукао 1
  • Обукао 1
  • обукла 1
  • обукли 1
  • обукох 1
  • обустави 1
  • обухватио 1
  • обуче 1
  • обучем 1
  • обучен 1
  • обучена 5
  • обучене 1
  • обучено 2
  • обучену 1
  • ова 33
  • Ова 4
  • овај 39
  • Овај 4
  • овакав 2
  • оваква 6
  • оваквим 1
  • овакво 2
  • оваквом 3
  • оваквоме 1
  • овакву 1
  • Овако 3
  • овако 32
  • оваку 1
  • овамо 10
  • ован 1
  • овдашња 1
  • овдашње 1
  • овдашњег 1
  • Овде 1
  • овде 39
  • Ове 1
  • ове 24
  • овесели 1
  • ови 2
  • овим 13
  • овима 1
  • ових 8
  • овлажила 1
  • ово 57
  • Ово 7
  • овог 9
  • Овога 1
  • овога 38
  • овоземаљске 1
  • овој 20
  • оволика 1
  • оволико 1
  • овом 15
  • овоме 19
  • ову 20
  • овца 1
  • овце 1
  • овцу 1
  • огади 1
  • огласи 1
  • огласила 1
  • огласио 1
  • огледало 1
  • Огледало 1
  • оглођеш 1
  • Огњена 13
  • Огњене 3
  • Огњену 4
  • оговарају 1
  • оговарање 1
  • огрешивши 1
  • огрне 1
  • огроман 4
  • огромним 1
  • од 226
  • Од 8
  • ода 4
  • одавде 5
  • одавна 1
  • одавно 1
  • одагна 1
  • одакле 1
  • одану 1
  • Одатле 2
  • одатле 3
  • одахну 2
  • одахнуо 1
  • одби 1
  • одбије 1
  • одбијете 1
  • одбили 1
  • одбио 2
  • Одбор 1
  • одбор 16
  • одбора 2
  • одбори 1
  • одборима 1
  • одборник 6
  • одборника 3
  • одборници 2
  • одборски 1
  • одборскога 1
  • одборском 1
  • одбору 1
  • одбрану 1
  • одбројавати 1
  • одважио 1
  • одважно 1
  • одвајамо 1
  • одвајаш 1
  • одвали 1
  • одваљују 1
  • одведе 4
  • одведоше 2
  • одвије 1
  • одводи 1
  • одвојеној 1
  • одвоји 4
  • одвојио 1
  • одвојити 1
  • одвратан 1
  • одгајена 1
  • одгајено 1
  • одгајити 1
  • одговара 28
  • одговарају 2
  • одговарало 1
  • одговарам 1
  • одговор 6
  • одговоре 2
  • одговори 49
  • одговорила 1
  • одговорим 1
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорити 3
  • одговорих 2
  • одговорише 2
  • одгризао 1
  • оде 42
  • одевен 1
  • одевених 1
  • одела 1
  • одело 3
  • оделу 2
  • одељења 4
  • одељење 1
  • одељењу 1
  • Одем 1
  • одем 6
  • одеш 1
  • одзив 1
  • Оди 2
  • оди 5
  • одиста 19
  • Одиста 6
  • одједанпут 1
  • одједном 1
  • одјекнуло 1
  • одјури 2
  • одјурила 1
  • одлагања 1
  • одлазак 1
  • одлазили 2
  • одлазио 2
  • одлежао 1
  • одлепи 1
  • одлете 1
  • одличан 1
  • одличним 1
  • одличном 1
  • одложена 1
  • одложи 2
  • одложило 1
  • одломи 1
  • одлуке 1
  • одлуком 1
  • одлуку 2
  • одлучи 3
  • одлучивши 1
  • одлучио 1
  • одлучна 1
  • одлучно 20
  • одмара 2
  • Одмах 3
  • одмах 43
  • одмери 1
  • одмор 1
  • одморан 1
  • одморе 1
  • одмореног 1
  • одмори 3
  • одморила 1
  • однеговали 1
  • однегована 1
  • однеговано 1
  • однеговати 1
  • однекуд 4
  • однео 1
  • однесе 5
  • однесемо 1
  • однесеш 1
  • Однесите 1
  • односе 2
  • односеће 2
  • односећег 2
  • односећи 4
  • односи 5
  • односила 1
  • односно 3
  • одобрава 1
  • Одобравам 1
  • одобравања 1
  • одобрењу 1
  • одобрише 1
  • одозго 1
  • одоздо 2
  • одоли 3
  • одонда 1
  • одох 3
  • Одоше 1
  • одоше 5
  • одрасла 1
  • одраслије 1
  • одрасло 3
  • одраслу 1
  • одрастао 1
  • одрасте 2
  • одреда 1
  • одредбе 1
  • одреди 1
  • одређено 1
  • одређивао 1
  • одрекао 2
  • одрече 1
  • одреши 1
  • одржавала 1
  • одржали 2
  • одржало 1
  • одржао 1
  • одрицала 1
  • одрицао 1
  • одсад 3
  • одсвирала 1
  • одсвирао 1
  • одсекли 1
  • одсекоше 1
  • одсела 1
  • одсели 2
  • Одселила 1
  • одсече 1
  • одсечен 1
  • одскочи 1
  • одскочило 1
  • одслуже 1
  • одслужи 2
  • одсмуцала 1
  • одстојању 1
  • одсудну 1
  • одсуства 1
  • оду 2
  • одужи 1
  • одузео 2
  • одушеви 1
  • одушевиле 1
  • одушевљава 2
  • одушевљено 4
  • одушује 1
  • ожаљен 1
  • оженили 1
  • оженим 1
  • оженио 8
  • оженити 1
  • озари 2
  • озбиљна 1
  • озбиљно 9
  • озлојеђен 1
  • ознојен 2
  • озноји 1
  • Ој 1
  • ока 7
  • окваси 1
  • оке 1
  • окићен 1
  • оклеветаш 1
  • Око 2
  • око 26
  • околност 4
  • околности 2
  • оком 10
  • окрене 3
  • окренем 2
  • окренеш 1
  • окрену 1
  • окренув 1
  • окренуо 2
  • окренути 2
  • окрете 18
  • окретоше 1
  • окреће 1
  • окрећу 1
  • окречити 3
  • окриви 1
  • округла 2
  • округле 2
  • окружни 2
  • окружним 1
  • окружног 5
  • окружноме 1
  • оку 1
  • Окумила 1
  • окумим 1
  • окумио 1
  • окумите 1
  • окупа 1
  • окупила 4
  • окупио 1
  • окупу 1
  • окусити 1
  • олајава 1
  • олако 3
  • олакшава 1
  • олакшавала 1
  • олакшавна 1
  • Олакшавна 1
  • олакшала 1
  • олижеш 1
  • олтарска 1
  • олтару 1
  • омален 1
  • Омален 1
  • омалена 1
  • омело 1
  • омиљеног 1
  • омиљеном 1
  • омрачи 1
  • омрзао 1
  • омркло 1
  • он 308
  • Он 69
  • она 137
  • Она 30
  • онај 36
  • Онако 1
  • онако 58
  • онда 113
  • Онда 4
  • онде 1
  • Оне 2
  • оне 29
  • они 29
  • Они 7
  • оним 10
  • онима 2
  • оних 11
  • оно 66
  • Оно 7
  • Оног 1
  • оног 5
  • онога 5
  • оној 5
  • оноликим 2
  • онолико 5
  • онолику 1
  • оном 5
  • ономе 11
  • ону 11
  • опази 7
  • опазила 1
  • опазио 5
  • опали 1
  • опалио 1
  • опарена 2
  • опарени 1
  • опасан 1
  • опасана 1
  • опасност 2
  • опело 1
  • операција 2
  • операције 2
  • операцијом 1
  • Опет 1
  • опет 107
  • опије 1
  • описати 1
  • описују 1
  • опљуну 1
  • опоје 1
  • опра 1
  • оправдани 1
  • оправдано 1
  • оправдати 1
  • опредељено 1
  • опрезно 1
  • Опрости 1
  • опрости 3
  • опростили 2
  • опростило 1
  • опростио 3
  • опростите 1
  • опростити 3
  • опростише 1
  • опроштај 2
  • опсова 3
  • опсовала 1
  • опсује 1
  • оптичка 1
  • оптужен 1
  • опуштао 1
  • опширне 1
  • опширније 1
  • опширно 3
  • опште 2
  • Општина 1
  • општина 14
  • Општине 1
  • ОПШТИНЕ 1
  • општине 25
  • општини 13
  • општином 1
  • општинска 1
  • општинске 1
  • општински 1
  • општинским 3
  • Општинско 1
  • ОПШТИНСКО 1
  • општинско 12
  • општинског 3
  • општинскога 2
  • општинској 1
  • општинском 2
  • општину 8
  • оран 1
  • орасположио 1
  • орахом 1
  • Орача 1
  • ординарном 1
  • ори 2
  • орман 1
  • ормана 2
  • орни 1
  • ородити 1
  • ором 1
  • ороси 1
  • осам 2
  • осамдесет 2
  • осамнаест 2
  • ОСАМНАЕСТА 1
  • осамнаестогодишња 1
  • освану 1
  • освежи 1
  • освете 1
  • освети 3
  • осветити 2
  • осветиће 1
  • осветљене 1
  • осветљеном 1
  • освоји 3
  • осврнуше 1
  • освртао 1
  • осврће 1
  • осврћу 1
  • осврћући 4
  • осети 16
  • осетив 1
  • осетили 1
  • осетим 1
  • осетио 7
  • осетити 1
  • осећа 2
  • осећаја 1
  • осећаје 3
  • осећаји 3
  • осећајима 2
  • Осећајући 1
  • осећајући 3
  • осећала 1
  • Осећам 2
  • осећам 4
  • осећао 12
  • осећате 1
  • осећах 1
  • осећаше 1
  • осигурао 1
  • осим 4
  • оскудица 1
  • ослобођен 1
  • ословио 1
  • ослони 1
  • ослонио 1
  • ослухне 1
  • ослухну 1
  • Ослухну 1
  • осма 1
  • ОСМА 2
  • осматра 1
  • осмех 1
  • осмехну 2
  • осмехом 1
  • осмеху 1
  • осмину 1
  • осмицу 1
  • оснива 2
  • оснивају 1
  • оснивању 2
  • основа 1
  • основано 1
  • основати 1
  • основним 1
  • основно 1
  • основу 7
  • оснује 2
  • особа 1
  • особених 1
  • особи 1
  • особина 2
  • особине 1
  • особину 1
  • особито 1
  • особитом 1
  • осојем 1
  • осорно 1
  • оспе 1
  • оспори 1
  • оспорити 1
  • осрамотила 1
  • оста 3
  • Остави 1
  • остави 7
  • оставила 5
  • оставио 7
  • оставите 2
  • Оставите 2
  • оставити 2
  • оставих 1
  • оставиш 2
  • оставку 3
  • оставља 2
  • остављају 1
  • остављајући 2
  • остављали 1
  • остављам 2
  • Остављен 1
  • оставши 1
  • остаде 13
  • остадох 2
  • остадоше 3
  • остајало 1
  • Остаје 2
  • остаје 6
  • Остала 1
  • остала 9
  • остале 2
  • остали 6
  • осталим 4
  • осталима 1
  • осталих 6
  • Остало 1
  • остало 9
  • осталога 2
  • осталој 1
  • осталом 2
  • остане 6
  • останем 1
  • останеш 1
  • остани 1
  • остану 1
  • остао 6
  • остарио 1
  • остати 6
  • остатке 1
  • осташе 2
  • остварену 3
  • остварење 2
  • остварењу 1
  • оствари 2
  • остварили 1
  • остварити 2
  • Остојић 2
  • Остојића 1
  • острвима 1
  • осу 1
  • осуде 1
  • осуди 1
  • Осудише 1
  • осуло 1
  • осушено 1
  • осушише 1
  • от 1
  • Отад 1
  • отад 4
  • отатада 1
  • отац 15
  • отаџбини 2
  • отвара 1
  • отварајте 1
  • Отварајте 1
  • отварају 1
  • Отварам 1
  • отворен 2
  • отворене 1
  • отвореним 1
  • отвори 17
  • отворим 4
  • отворио 1
  • отворите 2
  • отворити 2
  • отворише 8
  • отежала 1
  • отеже 5
  • отежући 1
  • Отела 1
  • Отело 2
  • отера 1
  • отерају 1
  • отерала 1
  • отерао 1
  • отерати 1
  • отераћете 1
  • отераш 1
  • отикако 1
  • отимали 1
  • отимати 1
  • отисак 1
  • отишавши 1
  • Отишао 1
  • отишао 10
  • Отишла 1
  • отишла 6
  • отишло 1
  • откад 3
  • отказала 1
  • отказани 1
  • откако 6
  • откида 1
  • откине 1
  • отклонио 2
  • откључану 1
  • откопчале 1
  • откривена 1
  • открију 1
  • открити 1
  • откуд 14
  • откуда 1
  • откупи 2
  • отмене 6
  • отменим 2
  • отмених 1
  • отмену 1
  • отопи 1
  • отпадоше 1
  • отпева 1
  • отплаћујем 1
  • отпоче 5
  • отпочела 2
  • отпочело 1
  • отпочети 1
  • отпочне 1
  • отпочну 1
  • отприлике 6
  • отпусте 1
  • отпусти 2
  • отпутовао 2
  • отпуштен 2
  • отресу 1
  • отрла 1
  • отрују 1
  • отрча 3
  • отрчати 1
  • отрчаше 1
  • отуд 7
  • отуда 5
  • отуђени 1
  • отфикарио 1
  • оћуташе 1
  • Ох 3
  • охладило 1
  • охладио 1
  • охрабрен 1
  • охрабри 2
  • оца 13
  • оцеви 1
  • оцеди 1
  • оцени 1
  • оцрњено 1
  • оцртао 1
  • оцу 1
  • очајан 1
  • очајање 2
  • очајањем 1
  • очајању 1
  • очајник 1
  • очајничке 1
  • очајно 6
  • очаравао 1
  • очас 3
  • Оче 1
  • очево 1
  • очекивала 4
  • Очекивао 1
  • очекивао 3
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очекну 2
  • очекују 1
  • очекујући 3
  • оченаш 2
  • очи 58
  • очигледан 1
  • очигледно 1
  • очију 8
  • очима 26
  • очински 2
  • очитам 1
  • очитао 1
  • очишћена 1
  • ошишана 1
  • ошкринута 1
  • оштећена 1
  • оштећене 1
  • оштријих 1
  • П 2
  • Па 191
  • па 536
  • Павле 1
  • пада 2
  • падају 2
  • падајуће 1
  • падајући 1
  • паде 11
  • Падне 1
  • падне 5
  • падоше 1
  • пажљив 2
  • пажљивије 1
  • пажљиво 10
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пажњу 7
  • пазар 1
  • пазара 1
  • пазариш 1
  • Пази 1
  • пази 3
  • пазили 1
  • пазуха 2
  • пазухо 1
  • пазухом 1
  • Паја 7
  • пајац 1
  • Паје 3
  • Паји 1
  • Пајиној 1
  • Пају 4
  • пак 10
  • пакет 2
  • пакету 1
  • пакла 2
  • паклић 2
  • пакосан 1
  • пакосне 1
  • пакосни 1
  • пакосних 2
  • пакосно 5
  • пакосну 1
  • пакост 3
  • пакостан 2
  • пакости 1
  • пала 1
  • палећи 1
  • палилулац 2
  • Палилуле 1
  • Палилули 4
  • палилулка 1
  • палилулске 1
  • палилулској 1
  • палилулском 1
  • палити 1
  • пало 7
  • паљбу 1
  • памет 19
  • Паметан 1
  • паметан 7
  • памети 1
  • паметна 1
  • паметније 1
  • паметнијег 1
  • паметно 2
  • памећу 1
  • панамске 1
  • пандур 1
  • панорама 1
  • панорамом 1
  • панорамџијама 1
  • панорамџијске 1
  • пансионат 2
  • пансионата 1
  • панталона 1
  • панталоне 11
  • пантличица 1
  • пантљика 1
  • Панто 2
  • пао 4
  • папендекла 1
  • папучама 1
  • папуче 2
  • пар 7
  • пара 10
  • парагвајским 1
  • Параграф 1
  • параграф 7
  • параграфа 7
  • параграфе 6
  • параграфи 6
  • параграфима 2
  • параграфу 1
  • параде 1
  • паракувар 1
  • паракувару 1
  • паре 9
  • парк 1
  • парка 1
  • парку 1
  • парница 1
  • Парница 1
  • парнице 2
  • парницу 5
  • парничара 1
  • парничари 1
  • парничарима 1
  • парови 1
  • парохијан 1
  • парохијска 1
  • парохију 2
  • партија 4
  • партије 1
  • партији 1
  • Партијска 1
  • партијских 2
  • партију 1
  • парче 2
  • пас 1
  • паса 1
  • паства 2
  • пасти 2
  • патлиџан 1
  • патње 1
  • патос 3
  • патосом 2
  • патријарха 1
  • патролџије 1
  • паузе 1
  • паузу 1
  • паук 3
  • паука 1
  • Пауна 2
  • Пауни 1
  • Пауну 1
  • пациенциа 1
  • паша 1
  • пашенога 1
  • пева 6
  • певало 2
  • певао 1
  • певац 2
  • певачког 1
  • певницу 1
  • пегла 1
  • педал 1
  • педалу 2
  • педесет 9
  • пелена 2
  • пеленама 2
  • пелене 4
  • пеленице 1
  • пелцеру 1
  • пензији 2
  • пензионер 1
  • пензионером 1
  • пензионисаног 1
  • пење 2
  • пео 2
  • пепео 1
  • пера 1
  • Пера 20
  • пере 2
  • Пери 2
  • Перина 1
  • Перином 1
  • Перку 1
  • Перо 3
  • перо 4
  • пером 1
  • Перса 34
  • Перси 1
  • Персину 1
  • Персо 2
  • перспективи 2
  • Перу 1
  • песма 1
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 1
  • песницама 1
  • песницом 3
  • песницу 4
  • Пет 1
  • пет 21
  • ПЕТА 3
  • петак 2
  • Петар 1
  • пете 4
  • Пети 1
  • пети 4
  • Петковићка 1
  • петком 1
  • петнаест 2
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • петнаестога 1
  • петнаестогодишње 1
  • петој 1
  • петорица 1
  • петорице 9
  • Петровић 4
  • Петровића 1
  • петролејска 1
  • петролеум 1
  • Петром 1
  • пећ 1
  • пећи 1
  • пече 1
  • печен 2
  • печене 1
  • пешадијског 2
  • пешадиског 2
  • пешачи 1
  • пешке 1
  • пивска 1
  • пиј 1
  • пијавице 1
  • пијан 4
  • пијана 2
  • пијанства 1
  • пијаци 2
  • Пије 1
  • пије 6
  • пијемо 1
  • пију 2
  • пикетске 3
  • пикетских 1
  • пила 1
  • пиле 2
  • пилета 1
  • пилећина 1
  • Пилећина 1
  • Пили 1
  • пилиће 1
  • пиљарница 1
  • пио 6
  • пиринџа 1
  • пиринџу 1
  • писак 2
  • писала 2
  • писало 1
  • писама 2
  • писан 1
  • писаним 1
  • писано 3
  • писање 2
  • писању 1
  • писао 2
  • писар 32
  • Писар 5
  • писара 12
  • писаре 1
  • писарев 1
  • писаревом 2
  • писаром 1
  • писарска 1
  • писару 2
  • писати 1
  • писац 14
  • Писац 7
  • писаца 1
  • писка 1
  • писма 3
  • писмен 1
  • писмено 2
  • писмену 1
  • писмо 9
  • писмом 2
  • писму 9
  • Писну 1
  • писну 4
  • писца 3
  • писце 1
  • писци 1
  • писцу 2
  • Пита 1
  • пита 42
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питају 3
  • питајући 1
  • питам 4
  • питања 6
  • питање 21
  • питањем 3
  • питању 2
  • питао 3
  • питате 1
  • питати 1
  • питаше 1
  • пити 1
  • питом 2
  • питомац 1
  • питомим 1
  • питомца 2
  • пиће 6
  • пићем 1
  • пише 7
  • пишем 1
  • пишете 1
  • Пишите 1
  • пишите 2
  • пиштати 1
  • пишти 1
  • пишу 3
  • пишчеве 1
  • пишчевог 1
  • пишчевом 1
  • пишчеву 1
  • плав 1
  • плавим 2
  • плавом 1
  • плакала 3
  • плаката 1
  • плакате 1
  • пламенова 1
  • План 1
  • план 9
  • планине 2
  • планове 1
  • плану 9
  • Планула 1
  • плануше 1
  • пласта 1
  • плате 2
  • плати 11
  • платила 1
  • платим 7
  • платио 2
  • платите 2
  • платити 4
  • платићеш 1
  • Платићу 2
  • платиш 1
  • платна 1
  • платнена 1
  • платно 3
  • платом 1
  • плаћа 5
  • плаћам 2
  • плаћамо 1
  • плаћања 1
  • плаћао 3
  • плаћаш 1
  • Плаћени 3
  • Плаћено 1
  • плафона 1
  • плаховито 1
  • плач 6
  • плаче 14
  • плачеш 2
  • плашио 1
  • плашите 2
  • плашити 1
  • племенит 1
  • племенита 1
  • племените 1
  • племенитим 1
  • племенитост 1
  • племениту 1
  • пливао 1
  • пловке 1
  • пловку 1
  • пломбира 1
  • плот 1
  • плота 1
  • пљесну 5
  • пљују 1
  • пљуну 2
  • пљунути 2
  • пљусак 1
  • пљуском 1
  • по 219
  • По 5
  • побацио 1
  • побегао 3
  • Побегла 1
  • побегла 5
  • побегло 1
  • побегне 3
  • побегнете 1
  • победоносним 1
  • побеђује 1
  • побеже 1
  • побесни 1
  • побећи 3
  • побледе 1
  • побледела 1
  • побожна 1
  • побожни 2
  • побожних 2
  • побринемо 1
  • побуни 1
  • поведе 2
  • повела 1
  • повео 2
  • поверавам 1
  • повереник 1
  • поверено 2
  • поверење 4
  • поверењем 1
  • повери 3
  • поверила 1
  • поверили 1
  • поверио 1
  • поверите 1
  • Поверите 1
  • поверити 3
  • поверљив 1
  • поверљива 1
  • поверљивим 1
  • поверљиво 2
  • поверовати 2
  • повести 1
  • повећи 1
  • повечерје 1
  • повија 1
  • повијена 1
  • повише 3
  • повлачио 1
  • поводом 1
  • Поводом 1
  • повојница 1
  • повољно 1
  • повреде 1
  • повучено 1
  • повучености 1
  • погађа 2
  • погађате 1
  • погађати 1
  • погане 1
  • Погдекад 1
  • погдекад 4
  • погдешто 3
  • поглед 10
  • погледа 33
  • погледај 3
  • погледајте 1
  • погледају 1
  • погледајући 1
  • погледали 1
  • погледам 1
  • Погледам 1
  • Погледао 1
  • погледао 6
  • погледати 1
  • погледаш 2
  • погледаше 7
  • погледе 3
  • погледи 2
  • погледом 8
  • погледу 2
  • погодбу 4
  • погоде 2
  • погоди 1
  • погодила 3
  • погодили 1
  • погодио 1
  • погодиш 2
  • погодише 3
  • погођену 1
  • погрешио 1
  • погрешка 1
  • Погрешка 1
  • погрешком 1
  • погубио 1
  • Под 1
  • под 77
  • подаци 1
  • подбаци 1
  • подбацивањем 1
  • подбачену 2
  • подбочи 1
  • подварку 1
  • подвикнем 1
  • подвикну 1
  • подвикнула 1
  • подвукле 1
  • подговорио 2
  • поделе 1
  • Подерана 1
  • подеси 1
  • подигао 1
  • подигнут 1
  • подилазе 1
  • подлегла 1
  • подлијете 1
  • подмажу 1
  • подмазивање 1
  • подметали 1
  • подметне 1
  • подмећете 1
  • подмигне 2
  • подмукли 1
  • поднапила 1
  • поднаредником 1
  • подне 22
  • поднео 1
  • поднесе 3
  • поднети 1
  • подноси 1
  • подносиш 1
  • подношен 1
  • подојио 1
  • подруму 1
  • подсвојче 2
  • подсвојчиће 1
  • подсмевака 1
  • поду 1
  • подуже 2
  • подузела 1
  • пође 32
  • пођем 1
  • пођемо 1
  • пођите 1
  • Пођите 1
  • пођох 2
  • пођоше 4
  • пођу 1
  • Поези 1
  • поезија 1
  • пожали 3
  • Пожаревац 1
  • Пожаревцу 1
  • пожелео 1
  • поживи 1
  • позабавили 1
  • позавађаше 1
  • позајми 3
  • позајмим 1
  • позајмиш 1
  • позва 5
  • позвавши 1
  • позвала 1
  • позван 6
  • позвана 1
  • позвани 2
  • позвао 1
  • позвати 1
  • позваше 1
  • поздрави 1
  • Поздрави 1
  • поздравио 1
  • поздрављао 1
  • позив 4
  • позива 3
  • позивају 2
  • позивајући 1
  • позиве 1
  • позна 1
  • познавајући 1
  • познавали 1
  • познавање 1
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познаје 2
  • познајем 4
  • познајемо 2
  • познајете 1
  • познају 4
  • познала 1
  • познамо 1
  • познанике 1
  • познаницима 1
  • познанства 2
  • познанство 4
  • познао 1
  • Познао 1
  • познат 3
  • позната 7
  • познате 1
  • познати 6
  • познатим 1
  • познатих 2
  • познато 6
  • познатог 2
  • познатом 2
  • познату 1
  • Познаћеш 1
  • позове 8
  • Позови 1
  • позову 1
  • позоришно 1
  • Позоришно 1
  • позоришта 3
  • позориште 2
  • позоришту 2
  • позорнице 3
  • позорници 3
  • позорницу 2
  • појава 4
  • појаве 1
  • појави 13
  • појавиле 1
  • појавио 2
  • појавити 1
  • појавише 3
  • појављивао 1
  • појављује 2
  • Појам 1
  • поједина 1
  • поједине 1
  • појединих 1
  • појма 1
  • појми 6
  • појмила 1
  • појмим 1
  • појмио 1
  • појмити 1
  • покаже 4
  • покажеш 1
  • покажи 1
  • показа 6
  • показала 1
  • показало 2
  • показао 1
  • показати 3
  • показује 1
  • показујући 1
  • покајнички 2
  • покају 1
  • покваре 1
  • поквари 2
  • покварила 1
  • покварио 2
  • покварити 1
  • поквариш 1
  • поклони 2
  • поклонио 2
  • поклонише 1
  • покој 1
  • покојне 1
  • покојни 5
  • Покојник 2
  • покојник 7
  • покојника 5
  • покојникове 2
  • покојниковој 2
  • покојникову 1
  • покојником 2
  • покојнику 2
  • покојним 1
  • покојног 7
  • покојнога 1
  • покорно 1
  • покрадем 1
  • покрали 1
  • покрве 1
  • покрет 2
  • покри 5
  • покривање 1
  • покривен 1
  • покривена 1
  • покривеним 1
  • покривено 1
  • покријем 4
  • покрила 1
  • покриле 1
  • покрите 1
  • покровитељ 1
  • покрхати 1
  • покрштенога 1
  • Покуша 1
  • покуша 3
  • Покушавала 1
  • покушај 1
  • покушало 1
  • покушао 1
  • пола 15
  • полагала 1
  • полагати 1
  • полажу 1
  • полазећи 1
  • полако 3
  • полгође 1
  • полеђини 1
  • полемике 1
  • полете 1
  • полетеше 1
  • поли 1
  • поливен 1
  • полити 1
  • полић 3
  • полицај 11
  • полицаја 3
  • полицајац 9
  • полицаји 1
  • полицају 1
  • полиција 5
  • полиције 1
  • полицији 4
  • полицијом 1
  • полицијска 1
  • полицијске 1
  • полицијски 2
  • полицијског 2
  • половина 1
  • половине 2
  • половини 4
  • половином 1
  • половину 2
  • пологу 1
  • положај 3
  • положају 5
  • положе 1
  • положи 3
  • положила 2
  • положио 1
  • поломљеним 1
  • полугласно 3
  • полуострвима 1
  • полуотворена 1
  • полусветлом 1
  • полутами 1
  • полутине 1
  • Пољак 1
  • пољакове 1
  • поље 2
  • пољуби 3
  • пољубим 1
  • пољубише 1
  • помагали 1
  • помаже 2
  • помена 1
  • помене 1
  • помену 5
  • Поменуо 1
  • поменута 1
  • поменуте 2
  • поменути 1
  • поменутих 1
  • поменуто 1
  • поменух 1
  • помере 1
  • помери 1
  • Помилује 1
  • помиње 1
  • помисли 3
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помишља 1
  • помишљајући 1
  • помишљао 1
  • помлати 1
  • помогла 1
  • помогли 1
  • помогло 2
  • помогне 4
  • помогнемо 1
  • помодре 4
  • помодрела 1
  • помодриле 1
  • Помози 1
  • помоли 1
  • помолила 1
  • помолим 2
  • помор 1
  • помоћ 16
  • помоћи 9
  • помоћникова 1
  • помоћником 1
  • помоћница 1
  • понавља 2
  • понављао 1
  • понајлак 2
  • понашају 1
  • Понашање 1
  • понашање 2
  • понашаше 1
  • понела 3
  • понели 1
  • понео 4
  • понесе 5
  • понесем 1
  • понесемо 1
  • понесеш 3
  • понесите 1
  • понети 1
  • понећу 1
  • понешто 1
  • понизно 3
  • поникла 1
  • поникле 1
  • понова 11
  • понови 9
  • поново 15
  • поноси 1
  • поносито 1
  • поносни 1
  • поносно 2
  • поносом 2
  • поноћ 2
  • поноћи 4
  • понуде 1
  • понуди 4
  • понудити 1
  • поњави 1
  • поп 196
  • Поп 29
  • Попа 1
  • попа 25
  • попадија 14
  • Попадија 2
  • попадије 5
  • попадији 3
  • попадију 1
  • попе 27
  • попео 2
  • попије 2
  • Попијем 1
  • попио 2
  • пописати 1
  • попне 1
  • попо 3
  • попов 1
  • попова 2
  • попове 3
  • попови 2
  • поповим 2
  • попово 1
  • поповој 1
  • поповом 1
  • попову 1
  • попом 4
  • поправи 1
  • поправљао 2
  • попреко 3
  • попретим 1
  • попржи 1
  • поприште 4
  • попу 25
  • Попу 3
  • популарна 1
  • попуно 1
  • попусти 1
  • попустих 1
  • попустљивошћу 1
  • попушио 1
  • поражавајућу 1
  • поранило 1
  • поранио 2
  • порасте 1
  • поред 3
  • Поређа 1
  • порез 1
  • пореза 1
  • порезе 1
  • порези 1
  • порезник 3
  • порезнике 1
  • порезу 2
  • порекло 2
  • порода 2
  • породи 1
  • породила 1
  • породиљи 1
  • породиљина 1
  • породиљине 1
  • породиљски 1
  • породио 10
  • породица 1
  • породици 1
  • породична 1
  • породичне 1
  • породичним 1
  • породичној 1
  • Порођај 1
  • порођај 4
  • порођаја 2
  • порођајне 1
  • порочног 1
  • порти 1
  • порту 1
  • поручи 2
  • посаветује 1
  • Посао 1
  • посао 17
  • посвађа 1
  • посвађају 1
  • посве 1
  • посвећен 1
  • поседе 1
  • поседеше 1
  • посете 4
  • посети 1
  • посетиоци 1
  • Посетиоци 1
  • посету 1
  • посећивале 1
  • посећују 1
  • Посилни 1
  • посилни 4
  • посилног 1
  • поскочи 2
  • посла 16
  • послала 2
  • посланик 1
  • посланика 1
  • посланичко 1
  • послао 1
  • Послао 1
  • послати 2
  • После 20
  • после 53
  • последице 2
  • последња 9
  • последње 6
  • последњи 5
  • последњих 1
  • последњој 2
  • последњу 3
  • послетку 2
  • послова 1
  • послове 4
  • пословица 1
  • послом 3
  • послу 5
  • послуга 1
  • послугу 3
  • послужен 1
  • послужио 1
  • послужити 1
  • послушајте 1
  • послушам 1
  • послушамо 1
  • послушао 1
  • послушати 1
  • послушна 2
  • посматра 2
  • посматрао 1
  • посмртних 1
  • посмрче 2
  • посмрчетом 1
  • пост 3
  • постави 2
  • поставила 2
  • постављао 1
  • постављен 1
  • постаде 2
  • постаје 3
  • постају 1
  • постакао 1
  • постала 4
  • постали 1
  • постало 1
  • постане 2
  • постао 2
  • постарао 1
  • постарији 1
  • постеља 1
  • постеље 2
  • постељи 2
  • постељу 2
  • постепено 1
  • постигао 1
  • постигла 1
  • постигне 1
  • Постила 1
  • постићи 1
  • постиш 2
  • постојала 1
  • постоје 1
  • постоји 5
  • Постојим 1
  • построј 1
  • Построј 1
  • поступак 3
  • поступали 1
  • поступити 1
  • посумња 1
  • посумњао 2
  • потад 1
  • потаје 1
  • потаман 1
  • потапша 1
  • потврди 4
  • потврду 1
  • потврђених 1
  • потврђује 2
  • Потегло 1
  • потегне 1
  • потеже 4
  • потеру 1
  • потече 1
  • потиљак 1
  • поткрепимо 1
  • поткрепио 1
  • поткрепити 1
  • поткрепљену 1
  • поткресао 1
  • пото 1
  • поток 1
  • потоку 1
  • поточића 1
  • потпада 1
  • потписала 1
  • потписаше 1
  • потписивао 2
  • потпомогне 1
  • потпуно 12
  • потражи 2
  • потражимо 1
  • потражити 1
  • Потражих 1
  • потражише 1
  • потреба 2
  • потребан 2
  • потребе 4
  • потреби 1
  • потребни 4
  • потребнија 1
  • потребно 7
  • потребну 1
  • потребу 2
  • потресе 1
  • потресен 2
  • потресеним 1
  • потресло 1
  • потресна 1
  • потрести 1
  • потрицу 2
  • потрошио 1
  • Потрчи 1
  • потсети 1
  • потсећајући 1
  • потсећало 1
  • потукоше 1
  • поћи 4
  • Поћута 1
  • поћута 2
  • поубијам 1
  • поубијати 1
  • поуздано 1
  • поуздањем 1
  • поучавати 1
  • похвале 1
  • похвали 1
  • походе 1
  • походило 1
  • поцепа 1
  • поцепајте 1
  • поцепао 1
  • поцепати 1
  • поцрвене 5
  • поцрвенела 1
  • поцрвенети 1
  • поцрвените 1
  • почаси 1
  • почаст 2
  • почасти 1
  • Поче 2
  • поче 97
  • почевши 1
  • почела 5
  • почели 2
  • почело 1
  • почем 1
  • почео 20
  • почесмо 1
  • почетак 2
  • почети 2
  • почетка 2
  • почетку 6
  • почећу 1
  • почех 2
  • почеша 4
  • почеше 14
  • Почеше 2
  • почива 1
  • починио 1
  • почињао 1
  • почиње 1
  • почне 7
  • почнем 4
  • почну 4
  • почупана 1
  • пошаље 1
  • пошаљем 1
  • пошао 5
  • пошла 1
  • пошле 1
  • пошље 1
  • пошљем 1
  • пошљеш 1
  • Пошљи 1
  • пошљи 3
  • пошо 1
  • поштанска 1
  • поштанских 1
  • поштен 2
  • поштени 1
  • поштенији 1
  • поштено 3
  • пошто 37
  • Пошто 5
  • Поштована 1
  • поштоване 1
  • Поштовани 1
  • поштовања 2
  • поштовање 1
  • поштовањем 1
  • поштује 2
  • пра 1
  • прав 2
  • права 6
  • правда 4
  • правдате 1
  • праве 3
  • праведан 1
  • праведног 1
  • праведном 1
  • правећи 2
  • прави 15
  • правила 18
  • правилима 6
  • правилније 1
  • правило 1
  • правим 2
  • правио 3
  • правите 1
  • правити 1
  • правих 1
  • правиш 2
  • Право 3
  • право 39
  • праву 1
  • правцу 1
  • праг 5
  • прага 3
  • празилук 1
  • празна 3
  • празне 1
  • празник 8
  • празно 1
  • празном 1
  • праксе 1
  • практикант 5
  • практикантовица 5
  • практиковала 1
  • прала 1
  • праљи 1
  • прангија 2
  • прангије 1
  • пране 1
  • Пратећи 1
  • пратили 1
  • Пратим 1
  • пратио 3
  • Пратите 1
  • пратња 3
  • пратњи 1
  • пратњу 2
  • праћен 3
  • праћена 1
  • прашине 1
  • Праштајући 1
  • праштам 1
  • прашумама 1
  • Прва 1
  • ПРВА 3
  • прва 5
  • прве 8
  • првенче 1
  • први 23
  • Први 5
  • првим 1
  • првима 1
  • Првипут 1
  • првипут 8
  • првих 2
  • Прво 12
  • прво 18
  • првог 1
  • првој 8
  • Првом 1
  • првом 6
  • првоме 3
  • првостепени 1
  • прву 8
  • Пре 3
  • пре 46
  • пребаци 1
  • пребацио 3
  • пребацити 1
  • пребацује 2
  • пребијеним 1
  • пребледе 5
  • пребледеше 1
  • пребродио 1
  • Пребројаћу 1
  • пребројимо 2
  • превари 1
  • преварио 1
  • преварити 1
  • превару 1
  • превелике 1
  • превеликог 1
  • превија 1
  • превијаш 1
  • превише 1
  • превоју 1
  • преврне 1
  • преврну 2
  • преврнула 1
  • преврнута 2
  • преврнутим 1
  • преврће 1
  • преврћем 1
  • превуче 2
  • прегледа 3
  • прегледам 1
  • Прегледам 1
  • прегледамо 1
  • прегледу 2
  • прегли 1
  • преговарања 1
  • пред 100
  • Пред 4
  • преда 3
  • предавања 3
  • предавање 3
  • предаде 4
  • предали 1
  • предам 1
  • предан 1
  • предвече 2
  • предвидела 1
  • предвиђала 1
  • предводи 1
  • предводим 1
  • предговор 1
  • предлагао 2
  • предлагати 1
  • предлагач 4
  • предлаже 1
  • предлажем 1
  • Предлог 1
  • предлог 16
  • предлогом 3
  • предлогу 3
  • предложи 6
  • предложим 1
  • предложио 1
  • предложити 2
  • предложићу 1
  • предлози 1
  • предмет 1
  • предмету 1
  • предње 1
  • предњој 1
  • предосећајући 1
  • председава 1
  • Председник 1
  • председник 5
  • председнику 1
  • председничким 1
  • предсказивање 1
  • предсобље 1
  • предсобљу 1
  • представа 4
  • представе 1
  • представи 1
  • представио 1
  • представити 1
  • представља 1
  • представљају 1
  • представљао 1
  • представљена 1
  • представу 3
  • предстојало 1
  • ПРЕДУЗЕЋЕ 2
  • предузећу 1
  • предузме 1
  • предусрете 1
  • предусретоше 1
  • пређе 7
  • пређете 3
  • прежали 1
  • преживео 3
  • презиме 1
  • презирем 1
  • презриво 2
  • прекидало 1
  • прекидао 1
  • прекиде 4
  • прекине 1
  • прекинула 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • прекинуто 1
  • преклано 1
  • Преклињала 1
  • Преклињем 1
  • преко 21
  • прекор 1
  • прекорачи 1
  • прекратио 1
  • прекроји 1
  • Прекрсти 1
  • прекрсти 2
  • Прекрстим 1
  • прекрстио 1
  • прелазила 1
  • прелепи 1
  • Прелепница 6
  • Прелепнице 12
  • Прелепници 7
  • Прелепницу 4
  • прелепничка 1
  • ПРЕЛЕПНИЧКЕ 1
  • прелепничке 9
  • прелепнички 1
  • прелепничкој 1
  • прелепничку 1
  • прелистава 1
  • преломе 1
  • преломила 1
  • преломиле 1
  • преломисмо 1
  • преломити 2
  • Према 1
  • према 38
  • Премда 1
  • премери 4
  • премеће 1
  • премешта 1
  • премештај 1
  • премештати 1
  • премештен 2
  • премештена 1
  • премијом 1
  • премишљајући 1
  • премро 1
  • пренебрегла 1
  • пренемагању 1
  • пренерази 1
  • преносе 1
  • преобуке 1
  • преобуку 1
  • преотме 1
  • препаде 1
  • препатио 1
  • препирала 1
  • препирке 1
  • препиру 1
  • преписао 1
  • преписка 1
  • преплашеним 1
  • преплаши 1
  • преповија 2
  • преповијале 1
  • преповије 1
  • преповију 1
  • преполовила 1
  • препоруку 1
  • препрека 1
  • препремишљајући 1
  • препукне 1
  • препући 1
  • пресвиснуо 1
  • пресече 3
  • пресовано 1
  • преспавао 1
  • престаде 1
  • престала 1
  • престало 1
  • престане 2
  • престати 1
  • престолонаследника 1
  • престоница 1
  • престонице 1
  • престоницу 1
  • престонички 1
  • престравио 1
  • престравише 1
  • престрављено 5
  • преступи 1
  • преступили 1
  • пресудили 1
  • претвара 1
  • претварам 1
  • претвори 1
  • прети 1
  • претила 1
  • претња 1
  • претплатио 1
  • претплатити 1
  • претпоставке 1
  • претпрошле 1
  • претпрошлој 1
  • претресању 1
  • претресено 1
  • претрну 5
  • претрпан 1
  • претрпане 2
  • претрча 2
  • Претседник 2
  • претседник 5
  • претседника 4
  • претседниковице 1
  • претседниковици 1
  • претседнику 1
  • претставља 1
  • претстављају 1
  • претурио 2
  • претходне 2
  • претходно 2
  • претходну 1
  • прећи 1
  • прецизно 1
  • пречасни 1
  • пречасном 1
  • прешав 1
  • прешао 1
  • прешло 1
  • прже 2
  • при 25
  • При 4
  • приапсио 1
  • прибави 2
  • прибили 1
  • приближи 2
  • приближивао 1
  • прибојавали 1
  • прибојавам 1
  • прибојаваш 1
  • прибра 7
  • прибран 1
  • прибранога 1
  • прибраној 1
  • прибрао 1
  • прибраше 1
  • приватан 2
  • приватна 1
  • приватно 2
  • приведена 1
  • привиђао 1
  • привикну 1
  • привири 1
  • привређивању 1
  • привређивао 1
  • привређује 2
  • привремена 5
  • привремене 2
  • привремено 4
  • привремену 1
  • привуче 1
  • придигла 1
  • придигли 1
  • придружи 4
  • придружио 1
  • придружише 1
  • приђе 10
  • приђем 1
  • Приђи 1
  • Приђох 1
  • приђоше 1
  • призва 1
  • призна 1
  • признаде 1
  • признадоше 1
  • признаду 1
  • признај 1
  • признаје 1
  • признајеш 2
  • признајте 1
  • Признајте 3
  • признала 3
  • признам 2
  • признање 2
  • признати 3
  • призове 1
  • призовем 1
  • Прија 1
  • прија 8
  • пријави 1
  • пријавила 1
  • пријавио 1
  • пријао 1
  • Пријатељ 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 5
  • пријатеље 2
  • пријатељем 1
  • пријатељи 4
  • пријатељима 3
  • пријатељицама 1
  • пријатељска 1
  • пријатељске 1
  • пријатељски 6
  • пријатељску 1
  • пријатељу 3
  • пријатна 1
  • пријатни 2
  • пријатно 2
  • пријатном 2
  • пријему 1
  • приказивати 1
  • приказују 1
  • прикован 1
  • прикољемо 1
  • Прикомандовати 1
  • прилази 1
  • прилепио 1
  • прилика 2
  • приликама 3
  • прилике 6
  • Приликом 1
  • приликом 15
  • прилику 2
  • прилици 3
  • приличан 1
  • приличи 6
  • прилична 1
  • прилично 2
  • прилог 13
  • прилога 1
  • прилогом 3
  • прилогу 2
  • приложеним 1
  • прима 5
  • примакоше 1
  • Примам 2
  • примам 3
  • примамљиво 1
  • приме 1
  • примедаба 1
  • примедбу 2
  • примењује 1
  • пример 18
  • примеран 1
  • примети 5
  • Приметила 1
  • приметила 2
  • приметили 1
  • Приметио 1
  • приметио 4
  • приметити 2
  • прими 12
  • примила 4
  • примили 2
  • примим 1
  • примио 5
  • примити 5
  • примих 1
  • примиш 1
  • принову 1
  • припада 9
  • припадала 1
  • припадао 1
  • припаде 1
  • припази 2
  • припала 2
  • припали 3
  • Припалили 1
  • припало 1
  • припасти 1
  • припекло 2
  • припита 2
  • припитате 1
  • припитомљен 1
  • припитује 1
  • приповедача 1
  • приповедачку 1
  • приповеди 1
  • приповеткама 2
  • приправљала 1
  • приправности 2
  • припремљено 1
  • Припрже 1
  • припуцају 1
  • приранили 1
  • Прирез 1
  • прирез 5
  • приреза 4
  • прирезе 1
  • прирезни 1
  • природа 2
  • природе 1
  • природно 1
  • прискочи 2
  • прислоним 1
  • прислонише 1
  • прислушкује 2
  • пристаде 6
  • пристадоше 1
  • пристајали 1
  • пристаје 3
  • пристајем 1
  • пристала 3
  • пристали 1
  • присталица 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристанем 1
  • пристаништа 1
  • пристану 1
  • присташе 1
  • пристојна 1
  • пристојно 2
  • приступи 1
  • приступила 1
  • приступити 2
  • присуству 1
  • присутне 2
  • присутнима 1
  • присутношћу 1
  • притвори 1
  • притвору 1
  • притегне 1
  • притиска 1
  • притисне 1
  • притиснем 1
  • притрча 1
  • прихвата 2
  • прихвате 1
  • прихвати 4
  • прихватила 1
  • прихватили 2
  • прихватимо 1
  • прихватио 1
  • прихватити 3
  • прихватише 1
  • приход 3
  • прихода 4
  • приходе 1
  • прихрани 1
  • Прича 1
  • прича 21
  • причајте 1
  • причају 2
  • причала 1
  • причали 1
  • причам 1
  • причама 1
  • причањем 1
  • Причао 1
  • причао 11
  • причати 1
  • приче 5
  • причекам 1
  • причест 1
  • причи 3
  • причињава 1
  • причом 1
  • причу 19
  • причували 1
  • пришао 1
  • пришт 1
  • прљав 1
  • Прљав 1
  • прљаве 1
  • прљаво 2
  • прљавог 1
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • пробавила 1
  • пробајте 1
  • Пробала 1
  • пробам 1
  • проби 1
  • пробитачније 1
  • проблем 2
  • пробране 1
  • пробу 2
  • пробуди 4
  • пробудила 1
  • пробудим 2
  • пробудио 2
  • пробудите 1
  • пробудиш 1
  • проваљујем 1
  • проведеш 1
  • провела 2
  • провели 1
  • провело 1
  • провео 1
  • провеселе 1
  • провлачило 1
  • провлачити 2
  • проводаџика 1
  • проводи 2
  • проводила 1
  • проводим 2
  • проводио 1
  • проводите 1
  • прогласи 1
  • проговори 8
  • проговорили 1
  • проговорим 2
  • проговоримо 1
  • проговорити 2
  • проговорише 1
  • програма 3
  • програмом 2
  • програму 1
  • прогунђао 1
  • прогута 3
  • прогутао 1
  • прода 1
  • продавао 1
  • продавац 4
  • продавца 1
  • продаје 1
  • продају 1
  • продам 1
  • продангуби 1
  • продангубио 1
  • продаш 2
  • продро 1
  • продужи 3
  • продужим 1
  • продуцирати 1
  • прође 18
  • Прође 2
  • прођете 1
  • прођоше 4
  • прођу 1
  • прожела 1
  • проживела 1
  • проживели 2
  • прожима 1
  • прозва 1
  • прозвала 1
  • прозиру 1
  • прозове 1
  • Прозор 1
  • прозор 14
  • прозора 6
  • прозоре 4
  • прозорима 1
  • прозором 1
  • прозору 7
  • прозрачан 1
  • проје 1
  • пројекат 1
  • проклета 1
  • проклетог 1
  • проклиње 1
  • проклињући 1
  • Проклињући 1
  • прокљувила 1
  • прокуња 1
  • пролазећи 1
  • пролази 2
  • пролазили 3
  • пролазило 1
  • пролазнику 1
  • пролазници 1
  • промаје 1
  • промакли 1
  • промена 1
  • променила 2
  • променио 1
  • промери 2
  • промешала 1
  • промешкољи 1
  • Промисли 1
  • промисли 2
  • промислих 1
  • промислише 1
  • Промислише 1
  • промислом 1
  • промрмља 1
  • промукла 1
  • промукло 1
  • промумла 1
  • промуца 1
  • проналазак 2
  • проналази 1
  • пронаћи 1
  • пронашао 1
  • пропадао 1
  • пропаде 2
  • пропадне 1
  • пропадну 1
  • пропао 1
  • пропаст 2
  • пропатио 1
  • прописног 1
  • прописном 1
  • проповедао 1
  • проповедник 2
  • пропустити 1
  • пропуштена 1
  • пророк 1
  • проседих 1
  • просио 1
  • просјачка 1
  • прослављају 1
  • прослављени 1
  • Проста 1
  • проста 10
  • просте 1
  • прости 5
  • простије 1
  • просто 24
  • простога 1
  • пространа 1
  • пространим 5
  • простре 1
  • прострто 1
  • просту 1
  • просу 2
  • протегли 2
  • протера 1
  • протерана 1
  • протеривањем 1
  • протестовала 1
  • проти 1
  • против 4
  • противзакони 1
  • противи 1
  • противим 1
  • противна 1
  • противник 1
  • противницу 1
  • противразлог 2
  • противрече 1
  • противу 1
  • противурече 1
  • протиници 1
  • проткан 2
  • протокол 2
  • протуве 1
  • протури 1
  • проћи 1
  • проучавала 1
  • проучавана 1
  • проучи 3
  • проучити 1
  • професији 1
  • Професор 2
  • професор 7
  • професора 2
  • прохтело 1
  • процени 1
  • процепу 2
  • процес 1
  • прочачка 1
  • прочита 8
  • прочитај 1
  • Прочитај 1
  • прочитала 1
  • прочитати 2
  • прочула 1
  • прочути 1
  • Прошавши 1
  • прошао 6
  • прошапта 2
  • прошапута 6
  • Прошапуташе 1
  • прошевином 1
  • проширује 1
  • прошла 3
  • Прошле 1
  • прошле 5
  • прошли 1
  • прошлих 1
  • Прошло 3
  • прошло 5
  • прошлога 1
  • прошлој 3
  • прошлост 4
  • прошлости 3
  • прошлошћу 7
  • прошлу 1
  • прпу 1
  • прслука 1
  • прслуком 1
  • прснете 1
  • прсника 2
  • прст 4
  • прста 1
  • прсте 3
  • прстен 1
  • прстима 5
  • прстом 3
  • прћаст 1
  • пружајући 1
  • пружи 7
  • пружила 1
  • пружише 1
  • прут 1
  • пса 1
  • псе 1
  • псето 1
  • Пст 2
  • псује 3
  • птица 3
  • публика 10
  • Публика 2
  • публике 4
  • публику 9
  • публици 7
  • пудера 1
  • пука 4
  • пукао 1
  • пукла 1
  • пукне 2
  • пун 2
  • пуна 7
  • пуне 4
  • пуни 1
  • пуних 2
  • пуно 4
  • пуној 1
  • пуну 5
  • пупак 1
  • пусте 1
  • пусти 2
  • пустила 1
  • пустили 1
  • пустио 1
  • Пустио 1
  • Пустисмо 1
  • Пустите 2
  • пустиш 1
  • пут 53
  • пута 28
  • путем 4
  • путник 4
  • путника 2
  • путнице 1
  • путници 1
  • путнички 1
  • путовања 1
  • путовао 1
  • путу 1
  • путује 3
  • путујете 1
  • пуф 1
  • пуца 1
  • пуцерај 1
  • пуцерка 6
  • пуцерке 2
  • пуцерку 1
  • пуцњаву 1
  • пуче 6
  • пуши 1
  • пуштај 1
  • пуштам 1
  • пуштати 1
  • пушчану 1
  • Пфуј 2
  • пчеле 1
  • Р 2
  • рабош 3
  • равнај 1
  • равним 1
  • равници 1
  • равно 1
  • равнодушно 5
  • равну 1
  • равњај 2
  • рад 8
  • рада 2
  • ради 20
  • радије 2
  • радила 2
  • радили 1
  • радим 3
  • радимо 1
  • радио 3
  • Радисав 20
  • Радисава 1
  • Радисаву 1
  • радите 1
  • радити 3
  • радиш 1
  • радња 1
  • радње 1
  • радњи 4
  • радњу 5
  • радо 18
  • Радована 1
  • радовао 1
  • радознале 1
  • радозналим 1
  • радознало 5
  • радозналост 1
  • радозналошћу 1
  • радознао 1
  • Радознао 1
  • Радоја 5
  • Радоје 59
  • Радојев 3
  • Радојева 1
  • Радојеве 2
  • Радојево 1
  • Радојем 2
  • Радојицу 1
  • Радоју 5
  • Радосављевић 1
  • Радосаву 1
  • радосни 1
  • радосно 1
  • радост 4
  • радости 3
  • раду 1
  • рађа 7
  • рађају 1
  • Рађају 1
  • рађале 1
  • ражали 2
  • разбацаних 1
  • разбијати 1
  • разбила 4
  • разбиле 1
  • Разбило 1
  • разбојник 1
  • разбојнички 1
  • разбојништво 1
  • разборит 1
  • разбудио 1
  • разведри 2
  • разведрило 1
  • разведрише 2
  • развеза 1
  • развеселе 1
  • разви 1
  • развија 1
  • развијала 1
  • развије 1
  • развијене 1
  • развију 1
  • развила 1
  • развило 1
  • разводи 1
  • развукоше 1
  • развуче 1
  • разгледа 1
  • разговара 3
  • разговарају 4
  • разговарала 1
  • разговарале 1
  • Разговарали 1
  • разговарам 3
  • разговарамо 6
  • разговарао 2
  • разговарати 1
  • разговор 35
  • разговора 8
  • разговоре 5
  • разговори 2
  • разговорног 1
  • разговору 4
  • разгорачи 1
  • разгранао 1
  • разгрну 1
  • разделили 1
  • раздере 1
  • раздра 4
  • раздрагала 1
  • раздражењу 1
  • раздражила 1
  • раздува 1
  • разиграла 1
  • разилазе 1
  • разишао 1
  • разјарена 1
  • разлегати 1
  • разли 1
  • разликовало 1
  • разликује 2
  • разлог 4
  • разлога 9
  • Разлози 1
  • разлози 3
  • разлозима 1
  • разматра 1
  • разметала 1
  • размеће 2
  • размилео 1
  • Размисли 1
  • размисли 5
  • размислимо 1
  • размишља 5
  • размишљају 1
  • размишљајући 3
  • размишљам 1
  • размишљања 5
  • размишљањем 1
  • Размишљао 2
  • размишљао 6
  • размишљати 2
  • размишљаш 1
  • размота 1
  • размотава 1
  • разна 1
  • разне 9
  • разним 1
  • разних 5
  • разнолике 2
  • разноликих 3
  • разнолико 1
  • разносача 1
  • разносачу 1
  • разносе 1
  • разорава 1
  • разори 1
  • разочаран 1
  • разочарање 2
  • разред 1
  • разреда 1
  • разређене 1
  • разрезасте 1
  • разрогачише 1
  • разруши 1
  • разрушило 1
  • Разуме 15
  • разуме 25
  • разумевао 1
  • разумеде 1
  • разумела 2
  • Разумем 3
  • разумем 6
  • разумео 3
  • Разумете 1
  • разумете 4
  • разумети 2
  • разумеш 1
  • Разумеш 1
  • разумније 1
  • рај 1
  • Раја 2
  • Рајица 1
  • Рајка 2
  • Рајко 6
  • ракија 1
  • ракије 9
  • ракију 5
  • рамао 1
  • Рамао 1
  • раме 2
  • раменима 6
  • рамену 1
  • рамље 5
  • ране 1
  • рани 1
  • Рани 1
  • раније 8
  • ранији 1
  • ранијим 3
  • рано 3
  • рану 1
  • Ранчић 1
  • рањена 1
  • рапорт 3
  • расани 1
  • расејан 1
  • Раскалашна 1
  • раскококотао 1
  • раскокотао 1
  • раскопчаним 1
  • раскрави 1
  • раскречено 1
  • расписима 1
  • распитам 1
  • распитивао 1
  • распитујући 1
  • располаже 1
  • располажете 1
  • расположен 2
  • расположени 1
  • расположење 1
  • расположише 1
  • распоредио 1
  • распореду 1
  • распрегнутих 1
  • распреми 1
  • распростре 1
  • расрди 1
  • растадоше 1
  • растали 1
  • растанку 2
  • растао 2
  • расте 6
  • растера 2
  • растрезни 1
  • расту 1
  • расута 2
  • расхода 1
  • рате 7
  • рахат 1
  • рачун 10
  • рачуна 6
  • рачунају 1
  • рачунајући 1
  • рачунати 1
  • рачунаш 1
  • рачуне 2
  • рачунима 1
  • рачуновођа 1
  • рачуноиспитач 1
  • рачунополагачи 1
  • рашчује 1
  • рђав 2
  • рђаве 1
  • рђави 2
  • рђавих 3
  • Рђаво 1
  • рђаво 8
  • рђаву 1
  • реалност 1
  • реалности 1
  • ребрима 1
  • реверс 5
  • реверса 1
  • ревносно 1
  • ред 11
  • реда 9
  • редова 1
  • редовни 1
  • редовно 4
  • редовном 1
  • редовну 1
  • редом 12
  • реду 5
  • ређа 2
  • ређаш 1
  • резигнацијом 1
  • резонира 1
  • резонује 1
  • резултат 2
  • рек 1
  • рекао 10
  • рекла 2
  • Рекла 2
  • реклама 1
  • рекламу 2
  • рекле 1
  • рекне 5
  • рекнем 1
  • реко 2
  • рекох 10
  • Рекох 2
  • Рекоше 1
  • рекоше 5
  • ректора 1
  • ректором 2
  • ректору 1
  • реноме 1
  • реп 1
  • репу 1
  • репутацијом 1
  • репутацију 3
  • ресто 1
  • ретке 1
  • ретко 2
  • рећи 46
  • реферат 2
  • реферата 1
  • реферисали 1
  • реферисао 1
  • рецепти 1
  • Реци 1
  • реци 7
  • рецимо 6
  • Реците 1
  • реч 45
  • Рече 2
  • рече 57
  • реченица 2
  • реченице 1
  • реченици 1
  • реченицом 1
  • реченицу 3
  • речено 2
  • реченој 1
  • речи 53
  • речима 15
  • речитости 1
  • речник 1
  • решавање 1
  • решавању 1
  • решавати 6
  • реше 1
  • Решена 1
  • решено 3
  • решења 2
  • решење 6
  • реши 7
  • решила 2
  • решили 1
  • решим 2
  • решио 5
  • решити 2
  • реших 1
  • решиш 1
  • Решише 1
  • решише 2
  • риба 1
  • рибић 1
  • Рикванд 1
  • рике 1
  • рикну 1
  • рингишпилске 1
  • рис 1
  • рискира 1
  • Риста 37
  • Ристе 3
  • Ристи 3
  • Ристић 2
  • Ристом 1
  • Ристу 1
  • робијашима 1
  • робијашком 2
  • робије 2
  • рог 2
  • рогови 2
  • род 1
  • роде 2
  • роди 9
  • родила 15
  • родили 3
  • родило 1
  • родио 2
  • родите 6
  • родитебску 1
  • родитељ 1
  • родитеља 1
  • родитељи 6
  • родитељима 1
  • родитељска 2
  • родитељске 2
  • родитељски 2
  • родитељским 1
  • родитељско 1
  • родитељској 1
  • родитељском 1
  • родити 3
  • родом 7
  • рођаци 1
  • рођен 1
  • рођена 2
  • рођени 11
  • рођеним 3
  • рођено 4
  • рођеног 1
  • рођеној 1
  • рођеном 2
  • рођену 1
  • рођења 3
  • рођење 1
  • роза 1
  • розорио 1
  • рок 2
  • рока 1
  • роле 1
  • ролу 3
  • роман 10
  • романа 35
  • романе 1
  • романи 2
  • романима 4
  • роману 7
  • Ромео 2
  • Роска 10
  • Роскин 1
  • Роскину 1
  • Роску 1
  • Рубац 4
  • рубац 7
  • рубрику 1
  • ругала 1
  • ружичастих 1
  • ружне 1
  • ружно 2
  • ружног 1
  • рук 1
  • Рука 1
  • рука 10
  • рукавицама 1
  • рукавице 1
  • рукама 16
  • руке 15
  • руковала 1
  • руковалац 1
  • руковаше 1
  • руком 11
  • рукопис 4
  • руку 29
  • румен 1
  • румена 1
  • румени 1
  • румено 2
  • рупа 2
  • рупу 5
  • Русији 1
  • руху 1
  • руци 15
  • Ручаћемо 1
  • ручаш 1
  • ручицама 2
  • ручицом 1
  • ручку 1
  • рушевинама 1
  • С 2
  • с 96
  • са 288
  • Са 4
  • сабира 1
  • сабирају 4
  • сабирању 1
  • сабља 1
  • сабље 1
  • сабљом 1
  • сабљу 2
  • сабрале 1
  • Сабрана 1
  • САБРАНА 1
  • сабрао 1
  • сабрати 1
  • Сабраше 1
  • сав 15
  • Сава 2
  • Саве 1
  • савесно 1
  • савесност 1
  • савесности 1
  • савесну 1
  • Савест 1
  • савест 2
  • савестан 1
  • савести 5
  • савет 3
  • савета 1
  • савете 1
  • саветник 1
  • саветника 1
  • саветовала 1
  • саветовали 1
  • Савету 1
  • саветује 4
  • саветујем 1
  • саветујемо 1
  • саветујеш 1
  • саветују 1
  • савијајући 1
  • савијао 1
  • савије 1
  • савијене 1
  • Савка 6
  • Савке 1
  • савлада 1
  • саградио 1
  • Сагреших 1
  • Сад 11
  • сад 165
  • Сада 1
  • сада 8
  • садашњи 1
  • садашњости 1
  • садржина 1
  • Садржина 1
  • садржине 1
  • садржином 1
  • сажале 1
  • сажали 4
  • сажалити 1
  • сажаљева 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљења 1
  • саже 2
  • саживеле 1
  • сазва 4
  • сазвала 1
  • сазван 1
  • сазвана 1
  • сазива 2
  • сазивајући 1
  • сазивали 1
  • сазн 1
  • Сазна 1
  • сазна 3
  • сазнала 1
  • сазнали 2
  • сазнало 1
  • Сазнам 2
  • сазнао 2
  • сазнате 1
  • сазнати 4
  • Сазове 1
  • сазове 8
  • сазревају 1
  • Сајузити 1
  • сакри 2
  • сакрије 3
  • сакрила 1
  • сакрило 1
  • сакрити 2
  • сакупио 1
  • сакупљеним 2
  • сакупљеној 1
  • салвете 1
  • сале 1
  • сали 1
  • салу 1
  • салутира 1
  • сам 274
  • Сама 1
  • сама 16
  • саме 4
  • сами 12
  • самим 3
  • самих 2
  • самном 1
  • Само 13
  • само 138
  • самог 3
  • самога 3
  • самој 1
  • самом 6
  • самоме 2
  • самоубилачкој 1
  • самохрана 1
  • самрти 1
  • самртни 1
  • самртника 2
  • самртникову 1
  • самртничке 1
  • саму 1
  • сан 3
  • сања 3
  • сањајући 2
  • сањам 1
  • сањао 2
  • сањивоме 1
  • саопштава 1
  • саопште 1
  • Саопштено 1
  • саопшти 7
  • саопштила 2
  • саопштих 1
  • саопштише 1
  • сапету 1
  • сапун 1
  • сапуна 1
  • сапутник 3
  • Сара 1
  • Сари 1
  • сасвим 60
  • Сасвим 7
  • саслуша 3
  • саслушања 2
  • саслушање 1
  • саслушао 1
  • саслушати 1
  • састављено 2
  • састаде 5
  • састанак 3
  • састане 1
  • састанемо 2
  • састанка 1
  • састанку 1
  • састати 2
  • састојало 1
  • састоји 1
  • сат 7
  • сата 7
  • сатански 2
  • сатераћу 1
  • сати 1
  • сату 1
  • саучествовао 1
  • саучешће 3
  • саучешћу 2
  • сахранити 1
  • Сахранише 1
  • сахрану 1
  • сахрањен 1
  • сачека 2
  • сачекају 1
  • сачекати 1
  • сачува 3
  • сачувај 5
  • сачувати 2
  • сашивен 1
  • Сва 1
  • сва 14
  • свагда 4
  • свадбе 1
  • свађа 2
  • свађају 2
  • свађала 1
  • свађам 1
  • свађамо 1
  • свака 13
  • свакако 1
  • Сваке 2
  • сваке 9
  • Сваки 1
  • сваки 28
  • Свако 1
  • свако 16
  • сваког 6
  • свакога 1
  • свакој 4
  • свакојака 1
  • свакојаки 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 4
  • сваком 5
  • Свакоме 1
  • свакоме 5
  • Сваку 1
  • сваку 10
  • свану 3
  • свастика 15
  • Свастика 2
  • свастикама 1
  • свастике 4
  • свастиком 1
  • свастику 7
  • свастици 3
  • сват 9
  • свата 3
  • свату 1
  • свачега 1
  • свачему 4
  • све 194
  • Све 5
  • свег 2
  • Свега 1
  • свега 4
  • сведок 3
  • сведоке 1
  • сведоци 1
  • свежа 1
  • свеједно 1
  • свекрва 5
  • свему 10
  • свеска 1
  • Свет 1
  • свет 21
  • Света 1
  • света 8
  • светац 2
  • свете 1
  • свети 1
  • Светим 1
  • Светина 1
  • светине 1
  • светице 1
  • светлом 3
  • светлости 1
  • светлошћу 1
  • светлуцају 1
  • Светог 1
  • Светога 3
  • светског 1
  • светској 1
  • светску 1
  • Свету 1
  • свету 19
  • свеће 1
  • свећице 1
  • свећу 2
  • свеца 1
  • свеце 1
  • свецу 1
  • свечани 1
  • свечано 3
  • свештеник 2
  • свештеника 1
  • свештеници 1
  • свештеничком 1
  • свештеном 3
  • свештенство 1
  • свештенством 1
  • Сви 10
  • сви 57
  • свидео 1
  • свију 2
  • свикао 1
  • свикнем 2
  • свикну 1
  • Свикну 1
  • свиле 1
  • свилена 1
  • свиленим 3
  • свим 1
  • свима 18
  • свиња 5
  • свиње 1
  • свињо 1
  • свира 5
  • свирају 1
  • свирала 1
  • Свирала 1
  • свирао 1
  • свирати 1
  • свирачима 1
  • свираш 1
  • свиреп 1
  • свих 5
  • свлачили 1
  • свог 7
  • свога 31
  • Свој 1
  • свој 21
  • своја 3
  • своје 63
  • својега 3
  • својим 30
  • својима 1
  • својину 2
  • својих 7
  • својој 33
  • својом 12
  • својта 2
  • своју 45
  • свом 5
  • своме 20
  • свраб 2
  • сврати 3
  • свратио 1
  • свраћао 1
  • сврачица 1
  • сврачици 1
  • свршава 3
  • свршавају 1
  • свршавала 1
  • свршена 1
  • свршено 1
  • свршетак 3
  • сврши 11
  • свршила 3
  • свршим 4
  • свршимо 1
  • Свршио 1
  • свршио 4
  • свршити 3
  • свршише 1
  • сву 10
  • свуци 1
  • свуче 1
  • свучем 3
  • се 1763
  • себе 19
  • себи 46
  • севап 1
  • севапа 1
  • сегелтуске 1
  • Седам 1
  • седам 18
  • седамдесет 3
  • седамнаест 4
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • Седе 1
  • седе 23
  • седела 5
  • седелац 1
  • седеле 1
  • седели 2
  • Седео 1
  • седео 11
  • седећи 4
  • Седи 2
  • седи 20
  • седилац 1
  • седим 2
  • седимо 1
  • Седите 1
  • седите 2
  • седишта 1
  • Седиште 1
  • СЕДМА 3
  • седми 2
  • седмим 1
  • седмог 4
  • седне 2
  • Седнем 1
  • седнем 2
  • Седница 1
  • седница 5
  • седнице 3
  • седници 7
  • седницу 6
  • секла 1
  • секретар 1
  • секретарска 1
  • секунд 1
  • села 19
  • селе 1
  • Сели 1
  • сели 4
  • селима 2
  • Село 1
  • село 31
  • селом 1
  • селу 32
  • сељак 10
  • сељака 1
  • сељани 2
  • сељанима 2
  • сељанка 1
  • сељанки 1
  • сељаци 1
  • сељачких 1
  • сем 13
  • Сем 2
  • сена 1
  • сенатум 1
  • сензал 1
  • сензација 1
  • сензацији 1
  • сензациона 1
  • сензационална 1
  • сензациону 1
  • сено 2
  • сену 3
  • сео 2
  • сеоске 1
  • сеоским 1
  • сеоском 1
  • сесе 1
  • сестра 5
  • сестре 4
  • сестри 3
  • сестрински 1
  • сестричина 9
  • сестричине 2
  • сестричини 2
  • сестричиној 1
  • сестричину 5
  • сестро 1
  • сестром 1
  • сестру 5
  • Сети 2
  • сети 5
  • сетили 1
  • сетим 3
  • сетио 2
  • сећа 2
  • Сећам 1
  • сећам 3
  • сећања 1
  • сећање 1
  • сећао 1
  • сећати 1
  • сећаш 5
  • си 48
  • Сиглу 1
  • сигуран 1
  • сиђе 7
  • сиђем 2
  • сиђу 1
  • сијаш 1
  • силав 1
  • силаву 1
  • силази 1
  • силазим 1
  • силан 1
  • силне 2
  • силни 1
  • силно 1
  • силног 1
  • силну 2
  • силом 1
  • силу 1
  • Сима 126
  • Симе 6
  • Симена 1
  • Симеон 3
  • Симеоновог 1
  • Симеуна 1
  • Сими 16
  • Симин 2
  • Симина 2
  • Симини 1
  • Симиним 1
  • Симиних 1
  • Симино 3
  • Симином 2
  • Симо 6
  • Симоновића 1
  • Симу 13
  • син 10
  • сина 3
  • Синајске 1
  • синко 1
  • синова 3
  • синовима 1
  • синоћ 4
  • сину 2
  • сињор 2
  • сињоре 2
  • сипајући 1
  • сипао 1
  • сирове 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 1
  • сиромаха 1
  • Сирота 2
  • сирота 8
  • сиротиња 2
  • сиротиње 2
  • сиротињску 1
  • сиротињу 8
  • сиротица 2
  • сиротицу 3
  • сиротније 1
  • сирото 1
  • сироту 3
  • сироче 2
  • сисанче 2
  • сисанчета 1
  • сисао 1
  • систем 1
  • ситна 1
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 3
  • ситних 2
  • ситница 3
  • ситнице 2
  • ситницу 1
  • ситно 1
  • ситној 1
  • ситну 1
  • ситуација 2
  • сићи 2
  • сишао 1
  • сјајан 1
  • сјаха 1
  • сјурити 1
  • скале 1
  • скали 1
  • скалу 1
  • скарадне 1
  • скачу 1
  • скидали 1
  • скидоше 1
  • скине 2
  • скинемо 1
  • скинула 1
  • скинули 1
  • скинута 2
  • скинути 1
  • складно 1
  • склепташе 1
  • склони 1
  • склопила 1
  • склопили 1
  • сковали 1
  • скоро 6
  • Скочи 2
  • скочи 8
  • скочио 2
  • скочиће 1
  • скраси 2
  • скратиле 1
  • скратио 1
  • скратити 1
  • скренуо 1
  • скривена 1
  • скрити 1
  • скроз 1
  • скројену 1
  • скројила 1
  • скроман 2
  • скромније 1
  • скромно 2
  • скромности 2
  • скрштених 1
  • скува 1
  • скупи 1
  • скупили 1
  • скупља 3
  • скупље 2
  • скупљене 1
  • скупљених 1
  • скупове 1
  • скупови 1
  • скупоћи 1
  • Скупштинари 1
  • Скупштини 1
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабо 1
  • слабом 1
  • слава 4
  • слави 2
  • Славине 1
  • славу 2
  • слагао 2
  • сладак 1
  • слажу 1
  • слази 2
  • слазио 1
  • сламе 2
  • сламним 1
  • слатка 1
  • Слатка 1
  • слатке 1
  • слатким 1
  • слатко 13
  • слатком 1
  • слегло 1
  • Слегло 1
  • слегнем 1
  • слегну 2
  • слегоше 1
  • слеже 4
  • слетеше 1
  • Слика 1
  • слика 4
  • слике 5
  • сликом 3
  • слику 1
  • сличан 2
  • слична 1
  • сличним 1
  • сличних 3
  • Слободно 1
  • слободно 6
  • слободом 1
  • слова 2
  • словима 1
  • слово 9
  • словом 1
  • слога 3
  • Слогом 1
  • сложише 1
  • слојанио 1
  • сломљен 1
  • слуга 1
  • служба 3
  • службе 13
  • службеној 1
  • служби 5
  • службу 17
  • служе 1
  • служећи 1
  • Служи 1
  • служи 7
  • служила 1
  • Служио 1
  • служио 4
  • служитељ 2
  • слутећи 2
  • слути 1
  • слутиле 1
  • слутим 1
  • слутио 4
  • случај 12
  • случајева 1
  • случајно 3
  • случају 6
  • слуша 6
  • слушај 2
  • Слушај 7
  • Слушајте 1
  • слушајте 5
  • слушајући 1
  • слушала 3
  • слушалаца 2
  • слушали 1
  • слушало 1
  • слушам 1
  • слушао 4
  • слушаоци 1
  • слушати 1
  • смакнути 1
  • сматра 4
  • Сматрајте 1
  • сматрају 1
  • сматрала 1
  • сматрате 1
  • сматрати 4
  • Сме 1
  • сме 8
  • смеде 1
  • Смедереву 1
  • смедоше 1
  • Смеј 1
  • смеј 5
  • смеја 2
  • смејала 5
  • смејале 1
  • смејали 2
  • смејању 1
  • смејао 2
  • смејати 2
  • смеје 5
  • смејете 1
  • смејурија 1
  • смела 2
  • смели 1
  • смело 1
  • смем 5
  • смео 3
  • смерно 1
  • сместа 1
  • Смета 1
  • смета 2
  • сметало 2
  • сметао 1
  • смете 2
  • смети 1
  • сметња 2
  • сметње 1
  • сметњи 1
  • смех 11
  • смехом 2
  • смеши 5
  • смешила 1
  • смешио 2
  • Смилуј 2
  • смилује 1
  • смирено 1
  • смирила 1
  • смирим 1
  • смисли 1
  • смислим 1
  • смислио 7
  • смислити 1
  • смислу 1
  • смо 42
  • смоква 4
  • смрад 1
  • смрада 1
  • смрт 3
  • смрти 6
  • смртно 1
  • Смрћу 1
  • сна 1
  • снаге 3
  • снагом 2
  • снагу 1
  • снажан 1
  • снажна 1
  • снажно 1
  • снашло 1
  • снебивала 1
  • снебивати 1
  • снег 1
  • снова 4
  • снове 1
  • снови 3
  • сноп 1
  • сну 4
  • соба 7
  • собе 23
  • соби 26
  • Собица 1
  • собици 1
  • собом 23
  • собу 33
  • сокак 1
  • сокаку 1
  • сомотском 1
  • сон 2
  • сопственог 1
  • сопственом 3
  • сопствену 1
  • Софија 7
  • Софије 1
  • Софији 1
  • Софију 2
  • софу 1
  • спава 7
  • спавајте 1
  • спавају 1
  • спавам 4
  • спавање 4
  • спавао 6
  • спавати 1
  • спаваше 1
  • спада 1
  • спадају 1
  • спаде 1
  • спази 10
  • спазим 2
  • спазио 3
  • спазите 1
  • спазити 2
  • спазише 1
  • спао 1
  • спасава 1
  • спасао 4
  • спасе 1
  • Спасе 1
  • спасеш 1
  • спасилац 1
  • Спасић 1
  • Спасића 1
  • Спасоје 2
  • спасти 1
  • Спасу 1
  • списа 1
  • списковима 1
  • списком 1
  • спол 1
  • спољашњости 1
  • спомаже 1
  • спомен 1
  • споменик 2
  • споменика 2
  • спопадају 1
  • споразумеше 1
  • споразуму 1
  • спори 1
  • спрат 1
  • спрата 1
  • спрату 1
  • спрема 1
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • спреман 1
  • спремање 1
  • спремао 1
  • спреми 3
  • спречавао 1
  • спријатељи 1
  • спусти 8
  • спустио 1
  • спустите 1
  • спустићете 1
  • спуштају 1
  • спуштен 1
  • спуштене 1
  • сравњујем 2
  • срам 1
  • Срам 1
  • срама 1
  • срамота 3
  • срамоте 3
  • срамотио 1
  • Србија 1
  • Србији 2
  • Србина 2
  • срдито 1
  • сребрн 1
  • сребрне 1
  • сребру 1
  • среда 2
  • средине 1
  • средини 1
  • средом 1
  • средство 1
  • срез 2
  • среза 5
  • срезова 2
  • срезу 3
  • Среја 25
  • Среје 1
  • Срејина 1
  • Срејо 1
  • Среју 6
  • срели 6
  • среске 3
  • срески 5
  • среским 1
  • среског 3
  • среском 1
  • среску 2
  • срести 1
  • Срета 1
  • сретају 2
  • сретне 1
  • Сретне 1
  • сретнем 1
  • сретну 2
  • сретоше 1
  • срећа 1
  • срећан 6
  • среће 5
  • срећи 1
  • Срећка 1
  • Срећко 2
  • срећна 1
  • срећне 1
  • срећно 8
  • срећну 1
  • Срећом 1
  • срећом 3
  • срећу 4
  • срикао 1
  • сркну 1
  • срна 1
  • сродничка 1
  • српски 4
  • Српских 1
  • српског 3
  • српскога 1
  • српском 1
  • српску 1
  • срца 12
  • срце 21
  • срцу 2
  • став 1
  • стави 3
  • ставио 2
  • стављено 2
  • стаде 6
  • стадоше 1
  • стазом 1
  • стајала 1
  • стајале 1
  • стајало 1
  • стајао 2
  • стајати 1
  • стајаћем 1
  • стакла 1
  • стаклена 1
  • стакло 2
  • стала 1
  • стална 1
  • сталне 1
  • стално 4
  • сталног 2
  • сталном 1
  • стало 1
  • Стамена 1
  • Стаменковића 1
  • Стана 17
  • Стане 2
  • стане 4
  • станем 1
  • стани 1
  • Стани 1
  • Станина 1
  • Станите 2
  • станицу 1
  • Станковића 1
  • Станковићка 1
  • становање 1
  • становник 2
  • Становници 1
  • становници 2
  • Станоје 1
  • Станојевић 1
  • Станојка 2
  • Стану 1
  • стану 4
  • стање 3
  • стању 4
  • стао 3
  • стар 1
  • стара 4
  • старамо 1
  • старац 2
  • старачку 1
  • старе 4
  • старешине 1
  • старешини 2
  • стари 14
  • старија 2
  • старије 1
  • старих 1
  • старице 1
  • старо 3
  • старог 4
  • старога 3
  • староме 2
  • старосватовог 1
  • старосвату 1
  • Ствар 4
  • ствар 80
  • ствари 40
  • стварима 3
  • стварне 1
  • стварност 1
  • стварности 1
  • створ 1
  • створена 1
  • створење 3
  • створише 1
  • сте 58
  • Стевана 1
  • Стевица 2
  • Стевици 1
  • стегао 1
  • стегнуто 1
  • стеже 2
  • стекао 3
  • стекла 2
  • степенице 5
  • стећи 1
  • Стефановићка 1
  • стече 1
  • стечени 1
  • стигао 1
  • стигла 2
  • стигли 1
  • стигло 1
  • стигне 3
  • стигоше 4
  • стидети 1
  • стиди 1
  • стидљиво 4
  • Стиже 1
  • стиже 6
  • стижем 1
  • стих 1
  • стиховима 3
  • стиште 2
  • сто 39
  • стовари 1
  • стога 14
  • Стога 3
  • стојали 1
  • стојало 1
  • стојао 1
  • стојати 1
  • Стоји 1
  • стоји 11
  • стојим 1
  • стола 12
  • Столица 1
  • столице 2
  • столици 3
  • столицу 5
  • столичицу 1
  • столове 1
  • столови 1
  • столовима 2
  • столом 10
  • столу 9
  • стомак 2
  • стомаку 4
  • стопа 1
  • стотина 5
  • стотине 3
  • стран 1
  • страна 3
  • стране 30
  • страних 1
  • странке 1
  • страног 1
  • страном 1
  • страну 15
  • странца 1
  • страсне 1
  • страсној 1
  • страст 1
  • страсти 1
  • страћила 1
  • страх 4
  • страха 3
  • страховито 1
  • страхоте 1
  • страшан 1
  • страшна 2
  • страшне 2
  • страшнија 1
  • страшније 1
  • страшно 5
  • страшну 1
  • стргну 1
  • Стреја 1
  • стрељање 1
  • стресе 1
  • строг 1
  • строго 4
  • строгом 1
  • строже 1
  • стрпа 1
  • стрпам 1
  • стрпао 2
  • стрпаше 1
  • струк 1
  • струци 1
  • стручно 1
  • стручњачки 1
  • стубом 1
  • студен 1
  • студену 1
  • студирамо 1
  • студирао 1
  • ступа 1
  • ступање 1
  • ступи 4
  • ступила 2
  • ступите 1
  • су 226
  • суботе 7
  • Суботићеве 1
  • суботу 1
  • сув 1
  • сува 1
  • сувише 3
  • СУД 1
  • суд 11
  • суда 14
  • судбина 4
  • судбине 2
  • судбином 1
  • судбину 1
  • судбоносан 1
  • суде 2
  • суделује 1
  • суди 2
  • судија 1
  • судије 4
  • судију 1
  • судили 1
  • судиш 1
  • суднице 2
  • судници 5
  • судницом 1
  • судницу 6
  • судовима 1
  • судом 3
  • судске 1
  • судски 2
  • судском 1
  • Суду 1
  • суду 6
  • суђења 6
  • суђење 6
  • суза 1
  • сузама 3
  • сузе 12
  • сукњом 1
  • сукњу 1
  • сума 1
  • суманут 1
  • сумицу 1
  • сумња 2
  • сумњали 1
  • сумњао 2
  • сумњаш 1
  • сумње 1
  • сумњиво 4
  • сумњу 1
  • сумрак 4
  • суму 3
  • сунем 1
  • суну 2
  • сунца 1
  • Сунце 2
  • сунце 4
  • сунцобраном 1
  • сунчати 1
  • супруг 2
  • супруга 2
  • супругу 3
  • суседа 1
  • суседни 1
  • суседним 1
  • сусетка 1
  • сусетци 1
  • сусрет 2
  • Сутра 3
  • сутра 34
  • сутрадан 14
  • Сутрадан 3
  • суфлер 2
  • суфлеров 1
  • суха 1
  • сушило 1
  • сцена 2
  • сценаристи 1
  • сцени 2
  • сцену 1
  • т 6
  • Та 33
  • та 42
  • табани 1
  • таван 9
  • тавана 2
  • тавану 8
  • тад 4
  • тада 12
  • Тада 2
  • тадо 1
  • тај 64
  • Тај 8
  • Тајна 1
  • тајна 13
  • тајнама 1
  • тајне 3
  • тајни 1
  • тајно 1
  • тајног 1
  • тајну 9
  • така 2
  • Така 2
  • такав 12
  • Такав 2
  • таква 4
  • такве 7
  • такви 3
  • таквим 1
  • таквих 1
  • такво 2
  • таквог 1
  • Таквог 2
  • таквога 1
  • таквој 1
  • таквом 2
  • такву 4
  • таке 1
  • таки 1
  • ТаКо 1
  • тако 286
  • Тако 55
  • такође 11
  • такој 1
  • таксама 1
  • таксу 2
  • Талијани 1
  • талијански 1
  • таман 14
  • Таман 9
  • тамна 1
  • тамно 1
  • тамном 5
  • Тамо 1
  • тамо 35
  • тандем 1
  • танке 2
  • танким 1
  • тањирима 1
  • таса 1
  • тата 1
  • тачака 1
  • тачка 2
  • тачке 1
  • тачки 1
  • тачку 3
  • Тачно 1
  • тачно 5
  • тачном 1
  • Таш 1
  • ташта 7
  • ташти 1
  • ташту 2
  • твога 2
  • твој 4
  • твоја 8
  • Твоје 1
  • твоје 4
  • твоји 4
  • твојих 1
  • твоју 5
  • тврда 2
  • тврдећи 1
  • тврди 3
  • тврдити 1
  • тврдо 4
  • тврдоглав 1
  • те 301
  • Те 4
  • тебе 12
  • Теби 1
  • теби 17
  • теглили 1
  • теглимо 1
  • тежак 4
  • теже 1
  • тежином 2
  • тежину 1
  • тежњама 4
  • тек 67
  • Тек 7
  • тела 2
  • телал 2
  • телеграм 9
  • телеграф 2
  • телеграфирам 1
  • телеграфски 2
  • телеграфских 3
  • телеграфском 2
  • телесно 1
  • телефонским 1
  • телиле 1
  • тело 4
  • телу 3
  • темеља 1
  • тенором 1
  • теоријском 1
  • тепам 1
  • тепелук 7
  • терао 1
  • терати 1
  • терет 2
  • терета 2
  • терзијски 1
  • Терзић 1
  • тесна 1
  • тестаменат 7
  • тестамент 2
  • тестамента 3
  • тестаментом 1
  • тестаменту 1
  • тестију 1
  • тесто 1
  • тетака 1
  • Тетка 1
  • тетка 10
  • тетку 1
  • течно 1
  • теше 1
  • тешећи 1
  • теши 3
  • тешим 1
  • тешио 1
  • тешити 2
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешко 13
  • Тешко 3
  • тешком 1
  • тешку 1
  • Ти 11
  • ти 233
  • тигању 1
  • Тим 1
  • тим 16
  • Тиме 1
  • тиме 20
  • Тиосав 1
  • тиска 1
  • тискала 1
  • титулу 1
  • тих 11
  • тихим 1
  • тихо 11
  • тихог 1
  • тица 1
  • тице 1
  • тицу 1
  • тиче 9
  • тише 1
  • тишине 2
  • тишти 1
  • то 640
  • То 85
  • тобом 1
  • тобџијског 1
  • Тог 2
  • тог 9
  • Тога 3
  • тога 38
  • Тодор 1
  • тој 19
  • током 1
  • токорсе 1
  • току 1
  • толике 1
  • толики 3
  • толиким 1
  • толиких 1
  • Толико 1
  • толико 47
  • толику 1
  • Том 3
  • том 35
  • Тома 84
  • Томе 5
  • томе 57
  • Томи 8
  • Томин 3
  • Томине 1
  • Томино 2
  • Томиног 1
  • Томиној 1
  • Томином 1
  • Томину 3
  • Томић 1
  • Томо 7
  • Тому 13
  • тон 4
  • тонове 3
  • тоном 5
  • топли 2
  • топло 1
  • Топчидерском 1
  • Торлака 1
  • тотица 1
  • траву 2
  • травуљину 1
  • траг 2
  • трага 1
  • трагедије 9
  • трагедији 1
  • трагедију 3
  • трагичан 1
  • трагове 2
  • трагу 1
  • тражакања 1
  • тражећи 2
  • тражи 8
  • тражила 1
  • тражили 2
  • тражим 3
  • тражимо 1
  • Тражио 1
  • тражио 9
  • тражити 1
  • тражиш 1
  • трајала 4
  • трајало 2
  • трајао 2
  • трамвај 1
  • трамвају 1
  • трбух 2
  • трбуха 4
  • трбуху 1
  • трговац 4
  • трговачку 1
  • трговине 1
  • трговца 1
  • трговци 1
  • трговцу 1
  • треба 43
  • Треба 5
  • требала 5
  • Требали 1
  • требали 2
  • требало 21
  • требао 3
  • требате 1
  • требати 2
  • требаћемо 1
  • требаш 1
  • трезан 2
  • трезвен 1
  • тремолу 1
  • тренут 1
  • тренутак 4
  • тренутка 4
  • тренутке 1
  • тренутку 11
  • тренутцима 1
  • тресак 1
  • тресе 2
  • ТРЕЋА 3
  • трећа 4
  • Треће 1
  • треће 4
  • трећег 2
  • трећем 2
  • трећи 7
  • трећом 1
  • трећу 2
  • трешти 1
  • трже 7
  • Три 1
  • три 54
  • тридесет 7
  • ТРИДЕСЕТ 7
  • ТРИДЕСЕТА 1
  • Тринаест 1
  • тринаест 3
  • ТРИНАЕСТА 1
  • трипут 3
  • Триста 1
  • триста 4
  • трице 1
  • тркнем 1
  • трку 1
  • трља 1
  • трљајући 1
  • трње 1
  • троименог 1
  • троје 4
  • тројим 1
  • тројица 6
  • Трофим 3
  • трошак 2
  • троши 1
  • трошка 1
  • трошкова 1
  • трошкове 1
  • трошковима 1
  • трошку 2
  • трпао 1
  • трпати 1
  • трпела 1
  • трпело 1
  • трпети 1
  • трпи 1
  • трпим 1
  • трпљења 1
  • Тртица 1
  • тртица 3
  • тртицу 2
  • трубе 1
  • трубом 2
  • трубу 3
  • трупи 1
  • труцкала 1
  • трчао 1
  • трчећи 1
  • трчи 3
  • трчиш 1
  • Ту 15
  • ту 76
  • туа 1
  • туга 1
  • тугаљив 1
  • тугаљиве 1
  • тугом 1
  • туђ 1
  • туђе 2
  • туђем 2
  • туђим 3
  • туђој 1
  • туђу 1
  • тужан 1
  • тужби 1
  • тужбу 3
  • туженој 1
  • тужи 1
  • тужилац 2
  • тужити 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужним 1
  • тужних 1
  • тужно 4
  • тузи 2
  • тукла 1
  • туку 1
  • тул 1
  • тумачење 1
  • тумачим 1
  • тумачити 1
  • тумачиш 1
  • турена 1
  • тури 1
  • турити 1
  • турих 1
  • Турци 2
  • тутњава 1
  • тутор 2
  • туторство 1
  • тући 1
  • туце 1
  • туцета 2
  • туче 1
  • туш 1
  • ћ 1
  • ћаскају 1
  • ћаскањем 1
  • Ћата 14
  • ћата 88
  • ћате 1
  • ћати 14
  • ћатин 1
  • ћатине 1
  • ћатиних 1
  • ћатиној 3
  • ћатином 2
  • ћатину 1
  • Ћато 2
  • ћато 27
  • ћатом 2
  • Ћату 1
  • ћату 11
  • ће 222
  • ћебетом 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 35
  • Ћерка 1
  • ћерка 5
  • ћерке 1
  • ћерку 1
  • ћете 19
  • ћеш 22
  • ћошак 1
  • ћошка 1
  • ћошку 2
  • ћу 72
  • ћуприја 1
  • ћуреће 1
  • ћутали 1
  • ћутања 2
  • ћутање 2
  • Ћутао 2
  • ћутао 3
  • ћутати 2
  • ћутаћу 1
  • ћуте 3
  • Ћути 2
  • ћути 8
  • ћутим 1
  • Ћутиш 1
  • ћутиш 2
  • ћушнух 1
  • у 1228
  • У 62
  • убеди 1
  • убедио 4
  • убедити 2
  • убедише 1
  • убедљивог 1
  • убеђени 1
  • убеђено 1
  • Уби 1
  • убијати 1
  • убију 1
  • Убио 1
  • убити 4
  • убичај 1
  • убраја 1
  • убрза 1
  • убрзо 2
  • убрисао 1
  • уброји 1
  • убрус 1
  • уведе 1
  • увек 41
  • увелико 2
  • увеличавају 1
  • увео 1
  • Уверавам 1
  • уверен 2
  • уверени 2
  • уверење 1
  • уверењем 4
  • уверењу 4
  • увери 6
  • уверим 1
  • уверити 3
  • увести 1
  • увета 1
  • уветом 1
  • увече 4
  • увиде 3
  • увидевши 1
  • увидела 1
  • увидети 1
  • увидеше 1
  • увиђа 2
  • увиђајући 1
  • увиђаш 3
  • увија 3
  • увијаш 1
  • увијено 2
  • увијену 1
  • увијете 1
  • увити 1
  • уво 2
  • увода 2
  • уврати 1
  • увратила 1
  • увратили 1
  • увратио 2
  • увреда 4
  • увреде 1
  • увреди 1
  • увредила 1
  • увредио 1
  • увредљиве 1
  • увреду 1
  • увређени 1
  • уврне 1
  • увукао 2
  • увучем 1
  • угао 1
  • Углавноме 1
  • углађено 1
  • угледни 1
  • угледних 2
  • угловима 1
  • углу 1
  • угљевље 1
  • уговорено 1
  • угодише 1
  • угодник 1
  • угодно 1
  • угојеног 1
  • угостили 1
  • угостиш 1
  • угризам 1
  • угушио 1
  • удавала 1
  • удави 1
  • удавши 1
  • удаје 1
  • удала 2
  • удаљеној 1
  • удаљи 1
  • удаљити 1
  • удар 4
  • удара 1
  • ударале 1
  • удари 12
  • ударивши 1
  • ударио 1
  • Ударите 1
  • ударише 1
  • удата 2
  • удвостручи 1
  • Удеси 1
  • удеси 2
  • удесила 1
  • удесим 1
  • удесимо 1
  • удесио 4
  • удесити 1
  • удесиш 2
  • удесише 1
  • удешена 1
  • удешено 1
  • удова 2
  • удовац 2
  • удоваца 1
  • Удовица 1
  • удовица 32
  • Удовицама 1
  • удовице 8
  • Удовици 1
  • удовици 2
  • удовицом 2
  • удовицу 5
  • удовичким 1
  • удовичком 2
  • удовиштва 1
  • удовцем 1
  • удостоји 1
  • удри 1
  • удружења 2
  • удружење 5
  • удружимо 1
  • Уђе 2
  • уђе 23
  • Уђем 1
  • уђем 2
  • уђи 1
  • уђох 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 6
  • уђу 2
  • ужагрише 1
  • ужас 1
  • ужасна 1
  • ужасније 1
  • ужасно 6
  • ужетом 1
  • ужи 3
  • ужива 1
  • уживајући 1
  • уживање 1
  • уживањем 1
  • уживао 1
  • Уживао 1
  • ужурбаност 1
  • ужурбаше 1
  • Уз 1
  • уз 47
  • уза 1
  • узајмио 1
  • узастопце 1
  • узбудило 1
  • узбуђен 1
  • узбуђена 1
  • узбуђено 1
  • узбуђењем 1
  • узбуну 1
  • узвик 2
  • узвикне 1
  • узвикну 9
  • узвикнула 2
  • узвикнуо 7
  • узвиком 3
  • узвикује 3
  • узвицима 1
  • узвишена 2
  • узвишени 1
  • узвишицу 1
  • узврда 3
  • узврпољио 1
  • узгред 4
  • уздах 1
  • уздахну 5
  • уздахнувши 2
  • уздахнула 3
  • уздише 2
  • уздржа 2
  • уздржавала 1
  • уздржавао 1
  • уздржања 1
  • уздржи 1
  • уздрхта 2
  • Узе 1
  • узе 31
  • узела 4
  • узело 1
  • узео 9
  • узети 13
  • узето 1
  • Узећу 2
  • узех 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узимам 1
  • узимамо 1
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узјахао 1
  • узме 15
  • Узмем 1
  • узмем 3
  • узмемо 2
  • узмете 2
  • узмеш 2
  • Узми 1
  • узми 2
  • Узмите 1
  • узму 4
  • узмувао 1
  • узнемирава 1
  • узнемиравам 1
  • узнесе 1
  • узнеше 1
  • узораних 1
  • узроци 1
  • узрујан 1
  • ујак 1
  • ујаку 1
  • ујед 1
  • уједанпут 13
  • уједно 5
  • ујело 1
  • ујутру 10
  • указом 1
  • уклони 1
  • уклонити 1
  • уклоњене 1
  • уколико 1
  • укосница 1
  • укоснице 1
  • украс 1
  • укратко 2
  • укрштеним 1
  • укус 3
  • улагује 1
  • Улази 1
  • улази 5
  • улазнице 1
  • улазницу 1
  • улазом 1
  • уласком 1
  • уласку 1
  • улегли 1
  • улегоше 1
  • улепшавање 1
  • улети 1
  • УЛИЦА 1
  • улицама 3
  • улице 4
  • улици 4
  • улицом 4
  • улицу 8
  • уличици 1
  • уличицу 1
  • уличног 1
  • улог 1
  • улога 2
  • улоге 1
  • улози 2
  • ум 1
  • умањио 2
  • умањити 1
  • уме 19
  • умела 4
  • умели 1
  • умем 3
  • умео 9
  • умесан 1
  • уместо 2
  • умете 1
  • умети 1
  • уметник 1
  • уметница 2
  • уметничка 1
  • уметности 1
  • уметнуо 1
  • умеша 2
  • умешају 1
  • умешао 1
  • умије 1
  • умиљато 1
  • умирање 1
  • умирени 1
  • умиреним 1
  • умири 1
  • Умирише 1
  • умирује 1
  • умирују 1
  • Умоли 1
  • Умолила 1
  • уморан 7
  • уморни 1
  • уморно 1
  • умочи 1
  • умочио 1
  • умре 8
  • умрети 6
  • умреће 1
  • умреш 1
  • умрљаних 1
  • умро 7
  • умуче 1
  • унапред 2
  • унеколико 2
  • унела 1
  • унео 2
  • унесе 4
  • Унеси 1
  • унесу 1
  • унети 2
  • уносила 1
  • унутра 5
  • унутрашњост 1
  • унутрашњости 2
  • уозбиљи 2
  • уопште 16
  • уортачи 1
  • уосталом 2
  • Уосталом 4
  • уочи 1
  • упаде 2
  • Упалим 1
  • упалише 1
  • упаљена 1
  • упамти 1
  • упашће 1
  • упис 2
  • уписаних 1
  • Упита 1
  • упита 13
  • упитао 1
  • упишете 1
  • уплашим 1
  • уплео 1
  • уплете 2
  • упозна 1
  • упознали 1
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • упознати 1
  • упола 1
  • упоређење 1
  • упорна 1
  • упорно 4
  • употреби 1
  • употребио 2
  • употребљава 1
  • упочетку 1
  • управа 9
  • Управе 1
  • управе 6
  • управи 1
  • управио 1
  • управитељ 3
  • управитељева 1
  • управитељица 1
  • управитељици 1
  • управитељка 1
  • управља 2
  • управник 2
  • управника 1
  • управниково 1
  • управнику 3
  • управног 1
  • управо 38
  • Управо 4
  • управом 1
  • управу 1
  • упрли 1
  • упропасти 1
  • упропастио 2
  • упрте 1
  • упустили 1
  • упути 6
  • упутила 1
  • упутим 1
  • упутимо 1
  • упутио 5
  • упутише 2
  • упутницом 2
  • упутства 1
  • упућени 1
  • упућивао 1
  • упућује 2
  • урадише 1
  • Уранио 1
  • уреде 1
  • уређена 1
  • уређеној 1
  • урлаш 1
  • урнебесан 1
  • урока 1
  • усаветује 3
  • усамљен 1
  • усамљени 3
  • усамљују 1
  • усвајам 1
  • усвојен 2
  • усвојенице 2
  • усвојено 2
  • усвоји 4
  • усвојили 1
  • усвојио 2
  • усвојити 2
  • усвојише 1
  • усев 1
  • ускликну 2
  • ускликнуше 1
  • уско 4
  • Ускочио 1
  • ускраћујем 2
  • Ускрс 2
  • Ускрсу 1
  • Услед 2
  • услед 9
  • услов 1
  • услова 1
  • услове 1
  • услугу 9
  • услужности 1
  • уснама 4
  • усне 4
  • уснио 1
  • усну 1
  • успава 1
  • успавала 2
  • успаване 1
  • успавао 2
  • успе 2
  • успевши 2
  • успели 1
  • успем 1
  • успео 4
  • успеха 1
  • успехом 3
  • успеше 1
  • успламте 1
  • усплахирено 2
  • успомена 1
  • успомене 1
  • успомену 1
  • успори 1
  • усправи 1
  • успротиви 2
  • Успут 1
  • успут 11
  • усред 5
  • уста 17
  • уставим 1
  • устаде 3
  • устаје 1
  • устајете 1
  • установимо 1
  • установиш 1
  • устао 1
  • Устао 1
  • устезања 1
  • устима 4
  • устреба 1
  • усуда 1
  • усуди 1
  • усхићено 1
  • усхићењем 3
  • утаји 1
  • утакмици 1
  • утвђеном 1
  • утврди 1
  • утврдио 1
  • утврдити 2
  • утврдише 1
  • утврђена 1
  • утврђено 2
  • утврђеном 2
  • Утекло 1
  • утекло 5
  • утеха 1
  • утехе 2
  • утеху 1
  • утеше 1
  • утеши 3
  • утешне 1
  • утешних 1
  • утисак 2
  • утисака 1
  • утиском 1
  • утицала 1
  • утицало 1
  • утиша 1
  • утишала 1
  • Утолико 2
  • утолико 4
  • утонула 1
  • уторак 1
  • утрнула 1
  • утрпава 1
  • утучени 1
  • ући 1
  • ућута 6
  • Ућутао 1
  • ућуташе 2
  • Ух 2
  • ухвати 2
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • Ухватио 1
  • ухватио 2
  • ухваћен 1
  • ухваћена 1
  • ухваћено 1
  • ухом 1
  • уху 1
  • уче 1
  • ученији 1
  • ученица 1
  • ученицом 1
  • ученицу 1
  • учења 2
  • учествује 1
  • учешће 1
  • учи 2
  • учили 1
  • учини 55
  • учинила 4
  • учиниле 2
  • учинило 3
  • учиним 1
  • учинио 6
  • учините 1
  • учинити 16
  • Учинићу 1
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учињени 1
  • учио 1
  • Учитељ 18
  • учитељ 60
  • учитеља 12
  • учитељев 1
  • учитељево 1
  • учитељевој 1
  • учитељеву 1
  • учитељем 2
  • Учитељу 2
  • учитељу 4
  • учтиво 1
  • учтивости 1
  • ушао 3
  • уши 11
  • ушију 6
  • ушла 1
  • уштину 1
  • уштинуо 1
  • уштиркану 1
  • ф 1
  • фајде 2
  • факт 1
  • фактима 1
  • фамилијарно 2
  • фамилије 1
  • фантазија 1
  • фатална 1
  • фатални 1
  • фаталну 1
  • фачла 1
  • фачле 2
  • фебруару 1
  • федер 1
  • фела 1
  • фењер 1
  • фијоке 2
  • фијоци 3
  • финансија 2
  • финем 1
  • финим 1
  • фино 1
  • финој 1
  • фирме 1
  • фирмом 1
  • фистлу 2
  • Фића 47
  • Фиће 7
  • Фићи 8
  • Фићина 4
  • Фићине 3
  • Фићиног 1
  • Фићиној 1
  • Фићином 1
  • Фићину 4
  • Фићо 3
  • Фићом 4
  • Фићу 5
  • флаша 1
  • флор 1
  • фљиснуо 1
  • фондова 1
  • формалне 2
  • формално 2
  • формалност 2
  • формалну 1
  • формула 2
  • фотељама 1
  • фотографа 1
  • фотографије 1
  • фраза 2
  • фразе 2
  • фразу 1
  • Францестала 1
  • фурија 1
  • фуруне 3
  • Ха 1
  • хајдемо 1
  • хајку 1
  • хаљина 1
  • хаљине 4
  • хаљином 1
  • хаљину 4
  • хармоника 2
  • хармонику 2
  • харнадле 1
  • хартија 1
  • хартије 1
  • хартију 2
  • Хвала 4
  • хвала 9
  • хватају 1
  • хеклованим 1
  • хералдика 1
  • херувика 1
  • херувици 1
  • хиљада 10
  • хиљаде 3
  • хитар 2
  • хитно 1
  • хитнуо 1
  • хладан 2
  • хладио 1
  • хладне 2
  • хладном 1
  • хладовина 1
  • хлебац 2
  • хм 1
  • Хм 5
  • хода 2
  • ходник 1
  • ходника 1
  • ходнику 1
  • хорну 3
  • хотел 3
  • хотела 5
  • хотелима 1
  • хотелске 1
  • хотелу 1
  • хотећи 1
  • Хоће 2
  • хоће 21
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћете 5
  • хоћеш 9
  • Хоћу 4
  • хоћу 9
  • храбрости 4
  • храброшћу 1
  • храм 2
  • храмови 1
  • храму 1
  • храни 4
  • хранимо 1
  • хранити 1
  • храну 1
  • Христина 5
  • Христове 1
  • хришћана 1
  • хришћани 3
  • хришћанину 1
  • хришћанска 1
  • хришћански 2
  • хришћанских 1
  • хришћанско 1
  • хришћанском 2
  • хришћанску 1
  • хте 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 6
  • хтедосмо 1
  • хтедох 1
  • Хтела 1
  • хтела 13
  • хтели 2
  • Хтео 1
  • хтео 29
  • Ху 1
  • Хукну 1
  • хукну 5
  • хуману 1
  • Цајка 6
  • Цајке 1
  • Цајки 1
  • цар 1
  • царства 1
  • царствима 1
  • цвеће 1
  • цвикује 1
  • цврр 2
  • цвррц 1
  • цев 1
  • цедуља 1
  • цедуље 1
  • цедуљи 2
  • цедуљица 1
  • Цедуљица 1
  • цедуљице 1
  • цедуљици 3
  • цедуљицом 1
  • цедуљицу 4
  • Цедуљу 1
  • цедуљу 2
  • цела 11
  • целе 5
  • целим 2
  • целих 1
  • цело 5
  • целог 2
  • целога 5
  • целој 3
  • целокупан 1
  • целокупног 1
  • целом 7
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 12
  • цељ 1
  • цељи 1
  • цена 1
  • цени 1
  • цених 1
  • ценкања 1
  • централа 2
  • централи 1
  • цео 15
  • цепала 1
  • церио 1
  • цех 1
  • цигане 1
  • цигани 2
  • циганска 1
  • цигаре 2
  • цигарету 3
  • цикати 1
  • цикне 1
  • цикну 1
  • цилиндер 2
  • циљ 1
  • ципела 4
  • ципеле 9
  • ципелу 10
  • циркужџијама 1
  • циркужџијски 1
  • циркус 2
  • циркуса 1
  • циркусом 1
  • циркусу 1
  • цитати 1
  • цифрама 1
  • цифри 1
  • цифру 1
  • цмакали 1
  • црвене 1
  • црвени 1
  • црвеним 3
  • црвену 1
  • црква 9
  • цркве 9
  • црквена 1
  • црквене 3
  • црквени 1
  • црквеним 1
  • црквених 1
  • црквено 2
  • црквеног 2
  • црквену 2
  • цркви 20
  • црквом 1
  • цркву 12
  • црн 2
  • црна 1
  • црнац 1
  • црне 3
  • црни 2
  • црнину 2
  • црних 1
  • црно 1
  • црног 1
  • црнога 1
  • црној 2
  • црном 2
  • црну 1
  • цртице 1
  • цртицу 1
  • цуцла 1
  • цуцлом 4
  • цуцлу 2
  • чај 1
  • чајем 1
  • чак 40
  • чанку 1
  • Чапа 1
  • чарапама 1
  • чаре 1
  • чаробна 1
  • чаробни 2
  • чаробних 1
  • чаршав 1
  • Чаршав 1
  • чаршавом 1
  • чаршије 1
  • чаршији 1
  • чаршијских 1
  • чаршију 3
  • Час 3
  • час 34
  • часа 9
  • часак 4
  • часком 1
  • Часком 1
  • часни 1
  • часну 2
  • часова 1
  • часове 1
  • часови 1
  • часовима 1
  • часом 2
  • част 8
  • частан 1
  • части 2
  • часу 6
  • чаша 1
  • чаше 1
  • чашицу 2
  • чашом 1
  • чашу 14
  • чварке 1
  • чварци 1
  • чвркну 1
  • чврстим 1
  • чега 15
  • чедо 1
  • чека 4
  • Чекај 1
  • Чекајте 1
  • чекајте 2
  • чекају 2
  • чекала 1
  • чекали 1
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекао 2
  • чекати 1
  • чекаш 1
  • чела 5
  • чело 7
  • челом 1
  • челу 6
  • чељусти 1
  • чему 12
  • чествујемо 1
  • честит 2
  • честита 1
  • честитам 1
  • Честитамо 1
  • честитао 1
  • честити 1
  • честитих 2
  • честито 1
  • честитом 1
  • честитци 1
  • честих 1
  • Често 1
  • често 6
  • четворе 1
  • четворо 5
  • четврт 2
  • четврта 1
  • ЧЕТВРТА 3
  • четвртаст 1
  • четврти 4
  • четвртине 1
  • четвртка 1
  • четвртку 1
  • четвртог 2
  • чете 3
  • Четири 1
  • четири 26
  • Четрдесет 2
  • четрдесет 9
  • четрнаест 9
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • четрнаести 3
  • четрнаестој 2
  • чеше 2
  • чешће 6
  • чија 3
  • Чије 1
  • чије 5
  • чијем 1
  • чикам 1
  • чим 17
  • Чим 8
  • чиме 2
  • чин 4
  • чина 3
  • чини 4
  • чинила 2
  • чинили 1
  • чинило 1
  • чиним 1
  • чинио 3
  • чинова 2
  • чиновник 4
  • чиновнике 1
  • чинодејствовати 1
  • чину 1
  • чипканим 1
  • чиста 1
  • чисти 4
  • чистим 1
  • чисто 12
  • чистом 1
  • чисту 1
  • чита 8
  • читав 7
  • читава 6
  • читавим 1
  • читавих 1
  • читаву 6
  • читалац 1
  • читалаца 1
  • читали 1
  • читам 1
  • читање 3
  • читању 2
  • читао 2
  • читаоце 5
  • Читаоци 1
  • читаоци 10
  • читаоцима 1
  • читати 2
  • читу 2
  • чича 2
  • чл 2
  • члан 1
  • члана 3
  • чланака 2
  • чланица 1
  • чланова 13
  • чланове 4
  • чланови 3
  • члановима 1
  • члански 1
  • чланских 1
  • чланство 2
  • човек 64
  • човека 18
  • човеку 5
  • човечански 5
  • човечанства 1
  • човече 1
  • човечић 1
  • човечји 1
  • чокањ 6
  • чорбу 1
  • Чу 1
  • чу 16
  • чува 8
  • чувајте 1
  • чувају 2
  • чувала 2
  • чувам 1
  • чување 4
  • чувар 1
  • чувати 3
  • чувена 1
  • чувењу 1
  • чувства 1
  • чувствима 1
  • Чувство 1
  • чувство 6
  • чуда 5
  • чудан 4
  • чуде 2
  • чудећи 3
  • чуди 3
  • чудио 1
  • чудите 1
  • чудна 2
  • чудне 1
  • чудним 1
  • чудно 3
  • чудновата 4
  • чудновати 2
  • чудноватих 1
  • Чудновато 1
  • чудновато 3
  • чудноватом 1
  • чудноватоме 1
  • чудног 2
  • чудо 12
  • Чудо 4
  • чудом 1
  • чудотворном 1
  • чуду 1
  • чује 12
  • Чујем 4
  • чујем 7
  • чујете 2
  • Чујеш 1
  • чујеш 3
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • чука 1
  • чукну 4
  • чула 2
  • чули 4
  • Чума 1
  • чуми 1
  • чуо 17
  • чупа 5
  • чупав 1
  • чупајући 1
  • чупати 1
  • чустава 1
  • чути 5
  • чуће 1
  • Чуће 2
  • чуше 1
  • џака 1
  • џгољава 1
  • џеву 1
  • џеп 2
  • џепа 6
  • џепне 1
  • џепних 1
  • џепове 2
  • џигерицом 1
  • џигерицу 1
  • џумбус 2
  • шав 2
  • шавом 1
  • шака 1
  • шакама 3
  • шаком 6
  • шаку 3
  • шал 1
  • шала 1
  • шали 2
  • шаље 1
  • шаљем 1
  • шамар 3
  • шамара 1
  • шамаре 1
  • шамлицу 1
  • шапнух 1
  • шаптати 1
  • шапће 5
  • шапћући 3
  • шапутали 2
  • шапутало 1
  • шапутати 2
  • шапућу 1
  • шапућући 1
  • Шарана 1
  • шарена 1
  • шатра 1
  • шатрама 1
  • шатре 3
  • шатром 1
  • шатру 3
  • шверц 1
  • шверцери 1
  • швиндл 1
  • швиндлу 1
  • шврља 1
  • шебојем 1
  • шева 1
  • шега 1
  • шегрт 1
  • Шекспир 2
  • шематизам 1
  • шерет 1
  • шеретски 1
  • шеснаест 3
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • шеснаести 3
  • шеснаестине 2
  • шест 19
  • ШЕСТА 3
  • шести 7
  • шестим 1
  • шета 3
  • шетају 1
  • шетам 1
  • Шетам 1
  • шетао 1
  • шешир 2
  • шеширима 1
  • шеширићем 1
  • шеширом 1
  • шибљака 2
  • шибљика 2
  • шибљику 2
  • шибу 1
  • шикне 1
  • шиљат 1
  • шину 1
  • шира 1
  • шири 2
  • ширила 1
  • ширим 1
  • широк 2
  • широка 1
  • широким 1
  • широко 4
  • широкоме 1
  • широм 2
  • ширу 3
  • шиче 1
  • шише 2
  • шиштао 1
  • шкљоца 1
  • шкљоцну 1
  • школама 1
  • школе 5
  • школи 1
  • школовању 1
  • школске 1
  • школу 1
  • шкрипати 1
  • шкрипнуло 1
  • шлајер 1
  • шлајера 1
  • шлитшухе 1
  • шљивику 1
  • Шнајдер 2
  • шнајдер 6
  • шнајдера 3
  • шнајдерки 1
  • шнајдеровој 1
  • Шнајдеру 1
  • шољу 1
  • шпедитер 1
  • шраф 1
  • шрафа 3
  • шта 173
  • Шта 35
  • штајгер 2
  • штајгером 1
  • штале 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штедела 1
  • штете 1
  • штикле 1
  • штимовали 1
  • Што 11
  • што 406
  • штогод 9
  • штрецну 1
  • штрикана 1
  • штрикане 1
  • Штумадла 3
  • штумадла 4
  • штумадлу 1
  • шуми 1
  • шумовитим 1
  • шунка 1
  • шунку 1
  • шуњајте 1
  • шупу 1
  • шустер 1
  • шушка 2
  • шушкајући 1
  • шушкали 1
  • шушкање 2
  • шушкао 1
  • шушњу 1
  • шушумига 4
  • шушумиги 1
  • шушумигу 1
  • шчепа 3
  • шчепао 1
  • шчепати 1
63695 matches
и (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да про 
 га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нар 
иста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> 
 мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> < 
а напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n 
ава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане з 
та која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је но 
 за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неу 
 која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадес 
„једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му  
„Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „С 
а ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> < 
ема њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, 
о: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је  
евојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен 
ад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па 
аглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, кора 
, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико 
, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не 
ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друшт 
ча, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштв 
 за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадес 
мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко 
е не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драг 
ки огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука к 
 што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приме 
и поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко 
 сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псе 
ко завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето 
 издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, 
ао и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту  
овине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице уч 
о, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити 
не, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџиј 
 као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S}  
тељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрх 
та сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p>  
по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова  
 трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као д 
е: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговори 
довица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни 
што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце д 
p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</ 
тану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по позна 
 тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мо 
да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Пре 
ека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћа 
аже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кме 
ник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу кос 
то се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не мог 
гом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник же 
 Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Ми 
и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који  
у овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто ш 
е остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из 
 шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени км 
да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пље 
амо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: ш 
 сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игр 
 њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си 
ика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инст 
о попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је С 
трах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</ 
> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, зб 
слите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>—  
 која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник мини 
неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се 
, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ оп 
лагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председ 
а — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпо 
 има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под 
а рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче д 
изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље з 
="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим висо 
а имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ов 
учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у г 
 и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јаб 
кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не 
 дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике ј 
 жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој 
ом дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену 
а.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породи 
њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у с 
 оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било 
<p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Ал 
ч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека 
чини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесе 
куд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грд 
све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају д 
 из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, пре 
тим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете. 
комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске 
</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње!  
собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да по 
 <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што 
 је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста,  
.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, оши 
о вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p 
дите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему 
анима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома  
донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p> 
но и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опе 
ђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да  
 грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо  
> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, и 
 тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с т 
висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео  
 на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „св 
о само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супр 
саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико бу 
 да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће 
n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала у 
е навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа 
д већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора 
/> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>: 
отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> 
ушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад 
да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да 
тра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бл 
 авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, 
сподин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар  
н насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Постро 
> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сут 
сивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p>  
у овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p>  
тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефици 
убио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о 
свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље р 
ма видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже  
ах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среј 
т шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш 
чи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и у 
у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смок 
 у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела  
ло у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела  
о у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела с 
је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачу 
суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пус 
d> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предгов 
ету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p 
тук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од  
</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умр 
 викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он цело 
 на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па км 
тави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и 
, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— 
 <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А  
м на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" / 
радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — К 
зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p 
механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <p 
и о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се одно 
а то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште так 
кт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Кр 
о оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непр 
е надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит чов 
Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и 
ског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекн 
оп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде  
 бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за 
утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој 
а стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>У 
 рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе 
за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па т 
 јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка на 
ма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била  
воје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. кап 
к пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бран 
ела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, 
че, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па п 
Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре. 
ди своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је би 
Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и 
и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S 
.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас,  
је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па ис 
ријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мог 
 руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби 
ога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није  
а не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пр 
чеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај,  
 најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и пот 
b n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету  
ом као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збу 
140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са г 
Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се з 
м нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одр 
hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S}  
 /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у н 
пази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха в 
ар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не 
 ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си с 
 тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат 
.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ 
осподину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад он 
па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <p 
Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није  
..” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како  
ериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>—  
се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог де 
боте отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та  
ТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</h 
ина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!< 
јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p 
ицу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу,  
 их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... 
ге друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој 
астави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! —  
а, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш 
 посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви са 
у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу. 
сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче 
 сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у ст 
месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле 
 што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сиро 
ки.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p 
> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а  
то како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја п 
 Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку  
а, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште н 
 коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p> 
 ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики  
де да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p> 
ећ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кр 
а се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n= 
> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је  
пет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— А 
 сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме 
 порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ц 
p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који —  
к, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на  
ет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слег 
На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пр 
="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју по 
ров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се члано 
 остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту  
, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом вра 
рца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговор 
чин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако гре 
ћи, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се 
 за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч  
мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелен 
 свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, ча 
је ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” до 
ња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{ 
.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код ње 
 сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара! 
е, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, с 
 окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги д 
таде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у заг 
целарији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Преле 
чером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћн 
на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача 
еде има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а сва 
 Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Нед 
се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" 
згледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бој 
, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђ 
/p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмет 
ључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вр 
о, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није се 
 те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у о 
е у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није дос 
и дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и  
.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прире 
ме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и п 
 остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И 
аменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по свед 
јутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека к 
ецу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p 
аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом н 
цу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери н 
ици села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S}  
дељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S}  
е личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав  
отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га 
ишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма ци 
вац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, 
рво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није 
што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, ко 
роз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, з 
м их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих ре 
јатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и 
 А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали  
ку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држ 
ачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу 
/p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пош 
 њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је изве 
а да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се ис 
 пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове врш 
</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао 
мка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч  
 обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па о 
трогом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче и 
стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пр 
ратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то ш 
ужи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливад 
што ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном  
м у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Св 
е онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко  
 комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Неде 
 човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да  
 у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног д 
о леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S 
 је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не 
е, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Н 
, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се 
 румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у св 
 Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахн 
, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на по 
а би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, м 
 варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} По 
а како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где  
<p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад 
ме, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се л 
те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аник 
ста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућа 
поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се 
 тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми  
п донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Преле 
вих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од н 
по удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситни 
ине практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши 
подин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом ски 
е, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну 
е попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него о 
адоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као не 
ђе још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да превр 
их речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче. 
а!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од си 
почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљешт 
о пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један 
 тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти 
вила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да н 
</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја м 
} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђ 
Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> 
мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у  
нова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта он 
пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју  
а као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место  
 доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупи 
је, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и леп 
ко би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са  
најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао 
о, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сва 
онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грл 
ански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије,  
> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благослови 
о лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена  
три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да 
ајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} И 
ошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и ко 
рквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако 
ије!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачун 
видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто д 
х изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове  
три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва  
кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та 
астави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шу 
Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херуви 
и му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођ 
у примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учини 
ребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са 
шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у к 
е ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са а 
ко уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Р 
p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са н 
и, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да о 
мо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска р 
Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="ch 
ед механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су  
{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће  
 уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Т 
рој грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на 
пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, как 
лану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало 
га, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</ 
 Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је се 
а ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем н 
p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада 
вога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p>  
 <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном. 
равио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Наче 
чки. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је 
ме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, т 
па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Р 
 па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка  
 почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин 
звирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи  
запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније  
>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се бр 
ајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборав 
/p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом,  
ољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и 
оју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу  
ило на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у том 
ете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја н 
година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди син 
и, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председ 
ман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне б 
ошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађ 
није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе 
њења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљисну 
у неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад р 
 је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја 
ознанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашев 
, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео ј 
куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се о 
ку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, пра 
утра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвор 
ригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући з 
разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати к 
ледњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па пос 
е нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S}  
p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни  
 из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако 
е развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу п 
n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што 
т вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат 
тао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} 
с седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо. 
а!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло  
ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави ка 
авдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме је 
 жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p 
дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, 
не.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. 
сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо 
у којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати 
ома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, гос 
учио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под 
ле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још  
 Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући ча 
 остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луш 
} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да 
поречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју 
н другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а  
Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господи 
— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу  
како још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} А 
о.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па  
 Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје 
ан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепни 
знети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај 
 појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се  
тански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна  
, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, посл 
аборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели 
ења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са  
 у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладн 
ружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се о 
спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућ 
 он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно дв 
знала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би зн 
а, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најза 
ранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео кам 
 мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, п 
рипадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њ 
ретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чу 
тавите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово  
те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не  
е отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће јо 
љни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор 
 свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану  
 што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ј 
> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у св 
ај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може д 
огу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Б 
е уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је м 
во дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се 
 они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та цркве 
којни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу пл 
о па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити с 
о у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p> 
.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан 
<pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а 
>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетан 
рника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у зем 
детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без 
ли.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дуж 
емој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да т 
 Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на 
Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију 
етану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купиш 
 може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би 
> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p>  
од њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, з 
 је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по ст 
ипеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољава 
дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба м 
н сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други 
ти, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство 
равим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то 
оград.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које с 
хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образа 
од вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад с 
а даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим  
оп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали но 
е, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како т 
 сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошт 
од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, кој 
ва дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да ос 
ник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</ 
, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како  
жно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле 
труменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две 
роши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада 
 полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казн 
, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго 
каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па о 
о се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољн 
и му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми  
арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином кр 
виђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— А 
у.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам  
вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше 
 ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме  
зговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се 
 бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју 
37" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. < 
крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са лин 
рамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181"  
ице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеш 
руштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитељ 
до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте  
она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који 
ве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели п 
а, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је 
тарија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењ 
о у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима од 
 знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени в 
утра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући  
вилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на  
в паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p> 
 од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева 
 срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p> 
иска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је у 
скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потр 
ло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њ 
p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази,  
му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њи 
ки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или 
, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, го 
се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било 
међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разв 
 <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на под 
="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Х 
је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам т 
лика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то 
а заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и заб 
 тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и на 
ем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разго 
вац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то  
законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где  
овке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица 
p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало ош 
 вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} 
половила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од  
датле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод  
осподину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p 
, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислит 
го ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био  
штва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике 
осла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера  
едно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две р 
Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адво 
, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду п 
е, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако ка 
!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде 
живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— А 
 <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор м 
Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:< 
храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода 
и кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према ме 
збила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена 
ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попади 
д у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити при 
се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилим 
ла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава... 
 као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије б 
ј по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недора 
 и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то б 
њајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} 
ного ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, ш 
: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да уса 
прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов 
ди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њег 
них бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да  
 је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан прича 
ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам:  
у је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек кр 
 веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и 
иле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису ујед 
 она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сва 
лике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као  
пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком пес 
, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги 
, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто 
 нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију 
о, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле 
подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом ку 
ко је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам о 
ели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.< 
ђеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се и 
ужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала у 
ане пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодс 
Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедере 
те, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у п 
укавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>—  
шло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на нево 
 је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухват 
епо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је  
рез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу 
ано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, о 
а рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седа 
 он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је о 
те.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</ 
ше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то 
се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закљ 
ма се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S}  
/p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју 
 у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Том 
ац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — дод 
орну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пу 
рија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо 
како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш,  
 дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све 
е понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом 
утницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — 
p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико 
<p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме  
штинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} 
ст.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и 
ојничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није пра 
ут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту 
?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па с 
301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{ 
 — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробал 
м меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је 
е ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— 
амо батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, не 
ада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пи 
ће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> < 
ран на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара он 
 — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господин 
а личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> 
 децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми ов 
. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџиј 
 отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде,  
ш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за теб 
>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госп 
 него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кири 
 кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> 
смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иг 
/> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом  
<p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не  
, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа! 
ну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављ 
ога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Ј 
јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које  
 поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговор 
 дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље докт 
Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" />  
маљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — 
становимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До неде 
најући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то 
 дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ам 
е ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели 
ти пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако ј 
тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Б 
 он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! 
оварамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разгов 
ако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кмет 
. ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено 
м приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од 
 Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљ 
/p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи 
чи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општ 
p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики п 
мено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми 
дно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет 
њу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не зна 
е се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p 
ад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се к 
 генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели  
еч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То 
 у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капе 
 Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попади 
ао општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад прв 
 <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и негова 
</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? —  
че, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него с 
о и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, 
те! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој 
и?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p>  
, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита ме 
требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате 
у на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на п 
 овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига ве 
ако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! 
а се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем.. 
удновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да  
вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет  
 четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пил 
итање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="4 
 мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — в 
уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А  
ла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, си 
<p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се м 
овори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужас 
Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место 
/p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> 
кријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господ 
да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те сед 
вице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му  
 па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне 
шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> 
, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу реш 
еду, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Т 
вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта з 
„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачува 
та народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба д 
ма Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, уз 
и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али м 
нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се  
једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и 
о се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} 
, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниково 
 троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло 
же нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тре 
ајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја 
сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Ц 
 да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на 
 ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, стру 
авало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо 
у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом 
 и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни А 
а; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неп 
ила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p 
ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изи 
евоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb 
би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад чове 
Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али 
, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл у 
ер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заи 
 је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од бр 
 ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не мож 
кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај  
а а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе 
Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао  
на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ј 
вокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку  
ђа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обра 
ође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла он 
е саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати  
и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуг 
 као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диж 
 уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори 
а је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, ни 
стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је  
смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Рист 
а тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одго 
а.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случаје 
...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких ч 
но броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једн 
ЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </fro 
О И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШ 
на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се д 
 тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинск 
ј говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, ко 
људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник;  
ед подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунц 
од поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете 
 а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу  
а прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="2 
е заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пр 
е, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар 
 ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити р 
дим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на ваша 
 ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма  
 своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу  
га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој  
јнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Е 
а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жен 
 у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како  
више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохиј 
и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, н 
о са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за 
 зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари пола 
ицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди 
кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу 
те тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе  
 челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све  
еон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну 
свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му го 
дио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила пар 
ошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао  
} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, 
 ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милев 
 Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и н 
кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље ш 
 ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у  
 се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и 
је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено де 
 повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није кр 
ао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лак 
шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S 
 све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отв 
S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад 
 пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, 
ве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета 
вор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрдн 
 шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p> 
дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} К 
и извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му: 
ћући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски  
илук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb 
: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па 
ла:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јак 
?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме де 
га две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опе 
е и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фе 
е да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне:  
Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако! 
 врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, ал 
 разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам о 
ли она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати  
 предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Д 
лина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сена 
ик министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела,  
ма пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека свој 
а романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви т 
громним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало ч 
 чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо т 
сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцелариј 
икант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао ка 
и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда? 
е све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некак 
 написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два т 
 мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило 
познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Мил 
и на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ће 
ихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине о 
е, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове  
аза и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јов 
одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме мех 
АВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и  
естој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Т 
ави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те ск 
ала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца за 
и, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написа 
и, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сја 
 где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подн 
целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах  
ени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и глед 
ра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву 
пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тр 
{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног 
ут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3,  
з вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће  
роцени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти  
у доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него и 
Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да по 
 Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест так 
вањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете в 
 ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да 
аксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му пл 
7" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p 
</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плат 
туру да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову ва 
гледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак  
г полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и а 
о додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т 
 те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т 
м у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам  
аш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код м 
 и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј 
адише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј 
>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и п 
ца и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби и 
оше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет  
 или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише  
о је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госп 
S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако 
е ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ру 
<p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет мо 
Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ј 
на како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништ 
p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми  
о и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух р 
 ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предв 
, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам 
 намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрест 
лушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уп 
говори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Мариј 
јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и мес 
p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет п 
о се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А 
</p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар. 
зочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публи 
 коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и  
е на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Р 
 Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп слу 
 и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна 
на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p 
е, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упи 
ли... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у прип 
 жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши 
 не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и  
аква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на  
јаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам 
 амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услуг 
вео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна з 
де?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n= 
, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члан 
о главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиг 
вијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дв 
 плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања би 
горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} 
ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.< 
т уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.< 
еч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман. 
p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет  
” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</ 
 још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборав 
 крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси 
 шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне око 
ћи да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опрошт 
емпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на 
ам а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да 
аправи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар  
о — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дет 
зишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је 
е је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно 
дне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жен 
едити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само 
отово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче  
поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу в 
 — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота 
лободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Е 
ена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бака 
рачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у  
мој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа!  
ва</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дозн 
, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n 
 муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најд 
руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест х 
 је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду 
 кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p> 
а, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите... 
ишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има 
 то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а  
ришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у н 
а се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим 
p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што  
еха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi> 
о плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спа 
>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре 
па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија 
трасне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам ј 
ашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу н 
 ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам 
о, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћ 
 ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га 
оца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви нар 
бацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном 
 си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута  
ти — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранит 
и села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Км 
, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепничк 
рамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Ан 
 ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био уч 
е у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не  
разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука  
равим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио т 
ди, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, 
не. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено  
 — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш,  
 <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп 
ељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узв 
ега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила 
, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на 
оговорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равниц 
дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као з 
а би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнут 
 колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} З 
једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет.  
да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, н 
ра, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, по 
оји би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све  
Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата  
к, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ћ 
зухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау за 
оз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцела 
бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чове 
рда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је п 
м месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случа 
угаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад и 
} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је до 
час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало 
љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а п 
да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Не 
е често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси нек 
лева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то ниј 
 Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све дове 
 <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нис 
изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Леско 
оче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истин 
го и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n=" 
чтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> < 
 динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из  
</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето как 
л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, 
метов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се  
 не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г.  
нам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па  
ш млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад  
о?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да  
естити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростиш 
и ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није  
их се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три  
вирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као 
но, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пу 
 децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп  
</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чу 
би, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде  
о се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; о 
тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити 
службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке и 
, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то зн 
нији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да 
, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од  
о се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је би 
имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој 
о.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „ 
риметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не прима 
та не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим д 
егов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја  
апетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p>  
 берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш  
с отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар  
 напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи у 
ао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и 
а уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог  
ар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Н 
</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крман 
еше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко с 
ели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита 
се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника крет 
једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шак 
рманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило шт 
у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по т 
ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте к 
— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно 
к, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војн 
 овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговор 
ова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у  
 из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров  
и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а  
пничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је  
 донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} 
S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите 
Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остал 
суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз та 
ам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја 
што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио 
дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд о 
ти у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p 
овинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен 
оље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова д 
 <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 1 
та одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну н 
већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке 
цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" / 
 је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће 
 по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64 
<p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета,  
ај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Зн 
 Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb 
о.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? —  
г, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Рад 
з Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— 
 па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћат 
, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.< 
”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, од 
ника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у ме 
ром, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дет 
мо нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да пон 
 тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb  
прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Ра 
ларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напи 
цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао  
и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} За 
ију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па  
а није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb  
а, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Д 
ерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S 
лико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Муш 
а нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па д 
ожда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на с 
јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада 
јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, 
 не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми с 
је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректо 
логом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — у 
едну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која  
 да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— 
ије јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима кој 
идим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељск 
 са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не 
, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру 
ес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него пла 
 мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном п 
ли више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у  
олим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим с 
 Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, 
 Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, 
ло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хте 
лник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи. 
ешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу  
 није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па 
 и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја 
 <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како н 
 знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Ј 
а.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да  
чини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, 
да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угоди 
 дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари мл 
, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набр 
једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се бан 
ишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође гос 
е може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други 
> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој с 
ити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} 
/hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, уд 
не, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним  
мпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је т 
hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, д 
ећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам. 
ер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Аник 
ба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема  
 како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крм 
остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је 
одина проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати  
о никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, 
ан сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додај 
у најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо. 
мет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да  
оцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на 
{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуш 
би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а он 
 пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто,  
> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у 
<hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi> 
/p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се пок 
ко исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако 
 суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме ј 
е може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што 
о „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чу 
ав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференци 
/p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвока 
ање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S 
оспода из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини  
нити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Од 
<hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Бож 
p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића< 
што је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а госп 
По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p>  
 „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно 
до да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, 
а.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји прија 
нпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, т 
би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти 
није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега п 
м ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано коли 
 опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кр 
р сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест д 
ра, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (ко 
де у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па г 
 најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње с 
јана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте 
астати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом к 
лас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, са 
ђа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да  
 сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као ш 
 у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а т 
 то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је,  
ном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и  
ата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да 
лучају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" / 
 да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> 
а Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се мож 
> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело 
 збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића 
подин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ет 
Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам  
S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>П 
 војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш муш 
лева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије д 
Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чис 
пођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка 
што је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из 
дио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нем 
" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} 
де још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" />  
нутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском кол 
</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу  
ку, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети. 
 ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Боле 
е сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавал 
е требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако т 
} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је  
ам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где 
и, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и т 
а их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И какви 
није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је как 
а браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више  
ети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се  
о као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у  
дуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерски 
 је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, 
а нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева 
 четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>На 
— мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакв 
рај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те  
 сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који каж 
S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се г 
лим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p> 
ођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвес 
аредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој 
кој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо тегл 
 <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi> 
а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује  
дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз 
екакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то 
г детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам  
.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половин 
врти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том прил 
 сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје  
ка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одг 
Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и т 
сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу 
пријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова с 
м, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај ром 
ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репут 
па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако 
ша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те  
је тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало ч 
дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад ш 
да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана  
и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесн 
итомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице  
 научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако са 
Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка 
ин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник  
— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, п 
х закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђ 
ћи, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао 
ларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погле 
 Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мисли 
 код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А  
е већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то  
говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и по 
 бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> < 
ељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде 
<p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове стр 
је разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слуша 
рави покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама  
 је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} 
 удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпр 
виња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.< 
ам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине б 
131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} С 
о нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тач 
исала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не от 
 n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и  
де госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, кој 
акоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замер 
иван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнај 
 помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те 
</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p>  
и, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не  
 није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p>  
ало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ај 
злога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господ 
, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају пи 
ом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њем 
тина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је  
д девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, ни 
> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети  
о закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да  
м се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не 
ој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је бил 
то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћ 
мо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, 
 газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму 
/> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде  
ном онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>—  
теном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али 
 му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје  
="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у с 
а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим  
н.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала 
ега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па  
p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине,  
душе, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, к 
ивремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седниц 
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р 
учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— П 
покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радов 
Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама как 
ли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш л 
 обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не  
анџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он п 
 је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, 
 дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили  
/> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се 
ратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био  
али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е,  
а т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што 
на десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и 
а ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне  
о, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кме 
их сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно чет 
воје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој 
Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао,  
сак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врат 
, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да 
оспа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти с 
де при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван,  
а.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика ло 
..</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо  
кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „креш 
рговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да јо 
двоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у 
ош једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођ 
{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ај 
, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи М 
берцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико до 
ренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један држав 
жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И 
 <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвока 
у с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, 
з цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шес 
> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Е 
ршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Ми 
о тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мир 
га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш госпо 
дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на  
на пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p> 
о погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хриш 
еме да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под сто 
>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало 
 и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети кув 
њу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Ра 
е, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и 
, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <p 
талоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је? 
госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима кл 
е поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја  
 ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и дод 
им повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се  
алилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палил 
а, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти  
S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу 
> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има с 
е волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек  
 <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па 
ет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, 
>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, 
="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, 
ла, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут 
ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фић 
 /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњ 
 јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима 
ви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао км 
ичу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, к 
н муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удес 
као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би ба 
 би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се 
к се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су уж 
т дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите  
д год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се о 
е, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један гос 
то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу н 
у из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио  
незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри че 
 трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једн 
увала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила раки 
а буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова о 
 је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно д 
 које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— 
 за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече 
лед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала  
 сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти 
, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више  
бор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали  
лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га г 
за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је ко 
 у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} П 
 сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Пот 
 кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да  
 реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то  
ла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни м 
ну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао к 
а је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мал 
 Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављат 
едседник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два 
их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, 
ти.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабиц 
и.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p>  
лачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</ 
тори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не ви 
шки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопи 
и ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредито 
 ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лиц 
смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека св 
 Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да 
и.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треб 
под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, е 
 да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато 
. не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Как 
/p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, уж 
<p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио 
ећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо  
ећ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни жи 
а.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спусти 
сао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Нем 
тави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне 
још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, поглед 
а којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми мора 
е веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче  
уће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагну 
не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога 
сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно заш 
p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да 
?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија 
ли: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадо 
 тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде д 
осподин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симео 
 Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли 
да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, г 
, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде 
/p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Б 
 недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила т 
е оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није за 
век сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Ја 
ата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из прави 
сетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не пој 
е разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— П 
 и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају так 
оворила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које 
одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена 
ем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако 
да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се за 
едеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав 
ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље би 
хани и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом ни 
и и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па,  
о па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као т 
 — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао 
> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је т 
а је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој 
ог Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</ 
ке изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi> 
Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Заш 
/p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно ш 
ком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-М 
а мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење  
е, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све ред 
породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} 
а, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око члан 
што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То шт 
е свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то 
ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж А 
p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој п 
о у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, 
ам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно п 
ануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам 
 неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет 
?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Ста 
ди да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево ов 
мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасви 
!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: п 
 он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> < 
 да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, 
ега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госп 
ошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман  
да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа ви 
 поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вел 
а у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ при 
ију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима гос 
нске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем. 
плаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ј 
штини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крман 
ата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би м 
ство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога  
ришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш 
S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.< 
, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља с 
ака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у т 
па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски —  
јте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јов 
 суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је  
го, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> < 
ка радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>—  
 жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опе 
аље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S 
 малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па  
е на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! 
да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка,  
ија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад о 
труменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је  
а се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, б 
ст месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" />  
е одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича инт 
оче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли с 
 парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу поч 
г, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он  
и ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог ник 
е, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила 
итор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p>  
шај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да 
 да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да пон 
же!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S}  
м од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, нада 
ви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врл 
у, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купић 
ослугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, 
насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогас 
имер људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рат 
— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле  
бавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде 
са!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и 
ви свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" / 
 замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау. 
ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљи 
 који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе  
пођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца др 
а; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" 
свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ства 
е тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познај 
ми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде 
ије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и 
је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет рав 
оре Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олаја 
ој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збу 
вица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни д 
>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпи 
<pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крман 
ну међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала 
ав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство  
</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направ 
на да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање  
 зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} 
а даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за 
 он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> 
вати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој  
 све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, 
.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу  
говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта виш 
ead> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете н 
> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</hea 
анском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељ 
.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом 
а Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првип 
} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан дан 
е</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада уд 
 боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да 
ш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> < 
а како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за 
е, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога роман 
ркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише 
 он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде. 
ети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и за 
 је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпиј 
ко Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпије 
нике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам  
/hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то  
и ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi 
 цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах  
едељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт,  
 да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, та 
ко?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допи 
робу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> 
ихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Ан 
p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене  
џијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</ 
и дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, ал 
чу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спав 
 да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на осн 
ј!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на по 
<p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А 
лави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, виде 
...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој ук 
о жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковић 
к он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Р 
да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али  
 се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту 
твар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га 
ао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А нај 
>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се  
p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Але 
 други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој,  
д је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смр 
вога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачн 
 али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студира 
е је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко  
елим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им каж 
 џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћу 
кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} 
обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија об 
каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулис 
 гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетре 
што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они и 
рво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у к 
иди.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе  
ђе доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и д 
 какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очеки 
 До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који 
ице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p 
и Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зн 
 и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма 
ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, ко 
овим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се ниј 
о мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јо 
 за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он —  
р је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: 
етка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељ 
ма, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник ко 
, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто у 
ари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута. 
 десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, нар 
ко буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Зат 
азало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прих 
о прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њем 
су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и д 
раво тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана с 
као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо т 
куд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека 
, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе врат 
орише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела ко 
) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад усп 
те ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p>  
p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна ш 
олимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.< 
Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је  
да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају об 
нцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби 
није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у 
!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног г 
ференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште ру 
и изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло са 
еху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механ 
ску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да у 
рицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструме 
едам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије 
тра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после о 
ко је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушуми 
о прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани прест 
осподин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави с 
огословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замис 
 је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам 
 дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} 
:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.< 
 смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марам 
 је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпо 
о потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим они 
 то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сес 
еко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо  
 и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте плем 
е обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писа 
има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје с 
нете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се  
редлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једно 
средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртваце 
дуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињ 
 и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и  
ћ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих  
са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, а 
 Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад год 
 <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повој 
Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, оте 
ца?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p 
> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће б 
иче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жен 
ола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника 
а их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недељ 
 и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву 
 мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како 
ош никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да  
а роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела 
е доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили том 
стог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а  
он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који  
 Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</ 
е случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну циф 
оме није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, пос 
сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио 
естрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, б 
села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од  
дангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред 
им.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за  
, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу  
 изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикн 
ођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату,  
ревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> < 
ова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш 
 назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је бербе 
да.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљал 
 већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и  
оји никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одгова 
гли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи  
 и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, мо 
 роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић 
егао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, д 
е паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испре 
 и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог 
тајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницо 
на позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! з 
удо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала 
прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек го 
ром из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту б 
 је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанч 
д тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав з 
нковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, ш 
и, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу 
што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке  
, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, 
 страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Гра 
 доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никак 
, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објасни 
то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се,  
истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило 
богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Д 
и, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио при 
и ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да  
и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха  
 на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да  
ићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која свак 
е и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише 
стина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је с 
<p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Беогр 
.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно ј 
 и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да  
елничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за  
окат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао пар 
им заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се 
 узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи са 
ош иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад 
уку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радо 
видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — у 
љска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, 
е на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p>  
воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели 
оденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сир 
а макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју  
вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле гово 
бог једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било ба 
и тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p> 
м је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачк 
ету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само дод 
 је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Ма 
 очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај крев 
-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и  
у јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са го 
 човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло ду 
, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко 
Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за  
чина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако  
ао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код то 
ска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у  
м и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему 
а, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече  
 набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222"  
 жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад ј 
у? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћ 
а четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и д 
овек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на 
и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положи 
ође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је 
 /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је 
оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први пог 
ао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S 
е слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али,  
ликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем 
 је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрл 
а сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на стол 
 да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — бр 
, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковиц 
врда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ в 
тидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја  
 он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, 
а великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он и 
ав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћ 
аде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>—  
ике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли 
онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем 
 сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S}  
</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за 
а.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као 
отина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p 
е разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки чове 
 <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики пра 
 вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и 
нате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и љу 
 место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом. 
да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то 
сли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p 
 није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па би 
е скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме  
а љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том  
то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} 
кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мар 
о, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју  
Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељ 
его у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани 
 Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S 
 више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети 
 тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњ 
љала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи 
а ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне. 
 <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо  
кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде 
 нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако  
орио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на зап 
је и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда 
еже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни в 
такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну 
се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задов 
лог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљк 
лагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуш 
д, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је  
p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да  
 са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ ве 
 духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио 
 настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царств 
p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p>  
{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зр 
а се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и 
 уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младо 
 што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то  
p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како 
то што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако  
о се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да оче 
и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радо 
 да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— 
р, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја в 
 журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро 
страцији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад по 
едмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва 
ико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло 
, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто  
а епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене 
стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса 
ли да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу шт 
p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела. 
лико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им р 
збрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и зап 
Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — нав 
боравите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише кап 
боравите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба,  
боравите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет 
ело Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провл 
} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом 
{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мум 
 <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад  
ри а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну,  
Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па  
покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети гл 
гао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али 
е Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу,  
 кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дет 
непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и кувар 
оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, мо 
и, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора 
љу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву,  
а добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> < 
 ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем п 
 кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" />  
АВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на трина 
коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошл 
арски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је  
читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта 
ада.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпу 
 рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и  
а Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање ниј 
утра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причека 
гу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за  
Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом 
итав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци,  
те ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја пл 
мала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304"  
ахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три  
ине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без ко 
ј се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p 
 ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да бу 
корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису  
ега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања. 
ки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што им 
 не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи о 
кумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим  
научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдиш 
е било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа од 
, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се  
озоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за вра 
, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице,  
ад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни,  
ве удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Ов 
ead>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари  
ова овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог у 
не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности 
ти <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет  
е умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати с 
на затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било тре 
спа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сес 
ти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова во 
 Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети 
а; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица  
варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш доб 
вори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учит 
ов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као д 
 у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју 
и вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а 
е пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове  
" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као 
 снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесен 
 сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</ 
ан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у на 
аван чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137 
 ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени 
<p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чи 
арама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и  
лужби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаес 
ни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n=" 
гладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа 
само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супруг 
деробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину ц 
и јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанс 
пођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и го 
, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на гене 
Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да 
 сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p 
 вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и ц 
лица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама м 
ати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из 
а и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{ 
 је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управников 
сподин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S}  
е по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га у 
тумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папуч 
 мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо  
а . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана к 
рао лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је го 
ишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па мака 
рђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама ни 
ча учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге  
ече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави 
к се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана  
расти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби  
да се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела о 
ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио  
време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад 
м да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да 
ПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА Д 
СЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН 
ио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без матери 
 срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четр 
="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се  
ст завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој в 
штанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома бо 
лучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже раз 
нцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута мор 
 милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црк 
ков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господ 
ећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она < 
ити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим  
блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што 
ражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „дру 
 тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друш 
 ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо так 
с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са п 
женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{ 
.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове б 
Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво з 
— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био са 
же да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пр 
аћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гла 
рође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође  
 једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо  
{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме  
је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На д 
крсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па т 
 свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па 
>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n 
 а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заст 
 <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до 
, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и пок 
сти говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуште 
ле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каж 
 мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S 
јвећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S}  
инута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да  
о мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам об 
зове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о саве 
у за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигн 
рекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и  
ао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да 
 ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <di 
ама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и  
е, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти плати 
т динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате ревер 
успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сме 
је стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му  
и саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb  
 животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп д 
ква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он  
ако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и  
ка већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још је 
би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> 
е хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед 
е расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај ш 
ука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p 
ручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио ш 
ега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми 
{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево,  
по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не  
да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не б 
{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђ 
 попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Ан 
 овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жу 
 је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спр 
т ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код  
ли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то ба 
ка, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло к 
о, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући 
читељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од 
Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћа 
е, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави прави 
 <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{ 
ња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарн 
е.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни  
а каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљ 
ља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај  
меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л 
; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга ј 
з публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави н 
} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо 
ва се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жанд 
 Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је б 
петан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одгов 
ти је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и прод 
е Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, 
{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово  
госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Ф 
 је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало п 
зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p 
одаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом 
мах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, 
ите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели  
љица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога  
 Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз 
е је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стог 
служности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајућ 
у госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба  
Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој прво 
 је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе во 
да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је јед 
о, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам обја 
ала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружно 
ве није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима 
метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, г 
"270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и годи 
Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> < 
S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p 
ја и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског ца 
мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И  
ромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предло 
се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене за 
 да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову 
би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па д 
Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше  
а се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p 
мљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богосл 
Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом  
 а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да 
о шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> 
на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи  
еп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жа 
аш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија наста 
ери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте к 
сао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце 
лкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи цел 
једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мр 
прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку с 
прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимои 
ио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још ниј 
ке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде  
пак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у с 
о ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су изм 
, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла 
сту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усв 
, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, к 
> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за  
ова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</ 
и Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људ 
/p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрв 
но са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике  
 тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа 
деље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања 
га рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би ово 
шао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да 
тикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, 
казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — ве 
био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја 
 се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <p 
ли би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не 
у би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мис 
 Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порез 
те јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> 
 бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто  
а дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћан 
ра да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега г 
 Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати  
а хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говоре 
атим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђ 
мех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или 
и пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас! 
о, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она 
</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећн 
да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за нар 
учио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” 
о: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према  
аст иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоуск 
и имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували  
се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти,  
а је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но оста 
p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — по 
 и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним  
<p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгл 
дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује од 
 је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш 
често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мис 
и се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дре 
 столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из 
вим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено го 
итања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онол 
 /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те п 
гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>—  
земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије 
и кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — М 
љива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пр 
ла конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже  
 противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови 
спођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p 
 А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа,  
S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио б 
е што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конферен 
и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, 
и само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејал 
пет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њ 
’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чув 
 да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Миле 
парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би  
ове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и но 
а пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непр 
ао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би г 
е на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, 
м и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити  
е.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова н 
 крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би де 
еној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? 
знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та да 
ече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора  
ојим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и о 
немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је  
са</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb  
ите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Које 
изу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спаз 
ђиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S}  
е и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова с 
слов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали т 
утра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда б 
не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да 
 моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљд 
је је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по 
кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети 
ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу сваст 
 првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлази 
у и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он  
ажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> н 
го звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што 
у се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка 
, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се  
дидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав 
име Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конст 
</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него д 
едан испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво од 
очи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је 
е мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину у 
тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамно 
 месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе. 
афора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на  
а?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје гос 
а да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађа 
дузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После 
Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42"  
шта друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Т 
учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање п 
о Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више  
ог сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може  
ог сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Сам 
 наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p> 
сац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинског 
 би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смеј 
е рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, отку 
ко упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упит 
госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — јед 
 и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год  
.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио зав 
ар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и  
p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шт 
изанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p> 
 по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађ 
р онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслуж 
омана била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану 
 примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредник 
чтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка 
 поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви 
це, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно  
во, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не пр 
ма по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко помен 
буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} 
 усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би 
ма, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужности 
ме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао 
наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге  
 тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога ог 
 опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе к 
то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио наро 
м зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеш 
идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно  
осно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен 
ико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник д 
 да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојт 
е смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благо 
а један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да ос 
, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџ 
вичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, 
 је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто роди 
ло у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p 
у да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу ка 
о мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ им 
ио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, ка 
ом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разг 
 дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо 
ш да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у каф 
да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише 
 Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се 
 адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића а 
 да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи  
ени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата т 
ељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је 
е него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Ве 
 велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто с 
то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заве 
ом памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, ко 
ико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите де 
продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узг 
рљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгле 
 поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Или 
на и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Р 
же рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”,  
 какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврш 
е опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим при 
 да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” пуб 
и одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог  
ма, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на  
исам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би  
испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и  
увај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дун 
локупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он  
Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже ха 
нога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} С 
љао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста 
и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени 
ине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собо 
дао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ј 
 за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти,  
 већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би 
е дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будућ 
свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми  
 на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, 
 предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, 
 и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година прожив 
у захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му  
ојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем 
хори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђ 
 припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје пр 
и, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, с 
заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министа 
ја има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госп 
признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— 
То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Д 
е? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: 
ећ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опе 
И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепа 
ћи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске саве 
p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на же 
тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га и 
 сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S 
/> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, 
ко би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун з 
 <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије би 
а пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ си 
ђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, 
 не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би 
ет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и д 
И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али о 
о.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење те 
 Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која у 
 је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Миле 
мо разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би би 
је управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да  
за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да пр 
 није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механ 
</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> < 
т пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су т 
едну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко те 
 к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих река 
 ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb  
срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда 
 свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослов 
ти на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца,  
ет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зај 
</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да с 
огослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило 
она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} 
и скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само 
о као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп та 
ћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити п 
е нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одм 
Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце 
рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете на 
о; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био 
 узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Ра 
орили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, п 
ну кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија 
 се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.< 
колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да ј 
 и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајк 
 предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било,  
 телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу у 
.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођ 
он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учите 
 уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање. 
ено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да из 
да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <p 
оче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, 
. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам доба 
, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако 
ише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још д 
: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми о 
{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} 
има се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду има 
один Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спа 
 да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово де 
воту да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену,  
 литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одр 
 то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљи 
а није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој 
ену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога  
 да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се  
е овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то н 
За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између остал 
речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се пр 
Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кириј 
да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и да 
мара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше об 
говарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или дес 
ри пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главо 
 деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p> 
ити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајк 
вала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, 
 је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, мог 
америти попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу  
шка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head>  
ике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се 
 нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло на 
сетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома  
 главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим не 
варали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски 
венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква ла 
, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он  
ка нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и а 
 је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове 
или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је г 
ој да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти ка 
 како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само 
/p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n 
и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто  
ите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да ро 
— баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p 
и ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p 
акав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државн 
 целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је д 
p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педе 
што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише 
 n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако  
њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад  
 мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не  
ла пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која ј 
љка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо 
 али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има мат 
се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништ 
 бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако н 
} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња ку 
агач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати 
цу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.< 
терарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила  
 да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— 
јави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредит 
ућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па 
 девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зи 
м.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу 
, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>До 
 нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешк 
вим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за М 
н је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема  
} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући 
i>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си 
 додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ о 
/p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом;  
ко би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и 
ађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет з 
о.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музи 
о да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим 
х речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражил 
ла да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пр 
ао неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па  
 уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде 
<pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум оз 
о, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, 
има није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазн 
тења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу  
амог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женс 
 знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио 
и сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ пра 
} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут в 
ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а 
ишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p> 
p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо уч 
тупак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крет 
 <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>—  
то не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може  
а каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју ком 
 до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљ 
и дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти  
о капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онд 
 опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} 
Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Мн 
алопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово  
а богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете с 
ош једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се испове 
ad> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> < 
 <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео  
</p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица п 
а, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, н 
 да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, р 
и српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за ди 
ца и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи  
ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и 
дија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пу 
том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је  
вној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и 
и главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један 
ма сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила 
шко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештино 
, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати 
ако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституиса 
ти <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би  
тово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног  
звршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошт 
рало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је 
, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода ча 
на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе с 
 Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али  
једно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође  
е.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!”  
едале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на 
ећ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре ј 
грну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се об 
 — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада б 
а једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси  
 горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по по 
 је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне,  
тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са коч 
без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до оп 
е дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу до 
 и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче  
ими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само уч 
ли, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима  
оја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ св 
вој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Ка 
и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког ме 
и, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34 
сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и долик 
ља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била ту 
и својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насме 
а Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} О 
ивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, са 
S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету и 
ремештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико мес 
="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна 
м мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра св 
мила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове ја 
здра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом зап 
еђу попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо 
је.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога му 
класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела  
дин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо  
а изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то 
сиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спа 
 мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родит 
аш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>—  
а не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а слу 
ра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио д 
н.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на предста 
 И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знат 
т врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекују 
за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођа 
 му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз пуб 
Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда пород 
и који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз 
т кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кил 
едалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је њего 
привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе оти 
то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} 
а његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фурун 
из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што  
у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! 
има је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Неде 
ијатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" 
, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око д 
у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> < 
ове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор 
 капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да ва 
Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код  
рате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за тр 
чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали 
твори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу д 
 се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па 
б за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа 
овца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, п 
дан трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли  
е читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, пр 
ојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и  
ја се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране у 
 свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу  
о <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљ 
воре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S 
о преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, к 
ла, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у к 
, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очиј 
примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу ко 
 читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода. 
рошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог  
 од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему об 
 испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Ани 
 /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле  
обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} 
рење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p 
ду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се 
дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска форма 
> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и м 
авати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се по 
е може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> < 
="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може б 
 у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, се 
амоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, т 
ајпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p 
да да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту 
онова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднес 
како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа- 
нице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана б 
илић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотреб 
окојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа М 
 је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Рист 
о ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — ж 
њује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а зати 
а мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то знач 
од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш ми 
а Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, 
у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко за 
а пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напус 
, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој 
 сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само 
/p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а 
а или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p>  
м кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „јед 
што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, з 
ља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући  
вана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општ 
р неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у гос 
ћи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа  
егову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом  
 Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет з 
 на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овак 
е доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би го 
и.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p> 
л учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попи 
е већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно  
/p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумств 
еђе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> и 
</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се к 
пусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништ 
оше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те ч 
сило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у м 
 то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десе 
 чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препр 
укла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута 
ља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико р 
и прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па сам 
 написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита с 
право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати  
 ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча и 
тан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; сел 
а види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим  
 се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се 
а се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга бр 
је под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту реши 
p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи за 
дан врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека 
ога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска в 
ли она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео 
ном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном б 
/p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа- 
а је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанст 
тупити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фам 
 отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ 
вокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адво 
квари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија  
 је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публик 
а сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепасти 
 ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева  
е право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радој 
н Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавањ 
 му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете  
у да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па  
тра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди 
 „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госп 
и могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>—  
 да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није и 
збегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад у 
рел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а с 
ш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</ 
>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази  
/p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџиј 
 ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелни 
авила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази  
читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених г 
тим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој леп 
у.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа М 
ма поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је год 
, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем 
рације, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{ 
 ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепниц 
о би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међу 
е сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да 
 Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је им 
а је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом  
="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па зап 
аест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој бр 
сред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле 
 и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и д 
<p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столови 
оју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Т 
варала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну с 
 су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у  
о у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док у 
едељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представ 
ата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен ув 
 где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја ник 
" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевш 
> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут  
 господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника о 
 јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ  
адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из теме 
главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госп 
ам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад.. 
вце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он н 
ај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму  
а.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је  
г неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење нек 
етника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и  
 много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још 
убио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: до 
 он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и ле 
, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме 
ња, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме о 
ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и л 
- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p>  
и то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђ 
оји се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, сед 
односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n= 
{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да 
 а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и 
т може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</ 
ства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату ж 
таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би зг 
.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга,  
е, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлеж 
ет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао б 
и је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се 
Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} О 
.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори.. 
S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња,  
че да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку д 
Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он зат 
 И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимс 
 праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађан 
њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или ка 
Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је 
! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нах 
ико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господи 
ике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је ин 
 и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} К 
она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба,  
кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибр 
...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа 
ше једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га нећ 
 сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, ра 
ндировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на арт 
иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и 
викнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, п 
а, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образ 
итом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у 
 да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегл 
решник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и док 
канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са  
зи господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао к 
 мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, п 
оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Беогр 
<p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практи 
м ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска в 
их ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими к 
ве што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође  
ле крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељ 
бог које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n= 
нас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радо 
мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбри 
бало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> мех 
ва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удр 
је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у  
 казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кме 
 у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, с 
тер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и да 
о зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај д 
д парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да ску 
о бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У  
<pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нар 
 што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласн 
би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има  
ије ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада 
ти врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p 
... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... манти 
че један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да пре 
 тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на 
ло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћ 
стане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам 
 смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Н 
јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћат 
И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би с 
/hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n=" 
во се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. < 
о није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поч 
које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање  
ао што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар  
 попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Р 
иђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у  
е путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изг 
те.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта 
{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово 
ас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После  
ња.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете д 
аве.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са сво 
ам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да разви 
хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на  
у.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чуд 
окварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад ј 
> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој про 
ћан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неко 
оспођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пиш 
самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зин 
”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и тр 
сеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви 
да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем с 
дин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} 
 да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директ 
тврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то 
} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p> 
ви.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно  
повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равн 
тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би о 
у.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна 
ше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их 
сава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком  
ије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео ну 
погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи 
head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Злат 
рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да каже 
се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао нар 
 и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располаж 
 буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,п 
вда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови јед 
оре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога  
до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> 
То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а 
амо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника. 
ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео 
 нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, дон 
са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ 
е.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и  
екну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде 
ло омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете 
а из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, вид 
 па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Сл 
и, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се по 
p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с  
> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине соб 
ели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка к 
тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и  
општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер 
ски, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колиц 
се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови с 
пе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да  
— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или  
аписа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров  
и знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соб 
p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи  
е из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још 
 газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га по 
и он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изнен 
али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стар 
и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p 
ва га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и 
Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p>  
а удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се  
је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако зго 
могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, 
е сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар  
иш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p>  
<p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је п 
умете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп  
суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто  
S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је  
:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивк 
 тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја и 
итицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, 
hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене. 
уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло м 
та.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем 
ват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас ј 
познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који  
— додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљиц 
да одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види 
i>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра ни 
им обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види 
лише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што 
учно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова за 
 на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти ре 
>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> 
м штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том м 
 је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу пе 
.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном  
 рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да 
азаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И 
 свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а мома 
ма лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана чов 
 што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и бац 
е представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном  
настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар  
S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, п 
тир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „јед 
је лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да им 
и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели 
пљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зен 
> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi> 
ају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са 
а част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског др 
ће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Р 
 виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој с 
 <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њи 
јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као д 
говорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Ср 
ете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско 
ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они 
а ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сва 
по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. —  
ете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учите 
о, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> 
 то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милиј 
тотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p> 
> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је 
обар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на т 
себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — и 
е:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу. 
> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.< 
ник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тава 
ати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико,  
иреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а 
афе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он  
штва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част 
ако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а 
S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако  
га је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имен 
 чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би уме 
о „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му 
> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да  
јправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а до 
ићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до кап 
узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу 
уга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, пр 
се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, и 
уштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из нај 
анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкат 
динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмет 
нике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p>  
емпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{ 
 пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица о 
и грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> 
овлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стр 
ве Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, 
м у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповеда 
ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то 
о женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или 
ледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је  
огута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом 
и, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ц 
узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и ј 
 велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро 
> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелни 
ђо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потреб 
>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi 
и... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест 
>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син. 
, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај пр 
о један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако 
ључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у за 
ам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>—  
сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем де 
стави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман 
хе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би с 
лиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти грес 
 не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем  
</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно 
ство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дођ 
насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хте 
а капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће  
рине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је,  
 има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бац 
иловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милу 
кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево,  
е.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајет 
ди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како  
в хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате ка 
ћ, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члански 
ва Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, 
орио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душев 
а излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лу 
 верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу 
 уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански пропов 
а то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p>  
 варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p 
ди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом 
аниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи н 
руго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из др 
 је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом  
ео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, и 
!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном ст 
оп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p> 
ишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је ос 
> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике  
 како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље к 
етету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе  
како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јов 
>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни св 
павао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Г 
и изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било к 
магинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, 
т-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје 
ула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула ј 
плименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођ 
стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то зам 
 удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштај 
има се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле 
нуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као в 
ину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити 
 је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један т 
је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, т 
 као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и г 
тељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не сам 
јави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу т 
 ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још  
а патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу ка 
 <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у  
и те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику  
ву цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — п 
, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у ц 
то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из 
анџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким п 
о је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепн 
, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да н 
рави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије уз 
 још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него 
а жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у с 
 мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе 
ди, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми с 
на.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слуша 
едан акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче 
не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела  
разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер 
ође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и  
а ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S 
о сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то до 
 У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голи 
ред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта 
 као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек 
, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је памет 
љкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наред 
 брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ пре 
н је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — од 
шо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p 
тпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, 
о да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, 
п, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <d 
и?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да 
ену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и н 
атезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, 
у, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија  
мо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.< 
рса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ами 
мам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практи 
једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим 
има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа 
и им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје 
— оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим де 
све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав  
је бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, н 
 то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји слу 
ислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Го 
 писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> < 
де, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо ус 
 пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapte 
е операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде 
мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео. 
 никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не мо 
кле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника 
какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји 
 име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела.  
 Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па  
рош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После 
ом закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” ( 
агрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, з 
дост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може  
ка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p> 
својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу зми 
 као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да  
 богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по раме 
је панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише с 
 крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била т 
!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири  
бује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи 
е, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шт 
оздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она 
те Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој см 
о.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет годин 
убац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ 
па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>—  
покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао д 
оказујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и 
 заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је 
бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да 
 Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.< 
је име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Рис 
а? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Бос 
и, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом  
мљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто.  
ку! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — 
диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет бр 
и Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћ 
з телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако т 
 и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута. 
 изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!”  
рно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би  
 једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>: 
ео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — 
т на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођ 
 дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али”  
о:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде п 
.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовиц 
у срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га 
и овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бес 
е даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад  
/p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али т 
ут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде,  
 па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па  
 старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру 
владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји грес 
баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> < 
ачелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопствен 
о столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах  
Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” 
 змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — 
а већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља 
јстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се 
е бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио  
ђи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду 
раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p 
p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио п 
ојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није 
од треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пре 
љским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред 
9" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене м 
и адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом 
иш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути 
и.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и про 
 пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличн 
 <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је,  
на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и за 
ориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на 
ега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо приче 
ри кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је б 
апуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у сво 
>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „с 
ч те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p 
 скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно 
ла питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим 
/p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није то 
ном заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Ог 
 истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та ст 
ене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре,  
дите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно 
кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђ 
лзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} О 
ати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и  
p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, 
у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у с 
ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељк 
о целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао 
рим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант срк 
нате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да  
лилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пе 
 са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем  
 попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми:  
о — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на к 
м успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, п 
Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим нано 
о нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пус 
мо: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово ко 
амо прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му 
?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се р 
{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p 
ема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” 
и.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чове 
на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе 
чар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се 
о као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба де 
сетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не зн 
а</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И 
бије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Мар 
агачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш 
ва?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и негов 
и га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па о 
ас чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби 
Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твој 
 кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нис 
троже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Але 
 навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао мол 
оји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш  
ини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја д 
 <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила 
шки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више  
p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> 
а жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа,  
то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави света 
 може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин  
прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, зави 
а па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје за 
 још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шес 
ете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда с 
и.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса< 
ђо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кљу 
{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Б 
илева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi 
кам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгл 
а рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене  
 мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} 
нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођ 
 ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Прекли 
 лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а 
о на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете 
моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми м 
ве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори ка 
ј нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле 
 среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра с 
та му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мисли 
оп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згуж 
ну, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Сваст 
а Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p>  
 знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то ј 
а Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да б 
сао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p> 
носни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све веш 
и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам ви 
 могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p 
шљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} 
12" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и 
</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, п 
давац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником 
м вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привр 
 у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензаци 
ни Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спу 
 знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко 
<p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} 
од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој  
е, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту  
 <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{ 
 из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета п 
Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А т 
арод не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је 
мим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног п 
 прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та 
Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет 
</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћа 
ај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под кој 
 божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити с 
ако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по  
то да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише ме 
простило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Б 
о није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као д 
коме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем та 
 именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се проти 
n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост 
 сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми тре 
 Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p>  
ког.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постој 
а усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.< 
аву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде 
о зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, 
норамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумб 
ика.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну  
ски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава 
 трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то 
та радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или 
 често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ц 
азно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према 
!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi> 
ади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на п 
о је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се в 
м госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће 
есни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публ 
о као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, п 
т, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господин 
ол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, 
ела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја вол 
о ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир  
 наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, отку 
не, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших 
!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни к 
ао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад 
> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пушта 
 те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} 
осподин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхот 
е сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорач 
рате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не уви 
ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болес 
е да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где  
ља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о 
од сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле 
 Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла  
о капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво г 
пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и 
да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ј 
атим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лек 
по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње пра 
и кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p 
сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме през 
и, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ 
кав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свак 
била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало так 
кату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим 
поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— 
метне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка 
 то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и 
 трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај 
 ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додај 
 општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и  
 — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам м 
ећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако би 
ата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га ти 
гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, д 
бог Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те п 
авац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче т 
врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде 
репасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај нач 
 паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу 
 на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Гос 
тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду т 
 коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко  
ир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но 
ма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњ 
S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати само 
ако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп  
амента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Др 
и ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А 
ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кро 
ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да бу 
цу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан р 
ичи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад 
 рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: 
ј једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа < 
 ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, не 
само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљ 
беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Изв 
није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, нека 
ари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље  
овица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи С 
ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво 
едва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим 
т. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разгов 
Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гарде 
а као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно  
 у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара. 
кад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам пр 
п? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јут 
аље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, у 
е назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није 
и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу 
даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајде 
е закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало изву 
зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико ј 
шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам  
p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати  
 Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> < 
а између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче 
вако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, 
> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има  
ерса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, 
шити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврд 
на — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а  
ојој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госп 
имати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p 
идиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>—  
p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметил 
ћ у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељ 
е овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади 
није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили поглед 
 Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ 
е не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено,  
</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Да 
амо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> < 
ти да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У пис 
дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу? 
 се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само 
.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увид 
.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш в 
окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца 
ко личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међ 
куд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драг 
о.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забри 
 <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, 
ивремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа свој 
 <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш к 
 лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова зад 
?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао 
 који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно 
> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име С 
о није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} О 
дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу 
, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљ 
екуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча проз 
кла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предла 
 у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза  
ским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта  
лед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло муч 
Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још јед 
има.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хо 
<p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељк 
 у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Франц 
е било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти 
зна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језови 
 мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја 
то би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p 
тељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека 
д тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није 
реко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p 
речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти с 
бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, 
 <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћ 
се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> < 
 Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут  
 својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задов 
да ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше 
ја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке,  
не прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 1 
нпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S 
head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p 
 кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ће 
.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело с 
чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што 
гом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме  
 увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако 
кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру 
<p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао н 
чи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као шт 
трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође 
 свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око јед 
но. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљ 
се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је С 
ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој ко 
кала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супр 
а.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је  
учњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине п 
у поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— 
и.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зов 
{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је ве 
 оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им вољ 
атим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> матема 
огледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А ш 
ега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ак 
г грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за к 
 по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али м 
ка води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то с 
а није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам бож 
лога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо  
и, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред  
— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама тр 
у покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јао 
 нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон  
Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p 
 <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p> 
ype="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p>  
тупник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести го 
а.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Ј 
 А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од ре 
 исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „ 
позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и он 
таке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да 
а постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми јо 
ста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше з 
оп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати 
му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> < 
о грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издув 
/p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — је 
, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио  
 неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n= 
ери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани к 
е то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишем 
>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер  
аво кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капет 
S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћ 
 <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> 
ражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој об 
ац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта м 
роша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове 
од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја 
а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек 
</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем св 
ко? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је  
звршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у д 
а.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког с 
ткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— 
 кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла м 
очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би  
охотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се  
вом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> < 
још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја м 
оћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n=" 
теља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману  
, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поско 
 сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан д 
 награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред п 
тим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, 
са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основ 
 тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвока 
 Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђу 
гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући рук 
што ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да 
 да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснив 
параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Милова 
а да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; 
— зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала д 
дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих ус 
! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам кр 
 <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговар 
чи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао б 
ајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код кап 
ак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да 
 смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру н 
, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</ 
ршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> 
и било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у  
лајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1)  
есет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дугова 
радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити 
ристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што с 
рно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојањ 
би ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата з 
никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје от 
изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, би 
не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује к 
 очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родо 
 па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које  
а је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и х 
 одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак  
</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапо 
подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као 
а хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам  
е не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и ти 
мените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стра 
ика са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пре 
кавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у  
 божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав заду 
 развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учини 
, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div ty 
а експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила дв 
? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би им 
лики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут с 
, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види свој 
ом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и ка 
ћ, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх 
к сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>На 
 <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли  
лаве гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на стра 
свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p> 
да, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село 
жете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепч 
ва <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло прибли 
вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје дру 
 Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сц 
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприп 
ако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, 
е, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учин 
/p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан поса 
 динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изне 
, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне р 
ци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће с 
се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас 
а је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, 
о цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се да 
учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче  
ија грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— 
дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га см 
 кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе б 
 друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор н 
ћа</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа зн 
већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра  
е то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p 
о да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chap 
p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене з 
, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="cha 
ни и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш,  
 прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега ј 
з степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога  
примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и ов 
е у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет о 
им први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели  
Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са 
ла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на пр 
 могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у посл 
.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па мо 
нара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S 
ига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па 
ско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета к 
ер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S}  
, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао нао 
 било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам нек 
p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се ме 
ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштав 
 последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у к 
д сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу 
анаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, ка 
орацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И пр 
па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет  
у, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, к 
се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче  
 Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305 
и? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га у 
сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога  
вор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао 
ио млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам  
дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде 
вна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу ј 
ана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писм 
 Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао  
ра чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које 
љице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш  
ан супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са цр 
 да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као  
аст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџ 
ад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими  
рај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику род 
а и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, доле 
ли, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седел 
аки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољст 
ове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је 
А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — про 
и:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао  
ју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то  
дницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и с 
у ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни  
ше.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на вр 
да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими пове 
 идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими  
и осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на  
а избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико  
 ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решав 
збор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће ре 
а заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> с 
 приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало  
 кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, 
, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам кап 
 /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар т 
 вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празн 
њем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се од 
 и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да 
зове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм иш 
у, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им  
кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као 
 Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике 
 модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин С 
 у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Неде 
ве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде  
ви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на 
руги на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо  
извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети  
е тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бит 
аго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло 
, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни дес 
 толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, км 
ори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче д 
м, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири л 
 . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{ 
а исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али 
шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S}  
ео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се п 
погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, 
а никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ бе 
 змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну з 
ги и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{ 
а би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, наста 
реза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп  
 а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер уп 
 разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb 
ју за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по  
p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше 
! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам 
p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кме 
е почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не  
ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— 
е шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говори 
носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који  
е, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрек 
еко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом 
ашти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама 
јем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у ш 
 у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било  
јом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробу 
мо да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи кап 
оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што ме 
 изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онак 
т.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу  
 у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кме 
 Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека к 
пођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од д 
у изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само 
о, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је об 
: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кме 
 али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситн 
ме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно 
ар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p>  
мује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није и 
ри министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја 
 чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Од 
о да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајд 
 да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно  
а увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} 
е.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у ж 
 мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмен 
 удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало 
ест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви. 
ни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комен 
а чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само ос 
е оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да гово 
добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телил 
ски!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве 
на, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, се 
као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S}  
могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах с 
је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чу 
ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко 
 и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да  
мања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара рад 
их десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — в 
м хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па са 
 ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb  
> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно  
и ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидац 
боме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се 
 а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — 
де, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељк 
е то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у 
е решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору  
е решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремен 
 наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!< 
p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора 
 за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посл 
ати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а тол 
ете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p 
S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо,  
покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији нег 
изеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, ал 
ему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нек 
 краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n= 
еон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимск 
авом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по  
и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју с 
 ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем пед 
у: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм” 
/p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на п 
о и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте јед 
p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бит 
пре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шн 
будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је мак 
ве ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништ 
ије имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд т 
затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са роб 
а кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошл 
да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише  
 прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњ 
добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој же 
са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се н 
ака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p 
ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p 
ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p 
а пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му п 
ј триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал 
 триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p> 
жио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес  
 тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер  
и се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нис 
ено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин гос 
томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим в 
оспођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за 
, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признаје 
ути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> < 
ши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p 
 горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се 
Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите неп 
, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки 
ују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде < 
е сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n= 
 очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није к 
 му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али 
а, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и т 
а Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и напра 
 у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на 
 забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и  
 кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова,  
нако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез  
 затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемо 
е потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај т 
остреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу д 
рофесор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути 
ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, п 
 рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа к 
е се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишља 
скочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јо 
 за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва  
ије остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није  
ично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац ов 
це, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском к 
па-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практика 
? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идит 
која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољн 
ме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буд 
 свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{ 
вију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се к 
нао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз 
{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много 
 овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <d 
а понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из 
и учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ла 
 Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, к 
/p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина  
> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p> 
 је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу те 
азговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва 
атним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно дру 
у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се о 
е са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за ј 
ио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад ни 
рце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, јед 
истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, ш 
 за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла 
говарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p 
прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p>  
крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светск 
 а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш  
 приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори 
га најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као пау 
овише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња 
онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кре 
 па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп св 
ветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допу 
гледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, ко 
 на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али 
руштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што с 
ње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српског 
општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n= 
 нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находч 
беној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше 
име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{ 
ижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него  
 корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уве 
равило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зат 
 било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи 
га чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја с 
ором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша с 
да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем 
ије своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сма 
! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим ва 
ена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на м 
 који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Из 
јку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо л 
сите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— 
ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се  
зе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене 
ба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време 
 купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, н 
е, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збу 
баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као  
 <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, нег 
 речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало бољ 
<p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућан 
! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p> 
а ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло 
 би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста,  
евет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се  
енско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпо 
Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вред 
н.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настав 
>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није 
</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, тама 
ама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, при 
вијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би 
 рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређат 
ори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да  
шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин 
не да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због ко 
о се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако 
та госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е,  
ви и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> 
та окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново 
је, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па  
 целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живот 
стаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и,  
 и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опрос 
рди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јо 
је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас нај 
и, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или 
ваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, во 
отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговар 
, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их  
о мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. 
ризнајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” от 
ктикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либ 
олестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} 
 јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао  
ра, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми  
 се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, к 
! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог гос 
т наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прођ 
е би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га пог 
Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири 
кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује б 
није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S 
Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвок 
ме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп. 
екне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави 
о ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — д 
/p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p 
 стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} 
ије то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уоз 
 ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда  
м он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво 
шли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подмета 
.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чуве 
е широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећ 
 они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали 
аву као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невин 
— запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, бр 
задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели  
 Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наст 
и ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>—  
ине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче св 
ја, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А 
— настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуб 
— настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И т 
сподин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете ј 
ко сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељк 
> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати 
те да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амре 
ате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не  
ете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплинова 
вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви 
се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је у 
бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у с 
 је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> < 
 чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у 
мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога ро 
авања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет 
вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управник 
а те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут  
рите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве п 
ога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, г 
ер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>То 
p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, 
Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење 
{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се 
омоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у  
зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p 
а.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирот 
и наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у с 
још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријав 
ри поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста 
.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи 
онесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за т 
ћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могл 
, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће гос 
> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да 
ње...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учите 
 ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент в 
</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати  
тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала  
та вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате  
 баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, госпо 
.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплат 
гу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо и 
дан такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би  
што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете п 
 пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте в 
сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а з 
} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као све 
в се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Не 
припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као 
ашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се див 
поте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини 
 људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведри 
! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Бо 
 фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — од 
м вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ му 
спа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе 
шим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена  
 ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због ва 
и је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</ 
 Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од нек 
да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девој 
кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред врати 
а издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама  
о — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-бл 
ђа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</ 
мате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен 
Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ва 
 је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> < 
ођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда!  
једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, св 
рачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини,  
 то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад вид 
 хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер 
p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не  
ф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва троји 
 се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ван 
р ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и о 
 рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике 
а лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња  
ј мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан од 
чините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само 
коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира  
чеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по  
ни, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљ 
 су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разго 
е назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, 
6" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар  
да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар  
и л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведе 
у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати 
 потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису 
" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут де 
 он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз раки 
а је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млек 
чели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се с 
p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно. 
ој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну 
р десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља  
 из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пр 
 поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} П 
е речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да  
девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p> 
 дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био 
ичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су;  
двоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па б 
зоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад т 
цније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Т 
} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него нека 
ло позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су м 
 чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али и 
уцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни дога 
а варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду до 
/p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" />  
у вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p 
</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад  
тана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гу 
из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, л 
ете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да 
и и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.< 
 ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</h 
; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени 
молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела д 
о — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месеч 
како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и ма 
/head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3* 
аба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија 
ead>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што с 
ог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Преле 
ребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па 
ете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спус 
ега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његов 
еоградског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како 
дите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интр 
о, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ће 
писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да  
 сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p 
ари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете коли 
господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Миле 
би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p 
</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Те 
оред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због 
ли у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми 
 ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S}  
људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је л 
 и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један  
и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Н 
ни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, 
— само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се 
је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави прат 
} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb 
 — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лак 
 то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам 
ам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући з 
удбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господи 
 Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку ус 
 је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима дру 
еотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и,  
тоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома 
шевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље 
 чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпу 
 чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не по 
 чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као зн 
и!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговара 
 оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дош 
 разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило 
из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје  
S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— З 
е због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверењ 
 то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелн 
ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> 
ичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша 
 посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој п 
а се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — 
 седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде  
 Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на 
ма! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам уб 
дин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{ 
и дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао д 
јмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин  
потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који  
знаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи л 
вастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све 
пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручит 
м кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је  
па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p 
те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Т 
остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни с 
 ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест...  
ма жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удо 
 досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од он 
р.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек пр 
ла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је 
оре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је 
е носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно с 
жа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!”  
> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити  
<p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној кој 
 и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао глав 
, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи  
 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом к 
а разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну 
 извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу 
— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S 
>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру  
p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на р 
си.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сам 
није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и 
ом љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје ж 
својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, наста 
цлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципел 
и главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о т 
шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране доп 
помену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као 
таћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. 
>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, веч 
мо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће 
ева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче  
 Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом завод 
црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише т 
, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, мол 
ако ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још 
наест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим 
дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; з 
?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} 
зводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене 
ираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежур 
 изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и  
S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима. 
о би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега 
ете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и с 
лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, кој 
 није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је  
ај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободн 
 тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> 
ешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да прост 
 метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, обл 
 и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добр 
х правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опш 
ријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скуп 
p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, ка 
т и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запет 
де у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пе 
 по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешади 
за, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијско 
 трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, п 
” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав  
 за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео ко 
оспа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојак 
ини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком 
лесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Мили 
ија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као 
/p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифон 
пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далек 
 услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумед 
те, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само  
ћи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му 
дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпр 
 идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учите 
i>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и о 
што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p>  
 ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко 
ма једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас 
рво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, 
е им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симен 
преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног мо 
ачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине. 
српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио 
ђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом. 
она тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и  
, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</ 
а, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома  
ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и  
 <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи  
/p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> 
са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дође 
 ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, 
</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</ 
— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво 
те страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али 
 нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише је 
ла.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и но 
у је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:  
 у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имаги 
аман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара 
у и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипа 
абога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од 
ер „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да  
је у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекр 
читељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да н 
кривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Б 
ико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром 
<head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се слу 
надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онак 
еријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним стол 
ва учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново 
 рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама 
 ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је 
 толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година до 
ан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} 
нутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи сво 
шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни ј 
робитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбиј 
Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом р 
свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час п 
 ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се опи 
еским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је из 
ећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло располо 
и сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако доб 
атна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и в 
је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу,  
ес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама. 
е да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море;  
 се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разг 
кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> < 
ј грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи! 
ад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, не 
 једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај 
} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што  
} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то 
зати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих 
 веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако 
> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево,  
p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо,  
 да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> < 
о се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да с 
 се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме 
тен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и п 
ам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од р 
p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше  
 вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И  
неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не мож 
о, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био 
овори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у д 
 ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас 
да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, бр 
, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</ 
ђу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо к 
 полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе,  
нице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и  
овог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо 
номе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам вид 
га да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не мож 
лом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки ак 
ј комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу не 
ата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет 
мет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p 
к, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опе 
ђа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које 
ичао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидова 
јим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} И 
оје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’  
адесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p 
ажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брат 
 буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Ани 
p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио  
 може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дет 
је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар  
 време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</ 
же да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!< 
пштина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па д 
грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да 
и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџи 
нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А 
чина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе 
е учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом де 
енче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p 
оју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или н 
му у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина 
плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — 
послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би друго 
, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — п 
рисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и  
ки давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</ 
 ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље,  
ни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, 
поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договори 
џија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је 
> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет. 
т и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315"  
 зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" />  
дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радо 
— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — 
неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радиса 
ње зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на  
! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> < 
 гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи 
е ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет ниј 
не да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде 
еба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете 
одине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско 
.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донес 
ано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не 
ете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.< 
понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њи 
 их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у нед 
/p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али 
 он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још јед 
 — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p 
ати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p>  
ш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника 
/p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо  
и сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајим 
 јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешт 
естрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г.  
носе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и 
годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војс 
ари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно  
е то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете 
<p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, п 
еме!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протоко 
чно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па  
з адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико њ 
те кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није п 
аро дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— 
S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — дода 
оспа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми да 
ућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите м 
и је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рат 
кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео. 
<p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну ре 
вка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, 
бош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи раб 
и ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, 
атиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам 
ојимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара ви 
графском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Оста 
 <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повес 
ар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p 
<p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио. 
p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупи 
а опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри љу 
 да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете пра 
ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да  
и Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Наста 
 да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти л 
овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем  
сланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена по 
и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p>  
па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, н 
</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринае 
} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на б 
у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак  
равиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је  
 кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али н 
.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сре 
и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p 
p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: ли 
> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати м 
Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да ј 
ас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стот 
овац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све д 
 који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учи 
и то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не  
 и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је 
S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то н 
у платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста ше 
зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сут 
ва жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу  
 не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употре 
о баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се п 
 ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер 
<p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p 
уг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг 
да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не б 
е признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да 
м, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се  
а ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још би 
могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја иде 
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убед 
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође  
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пи 
 и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије  
а да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је јед 
управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утис 
дије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завр 
тица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учи 
 заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је  
 пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S}  
м.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са  
шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— 
 Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непо 
и то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлоз 
ead>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм 
ведиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те 
Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром,  
а му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да из 
ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то вре 
је за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао с 
з неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборави 
еликог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал,  
ом суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овом 
 да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаес 
то већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за р 
амо није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у 
и осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменит 
аш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кес 
> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу 
, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом г 
амучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско 
и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на крев 
саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио 
ела срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Р 
 га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </di 
исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво де 
и, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет го 
p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> 
 је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник 
споредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по с 
и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа 
и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господи 
кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну  
 именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет у 
 и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати 
 упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к  
бав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим прав 
</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p>  
увила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми 
ата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече: 
ви:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукоп 
о ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, 
е да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му  
та је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, и 
чи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казу 
 „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти 
о десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ 
S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и запи 
пада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-да 
:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> < 
свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вин 
е.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разго 
то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се 
/p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја 
S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој 
есе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме опш 
ројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, 
о поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга 
та, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и н 
репимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са  
Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</ 
х значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш,  
жњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно 
тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и  
а сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p 
закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико и 
м — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, 
 <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо,  
ци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отвор 
идим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, и 
, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из  
ћи да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси 
тити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш 
 четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се п 
еста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>—  
ћу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!< 
ст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило,  
актабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до  
зме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени  
а наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био 
о гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа 
.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађај 
оји би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди 
посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, 
да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ 
ет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" / 
рез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова ви 
житељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чинов 
људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес гот 
 је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин пла 
 корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изв 
ану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз 
о тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми  
’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то. 
 Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па нема 
 би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се ск 
финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично 
рвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу ни 
си осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мисл 
ворила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама  
опада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта 
вињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} 
лауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом ниј 
’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да 
 зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p>  
не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао. 
<hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађ 
ете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, др 
остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како  
> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко н 
ј коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају 
 ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на св 
дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и ни 
м га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, 
еју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена  
ад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписан 
</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и об 
о главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, в 
а и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би г 
ослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> 
о с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао б 
; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или 
е.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” ха 
— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће та 
.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цика 
мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није и 
мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код  
 љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата  
хом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена  
ако далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му  
родио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од 
 кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана  
 кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога 
аса кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све нека 
.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу 
 попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје 
де него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ра 
а лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још 
о рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током. 
кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.< 
</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје стар 
 потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлач 
ај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И так 
е се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госп 
{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ип 
о, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’ра 
ремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо  
 тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојни 
лужила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као  
онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је вета 
ла да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S 
 он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био по 
предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца,  
и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p>  
’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и п 
код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван  
сподин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ м 
јатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много 
искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p> 
ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не  
 за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати прави 
прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја 
ва се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама 
а ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се 
то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и д 
авнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и  
А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта 
 им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке 
ји му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, 
S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што  
ским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само 
ци без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и ч 
т, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пођ 
речавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега пон 
</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама ко 
ц, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу  
је и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љу 
ла одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало 
ног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекор 
ц са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер са 
мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не 
није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачу 
ецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параг 
ме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</ 
са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају 
/head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштин 
 рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане  
аже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београд 
оброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: 
је као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе д 
утрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто  
 док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела 
> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како  
госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара г 
 вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоц 
ене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама 
 разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тест 
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј  
 опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила оче 
е и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он  
рка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола ко 
 </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најра 
е видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од ост 
ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на дв 
е писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi 
 јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже б 
е свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична 
етету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да за 
та упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим детето 
или такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи 
ати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чит 
 мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем оч 
од га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а о 
>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одгова 
тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Вас 
на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса 
 Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће д 
родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа ј 
 ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли б 
амо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разгов 
ј порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положај 
е?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мисли 
а породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у 
уда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са 
а кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се уд 
, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — ре 
на како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам 
о умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече т 
 прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, сп 
 у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лу 
а Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, се 
ити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли с 
едница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције  
/p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да 
и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p 
неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и разм 
а Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о вас 
кцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мр 
енио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, мора 
ити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу гос 
са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сас 
учили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то  
ме, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у  
 дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка 
а га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у св 
апрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мира 
а, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поставља 
head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лав 
а беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто д 
ођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров мук 
а неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> 
о за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S 
отреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла 
писати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сах 
је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа М 
иди се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изиш 
е ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавес 
 прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га. 
 и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у ме 
ерите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те В 
е.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је ч 
 се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био 
рани Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање п 
убав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео  
ао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа  
им су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да  
{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> < 
 запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место апла 
n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао 
олу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интри 
<p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам иг 
емена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нем 
вим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома с 
а и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју ј 
о сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> 
 настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не  
асвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то н 
овој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „ 
невног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога 
 човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мал 
нице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва з 
па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из чес 
 n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште,  
дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Исп 
а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је св 
S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву ср 
ема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> 
<p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p 
е друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка св 
нда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме ник 
до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да 
а се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљ 
чева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима припов 
ноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Д 
 му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" 
у, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала ба 
 ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија  
ом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбо 
 онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим своји 
ијатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних  
емпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше оч 
госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше п 
ин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" />  
добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које 
још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, прев 
ао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо  
имер, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и вас 
p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад 
ико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" / 
па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, 
 више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, он 
па на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међу 
говори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ 
 свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интр 
м хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако  
 музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пре 
е, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— П 
овић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници,  
а њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добр 
и.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он 
ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанп 
е знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>—  
инскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био т 
а умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да  
рај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у ки 
ко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао 
 Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да б 
е поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопшти 
д је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а  
и и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улица 
канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ј 
 се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му 
гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, 
 соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва 
и овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлага 
а ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и д 
ево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ћ 
вка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џум 
деја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче св 
шао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се гос 
рне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, 
ава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p> 
ђанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава тре 
 села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се к 
p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} 
е брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и 
опиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени 
но да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г.  
 да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још 
, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва усклик 
да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је 
столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хте 
и па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прош 
, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> 
 једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват ве 
 Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све к 
>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петро 
јоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан 
ћ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце  
врши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Н 
ам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако п 
р је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао ве 
p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p> 
е зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин  
ако је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто 
, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи  
ној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, кој 
д вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу д 
ће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној јед 
> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде к 
места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и  
head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле гла 
му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено 
оворити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један п 
 чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две ц 
кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју бе 
 разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Б 
 л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, м 
авдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, а 
опустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> < 
 што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" / 
/p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати го 
5" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вече 
спођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс та 
са се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути јед 
 после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, с 
м и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопш 
 најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а по 
ао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не боје 
ао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бе 
е појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим 
имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадиј 
та даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи 
.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а 
 пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа 
ада се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... о 
настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечи 
 Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и как 
претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје 
 сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посл 
упи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p> 
а, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ј 
спођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васо 
о лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неко 
се једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало виш 
ј попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњ 
оји би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па 
твар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам д 
већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једн 
пи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> < 
 то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста в 
. 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само 
 Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знат 
але о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и 
и <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном зве 
 музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови  
у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну раз 
</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана т 
х очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду  
очео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагл 
p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем ка 
 које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, ко 
ти смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика нај 
 да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> < 
ционална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— 
 свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова 
ру распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропад 
 најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но  
доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту 
астави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан 
а није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дн 
е стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори  
цем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе 
p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је оста 
</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пр 
один!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о т 
а му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, так 
де.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није т 
ађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу 
ве вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прош 
андарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генера 
<pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неопр 
вица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, 
 у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље 
на врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Ју 
з сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ј 
</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека 
езовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо по 
 брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Ра 
за враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Т 
ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души 
а овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло ра 
Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" / 
још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Та 
сети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах нару 
пођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.< 
уца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам  
она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — о 
 Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} 
<pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S 
рају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти 
 <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко,  
, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да  
у на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” о 
овор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>—  
 постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато и 
— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на стол 
е јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за 
олико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека ј 
и млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бри 
а, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> 
сподине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас,  
 <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и  
а то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је бил 
ен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ заглед 
 тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета. 
/p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, 
штво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној да 
и женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Го 
ено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— К 
>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја 
очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ј 
ажан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш по 
о ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите 
признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, п 
, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече п 
р ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави п 
>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно ру 
 те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним от 
даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми  
 уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{ 
ти, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, ко 
па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Т 
ајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми бу 
<pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! 
е!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш 
пита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније из 
ци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавим 
вите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово шт 
 дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се з 
его седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију 
а ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес 
p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали 
 мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А бо 
ори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно 
цу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</ 
опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p> 
умњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> ј 
то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори 
е дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима. 
 се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је 
јте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпо 
тила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа? 
очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима 
сти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам к 
 бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да  
та.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бун 
ачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капе 
бити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми  
ном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати 
да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили 
мином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом к 
е.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји,  
ђа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему  
 разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, за 
— тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спава 
Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемира 
одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њ 
оп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па  
тан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p 
да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислит 
нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали 
<p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте  
и Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хв 
е од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="7 
 ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може 
ађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девој 
а Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</ 
, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренер 
 долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп  
..</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас пр 
м вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно  
к и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у г 
и знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам. 
/hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити 
ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кре 
>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати 
тавим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у ј 
 ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обоји 
хоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да  
удије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео с 
 и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја м 
ва да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то  
ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да м 
олицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из да 
 нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа 
н уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, ле 
Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одго 
>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!...  
Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги с 
</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>—  
а њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац 
се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се 
 љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то дод 
тоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, за 
рију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан к 
 хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да 
ва три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу 
(Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} В 
} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим 
што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобр 
. (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправн 
не <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „не 
 сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p 
смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, д 
 мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!< 
икну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше  
 нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно с 
ако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако сто 
ословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде 
ругим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груд 
 дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на  
пођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто  
го света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам своји 
<p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мисли 
антову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори глав 
апита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут 
а.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказа 
> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p 
ти крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још ј 
з постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска вој 
уђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду 
ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, 
уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози 
лакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диж 
искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку  
а не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окр 
ране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше 
ицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље  
кије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, 
ста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гоми 
>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздра 
да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених сп 
везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, 
дила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем нап 
 да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под 
ива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му  
заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, од 
о час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај  
 те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали ка 
сто у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је зат 
спођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло  
у и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, 
 више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из 
а мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку докт 
аше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— 
о загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо зав 
ану се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест ки 
} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</ 
тка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла  
е се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене 
на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом 
једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 
киној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није ран 
овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прил 
и, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се  
о своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је  
рођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја 
а се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као м 
почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испри 
 лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, ф 
е.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору  
и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташт 
ав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, д 
ајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама 
огуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије,  
ке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; в 
ћ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир 
 сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача пи 
 за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у  
астаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао н 
ко узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себ 
ирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу 
шта више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на њ 
пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанп 
ић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером морад 
ена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеоно 
у да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о  
глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштав 
ла, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као з 
то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљк 
ример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред  
ојаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара 
S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа 
ех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> < 
ујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у 
иле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна 
мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бог 
ш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају  
рчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме с 
оп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а 
 одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може  
рвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио бе 
ЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи с 
о воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види к 
 бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и п 
ад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, 
{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb 
и тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капет 
знају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер н 
ијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се к 
 научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каж 
му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!”  
>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и мног 
ети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p>  
е, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У  
ара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке т 
је.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ оствар 
>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисиј 
ао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад он 
p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац  
 се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p 
е тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је б 
 око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јест 
у испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непоми 
{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" />  
апендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико м 
асвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци  
кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска 
 Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит? 
креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јо 
дела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> 
кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде  
биђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да 
 лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад о 
добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате 
бав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а  
са зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике тр 
тница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</ 
келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се  
м припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу 
ом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се г 
билачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах тр 
обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а те 
о сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, т 
лико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у 
ма; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="3 
не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, 
.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушк 
о, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у је 
 која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим про 
ао да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S 
а лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је так 
теринско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то  
у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома по 
сподине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пи 
рт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Кр 
а притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он из 
а гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, поз 
ад.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi 
p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем 
постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{ 
та с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прв 
, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да  
Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да с 
 суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, мој 
ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!< 
ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.< 
ори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с д 
за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, 
азговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисл 
p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје 
 <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p> 
мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не 
мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овом 
— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету  
вља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</ 
рса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити к 
то, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону с 
ислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му 
ох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.< 
p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</ 
де човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпр 
ијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у  
нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћуј 
" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као  
учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој с 
p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па 
p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са фор 
о повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> 
 какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предав 
спа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, 
се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да вид 
ете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај ово 
 сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијага 
свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а 
 разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би  
ђа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја  
 другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа м 
духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радој 
ректору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћу 
плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како  
о зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит т 
/p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је б 
и?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и 
е ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто дин 
<hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легал 
„Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад с 
о као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они с 
а које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и 
 са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: 
 задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски 
 за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је 
 нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на ламп 
/p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је вели 
/p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан ј 
, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство и 
 прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца 
 се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, О 
 а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету ни 
ила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у он 
вен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — ш 
гутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим 
!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само ш 
најеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у  
икакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса 
 пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини 
 у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па 
 <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицин 
ног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у ле 
алази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло ка 
жи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} 
ва, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те в 
толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кро 
вује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади 
врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си  
ав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова,  
а врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну г 
ао полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад  
Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођош 
кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p>  
га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па наг 
би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки 
стом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва б 
 ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима 
ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци 
ц мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом прек 
ви низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе  
— био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви  
попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака иско 
 се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се ње 
 се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што  
 приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгле 
поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини,  
еко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се 
еће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз кој 
 којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав са 
у.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Т 
 да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног 
, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.< 
че понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — у 
ломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома 
 да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим  
т у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи  
. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним  
дије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да 
е да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чуј 
у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, мест 
ље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у 
 дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нов 
при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико  
војих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, 
ри да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга 
ба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се  
 сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гу 
 n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разго 
но!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало ув 
рпски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он нас 
једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млад 
 годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поч 
он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли м 
четку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскр 
ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Ма 
дну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> 
ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде 
 разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели 
господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и в 
ужи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама  
, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S 
рви мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мал 
да <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сас 
а округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као 
 ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му б 
ти уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и  
ец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како пт 
, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни с 
из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чу 
лвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице 
е ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S 
 је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике  
ане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати 
срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изн 
падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имен 
ед целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима 
е, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади љ 
ећ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упући 
пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по 
ло ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p>  
</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то  
 Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда и 
ао опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја 
напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах уч 
тељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p 
, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина дире 
о мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Та 
.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да 
рц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорг 
. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопшт 
 народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да  
ла скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна ни 
љен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити! 
hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>: 
 потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n=" 
</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељ 
? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми  
ако се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина ост 
ушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је 
чке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођ 
ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ств 
а карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим  
олико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољем 
зиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу 
деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па  
ели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више год 
д онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек н 
чиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S 
хотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбо 
.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. С 
е...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате  
а, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p 
му ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није м 
ој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам  
 Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа 
, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила гла 
ник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим н 
 капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало корак 
и пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш н 
ти стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ  
помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчал 
вор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је С 
едлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепниц 
S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле 
из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Рад 
раву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да  
за, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n= 
 маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако  
да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку 
>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег с 
е су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли  
 <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, т 
ости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад  
 је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, 
ори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како  
 <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је  
е ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној  
 њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јул 
о оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на д 
ли, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да п 
и се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „л 
 сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија с 
амисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако тре 
Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-М 
аставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је др 
је раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{ 
 кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да ви 
п и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, јед 
а се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нем 
} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекин 
етворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене п 
не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канце 
его твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да  
шио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо о 
раћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња,  
 брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тиши 
="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А проф 
а онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на вен 
аква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала о 
ни би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије  
то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам д 
а промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљ 
е се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца п 
тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никакво 
се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рек 
 ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију к 
, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата. 
ајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{ 
осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас ни 
ико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт та 
рокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло  
Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изме 
ла као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што  
ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, п 
адила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S}  
олеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтави 
з кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и п 
 то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се там 
а учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се с 
смено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло 
аман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке  
 му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овак 
ко су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>—  
а меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — 
i>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај д 
овито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржа 
 је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.< 
.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад к 
есеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{ 
} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да 
ик и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У т 
 вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би 
d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице 
рбо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" 
 места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти нео 
права, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор уп 
а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим гр 
аних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених прави 
Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припад 
е овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писа 
 се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена ка 
решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљ 
о је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ под 
аступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народ 
литве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле,  
ису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица  
г једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпо 
сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључа 
, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и  
азе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да с 
уди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, 
 треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испри 
Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писа 
оба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је ч 
има и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван 
 воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помол 
, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, 
онарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Напол 
пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле ожени 
 оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске судни 
отоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад  
а презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </ 
унар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најза 
вка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па из 
р то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу  
 је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</ 
т те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Са 
друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе 
 по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново  
оз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се з 
има кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратим 
м местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „ 
ијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише 
 прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да  
ча.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све в 
де, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и  
писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, в 
на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се н 
на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од 
ебацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не 
ући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>—  
то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер ка 
} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто 
што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче бру 
Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јес 
рави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ јед 
аде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се 
а, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се рад 
</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је до 
свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је 
ад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али о 
, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је  
идите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснае 
ц калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</ 
 — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него сам 
а гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се г 
и зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} К 
ештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да 
 па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом,  
 он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Ра 
Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегн 
<p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би 
 и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе дру 
седник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S 
ио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, па 
танов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место д 
ва шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона. 
у” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, 
 њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита пр 
по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по г 
279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидер 
 му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља о 
м.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, ње 
в генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским  
нда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постан 
 црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих пос 
} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фић 
ју — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, каза 
ко се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од 
врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо. 
 у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Зн 
н Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била проч 
аже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>—  
еправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И т 
Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, 
о удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошл 
 Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p 
> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и леп 
 кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечер 
 г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то ус 
 математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног  
а је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник по 
што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу п 
а другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>По 
овек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> < 
децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи 
="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; д 
е да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — гов 
 — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена 
 хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Т 
илија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли 
како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти  
а да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осе 
на жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} 
/p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу  
свим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а 
изнам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто  
обом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n= 
в то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако  
 <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог св 
стрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> < 
а.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово 
p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госп 
ве што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала 
које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, 
рактиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан 
 вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незго 
</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара по 
вршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p 
, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одм 
 изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпр 
>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опе 
квом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} А 
јзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— 
јави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, 
де пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, сто 
<p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну ве 
.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се  
и бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио 
 сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се 
ду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, с 
варити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с  
ма ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њ 
па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако 
а вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То ј 
162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> 
алошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши сво 
!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја  
 <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубиј 
чи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим 
начи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако  
сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам х 
 како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Нед 
ну посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив  
ече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта пон 
даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>—  
е и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред м 
 интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гости 
 томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим 
а протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер  
и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста  
у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са ули 
руга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам 
па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала д 
 Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> < 
сни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак с 
и да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које  
еда у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија ни 
се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу 
сподина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева туж 
анџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја 
ази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види  
 завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на 
говори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, 
не тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Мац 
у имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врат 
која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, 
и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељ 
 одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог 
, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Ме 
оби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у т 
ли лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и 
 чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не ч 
грне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад н 
, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачуди 
о дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, п 
ен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко ј 
 се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушк 
зговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— До 
не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричи 
е, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жа 
 земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те 
чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И 
пенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његов 
ћ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше 
а, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се р 
ну један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— 
ако ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изн 
 извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска  
главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици параку 
нце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то ј 
 му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома р 
тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" xml 
они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у се 
пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су 
ултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадош 
пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Т 
побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не при 
 тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога 
Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са простран 
скварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима  
Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у 
аде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га у 
аоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, н 
у — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељк 
на и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је у 
 кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда 
види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са свој 
, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских стр 
 већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа ле 
г кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кме 
као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p> 
 ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и п 
лији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он н 
оје су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашт 
то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три кора 
он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш зат 
о и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здрав 
а у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га,  
 реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игр 
ње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јере 
собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с к 
пасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу  
нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана 
оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је пр 
су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну дв 
м позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела  
 да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јо 
ца. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или с 
ребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати к 
могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја 
b n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — 
и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p> 
тосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско попр 
b n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па на 
удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми не 
ћу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се  
 је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „ 
шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте 
их прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одист 
анковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома  
 чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x 
био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он у 
ијати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пр 
даше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели 
то да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблу 
више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио 
иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се  
могне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав  
ашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} О 
вастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, 
беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човеч 
слухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе кој 
зведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>Т 
одину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш  
дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је 
имо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које 
њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то де 
 једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако оча 
ко изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима наре 
прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги  
за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се 
воје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општи 
и, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и 
дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познава 
>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету  
— овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекн 
вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из 
дућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика. 
но смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја  
ог капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отп 
 мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја 
 и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Ри 
јзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад 
м, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који нос 
ге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да види 
на Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешт 
ога друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо  
> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у 
Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <p 
ном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја ле 
Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себ 
подин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рат 
!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлеге 
а му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необ 
кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јел 
је своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Зат 
е, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним г 
 <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре 
пио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и 
инули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели  
токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p 
вих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, 
улисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљ 
ју, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће п 
и за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у  
њижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанск 
се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Марино 
е те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, М 
 ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана! 
у шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цед 
тога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја поч 
 свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, п 
 видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице  
тво, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако мор 
 ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза 
 динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш 
 пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их  
 су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се 
 да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли ста 
 Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n= 
сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је гос 
> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p> 
та јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро,  
е четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ј 
,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, мног 
зује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пос 
ла и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци  
ао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. прет 
отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече 
 ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља з 
а, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусоб 
ете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши  
ојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то 
оче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окрену 
 одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут 
д?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:< 
ричањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела 
оже погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се моли 
 часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n=" 
ви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па т 
м, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету: 
децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме вел 
том, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разнолик 
иној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Вас 
ати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици 
устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје 
екару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан  
 теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па о 
и: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их к 
>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па 
и: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је капл 
— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још  
д капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> < 
 не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар —  
 да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком 
о им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше  
— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ок 
целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешн 
 ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као ма 
да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и 
о корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n 
им у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p 
уке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева пр 
} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука  
ледњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрв 
ко смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму ку 
не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до  
редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те  
ара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем  
ах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељ 
није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Км 
ужбу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мо 
а, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра  
ни.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капет 
Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе,  
биљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро 
ли за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} 
b n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</ 
ет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госп 
дведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} В 
 <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од д 
.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а  
ас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал 
?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?< 
е ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Бог 
.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни при 
ознаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да  
 сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могл 
такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за та 
едно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се  
дну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p> 
имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за наход 
ис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овд 
S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари си 
женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онд 
бе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p 
зноси главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасв 
не, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник 
рате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музи 
а, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— О 
S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза  
погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га  
а лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могл 
литву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена М 
p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу. 
/p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћ 
} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и дого 
ионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то так 
.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да  
им уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој ј 
 на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац 
 ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у оч 
д су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека 
но говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је глав 
.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да  
.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме. 
представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мај 
 ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата 
ере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, 
апетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан  
стао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је  
 ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким др 
p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — узд 
нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изиш 
ете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав пл 
јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врл 
арата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том 
н сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, 
, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се увер 
p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да м 
е цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза К 
сио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се н 
! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> < 
уку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми с 
ечи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздр 
то и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по 
 ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам 
Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну доз 
е госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим ж 
 није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим  
 пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом 
ета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној  
 рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер ј 
у бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти је 
вао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно ле 
 најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се  
или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не мож 
у са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви 
ви кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац 
у реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад г 
вети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио 
ије се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„. 
е робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна 
а ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код ш 
> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учит 
 доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S}  
жали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте  
и.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду 
јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка ви 
к и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазна 
ик са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја  
ик томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказат 
чајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако 
ик распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева 
ем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упозна 
иној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утиц 
, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упоче 
о постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење са 
ло воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло пок 
мљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Пер 
вају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он 
тније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ак 
начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде пра 
дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то ни 
м пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то 
е језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана  
ЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head>  
своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјав 
ве време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је  
у крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу наду 
а онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто 
дног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била 
S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико 
све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би  
пе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу 
 дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако  
<p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално не 
нутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу 
ђу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџ 
а на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио к 
чи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не може 
још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чу 
та да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чаши 
са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом з 
лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе 
јег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са н 
 волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, вид 
ута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један и 
.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, ко 
ао два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да 
здавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја вољ 
је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија ка 
p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом 
ом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену 
Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мис 
 на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жен 
та, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су пок 
место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику д 
 дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, 
пио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном ме 
 наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога  
ића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га ј 
ко је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему д 
ени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође би 
p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе  
же: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је т 
донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, 
гао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председав 
p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што в 
у за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p>  
тима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што 
изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове же 
ј грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на и 
> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступил 
то се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је глед 
 а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио  
их улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже 
конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа п 
иса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва ви 
p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и гос 
ођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом за 
p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>—  
измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показа 
окорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и ник 
е виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није < 
отова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и 
е беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p 
им ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и так 
пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није има 
к се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да  
та, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана 
ну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S}  
на од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступ 
head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба 
е несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала  
/p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на чест 
расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао ми 
 даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> 
а, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила т 
љ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза напис 
.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најз 
љу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото 
зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштв 
де иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши ч 
чно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Пр 
је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој  
са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то заб 
, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је м 
ђе, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на  
пште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино  
сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили  
шање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, 
да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га т 
по и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како 
о је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је сам 
врши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> 
е родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српски 
вога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одм 
ао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се 
 има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за  
ј а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држ 
ом на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат п 
нскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи с 
не дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да шт 
/p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би б 
 — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да  
Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> < 
ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има 
асвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдес 
а има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева  
о има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му ј 
чицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред наши 
вео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквено 
 је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прож 
, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом и 
о као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, 
и су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је о 
/p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра 
представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на в 
мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p 
ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу да 
илазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон 
ва конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесториц 
 поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло 
претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и с 
кељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао 
S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком 
родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је 
а се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички 
S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обра 
 који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и  
ије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску м 
 човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Лен 
 отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га 
дуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму 
 о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника 
претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво в 
ада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ прими 
 буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се к 
е тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и  
а највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави 
ак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је 
еваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакр 
</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Ка 
>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну о 
ислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрест 
 седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разго 
им, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће доби 
 молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Јед 
 могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о 
 могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о 
од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онак 
b n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о 
навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза 
Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није  
мку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа  
} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, 
грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно гл 
>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е,  
м — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџиј 
ш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред  
дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме  
ио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — н 
арила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна 
ка везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад ј 
Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме о 
 врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити о 
ва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши 
е и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као  
аја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{ 
у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по сви 
већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плат 
д, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам ј 
 да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.< 
, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку  
м окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаменто 
м, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p 
ешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и 
 масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на  
 пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као слом 
ељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, ко 
осао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, к 
 цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p>  
е препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, ш 
понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога с 
 праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се оно 
ује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му с 
.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину н 
... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> < 
ду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни  
 Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачк 
оје се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тр 
једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл;  
ао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јо 
аре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак с 
 дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени,  
, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафан 
зике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, т 
сец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му  
под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврд 
ушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том сл 
дилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, д 
 не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет по 
х само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели С 
та госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговар 
да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут 
својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кме 
реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет п 
у изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман каме 
још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> 
д своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као оп 
чај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу,  
а дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко дру 
ет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— 
вету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио он 
 сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и как 
д се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n 
ко од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — настављ 
више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку 
меши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођ 
ошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи из 
патио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га врати 
весног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој п 
очита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах 
 стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене?  
и?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим г 
губљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То  
”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p 
е договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p 
ану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравк 
пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта ј 
28" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доб 
е понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога роман 
леда као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески пис 
ари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја?  
 у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан демант 
ме заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђ 
уке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као није 
само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће н 
дине ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не 
-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p 
 би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те  
огло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељк 
 децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце... 
а те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?< 
 шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не мо 
кло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она стр 
се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајућ 
весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пиј 
к исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па с 
е му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као чове 
астике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе к 
"118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасви 
.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} В 
та разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да 
/p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ 
е опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница ј 
чно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у се 
едељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да ј 
оје тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p 
</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> 
ек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује  
таји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће н 
од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђа 
иже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n 
ично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај з 
нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кр 
ћао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати 
д млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољам 
 ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прих 
 по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази  
 n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Нема 
о:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали 
 и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по гла 
он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, г 
 равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја  
<p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је  
 га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{ 
ого, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него 
не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? 
ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас 
ајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p>  
а.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да  
 па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу ва 
ра и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му 
 Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да 
е врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носи 
 знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, г 
д пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех 
бијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га 
ици сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати 
м невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је ра 
 иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</ 
о Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У 
Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац,  
из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овом 
рушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва 
м и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одвед 
 тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога. 
ва.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов  
тела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи  
> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног  
,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој 
/p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек к 
мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:< 
 Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Ум 
а поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се  
љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа н 
шао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке г 
 то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ  
је? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под  
hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни 
 више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готов 
октом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господи 
затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан 
атраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му о 
у собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа к 
амо општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеј 
Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или 
пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за нахо 
отиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се зам 
отиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то?  
и ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не м 
рој девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће 
а и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Бос 
ја се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погле 
мане тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе  
 и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се об 
.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш о 
оспа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пи 
 прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш 
некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити 
а</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу;  
<p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја м 
акво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја к 
>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало пре 
 предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очим 
аплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му де 
 био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му  
 одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа  
 заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога м 
му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше  
овори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је ј 
<p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп. 
измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, пос 
е намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну ру 
ослала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт оп 
 крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљ 
џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нес 
да кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, д 
осподин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима. 
уђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душманск 
у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прел 
антовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, 
госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано д 
— настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац  
е прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превелик 
 сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је  
/p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> 
 о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела 
ећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, 
робу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — дода 
се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објаш 
 дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику од 
 преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну р 
а није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Мил 
уде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’ 
је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју тр 
 да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у о 
одитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па н 
 као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај ме 
 сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, проба 
а ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> 
пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као 
еде уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S}  
стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и о 
им столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кр 
еђутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} О 
н дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље 
вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га 
нда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p 
остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узим 
енско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се 
 учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S 
ући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посет 
но одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у к 
тпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава  
 бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Ми 
гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога п 
е бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поч 
/p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и ок 
ста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кораци 
 сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео 
ше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пија 
 ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп  
 фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је  
зме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учи 
и се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћ 
валиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто з 
 би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан  
једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо 
 да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским 
е реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни 
ла је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова  
ма је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p 
/p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет 
/p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и пр 
очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева пр 
 мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то вр 
ао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да 
p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управ 
шта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђ 
који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али по 
 га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S 
ћим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уск 
јашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој опш 
ца.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а 
 према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје они 
о су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можд 
најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен 
мо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете  
</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p>  
а некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстиће 
о толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и 
губљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас зашти 
> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</h 
адоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осо 
Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се с 
а он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак 
 скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p>  
 чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb  
 да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p 
S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" 
о дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожарева 
ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кад 
је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са детет 
агању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељ 
да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао. 
ѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Ра 
приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S 
ега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња. 
и пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара о 
их глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и о 
пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би т 
мски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене  
 му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем пант 
а, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за св 
 је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пеле 
 Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, 
.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Ми 
у службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешин 
 Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо форму 
ских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са 
алница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку 
суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу с 
сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на 
оведи ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и гру 
нску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је о 
х, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> < 
— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете з 
га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n 
се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и ипове 
ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> 
необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И он 
мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он сун 
ату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Не 
да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек не 
, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко. 
им је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао ј 
осети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, ни 
 Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’  
наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника 
је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао  
, и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити измеђ 
из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с други 
 то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> < 
ика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар п 
 — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одгово 
примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се 
а месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет 
ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Т 
 четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капета 
ра се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> < 
амештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу  
 нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим р 
и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи дод 
 и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису г 
а сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде,  
о да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код њ 
о чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у со 
ј начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је  
авану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш  
</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога да 
>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која з 
е недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде 
ави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе 
их њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха  
но и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као  
 и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прв 
могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним п 
 неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и поче 
вније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго п 
У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) А 
ази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, м 
а црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца 
ручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се о 
 сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би  
 је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота 
о.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из 
и Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је мла 
риште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме прими 
 ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се увер 
није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p> 
рско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дуга 
а скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нит 
 досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту об 
направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила 
а оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га не 
не каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринуто 
во дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о т 
 Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господи 
не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу ж 
што више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p>  
</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципе 
рка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, з 
тише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним 
 — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси 
ове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано 
 Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе проме 
де у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, 
1" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, мн 
 ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ј 
о.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између 
ла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не уд 
очита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то мог 
ута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као гл 
о чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче 
 господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да  
и се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Ба 
и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јај 
 боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон  
ке панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима 
ер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред 
глед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био гол 
</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </d 
>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАН 
обу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Не 
ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила  
="chapter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се  
="chapter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих н 
="chapter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверит 
="chapter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан дан 
"chapter" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене,  
="chapter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему 
="chapter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села  
ва овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишч 
шу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само 
 паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ  
S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би  
а глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се ро 
рло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога роман 
да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она м 
познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је  
="chapter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћ 
="chapter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва  
="chapter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p> 
="chapter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова 
="chapter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлош 
e="chapter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти св 
="chapter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по 
="chapter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</he 
="chapter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под  
="chapter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, к 
="chapter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.< 
="chapter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће 
="chapter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наст 
="chapter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видет 
="chapter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим но 
="chapter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна  
="chapter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном  
="chapter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у ко 
="chapter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђуј 
="chapter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</h 
="chapter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко пред 
="chapter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло  
="chapter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head 
="chapter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима  
e="chapter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепнич 
="chapter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај 
="chapter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head 
e="chapter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина к 
ала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адв 
 суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head 
, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет ки 
апетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад м 
, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај ле 
 по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које дв 
онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућн 
им писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен  
 што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да изб 
како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или 
оспођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четврт 
p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казат 
ао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет ни 
 било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледа 
ов Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар гл 
обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... 
пак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише  
</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да  
ледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију остали 
абога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе 
 другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</ 
м у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи:  
остре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" xm 
борави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџ 
носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали  
едељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" xm 
 увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа  
њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb 
 јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разгово 
и обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова ј 
ђице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја 
е како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колик 
снаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, пр 
м догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан  
ави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то з 
 за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и п 
су неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак  
 Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у  
ога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпи 
рпски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из ње 
 утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до д 
самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто 
а га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, 
ни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а о 
д Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{ 
тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села,  
ам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се  
а смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То  
вом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће 
ом и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало бл 
вља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type 
 имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ства 
 <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и 
мегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или 
а мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жен 
етрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне с 
ла! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у 
сталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ва 
ила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се  
/> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда  
уги знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре в 
то, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Гл 
у, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у 
и окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево 
д две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{ 
ити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, отка 
утрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.< 
ује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут т 
јзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет годин 
Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter" x 
народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капет 
ноги други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од 
е он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу 
 је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ посто 
 избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на стан 
знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд у 
обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с дла 
а бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици о 
есе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је изма 
у рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати ра 
међу чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разгова 
 јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив кол 
део, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са прос 
м смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кр 
десиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај г 
е најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви 
питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— 
сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни 
апија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз је 
 које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па  
ридружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, 
м отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје к 
седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку  
н изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> < 
>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, да 
... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар  
води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!”  
ји јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забра 
го је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p 
, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере 
укао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а 
се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикн 
петан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на вра 
 формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти  
{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p 
Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде де 
књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу,  
ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у с 
штву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је с 
ам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате  
ци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} С 
 јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја —  
осподин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зи 
ена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом по 
сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да 
поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам 
уке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!...  
 не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— 
емам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути зад 
ву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два  
 стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стај 
ђеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу по 
мо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, по 
, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали  
и чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не  
 три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по 
а му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза с 
подин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски  
им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и за 
еда очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као зад 
утак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Б 
>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра 
д се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли ниг 
.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад 
еприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели  
вога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом п 
аш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем  
ам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, 
рав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене 
о бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је  
дин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би д 
ом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! 
кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против п 
на, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>—  
сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако 
знало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете 
 и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лако 
 отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече 
лави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у чет 
који узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо 
митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво п 
да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је в 
ој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, км 
.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и з 
 се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је 
ала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле 
а.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, 
и и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и 
— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, д 
ет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, мо 
 згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} По 
омана приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђ 
октор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да у 
аршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег све 
 Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад 
п, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом  
 не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смеј 
собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетан 
тија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S}  
еме срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам гово 
ају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасић 
атим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелн 
књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуљ 
радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{ 
), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето 
</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од св 
ни није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнес 
рао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну за 
разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да ми 
лавном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бин 
рили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, 
претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му  
 друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује 
 у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пе 
и су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те др 
о гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни  
ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, декл 
 нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше су 
 покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} 
му лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p>  
 капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{ 
ван, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислит 
м кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једви 
ичао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, д 
.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Нема 
иш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш,  
оју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, 
прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете  
говори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и приј 
ад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упит 
ме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p 
{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њ 
>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике  
љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и  
 волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувст 
лија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужн 
е речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — 
ве.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше бић 
он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљк 
>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По с 
ра телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се  
е Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта  
пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по  
 начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио бесе 
нџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, 
p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па ш 
S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче 
/p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се  
ку, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим с 
 чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у  
} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи мом 
те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да 
 држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда  
дми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, ш 
помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању  
 прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и д 
ату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у свој 
 себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад г 
 најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет  
ом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо 
треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени  
 На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и чест 
.. тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> < 
ј се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, 
 да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа  
p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мис 
е, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p> 
 је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом н 
ајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то 
попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али с 
ђа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клевета 
но и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”< 
 увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платне 
 — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ л 
а то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb  
едала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила кој 
к, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало 
 погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се о 
а да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, 
ишта мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и п 
 гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да вр 
 младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се в 
 игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте о 
а на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста 
 метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти н 
огдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</ 
седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да м 
у змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те с 
/p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни 
 вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога 
Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, д 
а аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио с 
ара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па у 
се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у 
зике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта 
S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут ча 
 пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и 
, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.< 
оп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћ 
акав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле му 
 мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој 
јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се поп 
ма и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се сме 
 моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— 
не гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помла 
ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн 
игорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да из 
ти.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би с 
ара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сим 
иљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмирав 
ку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, ка 
 се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам пис 
— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме 
а позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Сим 
ктора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се  
цу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Је 
на Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у па 
 то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме та 
Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар мом 
слова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза орм 
а.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном  
 Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, 
{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до у 
 што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто ст 
о, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и ка 
оре, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се 
а — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену 
емој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво зат 
оп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p> 
е њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место 
аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају  
х по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S}  
рилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омр 
једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесе 
прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче 
пет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала ј 
као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да с 
азмишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћут 
ари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде  
те!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин  
} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет,  
није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кме 
 и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смеја 
вар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарс 
за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, д 
двокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, кој 
 вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то на 
вљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Т 
упу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге неде 
жбе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. ка 
ребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите 
о је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који с 
ања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за на 
свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>—  
ик Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар  
 седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у  
едмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p> 
ле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, ка 
зити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала  
и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне сте 
е им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мисли 
>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо  
осла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кљу 
 ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, 
— пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте  
ци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго  
по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја 
даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музик 
че болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао го 
о, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједн 
попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то 
та је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од пре 
 се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о  
на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави о 
с”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости 
</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско 
егову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из  
х да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркв 
сади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богосл 
ав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би тре 
 се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп М 
и без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новча 
е би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник н 
м, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бр 
твари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га  
 знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зуб 
ка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Си 
вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, гос 
 вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb 
 своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет г 
н-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми н 
а у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнае 
ико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као но 
само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу  
е било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њив 
езу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уос 
>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, 
и самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини 
.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о 
е!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну 
вице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од у 
е доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолик 
Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас тр 
слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p> 
реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, о 
 миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни д 
би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнае 
не жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније ј 
 унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизн 
а а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам им 
сом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо бр 
к, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позо 
} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”,  
ва брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи  
 је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће ш 
на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> 
у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за  
говор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога 
 и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{ 
а се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква изла 
>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p 
ило никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и б 
 да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели 
 истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је 
та о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лако 
о, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зо 
 <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегн 
 трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем 
ије договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе 
 му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их коп 
ин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb  
ржава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и с 
е свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато 
ог гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на  
 шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ва 
 тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, од 
ц не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.< 
ожају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} 
навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и 
подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262"  
 друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај 
а друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говор 
а сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним после 
јој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако с 
ставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је н 
ва последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријате 
ре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га н 
>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо за 
емо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Так 
 и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те ум 
 донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам с 
једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису  
е и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветли 
ако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим за 
за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове 
ање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, 
на, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцр 
казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло прис 
 младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — на 
сено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа.  
 млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Гос 
 усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све з 
но господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, д 
 за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулија 
ља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, 
че.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време пр 
ори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни послан 
 неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици  
нцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке  
оге школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили 
дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родите 
а општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> < 
ИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крман 
удише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мал 
не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што са 
жеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се  
 сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полица 
ролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ства 
 али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А 
о најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адв 
тета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе  
.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и 
изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S}  
 Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, ил 
ремена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, нас 
>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али ника 
ад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини б 
зађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандар 
ом кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу”  
ки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p>  
Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се  
ара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</ 
мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву 
моћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штум 
погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве неп 
ћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да од 
 да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод врш 
д пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ј 
п једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну  
.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља. 
обуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен 
де кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа оч 
ан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар оч 
рио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је би 
 отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако н 
е са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у све 
 госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не з 
свирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у рече 
а платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" / 
лства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, 
ка врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођиц 
срећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека ту 
а где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету  
Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на ша 
као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у  
ше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> < 
ло па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, је 
мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других се 
ар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било  
а, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајде 
, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска раз 
и неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и  
 шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, ре 
магали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да гово 
да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — за 
рај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашће 
д лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!”  
авикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и предста 
320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, з 
т: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трп 
</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Гос 
ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало  
 је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест  
едели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима,  
ако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, 
асу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у  
лена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама 
 завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на шт 
ке своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Да 
, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буд 
 у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, к 
уну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> н 
оп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак 
розор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми  
/p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти 
ом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му с 
с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— 
ар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не ку 
ана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да 
ње — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подн 
Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да с 
то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, х 
рмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер  
дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то ни 
<p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да в 
какво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување 
аш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето 
сподин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом 
ита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па 
есе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори  
коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лол 
о што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како м 
кло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекл 
и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете  
осподин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после из 
и Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привре 
а знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа- 
икако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Р 
намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана 
е... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у 
> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, 
истаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кири 
ајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту 
есам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— С 
ко неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира  
и млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдек 
нпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покуша 
чад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у  
свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади  
Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p 
/p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад ид 
 ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она  
ад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени 
те под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи. 
у првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за пос 
, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да  
ле толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мис 
шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што пр 
ј Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи д 
<p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S 
 да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p 
 буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> < 
а дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали м 
ма.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам  
и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> 
/p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам 
е дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</ 
жбу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас  
дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу,  
 израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантови 
оћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни му 
путу и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да 
Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb 
врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, н 
327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се г 
о вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече. 
>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до 
, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли  
нам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам  
а све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбр 
 n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p 
 дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не вол 
с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Сим 
 вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њи 
амог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам  
 овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други нег 
ле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и св 
, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана  
тим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено испов 
а требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, по 
ту.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп  
p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покр 
 видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе кар 
ише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан 
у вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно п 
 и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека  
и, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, ј 
вање, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па 
 мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало и 
 чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више н 
а плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — ре 
бу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из пр 
 на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела 
добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном св 
и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га  
</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} 
один Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створ 
лу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му 
оју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тр 
ма другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он  
и разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вече 
да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и 
ковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља муз 
м!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi 
ој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо ч 
јих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb  
 <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{ 
осподин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, ал 
узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде понос 
грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит 
ац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборни 
ој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици 
>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дуж 
а ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући  
ало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>—  
 Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим 
ао да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па 
већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора,  
вара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> < 
 не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" / 
о ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном ре 
као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место ку 
а никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који ј 
н, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну п 
а не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у ре 
Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је ина 
 важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на трећ 
дигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовиц 
} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуц 
 собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>—  
а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девој 
ом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> < 
— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изне 
зјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам ис 
 госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде 
је где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској 
 ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не би 
и већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у рад 
а мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс кој 
"133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према 
 Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Си 
аном још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да њег 
 достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и  
, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... ма 
 завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног  
ђа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он 
е, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <p 
 отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка изв 
и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника 
те нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Је 
 . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако  
икане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио мал 
оба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео кл 
 кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, ч 
није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има  
и, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу  
 до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масено 
аспитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад мо 
 <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасви 
.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина  
ачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога  
p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте 
ика, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом п 
„да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, уп 
/p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не б 
нце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи  
ако си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја ко 
атку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S 
хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред 
ење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза с 
и своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлу 
не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — 
</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин од 
тру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те 
н се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да  
и.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено при 
 онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског ка 
и?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван н 
ишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојт 
один претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули п 
радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанст 
лева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер и 
Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> < 
зводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике  
година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам  
а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ 
знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечеро 
Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је,  
и вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио,  
сподин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, зами 
 име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — реч 
и будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се  
јски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут  
<p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са моногра 
тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л 
господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министа 
апише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— В 
тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, ка 
ерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знај 
ђа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све вре 
како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли. 
а да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред о 
ве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто  
 побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по чел 
 <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p 
<p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите,  
читељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте напи 
гу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хте 
ман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214 
 затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа 
вим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246 
итељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била  
ницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, и 
пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао  
 му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук 
е више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно  
те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на 
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а  
ала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавањ 
S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим ј 
он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>С 
девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господ 
асмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она о 
, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и  
 именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи к 
а.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер  
 /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он г 
скога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у  
 престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Так 
аву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле 
рпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је 
 <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала. 
о као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонов 
један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично б 
био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учите 
p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p 
војом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" />  
ама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно и 
на сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толик 
8"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, д 
у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер м 
аском као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац по 
тезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и  
8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} К 
ити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не з 
? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он 
ме приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Миле 
ј шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> 
а и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да нав 
гована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он  
во и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући  
не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учини 
, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осети 
дну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини  
ћу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку к 
ћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене 
ичка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па 
... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</ 
 мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет д 
 не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим  
рским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете 
ражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шеши 
ком те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том в 
тупи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад  
 Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио д 
на мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за на 
н.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> < 
рети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — К 
а га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуње 
 је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали так 
 да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужнос 
вља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се 
 оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљут 
p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господ 
обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом ха 
 и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Д 
 седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p 
ја и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други 
ише шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих г 
ршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb  
ећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац 
 Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог ч 
му песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а зн 
</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div type="chapter 
</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима  
то друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је бр 
, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p 
есет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</ 
ше мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> < 
одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, е 
оји казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S}  
 му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим з 
би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будућ 
 је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} 
 учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да 
леда мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чек 
пита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами проч 
О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S}  
 <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ  
угоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на оч 
га би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капета 
ем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</ 
рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије 
ну и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево  
 шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како муч 
писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш  
 покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појми 
ивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разуме 
пођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумет 
дражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово  
р срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, 
ељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и 
— изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу 
аборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он  
те како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што г 
сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга пр 
 жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</ 
се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп с 
ад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у љ 
тресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних ве 
дајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и 
роз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се сва 
 мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што  
 изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор 
дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — ша 
 и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте в 
о и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поп 
 сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, ниса 
 пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај  
господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да 
с у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, 
вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је прав 
љу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности о 
и Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несре 
 појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је м 
мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а њег 
кох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако 
еши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем пис 
пођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се вра 
то вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — о 
исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Том 
е са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, ве 
е и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се н 
ан туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном стар 
онесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, од 
и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује 
и празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама,  
ранца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати пр 
уди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни  
опео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета из 
 је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну 
и пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој каф 
 и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, по 
могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и  
кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају св 
оловини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа 
није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и 
е признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је 
добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.< 
.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погод 
о је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно шт 
о данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те  
е све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора 
 којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb 
 дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка —  
етити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то  
амент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али с 
кат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> < 
и да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако 
 се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она 
а ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића 
ну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погл 
о време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафиш 
И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастук 
обио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S 
едељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{ 
на јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмо 
ји је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” —  
знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? —  
топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанст 
Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменил 
ше са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p>  
во, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме  
и опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца  
обље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели 
 и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам 
авио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по п 
>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што са 
ао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопш 
ам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући  
погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је 
идео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала 
 ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје  
 главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му 
од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се б 
а одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске 
а, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање  
аже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног м 
је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад  
p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, сл 
аходчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о том 
шно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико! 
терија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога 
традан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали. 
>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам 
ала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три мес 
ално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у туз 
 Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{ 
и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме п 
алност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, 
> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако ј 
сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко 
а!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па как 
што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситн 
ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су 
вини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра  
оспођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је пр 
Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чин 
 све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује з 
 добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кр 
слима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те 
 спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу т 
роз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је н 
сти, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Неде 
андара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право к 
гов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији пр 
рло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко,  
ед собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не  
г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је она 
тојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема 
лико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, та 
ила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара  
и из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нис 
{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи  
 Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз  
.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепас 
то му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г.  
 дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову ср 
>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађа 
роз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему —  
>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у ост 
да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је 
 однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? 
едном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нис 
том?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба  
на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата с 
ребати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве  
 дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погл 
 у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато нег 
о тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјав 
 сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал 
 госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радос 
 <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S 
узи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта  
она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, са 
тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каж 
р га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му 
 одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ц 
ле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима по 
е детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би  
е Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин С 
.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и госпо 
ова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, 
тету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му да 
ј, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Г 
у да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу  
 за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух,  
поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p 
 ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{ 
hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi> 
казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића< 
, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</ 
но ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и дес 
те намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам;  
жете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђен 
ди дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, ист 
аш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на проз 
 дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Ов 
ебија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу 
е госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећ 
било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто  
азвило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како 
е једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин В 
им да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Ми 
љ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове ту 
 врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, нем 
а откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде  
ед врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најп 
о да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и прит 
ама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу 
збеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу п 
о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та  
На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у и 
ике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p 
тва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима ј 
е.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним,  
>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карт 
атим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала к 
е се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на о 
енадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је  
 необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, 
ног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је 
којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о  
и суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим пара 
пада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имањ 
умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још 
подин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, ал 
у, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је 
ло, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.< 
} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каж 
на извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се  
 родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш  
извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципе 
хтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву ср 
не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да  
бори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била  
о старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као 
ја и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је 
о да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по ад 
е прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећ 
у, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли м 
, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амо 
ошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изнена 
 адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p>  
д дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсини 
е најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући н 
пође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао  
нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и јо 
и сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> < 
екивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љуб 
осно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад  
овор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на м 
. директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелу 
о су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, који 
по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирал 
би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, з 
, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још в 
 Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде 
стао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори гром 
а је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже 
 панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома 
p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас мо 
неколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома 
 као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушал 
ем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је м 
астави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p> 
ема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који 
 очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за кре 
ја, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рук 
 собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три 
 да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у ка 
хо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играће 
вио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакри 
о морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не зн 
е нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да м 
ји му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетск 
Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересов 
одом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p> 
жавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће и 
равећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чуд 
гим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете им 
ала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта са 
="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне ст 
ајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања прот 
причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, њег 
жјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се  
орен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?< 
 још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и ле 
.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — ре 
ловију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите 
ор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас мо 
ле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и т 
S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родил 
авити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко 
о г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица 
> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} О 
дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type=" 
е седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва мн 
Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n=" 
 то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара проз 
p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p 
 друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> 
није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује  
ени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката узд 
 би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> < 
 спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботиће 
 умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог наш 
упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, п 
.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— 
а, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју 
и дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и о 
е до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао  
рише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још  
ани, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној со 
 како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора п 
, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави инт 
нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику 
неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кме 
дрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и  
 нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, 
 више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџи 
пут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто,  
брати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељк 
ма и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао раз 
ако јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допад 
ини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши  
руго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хл 
ко десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно пра 
и да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер от 
то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испри 
="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још  
р му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да с 
едница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порез 
ет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да  
пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је о 
т замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар ј 
и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у припра 
 да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— П 
учају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... ( 
 кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музик 
 гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с то 
купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и 
е у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама 
тало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парниц 
у, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мал 
Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да за 
авде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ет 
ече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако прост 
 за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено  
 сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо д 
де не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема 
ичке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољ 
b n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите с 
стријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре нео 
ва скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекину 
натом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и км 
рну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скром 
м, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да  
питање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудиц 
 зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и о 
дим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— А 
руштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да с 
једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Т 
, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кан 
едва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач с 
она.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="1 
енција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу  
заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је 
ет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.< 
нцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једв 
страна, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и 
зумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно њ 
/p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и 
тресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипу 
најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гр 
је прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се о 
 испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савес 
 поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали 
 стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па с 
жају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао  
 ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигер 
је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима ка 
би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богосл 
матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентн 
ила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да  
еханџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио к 
господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би 
жао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекош 
о час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испит 
tlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepa 
p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а зат 
огао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха 
моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и  
рехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ев 
 после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем ка 
 смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да ч 
S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опрост 
смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у  
i>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ 
>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, 
и свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је вид 
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе  
в оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је  
но без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш 
 Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп 
ребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је ње 
 И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад ј 
ћи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци 
ја би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренут 
p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренут 
ому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо 
примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило 
е водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше от 
испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> < 
 диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскр 
иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потп 
аћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где 
 дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен 
 да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет 
/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као п 
оје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагеди 
о, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар 
собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као  
остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p>  
е и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево 
заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забун 
 Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели  
да разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгла 
етана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, нар 
беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се 
е хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четво 
тим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S}  
звани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими с 
ња које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је п 
 овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је  
ар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће су 
о, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, 
но је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</ 
. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од 
 сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у  
вам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет 
да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад  
 што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће  
тавих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p 
признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи 
ва.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p 
цнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разг 
нтригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нис 
а, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш? 
којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</ 
ти.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти б 
 децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад под 
на још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи поко 
уварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док н 
Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике з 
ота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми д 
е досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практик 
тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p 
 језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> 
егде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које 
еди у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по  
негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <p 
 али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут го 
а се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у  
ми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују 
в.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилул 
 која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, 
љину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, 
ом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза к 
колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Т 
палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако мл 
ш се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p> 
 језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Је 
} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју. 
ен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник 
еље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”. 
аква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе н 
 и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у св 
ако је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим п 
1_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршил 
увено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показ 
енка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрв 
уп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја так 
омукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића 
иловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића 
— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Трис 
— колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока 
 исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, п 
м, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија 
 грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако  
ри, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет 
рамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно прист 
, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца  
у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она п 
 се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благод 
ам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупк 
 то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И т 
 по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара 
е дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а з 
 неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весел 
ш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек сед 
љени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одгова 
 <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањ 
ити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти саз 
<p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима не 
не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљен 
сне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо,  
од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, о 
 како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па 
мак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и преп 
 га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата обор 
 помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у  
би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А ш 
ци.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а д 
има, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} При 
 бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато 
3" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музи 
дсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи  
 оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и 
не њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци 
је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није 
> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту 
тог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмиц 
ду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завла 
 панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд с 
 ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и  
два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. —  
 <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распр 
а отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што  
 а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели кре 
S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да пада 
Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интр 
а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све  
 највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази н 
, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у 
сни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и сва 
сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, мауч 
" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У то 
/p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Зн 
ца из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим  
} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче о 
 коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљ 
е две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве  
е варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога рома 
АВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front 
И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ 
им још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: 
 Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и п 
зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога жи 
штва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове  
ђање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете,  
се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Е 
 ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подн 
, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочи 
ља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где  
ви Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да ни 
н отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно 
ако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основ 
а крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу 
едном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се д 
} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација госп 
 оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплака 
кренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају прија 
штини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у  
још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин н 
воју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па 
је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та тво 
ава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед  
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi 
а, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је 
те.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На и 
 са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конфере 
Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из св 
они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће,  
т минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и креве 
судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оно 
му је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што  
 да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућ 
еп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одуз 
 намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских ул 
> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S 
не.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо о 
к једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пит 
 момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпо 
етују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко  
ућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ов 
ао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Н 
рдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз  
</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> 
важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео у 
јзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се к 
 би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце 
воје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја вел 
ви госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме 
 <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p>  
ечи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Про 
оп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> 
есеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стеф 
, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, 
а увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може 
 се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје ве 
ана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како 
а столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га стр 
о родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по  
празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, крав 
е из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ст 
.{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљ 
 Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требал 
ца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбар 
 брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="3 
са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, за 
ало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он заст 
 савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писм 
атим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у меха 
јта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем 
{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет  
задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов бир 
ише да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Руч 
вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим  
агао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је 
<p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’,  
 пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита  
оз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна. 
попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p> 
 кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу пал 
— додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним сто 
ћ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S}  
 је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искуп 
и Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сак 
пели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за дес 
>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу  
— вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели км 
 Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други 
мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам мога 
S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те д 
 да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју 
том док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да  
о осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим д 
 није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утвр 
 госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на рад 
.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу со 
ад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ов 
ма, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету 
.. опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p>  
ојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће јо 
Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљ 
ене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би д 
је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч  
ркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још,  
 одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, е 
ите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педес 
еђер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма 
е у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра 
 жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, го 
обија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута до 
 предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је! 
амоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто пре 
и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на у 
 <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h 
кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, ве 
 „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се мо 
итељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и сто 
ВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених 
лијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни поз 
и судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше 
вољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а с 
 конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја оствар 
p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом  
 <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кме 
 још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики п 
човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа  
д услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је приста 
а од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, н 
и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је о 
 Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала 
ама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако оп 
трична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „А 
аопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов,  
{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} 
="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га до 
м јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љ 
.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек  
акав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још 
е и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа ј 
осле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да  
 г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест  
ичним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи 
т има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађе 
не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра 
естри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, ни 
е на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код кућ 
 да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да инте 
 да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више п 
да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се 
ибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не р 
том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умируј 
сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n= 
доје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, как 
акија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два 
тио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи 
оповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра пас 
 тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p 
ле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> < 
орито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и 
је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице,  
м кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био 
ре се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да  
И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професиј 
о, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно 
p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му ј 
 све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} С 
имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да  
очиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су пара 
ицама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудил 
н оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се м 
нијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p 
тике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како с 
у.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скрат 
редложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој 
>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Б 
е услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљка 
тару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олт 
бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!”  
ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и  
овољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај рома 
би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> < 
одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са о 
 само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели пр 
 много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у  
па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>—  
и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због њ 
приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ло 
е сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена бо 
} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Рад 
оп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не и 
м говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта им 
:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— К 
 <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не  
ато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже 
сти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као цркв 
p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Кр 
 којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" />  
итније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше:  
 савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} К 
 Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави 
ужбу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога до 
тим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити ус 
јој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће при 
.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за < 
 човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта 
, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се тол 
стало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако пол 
 природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође го 
ала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као но 
себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сес 
ођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и в 
се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву пран 
 <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм. 
соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229 
 и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други хр 
лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а зна 
г трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија 
</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине! 
 да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског кап 
<p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како 
 то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас ј 
о одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учењ 
мота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе  
мер, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет пре 
 прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’од 
о из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска  
Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој п 
 ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и он 
љам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} 
м сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" / 
но знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем 
 је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него 
и са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло веш 
, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људ 
још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма ка 
седи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. ( 
о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокру 
говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити б 
 поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> 
талих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на об 
 сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да  
 шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу,  
е он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење,  
ри не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по варош 
ра. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> < 
но што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније. 
а Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Ани 
а је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизи 
а оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу  
му у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад та 
, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимн 
 то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе 
лу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је  
бави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свуче 
голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам о 
ројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="1 
а је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тог 
правим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу  
ма, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их  
дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који ј 
ице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћет 
ица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али м 
} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете 
 довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас 
е.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Ф 
ко?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али 
S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није  
ети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш 
ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас  
 <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>—  
тељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња 
 разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би  
а мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да 
редује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљ 
p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне 
— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао 
ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина 
аставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутац 
ина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата,  
— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то  
да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно 
— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што 
елим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућан 
ију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би деп 
и било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>—  
х рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном  
 би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, С 
 Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете 
осите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућ 
> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p 
ме и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће 
а ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам кон 
.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb  
, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... н 
а мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> 
та престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драг 
о би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>—  
ма, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава с 
повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p 
то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте м 
ојешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није то 
еху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је о 
а сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, 
 ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb 
е дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ру 
 <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, п 
ту ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре  
о је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младала 
олико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопо 
</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p>  
руменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно д 
сно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руко 
е питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ 
 бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је с 
знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то  
знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то  
и дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише,  
даје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугла 
мам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме,  
ли: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, 
 на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венча 
ога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат,  
 вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! 
 је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али т 
ако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско  
м тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар  
који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, 
— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не пока 
с, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одго 
х беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским в 
а каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао 
не! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један д 
ично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобриш 
 седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.< 
ла што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била 
срећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо су 
 осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је  
 да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да  
Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би г 
упове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на кој 
шла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала  
ком судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер 
ај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на  
о: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни д 
о сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко,  
днаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нек 
S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, 
та.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бог 
ћи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — прем 
е и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше 
 поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Ан 
ако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће к 
че није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то нек 
је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и  
апета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је т 
ло би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође 
, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престр 
 <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп  
и мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него с 
ер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) 
ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје  
 њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на го 
>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена гот 
рошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Е 
та отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А 
нталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико  
додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрег 
и сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку 
исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији  
 није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интри 
о:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, ј 
је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите 
 ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та б 
 <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> 
змеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пр 
е да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођ 
ду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га  
 да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да 
т.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере  
 с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, ко 
у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, 
 n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и г 
миљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао ка 
и па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ов 
та госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не ва 
 <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек  
ложио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно,  
нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> < 
нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити н 
Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари  
то хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута 
 решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још  
ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па д 
е, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из св 
, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он р 
једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита ду 
есно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још ни 
S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома  
јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, д 
ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и  
о пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све з 
ји је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима  
т, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и  
оступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда м 
ново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конфере 
а на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитос 
ницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило 
а моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја  
а није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га 
>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p 
ажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени  
вају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежб 
да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p 
ара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочија 
ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од  
којног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп  
ље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам  
ад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се ко 
ћују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да  
пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога пис 
о увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане 
дног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> 
 ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх ок 
овољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Бољ 
е фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те с 
е ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајг 
b n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек 
ла, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осет 
 ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној око 
ам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли  
џију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>А 
окварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена заб 
 ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом 
порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како н 
ут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз а 
узикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и пе 
и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — 
дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да 
 /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ј 
в, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не п 
рише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и  
у жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је  
нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза 
оп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као 
оја се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи ви 
 никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који ј 
ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада гос 
ух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко о 
на готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени 
ој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, по 
тицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није преки 
својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке р 
 не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господи 
чини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мо 
 видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике. 
ље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени  
 да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече 
 /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео нов 
> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш св 
! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господ 
ише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гл 
p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се м 
</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину 
S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме 
бљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а ка 
лицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и как 
ега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, к 
вање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављу 
 кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то 
 не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за нап 
лици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели уч 
тио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и 
знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огрома 
а станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ј 
еповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно  
у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S}  
додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви госп 
 да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p 
на им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају 
приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О т 
.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним мест 
био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осет 
 ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе  
већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта 
.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође кра 
 онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише ма 
" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>—  
ло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258 
се глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у је 
дом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дуж 
емо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр 
и до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр 
 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом 
.”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу  
 дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина у 
бјасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и  
ад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разум 
о.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога 
 носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; 
 да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа 
ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегл 
} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој д 
 па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви д 
бало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја у 
ослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка 
ке везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњав 
на и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине  
ито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и п 
животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанко 
а би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу  
ете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до н 
зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа  
S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет 
S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је пови 
аде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би  
Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радиса 
 ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као  
.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хте 
 вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" 
ала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде пра 
имо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да 
а њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која ј 
ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа 
да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p 
е те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али к 
 како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацен 
 њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је т 
лудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у 
латно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S 
лико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Ма 
о да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох 
 <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честит 
и то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове 
ам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако јед 
ново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n= 
селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко 
, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додај 
одине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S}  
> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p> 
, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу! 
пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена  
он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну к 
рад, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се  
реба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изи 
едва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је з 
 на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунит 
да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нек 
 ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а  
 ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: 
ет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичн 
ети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и  
Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је поче 
ма: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, 
 им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да  
муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, к 
 допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер ник 
>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> 
одмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате 
и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А  
 све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију каф 
јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али 
 да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђ 
и Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранит 
и нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, мол 
 сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ћ 
реба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одгова 
не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да 
 Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се 
увар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и  
 благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда  
пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа  
 на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb  
ма: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо  
у.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла. 
егли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ 
.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не т 
споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред 
ом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он пола 
 уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то 
</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се 
ј кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три пу 
дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капет 
 побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита у 
т као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша же 
 очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са фо 
:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — од 
метња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор 
 гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али 
као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као шт 
 чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Наст 
} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” 
читељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи по 
</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан д 
ими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом  
 глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, как 
зи!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у 
да из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> < 
о, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, ниј 
 да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам  
мо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја 
ри кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ наста 
 /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора би 
абринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то 
а тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена 
 га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p> 
ије ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очај 
Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Мил 
ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него шт 
е је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Ш 
л’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре поса 
же за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им иза 
гла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уст 
смен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом ст 
си мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану д 
едала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче ру 
а: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одго 
 баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотел 
 Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S 
а, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Са 
сник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у ко 
Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант 
и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по  
х госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и за 
начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је  
</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и напра 
о другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућу 
еобично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из 
т иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! 
акли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, св 
нџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског 
де шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче,  
ти — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде т 
 три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло 
од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, 
п.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, 
 <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi> 
Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са прич 
ат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, с 
по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> < 
која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то п 
ко по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од см 
ад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па п 
и, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме 
 да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одм 
га дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ру 
 за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да  
.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S}  
 шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати т 
ељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску 
ољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</ 
ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни  
по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као бр 
ти се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва  
.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза 
, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењ 
аријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и с 
аче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по сел 
је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања  
 затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том др 
узике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и  
м корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И 
мету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме заб 
е, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да 
 тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, н 
нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини  
 постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у  
час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да с 
 одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опе 
од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да 
 г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио б 
и познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде  
ло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то нећ 
 вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, наст 
рстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допр 
вна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се  
друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на у 
љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да пр 
</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поск 
/p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гу 
уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и  
ди које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа С 
 број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао  
а под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{ 
брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но  
 сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може на 
а добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке 
а обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — 
зива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико  
кла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на 
</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се реши 
е у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одгова 
 милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет би 
ај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради,  
ломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата  
ић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док њего 
лужбе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану  
т година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему науч 
ење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесем 
 је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је заса 
 дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се  
арету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Ри 
ећ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавиј 
 саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и ми 
истар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</ 
 кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје ниј 
р рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рач 
свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљи 
е, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако диг 
ко добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, им 
атори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ 
зник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна диви 
е и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p 
ена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, 
огао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стр 
а неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, о 
глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, 
 га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво сл 
ула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала не 
есна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и 
њу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> 
е би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ о 
да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у тр 
 да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу 
.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад 
 госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образу 
 брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p>  
оче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што 
који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за ост 
ца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ћ 
као за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице  
ш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у и 
и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да т 
 он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105"  
>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су с 
то су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општи 
жем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине нар 
оме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а  
— најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли,  
 Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви 
ицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаме 
/p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођен 
 дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> < 
диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она  
нућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја 
нда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљи 
 од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да  
/> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажн 
 вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже 
мачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седе 
на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p 
ако се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до поп 
како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> < 
рема матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматичк 
о ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај  
о поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити 
 у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника 
ј акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Пис 
стише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, д 
е само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још мла 
— дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p 
к нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су  
 из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прире 
ди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора 
p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји па 
ко, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да б 
а допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто  
има учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> 
ав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, нав 
е сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да с 
а мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји 
 љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, 
.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велик 
утаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока поно 
разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — пр 
алендару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, п 
ник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену с 
, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S}  
о учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скром 
 крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети 
уштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прош 
ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно ј 
и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној 
 <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно обј 
<p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што прили 
вима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у  
не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота в 
ке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по јед 
кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је п 
сковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим 
 Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите 
иде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> < 
једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за ча 
се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели пис 
и се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро 
три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети 
а и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се  
ртијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам 
бриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике 
данпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до 
 јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се ја 
емпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране п 
ику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему),  
p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам 
а никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра 
ја свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук де 
, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера  
 створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га п 
опаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Д 
лазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши  
ут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа по 
ож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафан 
/p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару ра 
ана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а и 
акође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, се 
 једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у дру 
ор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата 
Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не н 
ка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође пр 
</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад 
дмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз пр 
кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилу 
у формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, 
ени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најза 
> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у л 
кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће н 
ад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да по 
еханџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у по 
су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима п 
ига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заро 
 потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири љу 
ло и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешт 
 назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би откл 
 штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа виде 
догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да ј 
рса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi 
 своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предл 
з затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забу 
авље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и  
жавна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу. 
елим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> 
да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи о 
 се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се леп 
63" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па з 
а идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да 
би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" />  
о нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело глав 
 заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p>  
ила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду  
 те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</ 
 будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку о 
ај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{ 
не да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p 
да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим врати 
 које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се деш 
ко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође 
дно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп 
но од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је 
 што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том слико 
еде.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао 
та то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одгов 
 било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једин 
 нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо,  
 скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у ром 
p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу гов 
још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Ниј 
 трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, 
, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126 
 ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запи 
господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не при 
огодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то  
 Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — о 
т за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу  
ебни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су 
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још  
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а по 
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му 
.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иб 
г суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња! 
практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу  
а она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате,  
 пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома 
јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — уч 
 то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> < 
н смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислит 
али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то? 
еког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом р 
слити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образо 
дино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешт 
и дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви с 
е да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>—  
, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, 
ко и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што јо 
 твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у ш 
м — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} 
о је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански уло 
учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу  
> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао  
ан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!< 
ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ 
 ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мисл 
</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>П 
ну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча  
ити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране м 
авади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Ста 
 оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не в 
жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, он 
сто у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега  
p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чу 
м.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта 
прси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p>  
S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и  
разговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Кр 
еда!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне 
 и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb 
Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диж 
те!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад  
мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глу 
<p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извр 
гне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо реко 
 ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бр 
77" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркв 
а се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погл 
е фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Ви 
ло те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пош 
Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још  
а само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана  
а ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом разми 
стељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад в 
дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се  
>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да  
даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седа 
p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално 
стане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је пог 
екрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој д 
ар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осе 
зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда 
/p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p 
публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављен 
чи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p>  
 груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не 
</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="19 
 случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стег 
пљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апо 
а очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, —  
} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају шт 
у кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и 
ури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговор 
 па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p> 
дан масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде  
а, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближ 
вању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута  
ада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као с 
Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он  
че жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Један 
му се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав 
ше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било ко 
напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче д 
оп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила 
 супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа д 
се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна гл 
/> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и 
полит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> < 
/p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је д 
дина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао  
и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и н 
це?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p>  
тили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично сед 
Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Дог 
ој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кик 
е му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно об 
и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему 
лих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проши 
 кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их  
Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, 
и, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на врати 
е од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:< 
ко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, т 
је смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203"  
<p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка сп 
 ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо јед 
ави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да пр 
 најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго,  
 — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нар 
е дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процен 
ог кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства. 
ма.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру  
анџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Д 
стрвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома бог 
де свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p 
> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави ка 
 њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадо 
 врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста 
квени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, 
е, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врат 
ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим 
 поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго 
а знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чек 
 скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он пре 
ред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа би 
астаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи 
b n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети 
</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се в 
а изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда 
" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочит 
> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа 
це и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и п 
дговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити  
 ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе 
љив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па 
а посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши 
д у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</ 
ти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене 
е новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И  
оспођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин В 
те заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду н 
ви са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о 
е!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопр 
г чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се  
ином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не с 
ајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Та 
мет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њег 
пу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави ов 
али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види 
 механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p> 
ију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу 
и тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала ј 
уго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двест 
но поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да о 
а длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и го 
а нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину 
ароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Ј 
товица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица  
дуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било 
п да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне. 
да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тог 
о је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</ 
т оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и  
то ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то  
ога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се  
 и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу му 
 /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мал 
и, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас  
сиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </ 
дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пр 
и да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је о 
 одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверов 
е, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто 
; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> < 
пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb 
слио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она о 
 удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Пет 
еним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се гра 
 те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на дру 
је дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>—  
 у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p>  
 вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о  
И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије  
кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са ду 
уд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изме 
рану још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да м 
аснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <p 
ће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва 
дан кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, н 
рпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за нахо 
бавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налаз 
у у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</ 
атим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи и 
поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n=" 
зеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брук 
ветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да м 
нда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после сва 
 Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао 
и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад ка 
 г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак ун 
му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном п 
једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, как 
ему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господин 
ут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p 
пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и 
реба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му  
>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио стара 
овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена 
овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена 
а му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пр 
Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — у 
> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајт 
 и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју к 
ик окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме к 
ао пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то завр 
 из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње н 
ме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из 
објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фић 
помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да 
шљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви зај 
 редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се с 
/p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а прек 
тра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се и 
ету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али 
асни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид кра 
брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане 
лушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни  
е гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са ш 
ој са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагеди 
не попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — 
тегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади  
 његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г.  
 <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако ј 
p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлуч 
даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један 
з среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба д 
S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја  
село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</ 
 зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато 
Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са 
 <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којим 
ед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега. 
ало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста пол 
кова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ћ 
о иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о дру 
а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују хран 
 се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не  
 догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечер 
огу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле 
есет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали 
еке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим др 
на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет у 
 застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n 
таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није им 
оћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> < 
 руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља  
ени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп глав 
вему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p>  
112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако  
улац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка 
г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло 
 реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли  
војка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другач 
ад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете п 
 ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>П 
о колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то н 
вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био мл 
спир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје ди 
излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p> 
ет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долази 
о је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Си 
 n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, 
увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у сел 
ошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не 
рош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове по 
о болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више. 
 забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости  
кад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Миле 
ају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте вр 
еш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ак 
 људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је и 
н канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је о 
 како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и  
рипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља ти 
 су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помо 
<p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти  
човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и  
данпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувиш 
{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубил 
ароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то в 
е ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p 
<p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p 
говори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто  
 се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај т 
а:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино  
p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе  
ио дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад 
атио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља г 
едаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p>  
м! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за  
 њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објас 
а мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб з 
<p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађа 
же нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а о 
ку, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при само 
а полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем настав 
би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушуми 
у на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ 
мо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — р 
та, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох д 
у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено 
</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кме 
ре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није м 
оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата 
дељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, т 
, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законск 
скера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако  
руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и 
у којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако б 
ите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе д 
— плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџиј 
емениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао  
ци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући  
м, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ће 
p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомуч 
 И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треб 
љства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете  
рже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попр 
бни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио 
, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била п 
чен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могл 
 подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропад 
мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу  
та тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази 
ије мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање. 
p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?! 
! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљ 
ад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А к 
е разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</ 
/p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста л 
ољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад  
, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap 
 видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више  
о живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у 
 публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на х 
ирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гл 
 да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и млад 
к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да  
 јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, чове 
 виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да исте 
 узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође  
 ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се 
т — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, 
го што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне неде 
е, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и. 
ви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И 
зуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То 
еренцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ни 
то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако т 
огло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази 
ржава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадг 
на за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је,  
тоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Км 
а хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би  
косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, к 
 ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</h 
ћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој  
/p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а тр 
после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не  
еч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито  
о ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни доб 
ријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна ш 
д је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком 
ана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на приме 
 сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је п 
и, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припрем 
а изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Зати 
S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарош 
ојој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Си 
 му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целог 
 <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>—  
 ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада 
ти, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје 
, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други чо 
о је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња опш 
којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време ње 
з новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n=" 
ли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и  
обине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да пр 
И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обич 
ead> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</hea 
е романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна 
.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написа 
 и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и нос 
друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и д 
оре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Кос 
ка сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у  
ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на  
у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варо 
е месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба в 
ри, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним и 
реба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ 
тко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ст 
море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која 
ан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Ка 
ућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Си 
ашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцелариј 
p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи 
а које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро 
p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем 
 промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не ос 
је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа  
господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>—  
Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>-  
љена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, из 
 написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која с 
нам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) а 
обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" / 
ав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у  
упу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо 
ти рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут,  
</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; 
ребала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и д 
 су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станко 
учју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> < 
а кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су  
м ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дош 
, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> 
н на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком п 
ула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још 
иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Ј 
 потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави 
 ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата 
? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недоста 
 ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p> 
а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велик 
тра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртв 
о што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи 
в односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само х 
ме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швинд 
и.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његов 
начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у п 
е тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мо 
иже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!< 
то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како 
т на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се с 
ије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако пот 
прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља кап 
о људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек 
прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер 
 јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, пр 
е извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог 
ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свасти 
ећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p> 
p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Т 
реја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове  
S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или  
љска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је  
дчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим по 
 на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, как 
 по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу дв 
 <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зар 
ја.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликн 
Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као н 
латим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p 
гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је 
<pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно 
 поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти каж 
пе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази  
арени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. —  
 Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама.  
и адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па  
 љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n=" 
е ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — нег 
 дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, 
еширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут 
од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их  
ор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их пр 
мету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим мек 
осподин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велик 
а београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— К 
њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није 
S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обуче 
по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава би 
} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} 
ну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђ 
жати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је  
ћи шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а  
 (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара упра 
ја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја с 
тишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех 
и сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисм 
са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите  
ом лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div>  
 припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преб 
видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у  
 како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</ 
а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако  
ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, 
о да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма 
 ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Ма 
и лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се гр 
и ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мал 
 му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то 
! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала пр 
— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи. 
х: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица  
нуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-дев 
 сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште  
одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па  
} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} К 
 али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нем 
амо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали  
 и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ус 
.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп  
у и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбо 
ива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу  
S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити ли 
з разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш р 
/p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло,  
кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ип 
а дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек 
држати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне д 
 да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија 
ића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је бил 
 господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позв 
пут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се  
грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље 
ођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби  
 подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да 
господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које с 
ину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, ка 
о нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту 
у кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем  
воја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ј 
ошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Как 
верио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате 
, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева  
о и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда  
вари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће б 
Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако д 
ајзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се реш 
, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ ход 
Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто 
 видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру 
 да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о  
 /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет  
ао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на 
 правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди прем 
длог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На 
ија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се 
која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у д 
’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са о 
е Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступа 
 план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, 
 прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а  
им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану 
ачајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледо 
 са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мен 
} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p>  
и љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега ниј 
а дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј јед 
ти моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа  
аправити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родил 
 — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим! 
лац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио тужен 
 он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који 
има, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му о 
а да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, 
е у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним  
 неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и п 
о је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, 
 соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа  
 г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио  
p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, 
ар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример љ 
 хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари т 
 и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак 
је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш па 
 цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну  
учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још н 
ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину 
у забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица 
ити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро д 
ама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очи 
ер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завука 
упругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учин 
n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачун 
 учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред врат 
о да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени 
е оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један арт 
p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључ 
ишта чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна 
, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p 
и књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књ 
даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром 
а не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути  
постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћанск 
ђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено к 
ео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под  
ичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и не 
ате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није  
а Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је п 
он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да 
а су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о  
сор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" / 
сто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у ка 
анимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома бог 
> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка о 
ин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под чел 
па, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао 
дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!< 
— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш 
 гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух саши 
је ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју за 
е, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су 
го свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и  
 музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу 
н.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи п 
иђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} О 
е Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане 
ом крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима ј 
з далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем  
о на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која 
p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у 
, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од  
у реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељуј 
сто кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запре 
ав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректоро 
ач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Ма 
 лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и км 
 неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те  
ја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него до 
 месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није  
виреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да 
ере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне 
ући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је и 
; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе ни 
те под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера уз 
агази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни,  
 пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а  
људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и  
аван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али 
ако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S}  
а гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том 
тави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а  
ш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо 
е очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу 
ке општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела 
 приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела 
, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види  
пио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им доне 
 кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и по 
 подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао 
им!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Ко 
родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p 
абринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи к 
 шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо  
мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све ред 
} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Зати 
 се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет 
у њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S}  
план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му каж 
лева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једн 
виђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија на 
у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело 
е шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже,  
 акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђо 
сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом” 
ћ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вел 
и прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мисли 
помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карт 
 И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>М 
 пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одго 
ју о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранил 
 очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј  
крет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, испо 
т и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје поко 
, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да 
м тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једноврем 
са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах,  
тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга пр 
о стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта 
ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође 
ко да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја један 
ас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе  
ив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у  
"17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, з 
ла би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак н 
е томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи  
приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p> 
н.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека ч 
p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише д 
о музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секре 
ина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагед 
 писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 д 
/p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он к 
ој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо пров 
 што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Ка 
љка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњ 
змишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што 
е једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у нар 
атног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места св 
 и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да  
23" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио ј 
туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад б 
<p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на сво 
ске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино 
обудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То и 
недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без те 
 Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме ж 
инара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли  
што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби 
почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је т 
имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> < 
рија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комши 
регледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси! 
 бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236 
.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на шир 
 све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда  
вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случај 
тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже понов 
 ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, л 
ише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова 
ко.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Т 
 па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, там 
ала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана т 
ао својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p> 
вда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашт 
че:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато 
ако се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља р 
а, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци јед 
Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривен 
лни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећ 
музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S 
спођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме с 
 обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред  
уком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна гл 
меном.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико с 
наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцелариј 
ји је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да с 
Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастик 
ти већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мар 
терао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, оп 
тном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту 
тогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и 
еша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај нач 
 у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заје 
у после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја слу 
лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија 
ревуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале. 
 наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле 
Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је о 
ли за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телегр 
Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама 
S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих  
оше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка- 
тијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посу 
вештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу 
па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави 
е ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затре 
дејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ с 
n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева 
 сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ 
био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један тргов 
је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећ 
е тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђако 
што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чуп 
и све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} М 
 из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар  
каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p 
То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и кос 
несе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом н 
ове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумц 
олим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам н 
икад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Ми 
ромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером,  
 <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар ниј 
ски улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави  
тиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи  
 <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Е 
а главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се  
!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће с 
а прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му до 
 припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао  
 Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио  
капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Нед 
 родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се 
разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи  
ики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа са 
дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је  
личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је роди 
да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како т 
са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву под 
ноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа 
ре не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „ 
а су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља 
д је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у  
у под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прв 
 ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог  
? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! —  
о, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје 
у, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као 
— вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’  
Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не  
>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— И 
је... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче по 
ји пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се  
опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па п 
немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и сла 
ик „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилу 
 написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свасти 
 дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— 
је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му  
овали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та  
ц онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево  
али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу 
вори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на 
бору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се 
p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а ч 
ој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi 
ностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’  
би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О,  
траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није 
придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удо 
ан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад је 
его закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, па 
од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пе 
ри једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће 
челникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обр 
још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Са 
да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи и 
ако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и пис 
ма, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у п 
то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто  
ло, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци. 
} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете к 
S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, ка 
т му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман к 
штине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепн 
е, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погле 
 /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџб 
лија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.< 
тишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мањ 
ао још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:< 
обајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера 
лзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p> 
о!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћут 
ни у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао  
 је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине,  
 Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полица 
ају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ д 
јзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" 
 и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напуни 
инио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би и 
анин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p 
ако му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Ми 
ећ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а 
 се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпо 
ога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе м 
 да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и  
н изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет  
 знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим  
опште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колек 
што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, 
е она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као пос 
ејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, п 
рпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крв 
 самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу св 
у је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музи 
 попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потр 
 завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излаз 
т-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у црк 
евету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи  
<pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је  
и, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речим 
p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара  
бог вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побле 
а после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за  
у у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођ 
веравам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило ш 
гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате р 
 аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један  
дрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>—  
им добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искуп 
Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у  
иче на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеш 
а ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за 
 не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> < 
д једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би н 
 гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред на 
ски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> < 
а ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p> 
 Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Стан 
не прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу нек 
ца прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако ми 
ратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још  
 — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е 
 је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} П 
, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И п 
р је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари ко 
 чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим 
и можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд г 
 под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као 
ете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни  
а нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — по 
бу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и 
е, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на је 
м!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се 
е нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> 
нска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или ма 
ше троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи н 
Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори сме 
е његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смет 
та ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није 
ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састане 
, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу соб 
а се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која нос 
т, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је сло 
.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> < 
и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао 
/p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење 
 би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња 
>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што ши 
дници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних 
 је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда 
а плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем од 
ма разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру  
ада се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарен 
а акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и дев 
о упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n=" 
али, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55 
</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, о 
и дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што сл 
ризнати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче 
 самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја к 
ише од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> 
ихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а  
ош једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућ 
се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиа 
ољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и њег 
 и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други 
није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби  
 и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „д 
а Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су так 
а је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Л 
случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедб 
ор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb  
или.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине!  
свим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! —  
о село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од л 
сац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао д 
у племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у 
е да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко  
е се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата учен 
ици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p 
 И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло т 
 одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то 
награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа  
S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао чов 
сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек и 
рује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S}  
b n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе гос 
прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора 
ли учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господи 
естрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Пот 
ти.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Повер 
д кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело  
он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „ 
ршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знањ 
еби, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, уј 
жи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештица 
ође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену це 
о шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зар 
ог приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{ 
е рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> 
олео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се ду 
о дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим,  
е врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика  
и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиљ 
ја.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде д 
 опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> < 
ло! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Го 
 је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у суд 
рже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата  
раво, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да 
 у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на  
потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само бата 
кџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се 
плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не 
о дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити јо 
селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две по 
То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је од 
 наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје 
ружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то ко 
кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио 
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</ 
есу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им из 
естру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима  
јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и т 
о мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} 
соје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p> 
! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето та 
е изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли 
p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господи 
ојој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тет 
 мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много ран 
е познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за 
у, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} До 
моубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах 
, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га  
ике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за  
адоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко у 
овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаес 
л’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и  
 <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво 
а и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симо 
/> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се в 
 проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ов 
се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цед 
хта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљ 
ке нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме 
 би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме  
ију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи 
да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, мо 
нове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потр 
устили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге со 
 формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то не 
 се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила јед 
су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — у 
а.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је пр 
предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте ре 
на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе 
о!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>О 
тале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ траж 
рата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само 
се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и 
е — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p 
, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не мога 
ез прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читањ 
 онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с  
вао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново  
војом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају кос 
сара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја< 
свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Боле 
едно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето,  
дозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ по 
ђица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, к 
р тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То м 
две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову ст 
и излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки  
бу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је С 
уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Си 
S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но 
 ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и  
ао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље  
ардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних з 
сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија,  
 које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако  
 дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h 
 питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од 
шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек сам 
, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем 
оћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, п 
р и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако  
 „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не  
 „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не  
 кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <p 
што учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, 
>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, чет 
 Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, 
манчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз  
да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света 
ни госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>На 
мет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу 
.{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на  
 купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па,  
и ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви 
свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наст 
на по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде такво 
да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а 
ије била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза 
народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година 
такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и б 
, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S 
ад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као ма 
Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S}  
и, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Ка 
то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров о 
, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата в 
И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни ј 
аст.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гла 
 неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло при 
кама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се сваст 
овеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а 
се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа св 
е нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’  
Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наста 
рође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Н 
>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински  
зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стој 
рм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и в 
исар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам 
десет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</ 
 је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи са 
брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључа 
ину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да ка 
, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да  
робљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у г 
оче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</ 
ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка. 
смом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црн 
не на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глав 
теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на  
ести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чок 
насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да гос 
им нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошл 
а страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови 
 Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> < 
себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и д 
оју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то нека 
 Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачи 
згубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не  
и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд п 
 додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, 
ем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени ј 
урио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено 
 на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и из 
нџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било  
иму на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прел 
овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или  
>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово 
један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго 
е дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и доса 
отребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева  
 са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући,  
 са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума 
а са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви  
се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви прист 
га а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па от 
зјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — 
ућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражим 
ктикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо д 
ам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца,  
{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја  
дан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и  
емој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он наш 
и као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох 
 — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да м 
> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не 
бајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А 
 да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за 
ати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p>  
е лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи 
, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па кол 
 кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, нег 
ојом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегл 
о, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми н 
ам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чуј 
га ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био  
.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директ 
одаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, 
од „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад так 
е те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и 
ије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице и 
ате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удеси 
лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Са 
монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, м 
 краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се,  
 тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у проце 
ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла  
{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку 
 говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Б 
а детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад  
ећ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако  
 их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у м 
 дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговин 
ју и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противреч 
 врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, о 
сак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> 
 <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола сел 
друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје 
а, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, н 
разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ј 
 али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у рече 
раги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, 
 <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мен 
— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник 
обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара на 
цији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад поглед 
и ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде  
ознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшил 
тан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се  
на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће 
е у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, је 
не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— 
ејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала н 
.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" 
 ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, сам 
е ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— 
</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па  
p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам каже 
ма теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет н 
то, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити  
донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кме 
отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поч 
рса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да  
 гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или м 
 разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па п 
?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Си 
Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и ре 
ти.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p 
да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и ов 
он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава т 
 рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како  
шике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роск 
препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вр 
 их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — в 
ерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опро 
ете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукл 
требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило 
а завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тад 
 Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и  
ead>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову гл 
 <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно 
и ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућо 
 што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су  
, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а  
ногим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издр 
глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131 
ој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф  
 мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија,  
 извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при то 
 прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима од 
" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави 
Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљ 
, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и 
чних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је тако 
 пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест 
ог продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са  
 удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ниш 
оље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много с 
куња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и на 
и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни 
ја сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега дв 
ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, в 
одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису на 
љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сест 
во.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за је 
о.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као шт 
>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" 
ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p> 
 вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом,  
ш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљива 
 да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месе 
епрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана пок 
о привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је 
несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...< 
жила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих 
Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p> 
 Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— П 
А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна по 
 се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> 
} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са 
јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали п 
а примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вешт 
тричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са г 
иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случај 
е су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хо 
вари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас 
двојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за 
ници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција 
ужење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе 
рманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојк 
 да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник 
кашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо  
о и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајк 
исаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, госп 
ј треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће п 
ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и 
мо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не  
еди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим муж 
Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону 
оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неб 
оноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ 
ј седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка  
" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је  
 краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговор 
азао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није  
 рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио  
дварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А  
 овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јаг 
 четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>П 
си!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да од 
и, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни пред 
г ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео доб 
из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров 
 а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И м 
ви поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита  
ове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза  
ења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, чове 
 то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, нес 
га реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисав 
ао кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондук 
е сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристад 
 се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добр 
 прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а о 
агодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички ил 
купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди в 
 поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али  
чајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ак 
ога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота тр 
ћете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, 
што да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман по 
 једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ  
 то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спа 
спа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — в 
— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је 
рају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све смет 
 у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без  
 жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из про 
чини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекин 
ме своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а н 
 избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учи 
удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и у 
 један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задово 
м кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да 
рећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S}  
ан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар поз 
м именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична  
азбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја 
.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у к 
евљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљин 
том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета з 
i>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога рома 
е иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p> 
едај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик! 
 кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колик 
дине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе го 
кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја мор 
ишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели кап 
оца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учи 
 Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је истор 
 тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, ов 
у, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори  
о и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника 
ласу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим по 
чин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што 
м и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} 
шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љуб 
артама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи  
својено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради кој 
као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Ка 
 на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене  
ђени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове 
не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још о 
идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за 
грешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелеп 
их, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и 
главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцелари 
е редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана. 
 изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у  
 жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се ди 
омисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет ни 
оспа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Нек 
те ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Мил 
 могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било л 
воту осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако 
ико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је т 
азбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, пого 
зад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — 
е он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</ 
и кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе 
орног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пр 
то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже,  
 ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="11 
ски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзин 
о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљд 
<p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О 
 по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и т 
еп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и д 
 да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— И 
фани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невољ 
— не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p 
ти, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину,  
бља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није зна 
карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p 
/p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p 
 мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p> 
да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад  
”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Мол 
ку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему. 
а. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p> 
лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила д 
и мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи 
/> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године слу 
 би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb 
катска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћ 
ју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо с 
еса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе,  
</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта 
ео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Ма 
октору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сва 
ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад  
ру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори п 
падија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао н 
, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у се 
средном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један чове 
 те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би  
ето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од 
а под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас от 
на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице 
роз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмет 
ствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и  
и, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече 
вори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако  
емо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p> 
 селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао 
р невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете уч 
ма јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, раз 
Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међу 
господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S}  
! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до ка 
!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>—  
 прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се н 
м речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља 
и љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави 
је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, у 
в се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник ле 
Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и с 
оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам  
г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпо 
ну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћнико 
ећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, 
 за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се врат 
ју.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатр 
а и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уост 
ика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луко 
пуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже 
било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на ја 
а са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ан 
ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невино 
тлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљ 
, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску прип 
ед дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра пед 
ете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о  
о да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише о 
хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, 
, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} И 
ишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње  
p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да д 
е да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изи 
ео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крст 
е трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи 
 и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Сл 
и госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој!  
ги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре мол 
о — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке субот 
тана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! —  
 равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћ 
е ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако  
рите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара по 
слите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — О 
а, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јо 
и где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, 
говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам,  
, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од 
и отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> 
 случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би в 
<p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Т 
ка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао 
ру који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одма 
нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погл 
њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрин 
ета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та ј 
и треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p> 
ијатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ниш 
никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама 
г ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Ад 
 јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако  
} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понес 
 „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, 
ина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет,  
а сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291 
на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви доса 
на повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ниш 
ужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно п 
и сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S}  
или свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује ш 
ра забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара  
поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што  
ТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћат 
деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојак 
сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone u 
ја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш он 
> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div typ 
и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој  
ом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, к 
 — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан 
о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење  
 десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толик 
 и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орн 
ба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он ст 
ад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и д 
реплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те  
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник. 
ead> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уорта 
оли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими јед 
индерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући 
или, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинс 
ла умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То  
је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од 
> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али с 
женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово п 
ло и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину С 
Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата 
за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све д 
и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој н 
бирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао сво 
ни која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му  
 да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није ко 
нограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне марам 
та као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете  
 па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S 
ијатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не ис 
 суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало 
 ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Нек 
и на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и св 
вима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе 
, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у к 
и и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан  
после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао 
 <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар пр 
и свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о 
ме.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа  
ко готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог је 
бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној п 
 затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— 
.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капе 
ости и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког  
 није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне ко 
а своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео 
кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш му 
јана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очи 
 и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.< 
ста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ ч 
би име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и ц 
врди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку ш 
ма да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милево 
едељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попу 
 је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души  
 ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута 
е велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџија 
суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" 
ринову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције 
с је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући 
 по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Сед 
ле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у  
ри водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати 
 већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно ј 
„Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2 
ге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S 
ће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погоди 
ће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да б 
нова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конфере 
сет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би 
ЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима 
дну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте с 
е доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="12 
ачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођо 
, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до  
стати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић 
 је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуња 
а романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након 
најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Нај 
олико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да и 
чунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћани 
у, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели  
рал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док  
, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не 
нувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, 
че да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфи 
бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини 
е краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> 
па-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад 
читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић 
вега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала  
<p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што  
ли одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је би 
нференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло  
го плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког разм 
 поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега. 
} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено  
<p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> < 
ха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до нед 
p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А м 
и Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па 
ете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</ 
објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује сво 
дноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије,  
а Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глав 
вно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па  
то, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и к 
прави глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок мен 
е може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p 
овери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа д 
Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има  
/head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и  
га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, 
 неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, ко 
но свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душм 
, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуште 
и у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јероти 
аходче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак пре 
у.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке не 
о дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div  
тави.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, ка 
ом звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим  
утим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је  
p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и  
управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара н 
господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n=" 
седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фи 
уме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми 
он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се н 
м.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену де 
н благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> < 
ан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје 
 тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао пр 
сак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од  
ј с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома 
а боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на  
, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљк 
м Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи том 
<p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла 
 пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим  
живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанст 
ански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал чо 
т човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је и 
59" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S 
ош је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује  
ва.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да  
атну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ 
ење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми г 
друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може би 
ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој  
емике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа  
га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете дав 
си порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два ако 
} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, госпо 
ора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда не 
на врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не н 
ица, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грл 
ли па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох 
сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, 
рете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплат 
 сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје К 
 и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p>  
ђа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p 
ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића 
е једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видет 
 фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.< 
ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не 
а неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћен 
 — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се о 
{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати так 
<p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и  
то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „о 
Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми напи 
јпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасви 
ри он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам д 
сет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и х 
поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на ј 
пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapt 
олико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете  
а-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита  
 дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а  
дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — с 
како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже 
нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једа 
нталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То 
 где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежу 
етку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час  
 вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све  
е питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полеми 
> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зуби 
вници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са  
м се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, км 
службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то  
су ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџи 
д тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба по 
а три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му  
<p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се  
 до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција. 
 та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприл 
едељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшик 
тле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне 
нску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, г 
ледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, 
грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Гра 
) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, 
 око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази,  
ра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.< 
објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <p 
проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након ме 
шта, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати 
чекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састад 
тра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, по 
толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!< 
ан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла  
 <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>—  
од у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, а 
, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га траж 
или под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је пол 
ељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа.. 
воме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад ни 
ве полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин 
то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — 
и, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су 
S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице,  
па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, оте 
писао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе! 
о што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са  
виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде 
де доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора  
} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими 
нференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да 
још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спази 
и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној но 
 продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ов 
ter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које  
ter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p 
ter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> 
ter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак с 
ter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која н 
ter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суд 
ter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља 
ter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељк 
ter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Т 
ираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он 
исар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат  
ба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p 
ити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димит 
и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта к 
„тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „н 
без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек  
зад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, п 
грали <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је 
 се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док 
ога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо жи 
p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и 
 оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репута 
их могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад 
 због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстрат 
ter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза 
 сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је не 
ак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „прис 
 шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај ба 
уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „ 
Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> 
едница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвоје 
фу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем тра 
сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би,  
родавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може 
ter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотич 
сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче гла 
д би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног про 
купила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са  
 опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, 
узике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајде 
ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тон 
 прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што  
та само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</ 
правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један 
ча. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена ка 
во и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из со 
води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемп 
лека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки 
} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође 
S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па  
ло његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и 
или су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је  
е!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова 
го је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а са 
 и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам наста 
а низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Б 
е постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно  
по живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га п 
старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и нами 
ије могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја 
ошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у д 
не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! —  
 колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датум 
ила реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође го 
јим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распоре 
га прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у  
очијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици 
ла тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста сам 
 у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете,  
о да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то с 
к који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и 
ог реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога дру 
добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па 
 састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једа 
га ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те к 
зара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да кр 
хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две 
век у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек,  
него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после 
трнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је зака 
ине баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло  
 отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дет 
је надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фи 
а шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, 
четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачу 
ако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита 
а, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта  
и по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параг 
 аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — к 
о.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа  
</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „прис 
тави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запр 
погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дв 
е, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаме 
је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново  
к, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. 
ишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још ле 
 „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десил 
штини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А п 
оспођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пу 
и пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крај 
атски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека 
и сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако? 
ам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га 
у који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три 
зад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Доша 
ор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица п 
оше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бо 
им сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на ул 
 и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре де 
ане су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких ко 
је, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плот 
на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p 
Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа  
 ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла п 
3" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што 
ати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! 
ме целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћ 
ме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говори 
ок су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није 
коше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац 
његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па  
кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељск 
ледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене п 
и кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То 
но је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран  
поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест ср 
</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш тол 
ше него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест м 
p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p> 
тало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана д 
 Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капет 
ек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, шт 
та, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као осло 
вно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено 
pter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која ни 
id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота  
ter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који 
Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родит 
но проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико бољ 
еби који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и је 
ку да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чуднов 
 па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p> 
ељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав 
.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као бори 
а оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Пи 
лагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнак 
 да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без о 
ом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гу 
 <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога 
омоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најж 
сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало  
ичине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је мла 
ги пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И та 
што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар де 
 а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, 
о не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом,  
ша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>—  
{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а  
акву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а 
и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћв 
теља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао д 
њу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге  
ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен. 
спа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те ка 
елепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка з 
а, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би ов 
ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах 
 невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та по 
ла.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ ва 
граду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће д 
епе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” прест 
у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код њ 
к покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив мо 
којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у 
а очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се од 
угачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате 
астави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразло 
му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога п 
p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш д 
или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ам 
, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен  
 не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџиј 
— окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!< 
— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно сас 
ред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски 
лицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би 
не грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изреч 
е био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и  
ав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше пов 
 као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања уч 
своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио,  
 Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, к 
ра мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> де 
вој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата,  
римити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу у 
 овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и пис 
сило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! —  
 Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која  
лу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у < 
тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лек 
але су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би с 
ут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од в 
Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> < 
/div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage" 
/div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинс 
аже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а 
запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужас 
весно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном п 
ошћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно свет 
и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошло 
адојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на 
х је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разб 
на питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p>  
ога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком с 
мо још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</ 
љева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе  
 али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро 
свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант 
сет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у деве 
а свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет 
— али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да 
ама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцел 
ам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био 
 ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати 
лбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплет 
мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је 
па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и 
вата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја 
цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што 
то ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица  
ство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Р 
="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ро 
е кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо  
богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Неде 
аза брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први ср 
тав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p>  
д вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госп 
шио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркв 
 сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> 
 динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати ка 
о десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе ј 
 само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Не 
јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, те 
и у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, о 
узе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца,  
ет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала к 
 сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" / 
ли кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да  
и да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила 
које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест ме 
 Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну у 
арантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израч 
еца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда 
је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а г 
аховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани 
 да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макн 
о пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле гово 
 довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми дон 
управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— 
ter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недељ 
 сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо и 
 њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само пра 
 крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> < 
А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми чита 
о да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго  
 стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рик 
ити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па по 
не језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Н 
S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назо 
 догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама с 
свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлог 
ави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један ин 
 и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе трен 
рао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Б 
 па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни 
арства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не м 
, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p>  
 да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те 
огу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно з 
деницу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумр 
 сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио б 
аље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном да 
а вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један ли 
ници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само ш 
 умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад с 
очито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете л 
крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то гов 
 разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакл 
ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако 
<pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на 
 прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и пуб 
рдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; пог 
ва</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа  
чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта  
е пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам 
аластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко  
врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију 
у.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Б 
ут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Н 
о спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било  
го него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она 
е где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта 
 општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те 
цнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, с 
логу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем 
у, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодни 
ћи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш 
их извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је  
 — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} З 
 опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Авр 
поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко н 
.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> 
ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да 
ој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше ве 
а се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми  
а и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се 
 дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну др 
его да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву с 
а се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више 
> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио д 
у се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, в 
да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљен 
 и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка  
 ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла б 
актикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикан 
, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — уз 
оспођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност с 
 реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако н 
p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јес 
Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малоч 
 мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније 
боте би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кириј 
 суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет д 
ка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p> 
p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да пл 
ће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој  
/p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај 
це, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнс 
је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за соб 
ара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантов 
. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони 
е просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? —  
 на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца г 
х хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво гла 
Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе  
ко ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми же 
дисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто 
а његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој же 
Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по трид 
ер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам  
паде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p 
вши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находч 
, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у за 
ео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>У 
 већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, ут 
занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пр 
ћи материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све ј 
— Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш. 
"271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? —  
разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p 
.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде  
сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учит 
/p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младала 
— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је је 
осле подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је пита 
држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Про 
о плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скром 
азговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји 
, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, з 
не звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> < 
са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се м 
била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло об 
истаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p> 
каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћан 
</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.< 
ли, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о 
ја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да 
итање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{ 
ара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него л 
: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме  
 је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ,  
д му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не зна 
 Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи матер 
новато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} Н 
мане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста ве 
ивот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна 
елепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше 
аква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка. 
 и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног ч 
е савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он 
породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се  
и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа М 
 штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића 
 <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— З 
дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да на 
нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не 
едну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију  
ежио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p 
, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додиј 
ило да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, к 
ка, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа  
име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p 
одне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p>  
p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти д 
е ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само 
комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, д 
ов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.< 
ограму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није з 
било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога м 
а свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, ал 
варицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стиг 
ари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану о 
то би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p>  
едиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p> 
ли у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађ 
ожете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите 
Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му 
ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! 
су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p 
и, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете так 
д си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског н 
ели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на нав 
спа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — из 
а њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, и 
им сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред  
ону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет д 
но платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих во 
д у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије,  
пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне  
9" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар па 
а погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника 
а госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p> 
он има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље  
<p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек 
> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>—  
аветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рач 
о кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} П 
змислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>—  
> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пе 
у реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дет 
"268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати 
. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би тре 
 морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад в 
/> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима 
ољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећ 
аставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n= 
уком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остав 
— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остав 
ину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и 
и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе  
 ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предл 
е упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једно 
p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p 
кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју  
смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е 
ли да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, 
и, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју 
ад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао 
иш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро 
овато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо 
а на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма  
ји пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на  
у бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</ 
 откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нис 
о ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ н 
 госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ам 
недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још  
 чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Си 
tone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-М 
„Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се л 
ата Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћа 
ржите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— 
ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће 
је се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и при 
ог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова  
мности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут 
 пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па 
ковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану ц 
e"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗ 
лава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА 
само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред о 
з икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p> 
 се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви  
обила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на з 
о то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, п 
о:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдаш 
у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопш 
, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија од 
леде.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима  
вест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго н 
од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим 
 и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли  
сао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а  
ака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање  
општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио 
} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо,  
/p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се 
ене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>—  
е продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А ш 
ани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> < 
 вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд 
нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћат 
ква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се  
је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у 
н и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање  
</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, 
p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у  
мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — о 
 последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је 
и своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу само 
p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p>  
ка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чује 
га романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десе 
тета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те б 
е, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — уч 
 милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће  
ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођ 
нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада ва 
ше, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад с 
 поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p 
осподина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај то 
а пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље!  
ву и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се на 
адоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од 
нацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз  
 дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ з 
е из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А ко 
 човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на 
био, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на поло 
дбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му. 
 дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадн 
дисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров,  
 сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена? 
џији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p>  
оји начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Та 
угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће  
сти једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може  
> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад од 
 ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</ 
чна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! —  
им — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђав 
ди рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га одн 
данпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шт 
.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми 
Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим д 
друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа 
вукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} То 
и, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред оглед 
ку радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невин 
идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Р 
ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првип 
275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ћ 
 пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрад 
, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и с 
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</hea 
ете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим н 
ље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Њего 
 страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпо 
а стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може  
 већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике р 
јка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препућ 
днети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нис 
једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сим 
:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачн 
 Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а леп 
и не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и п 
 носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу ча 
авна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе 
 продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, 
давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћу 
ар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онд 
олила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битан 
овно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је  
за мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој же 
ише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бит 
амо да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корп 
S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је та 
је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме! 
станак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после крену 
и остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крма 
јасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само 
тера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице м 
ељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претс 
начи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а те 
чи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и п 
о, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Бос 
е с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или мо 
кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима  
 постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његов 
р. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут п 
чајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој жен 
 <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере к 
 поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију. 
ћи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> < 
.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и км 
 јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p 
чити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке 
— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb 
уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са 
авна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" />  
ри Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону т 
з поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављ 
— да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата по 
вља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођ 
не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вра 
з цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа 
мити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељко 
ђе ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка,  
 <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и  
 Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како  
 боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено. 
 музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао сво 
Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно усп 
појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то св 
ријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими. 
росу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад  
.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљ 
ца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позо 
огласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као пит 
/p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> 
а битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p> 
ц, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бив 
{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још стра 
лза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ  
{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу го 
засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака ко 
 се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ниш 
 сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>С 
 леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су и 
S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица де 
S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да г 
е пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету,  
 бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се  
срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жениц 
се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави  
иста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} 
 отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p 
ло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, 
езујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и распо 
а Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете? 
 неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је у 
едати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут 
 гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта виш 
 мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара 
не ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели пис 
је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у 
 друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој р 
„Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад 
војим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређуј 
нику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао ј 
а.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дув 
дина и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p 
е задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има с 
па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанк 
кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута д 
и:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, 
ек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предла 
а чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доц 
} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају  
ојим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и 
е један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се пој 
едан!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста 
ло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слуш 
жић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да 
к одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жанда 
јима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других кој 
ш и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, д 
бав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љу 
а се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за  
државајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ  
, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике 
да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још д 
под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође  
ажили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све з 
во дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.< 
има према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом који 
госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то 
уо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимуна 
 а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага  
лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да иза 
них идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима превар 
 Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како ј 
вани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек кој 
г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим г 
p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p> 
су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и  
 ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што памет 
p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе  
друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за 
ни која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S}  
акона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — 
пуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па он 
, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром 
је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет от 
 је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мисли 
им — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> < 
лза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно 
е селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, ч 
у, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друшт 
> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек 
ченик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео 
као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Неде 
ксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојен 
 заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго 
и му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не 
 овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дет 
јка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајт 
бећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, н 
е врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публиц 
да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А 
тар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја в 
к и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци,  
то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друш 
госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво 
ише за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, дец 
спођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да  
S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво тр 
лицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио 
ав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за 
е, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе  
ну, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред в 
ит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p 
 се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпр 
ана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.< 
> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се ни 
као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене 
 промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да прошируј 
гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа 
м он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му д 
д је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да  
 дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао ж 
пругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу 
5.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати 
одину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље разм 
днако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, 
луђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље 
један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље  
ор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пут 
 расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера ум 
...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући 
 се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке л 
{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна иде 
идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, 
и и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapt 
опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, к 
е сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је 
енију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би  
гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио  
и такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и з 
се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и 
о десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се 
те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће,  
, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође с 
из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка  
 ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе ње 
пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије. 
сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да 
вам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да  
нај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми  
ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да по 
у по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или поме 
можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да вид 
утао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти м 
 седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настави 
графи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мац 
валио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, у 
>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа,  
о носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет за 
икнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам о 
икну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ б 
и поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разв 
те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као к 
довима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома по 
 па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</ 
Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да  
 момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријат 
хваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је б 
с готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфс 
сто да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> 
љи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрп 
, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </ 
ли капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше н 
p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb  
ахну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прош 
ски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Каж 
у пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S}  
исли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</ 
.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиља 
неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте к 
дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто п 
 ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се т 
екну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весел 
 што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p 
у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој 
— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; з 
p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу боле 
то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" 
ао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлаж 
у позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p> 
је и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће  
косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом 
 својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је  
овек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги водениц 
товог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син  
оспа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, 
ко ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} По 
еда благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало п 
рилике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знат 
ене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати 
Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто про 
олу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто пр 
, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са п 
>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интриг 
ј кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет  
тина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Паји 
етио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома 
, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испра 
је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и 
о овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господи 
.</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ уз 
тролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обе 
 и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна  
 четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p 
„Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта с 
на:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Јед 
ар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала са 
ара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слуша 
— брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке субот 
 сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се 
ете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога 
одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе да 
 — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — згра 
 хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, 
 хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више  
са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што  
вања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.6 
плаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 16 
ања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S}  
ко нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p>  
 вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако т 
ића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржава 
женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање 
инара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестр 
о није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жен 
знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесе 
а тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и к 
<p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парни 
колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Мил 
ам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> 
огу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар  
ете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, 
ју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно 
р да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за с 
т одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пол 
после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђ 
данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те с 
 је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала 
 ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете  
у да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с т 
а.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође 
ења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>Н 
амо зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазниц 
вати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у  
 Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је  
<p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад 
p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— П 
у, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћат 
кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем,  
дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>—  
, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, ка 
> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још ј 
 А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче км 
е је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим два 
ј у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разгов 
ечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.< 
Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно  
глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p 
и:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца саж 
 Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољ 
летеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, 
нуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у 
од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их  
ог лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу  
ервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким но 
розор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госп 
м, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити  
 те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао нап 
је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оста 
едан сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.< 
госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова  
итивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, 
се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али  
нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој  
е своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа  
днога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу,  
у, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо 
 се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете нека 
 пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову 
} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{ 
ду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Беог 
="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је  
тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразо 
у и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, и 
хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само  
чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> 
чиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> 
 „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у том 
господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по г 
скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које ниј 
се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општин 
н узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантлич 
 танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза. 
да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво т 
 забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно 
но.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, 
у свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и  
 Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у м 
д локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за  
хтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, 
је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хо 
еље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, 
ановимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље 
 па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам  
ако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима,  
благодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа 
 трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове п 
брота Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рек 
П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за са 
 Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога поро 
ијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај пу 
 и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чук 
видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да с 
да кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узв 
 му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управни 
.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и нак 
и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио 
то и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила  
адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а 
зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебив 
, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до  
ти пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p 
 Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису 
је са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно А 
у као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разил 
сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Две 
врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кр 
јављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш 
и за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи 
пеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, за 
/p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљ 
и, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази и 
, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува д 
еби једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су  
, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неи 
ребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фи 
ва воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" / 
еним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} О 
ца све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, 
 се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једн 
 ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној 
од народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p 
 Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за 
17" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред мој 
мела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, 
> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— При 
ог тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!” 
мицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама 
ка дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је со 
 Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се 
вим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало з 
, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и с 
мисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем. 
/> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на  
 Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не б 
онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из на 
 па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е 
p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усв 
 посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље  
 та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да ни 
 пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће у 
, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли  
а бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће на 
ио толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати 
да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет д 
ом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко де 
такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају 
доследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. ко 
ељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут 
а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не м 
 са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адв 
p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Го 
, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу 
пничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов д 
картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење 
 погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене  
 врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева 
подин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа ме 
редим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — 
а, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати са 
кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотског 
ова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим чит 
де сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у 
 смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја в 
 ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија ч 
ружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела 
} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога т 
то, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који г 
 дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p 
 госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разум 
 млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са по 
па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад јо 
p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска речен 
— Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Бо 
ро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа 
а, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се ок 
а Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, 
 кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем  
: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па сл 
релепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се про 
ма, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би м 
ад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге 
граф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јес 
оја су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гл 
н немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсо 
нао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па д 
им кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на стан 
бливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без кор 
 платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> 
нутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> < 
радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пош 
сује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један дру 
велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} 
најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је жив 
{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе н 
 грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p 
је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У мех 
оља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не в 
 службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се п 
е волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која ј 
стала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђ 
 Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао  
 тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, л 
ију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасв 
, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима  
решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p> 
 га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, бр 
ред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а 
пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бранић 
и, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p 
би размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда 
 добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>—  
ајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне с 
мојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам,  
ем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако 
ога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а 
вога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и н 
гао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бек 
и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол. 
у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено о 
а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="2 
од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак и 
 се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и  
ет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па  
ме радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му  
ба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте м 
 су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да з 
 ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара в 
p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— 
{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене об 
ади прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, к 
ационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде  
смеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане би 
оје јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крш 
ву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се д 
ао да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата 
мртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До  
в случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга обја 
писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очај 
право формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данаш 
н, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна 
 у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила 
 да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми оп 
те уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што са 
нки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пош 
ју децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједан 
 се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако 
, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ му 
еш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло р 
чком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима 
латком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева 
т и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара д 
ла мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке,  
умац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па  
ста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу 
ру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено шир 
а иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље 
а гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се  
 се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно см 
пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> пе 
а на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а  
се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа 
извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само 
квој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе,  
 чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога каме 
тати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности нада 
у одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb  
латићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ д 
<p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете!  
умадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома с 
а брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, з 
хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико д 
у што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја  
, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то о 
ле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и  
дговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, 
а и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима 
ђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељани 
а да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева н 
Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако 
 да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, ко 
ње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замисл 
ње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — у 
п.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> < 
пи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p> 
рте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што 
кав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи 
а да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и 
 могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>—  
због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — п 
противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих в 
о — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n=" 
размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дот 
е, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево да 
људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n= 
.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме та 
исати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми пла 
 да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>—  
и да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Раз 
сала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлит 
ори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, 
</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћ 
 љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, х 
 мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</ 
таре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дван 
 ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, 
у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се с 
 што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и 
а...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и  
стици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта  
и вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог 
ене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окре 
 разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="20 
има клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања —  
шљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> < 
евету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p>  
те госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p 
дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мис 
зивао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући  
 дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена в 
рећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је 
ио узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у м 
 сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ј 
се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се 
ији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме  
ав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p>  
 <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио 
че:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> 
чај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завр 
ђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај л 
ели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је л 
ојега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник 
огу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда  
 како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и 
p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ев 
жи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину ли 
и рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда сед 
 даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p> 
 ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви 
а-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најб 
га да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели прод 
ије проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље ко 
м.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу. 
зговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — 
а сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест г 
 <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Б 
 су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репута 
рстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разго 
ла као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Др 
га се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија  
у и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претури 
ме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте ја 
S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна  
о, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и нас 
} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све 
ажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и по 
ма публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с 
 мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па остави 
ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати  
евоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив,  
рушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врл 
д виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, ис 
>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изво 
сти.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а 
мисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n= 
тарац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардероб 
поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде  
 рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма. 
т збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са  
азове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће  
ова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор ко 
е, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="3 
а.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешт 
ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесе 
/p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Б 
 судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за ад 
бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава 
ажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој т 
 госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну 
децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у сво 
гао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни је 
о удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, 
 отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе пра 
 је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— К 
та полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе 
 живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш 
м”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе јед 
те.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва 
</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршен 
ВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада де 
ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>—  
ину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све 
од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су д 
тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећ 
родио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter"  
ог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та с 
 сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мал 
кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важ 
 их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједа 
могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p> 
 увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај 
ојој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест 
варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не ос 
у број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> 
дице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, и 
рке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника,  
, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим нев 
евет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг  
понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попово 
дим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги нем 
улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је пот 
.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се пог 
ић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било  
шло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако 
о пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста  
ође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јул 
 може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој 
ет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остан 
 не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да з 
мојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p> 
ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и  
ањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био  
је увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа 
 моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешћ 
еце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увред 
би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгле 
како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се зглед 
не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте с 
н пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је  
ажи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може 
ам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојо 
/p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у се 
 је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се н 
у госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је уп 
дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за 
демо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор 
.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божј 
 <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање: 
... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да  
у је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намиг 
 вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном  
егла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет 
иблиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, кој 
Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, 
а о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p> 
рија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разум 
примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагеди 
ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, 
и.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господин 
ом крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити  
 <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу некол 
ишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне  
и речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима 
му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека с 
и да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} 
ако „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога  
а је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахи 
pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси с 
</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда 
а ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ 
 и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чок 
/p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, 
јити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, 
т породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! 
није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп 
/p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку 
ного се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па н 
ју обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у ру 
те.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћ 
нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трго 
 хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле ви 
ло да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> 
е родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n=" 
 <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, ко 
с све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста ш 
ове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</ 
тинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба л 
о одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји  
ије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које 
ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на сел 
/p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш с 
 оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је са 
знаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у к 
да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао до 
ли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сва 
 предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име 
 него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, мн 
, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због 
и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива м 
 дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте б 
еч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ п 
тегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту и 
p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је по 
ерација нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта 
воје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то д 
 масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пут 
о је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви  
 изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да с 
ор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" 
м, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није г 
оме где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> < 
 тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крил 
/p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуш 
адифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џ 
ружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљ 
анџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који по 
те отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та те 
вара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мај 
лави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој 
ја тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочи 
Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан ј 
 казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, п 
бину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуце 
еста.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад  
мених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну 
 без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија  
где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} 
ће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне 
се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радиса 
запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања о 
је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, ра 
м, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође п 
пао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шт 
речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем му 
та, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључен 
 моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у  
е гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конфе 
 даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав  
а опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решават 
 <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на ком 
 чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други зб 
.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као ви 
ли он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра  
е се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене с 
 и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинам 
ете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљ 
а.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.< 
родиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кре 
љка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа  
је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дош 
ва, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n 
нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и 
дложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свеш 
 и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226"  
зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па 
 дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, а 
ни личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и т 
њена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам 
а рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је д 
ла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ев 
Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже гл 
ако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један н 
е на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — 
натих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на 
ш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то 
 под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а  
.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p 
а то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева п 
ди још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће пу 
но смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>То 
е би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аман 
<p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски. 
еров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре 
 бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</ 
:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја 
свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да нема 
а?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> 
дницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књ 
 он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међути 
 а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад пос 
е, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома 
е Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по 
, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па  
у ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуг 
 да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сир 
ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Ани 
а саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на су 
/p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици м 
ок су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се при 
м комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудн 
и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у к 
а крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је л 
пет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и 
леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искр 
ге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број члано 
ли лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима де 
не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одб 
два дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин 
воје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је препис 
рим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поје 
 мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао  
огло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје сврш 
 преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да  
ет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли  
 сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љу 
и немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита 
био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су с 
 нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели 
алдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</ 
рмеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S}  
да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену п 
а онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне у 
ртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S}  
А</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених ру 
="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том 
се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео  
не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легл 
ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одр 
араграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онд 
 сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседник 
ра вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из 
и скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке,  
Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све ви 
и моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S}  
пе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то 
у и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према ма 
сно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај пр 
срећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да с 
плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изн 
 нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мал 
>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду,  
а тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одла 
боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а  
цну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, о 
рити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп опр 
 ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не  
и свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се 
и пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно  
својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што 
у број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да  
 својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата 
има док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, 
а је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку водени 
од младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја се 
 је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетак 
е но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>—  
 пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знат 
ити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, к 
<p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n 
ар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо уме 
то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!< 
сор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић  
ваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Ј 
стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удо 
/p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мисл 
.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p 
л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и д 
е недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.< 
 се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пи 
зната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — 
о.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном  
ћи се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јо 
р.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сва 
то, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису  
то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане изда 
Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца  
 полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и п 
Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома бог 
 вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осе 
 нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамн 
ини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па  
 јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна зав 
— тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам о 
 поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на под 
госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледа 
је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упит 
ит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латин 
не запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други  
е с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме с 
елук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно. 
le> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: 
и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, 
и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора д 
цу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне 
Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе д 
вота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче је 
аду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се,  
ја је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да 
некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и пр 
и, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ства 
 — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, по 
али носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> 
весели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно  
мишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се 
и сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} 
те ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, 
да се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули  
љ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два тр 
е ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени ве 
р не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме с 
 налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад 
ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и 
 ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али т 
к министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публи 
анима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишље 
 задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, м 
 Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедиј 
о врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својег 
S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. 
зад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на 
ине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу  
буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас мо 
днако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то криј 
ли:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Ради 
— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> 
 <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он...  
>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у с 
у.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола 
же — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде бери 
ли ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те  
ица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мал 
 Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе 
окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све ш 
и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а д 
 је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде  
нерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> д 
е! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче 
де и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.< 
 и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево 
ио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет се 
ише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе  
ај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те  
и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону  
— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> < 
 Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп —  
 волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хва 
господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>П 
љен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То мог 
рштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</ 
 чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај проз 
, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p 
обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у 
и су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он 
Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266 
рима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на 
главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Ср 
ако за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз ше 
о обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, до 
 и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствар 
видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, 
бира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом 
бијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p>  
аже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или н 
ијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер н 
нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по т 
но ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде  
о није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му ре 
али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете 
ичке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p 
 <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p> 
смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка уз 
се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па с 
ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ 
 очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што п 
оће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник  
чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђа 
њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђ 
о чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођош 
е представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратим 
музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људи 
 не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све би 
ј начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у  
номе проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваш 
ља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општ 
има Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно  
стити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>: 
еме, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} К 
 остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га ј 
 је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>На 
 прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати 
епничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато ш 
и у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером 
ва своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одс 
рича, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука с 
жи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.< 
тво није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпо 
ња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удов 
ош једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара 
дговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?< 
ете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <d 
иде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више д 
умњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја 
убазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као 
а се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телегр 
ој новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо о 
родична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</h 
ког капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапо 
и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, у 
држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> < 
и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и  
жила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад пр 
ара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Г 
мој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као  
ође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји б 
о — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И подне 
а — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стиг 
учно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад. 
о бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то купо 
емо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да з 
иш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти са 
ица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили 
кон мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу  
ало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, по 
на баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, 
/p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам јо 
? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет годи 
оне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и л 
фских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење о 
ему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу. 
ма човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још  
ажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући 
 ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p>  
опа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо приј 
 тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је 
о смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у ме 
ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне 
>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпо 
p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбр 
и о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће го 
ву сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанств 
ога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај с 
.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, ро 
ви, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се каз 
с је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> < 
писан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало 
 пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви 
ше пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори р 
сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са простра 
ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и о 
дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се упра 
1"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше  
 но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши на 
ларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код н 
ога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате,  
 сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу 
 се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати  
м „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт,  
сећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n 
ав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ос 
/head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре 
било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и на 
о мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Мило 
ечи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила м 
ах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, ут 
о што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта  
ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о и 
тички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедер 
препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, о 
у, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману јед 
арошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута ј 
 ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице м 
 се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изго 
ло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда 
ов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође поно 
спођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одис 
а, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретне 
 они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као шт 
за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и б 
те.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чи 
или — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но  
 — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врл 
днем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увуче 
 баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако  
и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тог 
које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима предсе 
мојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удес 
 која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, кој 
ма и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n=" 
 обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упути 
уне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но о 
је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и а 
ах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а  
ао нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар реч 
покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, 
> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова  
е наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жен 
је испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те н 
p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет нао 
 носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе истори 
о да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до саста 
ије остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што 
>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био ј 
р на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на н 
ила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варо 
живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију 
 и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао). 
чна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш 
иротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, у 
кат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, 
омаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стан 
ни позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и  
и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли ча 
д се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут до 
ли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетани 
 може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као  
 може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као  
’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одг 
’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све 
p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је ме 
/p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у дв 
 невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увели 
ксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> < 
рнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине јо 
исанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења д 
шли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласк 
попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p 
а, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај 
едељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики  
имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.< 
>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то 
 па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо 
 писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико д 
њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак. 
тварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дан 
ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од 
ушмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво в 
грам, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру 
тку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је 
господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока 
друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S 
ослове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје ста 
пе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређуј 
посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га мило 
у — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p> 
 То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: 
у алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам рад 
ну другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преоб 
лужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа 
двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жа 
 испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке ј 
ко развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <ti 
љујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, 
дино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензиј 
а је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" 
 позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди  
рамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли  
 сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето 
 је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви 
атвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговар 
е полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам п 
је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Д 
 у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — 
пога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног нач 
 и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?< 
ену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; п 
тила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев 
а она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених обра 
 <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дет 
ила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} И 
 не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш 
} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није  
а Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то ј 
Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете  
ренција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је госп 
Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општин 
мета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије 
о, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>—  
лазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нис 
 воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разго 
израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало 
редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.< 
ико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати 
решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих 
авати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и с 
отегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум,  
абоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана саз 
помен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви с 
сто мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гла 
 type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type 
одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало 
врши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја 
нодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, 
ови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни ч 
исац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, 
најдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабо 
и се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</ 
нпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место  
сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити  
га ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили њ 
рипекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем р 
 допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи н 
и кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механ 
е упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чар 
у, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је т 
 да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у ва 
толу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико  
и је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест,  
ше успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакал 
 И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем 
кужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и к 
оћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га он 
ваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p 
 ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни н 
е или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како 
господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> < 
 погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу х 
.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава. 
релепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепниц 
очи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полете 
 с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кме 
ривуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама м 
илног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли в 
ком попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — 
аузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и глав 
о име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадо 
осао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапу 
да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може 
оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он —  
. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држа 
ог начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће  
скрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! —  
 <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али 
родичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђ 
ву трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме  
живесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" 
под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, 
ет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би 
 грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен,  
у се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар са 
Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али н 
онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред по 
ј је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да  
н, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну був 
да? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, не 
 Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита з 
који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и н 
о, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био 
ти из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у ј 
овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, п 
моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету риб 
умени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свем 
роз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплау 
ке лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно,  
и био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање,  
ма, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запет 
} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, до 
лом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда 
у, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још  
е, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, 
о.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалил 
м него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, 
е, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p> 
узике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на сре 
у, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спрем 
 сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је,  
иће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа 
ојој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке годин 
а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p>  
породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је д 
ку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом. 
тола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта го 
е, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Бо 
 Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице изме 
пустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти  
д врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је,  
а, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много 
и се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти н 
војега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, у 
имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још  
 отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати,  
би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по дру 
на дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јо 
> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени  
ите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Кр 
ри му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сиро 
!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па 
тави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — ре 
удале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав  
 дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, 
} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p> 
ати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџи 
во и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо  
мендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, 
ани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења ц 
е има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака 
ter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешт 
се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова 
учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељ 
разовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право го 
етвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и н 
ази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила г 
 ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција 
а наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши 
јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај 
омилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи н 
/p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми доби 
шено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разг 
ања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико 
и да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћ 
ац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да оста 
 тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Н 
id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је в 
id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или  
а, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да при 
 изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, он 
како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад  
днако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш,  
— додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за они 
оворио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав пр 
ке.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинс 
се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољ 
 Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тргов 
, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она  
једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ  
 речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј 
јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника род 
мо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније  
ум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са је 
ице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било т 
="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на јед 
 глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" 
ке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожа 
ју дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механ 
, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је т 
ио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико годин 
ман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобр 
ке изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Госпо 
е и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она 
акле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама как 
и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да 
годно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да н 
о у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога  
врши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу  
реломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као ст 
, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео ру 
.{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Гос 
 којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, ал 
мро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није 
вених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а д 
искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласн 
о просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скром 
ете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора д 
 потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек 
му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа  
вио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелн 
.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег 
е.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изне 
е довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики  
вољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико и 
аде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидат 
екан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и 
</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о ле 
и дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по сел 
од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гле 
ај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулиј 
на да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад км 
твари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провел 
ра да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он  
п Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што ј 
p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад б 
астави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са 
овољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати с 
ви детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила доса 
рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му ма 
јој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз за 
х, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се 
ега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што нек 
јој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, ан 
ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би  
.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам 
ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ м 
н нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се це 
Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто 
му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи м 
ић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали ку 
ко грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај др 
ње.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при  
>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пи 
том.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под  
је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после годин 
џија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они 
ста за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса 
на.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би траја 
ан, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја 
 према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце. 
ам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и д 
роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом 
десет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, 
им, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном  
n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што  
 речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, м 
сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, 
лим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тај 
а је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног 
лужби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из 
а ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито г 
мицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору ј 
елепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је о 
ели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div 
ница „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>До 
 света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико  
е се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера нећ 
ођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види г 
 али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Си 
, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први м 
г!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је 
госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S 
уботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по ком 
то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите  
ете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта 
ају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити,  
дницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, н 
 Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, пром 
енима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то,  
барених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутин 
тојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди. 
о одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и с 
p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању кар 
ити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свас 
е је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{ 
во, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката 
диљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе 
 Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо  
о капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter 
уљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог 
ства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин С 
вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима и 
етседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p>  
, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p 
/p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је 
, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</ 
јеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те 
ше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако реко 
и догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским и 
дстава поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господ 
/hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Пр 
hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> 
:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p 
} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ет 
атељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме све 
а жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ј 
те и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капе 
 доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признај 
 су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи  
крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумру 
си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај м 
>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> 
 Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој о 
ан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори 
 и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме 
ежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је  
 као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се 
удемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носим 
вила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје предс 
p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си м 
начајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођ 
еда, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загле 
 не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи 
пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док д 
.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као п 
узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „јед 
 два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми п 
 као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се н 
е је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова водениц 
дила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му  
на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="cha 
ји пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовно 
 све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не р 
д збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једв 
ликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, 
 дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмет 
те, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И посл 
 својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очим 
аживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцелари 
етује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и  
Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем п 
е год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завука 
дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је упра 
чи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за кој 
о — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! —  
а.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ б 
госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се пр 
е страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако 
 у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трез 
а наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чл 
по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу сва 
је.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети  
у својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опе 
ле стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око прили 
ла овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у  
и јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p 
мислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Догово 
 добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фић 
ш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, н 
иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан ј 
</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом ч 
 ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — 
вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је 
 ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни кап 
е хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива  
борави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник нек 
детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца он 
ња!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нам 
ркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у пр 
змаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> < 
 него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пр 
афани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и  
зи онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута 
са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аник 
" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ  
а и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са цело 
их дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само дв 
енског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан  
пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад тре 
<pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаест 
е.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), 
вољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p 
е дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тог 
тстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити ра 
ине нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестр 
, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Бос 
м да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланов 
ад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једн 
РИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крш 
но из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног к 
 да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дош 
ом, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове но 
кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женск 
бор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у П 
” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против 
био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столи 
арену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју  
”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сваст 
ет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз в 
ту пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, т 
.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме ј 
ењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао 
сподина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; уте 
мислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад  
га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се 
да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претс 
ке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала св 
им чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> 
, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће 
к да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове ова 
ковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој дав 
и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да г 
ду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, т 
ио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвише 
{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p>  
дох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није  
ту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, как 
це!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку н 
дуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, 
ец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и се 
Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољств 
вора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснив 
 врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај  
а Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој с 
зраде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како 
— ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Н 
<p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док н 
ато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и  
а литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у ово 
и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и 
која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, за 
а резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за де 
ференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита гос 
је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана н 
 што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафе 
 дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — д 
дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређ 
е још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на 
дију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одма 
езник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n 
уштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читав 
; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против че 
ј порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се п 
учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца о 
родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико  
ајковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, сво 
 Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџ 
 запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па так 
а са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жа 
рестравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, к 
одриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпам 
</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете гос 
уну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не см 
> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191"  
знесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде  
 одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n= 
 — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p 
али са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало 
поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то  
 је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тиш 
S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} За 
ет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потпи 
 искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому 
.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово д 
аиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господ 
ти и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче н 
ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један ц 
рак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја 
е.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако ро 
вака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S 
а донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дир 
ај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> 
 пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра та 
косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које 
са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мисл 
ику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у  
агару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрат 
 да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их 
{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуг 
>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изј 
веде реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од к 
ће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли 
>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што  
а позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вр 
екроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па 
ао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказа 
куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосо 
/p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> 
сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— 
ћутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p 
предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најп 
рћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им сви 
> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је отк 
рхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p 
сталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и јед 
 одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те д 
окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је од 
били једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се  
су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи воса 
дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко пи 
 друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња п 
те.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „ц 
 <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва п 
 рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он  
.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах же 
ним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао  
а тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи 
 и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако ниј 
и нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје 
је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крст 
и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> 
а, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико да 
итријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p>  
ead> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, ка 
су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газ 
заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n=" 
е.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — 
те.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да  
 и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том зана 
болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли по 
ачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут к 
е.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш је 
родужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да м 
а је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi 
ну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша... 
ека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док  
ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="c 
е интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му од 
кидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Соб 
стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="cha 
 о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот  
 Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља муз 
 ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали  
ли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, 
јом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стеч 
нову дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p 
p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Ани 
 је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино де 
коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ 
од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ 
ју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога за 
 дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дугова 
у, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма г 
 што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно  
 кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лук 
 — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зи 
илике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплати 
 директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на усн 
дборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким  
ати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</ 
е кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска саве 
ења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања 
о доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може ни 
ој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да  
S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је зак 
ђу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахн 
страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не  
 и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па да 
ође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има  
није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Гос 
S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционар 
анио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде н 
удену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> 
ваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кик 
 пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва д 
 анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> 
овека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада  
ствица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, б 
већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас 
Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S 
А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта  
ана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари прот 
 једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе 
те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери” 
запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио 
нове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опшир 
 кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћ 
новним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовим 
> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много 
аборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продан 
разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до ј 
едва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Км 
е да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета 
 дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену с 
м се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S 
то искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцк 
ика, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу 
ану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише  
ла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера ве 
под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</ 
 у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџи 
та... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери  
> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: к 
<p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде 
 општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писа 
смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и 
И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb  
та се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај до 
p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>—  
— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора  
бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти  
>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја з 
ина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћа 
но рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте  
 ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па д 
и дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си  
бунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам  
ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти ми 
.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи не 
рађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{ 
" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат њ 
 није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па 
дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост и 
како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључав 
 ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једн 
ио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се догов 
ру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о ч 
>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво 
као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се  
д, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција  
 Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи. 
} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гле 
 Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зн 
у жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле 
 на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт  
 а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме  
огови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац  
а шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е 
.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра  
погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, 
м него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што влас 
 Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S}  
 као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања 
ио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију  
чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко 
/p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} М 
а, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S}  
ком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто 
ају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники дава 
 он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и км 
ашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, 
ао Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовић 
мет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштв 
 ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом се 
агласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p 
о својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила н 
џије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто гра 
а.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну. 
ео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази 
како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и че 
ли.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— 
из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је некол 
тио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегд 
 моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам 
а и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана  
огло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино 
о би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики те 
ијатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празн 
бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p>  
 порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако пост 
чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или б 
оника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на о 
е једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова водени 
Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не  
ана са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је нек 
ја их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред мех 
 написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p 
ар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда,  
текла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гле 
је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више 
а то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе 
ез терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили б 
кнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је  
а, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „О 
идели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих с 
 као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивал 
 мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек дан 
тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у ру 
ким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорниц 
је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа не 
} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревет 
оје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећ 
 као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> 
о, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, 
одаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом  
тим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад 
ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врат 
би поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на 
аде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — у 
 и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p 
 — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се ос 
из степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapter" xm 
ком, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за 
да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много 
ичи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само д 
акнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да 
ште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почел 
пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би 
рошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа ј 
 и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p 
жних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, изда 
менима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и 
го Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p>  
м крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p>  
и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само  
није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Том 
вој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти  
ије на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале  
ава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, по 
 ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштв 
потекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова г 
актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да глед 
 општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да 
дмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Сре 
/p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали  
 да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје см 
и Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то 
 необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити 
чуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на  
р, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио он 
ново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја пита 
жда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој поро 
ори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери  
 дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — м 
ања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратк 
 мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста 
ола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељ 
ва мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, 
умена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p>  
умео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу 
 <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринет 
у на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Не 
озора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! —  
це називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је пр 
ла дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао об 
е прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p 
n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте т 
е може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан чове 
S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђ 
 да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све 
оже се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегл 
оји ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Б 
о децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се са 
ше да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити ад 
и те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибоја 
лаве требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некак 
 и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Мар 
Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него 
 сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, б 
скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p 
страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име 
, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на с 
Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија.  
дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин 
, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо так 
ели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове ку 
нски?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" / 
о предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та  
 да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која  
та.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А о 
чита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија 
ио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не пад 
?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то  
учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с  
новата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој истори 
више ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто  
 му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно в 
нате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> 
 му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно  
 знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. —  
ш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени  
 <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри ми 
 буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохо 
ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда р 
! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о т 
леви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије,  
оживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечн 
и пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да  
о и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> 
рманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да 
... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје 
очитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали  
 жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb 
ељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљај 
<p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — 
а још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље и 
муца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некршт 
 госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо 
<p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви м 
ко да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и ч 
 господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општ 
у знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је 
 ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно 
 ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију д 
јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, 
а се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш? 
рши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па у 
т, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзак 
. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — у 
ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле  
е: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми ов 
ако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пак 
у насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа 
сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је т 
нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже  
аква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И ка 
су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није 
еде мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога 
задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква чет 
уги него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испу 
на није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је  
ој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се н 
ма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отпла 
 могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех н 
лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исп 
овести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти 
ин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би и 
ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p 
 да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја  
ка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску у 
вори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p 
 био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће с 
ву главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи со 
} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја з 
епше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p>  
 <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је 
оле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, 
о да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> < 
душчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучен 
пштинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, 
ли прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, к 
м и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због  
 остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима. 
жбе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао 
 врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу 
 ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем ни 
да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у к 
оме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</ 
едан чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и н 
ељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>—  
, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље  
ти дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисципли 
ло пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко м 
 кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држав 
речне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју!  
, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у поз 
о написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је би 
ло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је 
 јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете 
} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Ст 
га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање г 
о пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте ло 
ије мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, 
 освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа,  
p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.< 
а да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да с 
 и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p 
цу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко ка 
 те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о ов 
еће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi> 
тва представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана з 
већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису л 
Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш  
очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о  
сарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шета 
утру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</ 
, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино,  
старства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулиј 
 тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> < 
 казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се у 
аде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; позн 
анаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да ис 
тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази он 
} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>З 
ш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он  
бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то 
<p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја ча 
 А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вар 
.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да 
</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за је 
азликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов  
он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину п 
а је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да ј 
ма казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч 
машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учит 
т саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и пис 
екао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељк 
 имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку  
ост, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Беог 
 у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дер 
се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазн 
ни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт с 
 Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на гл 
д се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља  
b n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените 
роши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим  
а, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета к 
меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не ус 
више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне че 
 да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — с 
као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— 
 је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p> 
м муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па  
> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома бог 
ше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо,  
head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики приј 
 пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те  
њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и преста 
м неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Да 
атрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега то 
/p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи,  
> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може би 
</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљн 
в и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи пит 
ницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родит 
 живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мисли 
скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и  
г додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам  
понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекош 
испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И  
шњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и  
ла, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би 
ећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не з 
есте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумру 
 и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз 
вира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час  
ије у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онд 
у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш,  
 као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а 
лима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:< 
их бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо 
 у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" />  
ешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих 
 оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако 
укну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед 
едан путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници ко 
ом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у це 
е ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није но 
 о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ сам 
м тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја до 
е слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилериј 
м.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељ 
но постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и не 
ру, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је св 
p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га  
диста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о про 
дмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се ч 
вко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па  
таџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фонд 
ти љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, с 
а потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, сврш 
е онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу с 
не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио,  
рете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се  
Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта гово 
 из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојно 
 неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме 
п, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би  
 опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, 
га ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Паун 
штак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузима 
е он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-ш 
 рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро изра 
 враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики п 
је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија  
p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми мо 
централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и н 
омогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату. 
 истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене 
 рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> < 
живела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} 
.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p> 
чио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>—  
 им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме  
код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле оч 
ли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а  
 доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p> 
волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да ј 
 то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи д 
А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је 
дног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти  
инско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагу 
уљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p 
е љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте  
и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти п 
 Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „ 
, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ  
кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — дом 
д погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и т 
ли се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад 
, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за  
ње.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, д 
лим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дет 
њака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе  
јој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} 
на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако ис 
га има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш кол 
Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, та 
ђа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било 
, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила 
<p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани 
:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се проб 
ену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</ 
ану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збун 
ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што 
је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам  
а би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрол 
!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није п 
ко, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недо 
/p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од пор 
ого што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему 
но немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и м 
ш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село,  
 и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћ 
и до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан поп 
 длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јевре 
вари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих помен 
че — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац с 
ла Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и о 
Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази  
је и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни зако 
азивају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претур 
 да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А 
ио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били уп 
тинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто на 
а ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација гр 
ди једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и с 
среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш  
та — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онд 
<p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, по 
поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате  
како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек  
да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према с 
на Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> 
во, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет не 
p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> < 
дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче кап 
ече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена  
двокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да  
какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би 
 Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут доша 
је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева 
да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.< 
p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и леп 
 час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу л 
седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поје 
ње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — 
 побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрс 
ијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но м 
а онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се о 
це господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не дос 
врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, 
и се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изг 
 причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу б 
в, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здра 
их значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си б 
 нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као треса 
нате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли св 
ти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ћ 
баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да про 
 Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигл 
е сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у пат 
знео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</ 
а црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје 
заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе ч 
пије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој  
м брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192"  
, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам н 
посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Нед 
унце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те т 
ротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате  
лавине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње 
 кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</ 
ере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забав 
ате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди госп 
/p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека ра 
 извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разгово 
, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да 
 <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у с 
с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу 
спођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите 
p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ло 
еданпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p>  
елук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би  
ету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике  
љским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пер 
ева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби нек 
век има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и ста 
 или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви ме 
аје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с у 
ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} Т 
јског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”,  
вима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, н 
а је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се го 
 /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет  
И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо  
Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с  
 Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, кол 
одаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изго 
.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} 
а нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је  
одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их пр 
етио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питај 
</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Ми 
но „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја чов 
питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешт 
икује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прођ 
о као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога —  
 <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман 
, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је так 
ерку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од 
 пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам пог 
 је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p 
тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештат 
.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? —  
head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у  
ељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, сто 
ро.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; сто 
се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну 
ћи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток 
вде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче  
аље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>—  
p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојно 
амо жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одв 
и у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се о 
о и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика  
р.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи  
ере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:< 
/p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нис 
S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним  
нух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватов 
адити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ни 
 Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести ра 
алик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мор 
вица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то мо 
Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа  
о је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свасти 
и.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима к 
о ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као 
чекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто  
 <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога р 
рука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p> 
ост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити 
годила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте,  
испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише 
} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Сл 
ошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном  
он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са  
або осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мр 
ошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу 
у главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу 
{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p 
 деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било 
 било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прош 
 /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да прост 
сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. С 
ста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202"  
ала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месе 
 публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирај 
цу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не  
 врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како 
еститам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пре 
</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже же 
упа у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој с 
разовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> < 
ило као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није бил 
а„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и ма 
 на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и 
ле, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага 
p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе,  
то си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомил 
а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се од 
ио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још  
 читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, км 
и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, ка 
ерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога 
>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — ве 
те преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" / 
путовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и 
певши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити 
ћи, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што и 
и сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да одне 
ом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда 
и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим 
 на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изг 
бина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати 
> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио 
дати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој 
сму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се ут 
 Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар 
х, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем 
Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и  
мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе 
 хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се расп 
вник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека г 
а њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово 
тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазни 
ао мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је  
 n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> 
енице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наи 
 је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасви 
 иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— 
шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ног 
p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина  
е своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је 
е то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена о 
леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на др 
 је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И  
ш узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у остали 
та с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и  
го умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ ист 
ју, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} 
4.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са 
а да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин 
шни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— 
ра, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак д 
и како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врл 
 глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>Посл 
ла од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да дон 
у закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва 
ле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа о 
асила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских б 
амо што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p 
х кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепез 
е и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашл 
.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то ј 
госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради уда 
— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм цело 
ас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, 
ћа удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно 
дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац 
 излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — до 
амо на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш леп 
за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуз 
ћени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате н 
ље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лу 
 покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p 
 покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава св 
е за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да с 
иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике прет 
ни у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Злат 
довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свуч 
ељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачек 
ад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се њ 
иже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица  
асу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа 
вију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно  
жевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета н 
а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа 
сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад ви 
арија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је 
е попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим 
ој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је пр 
а? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ н 
ма са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам 
, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше 
 и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина  
ат, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p> 
да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува де 
а зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у вар 
је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, иде 
ње.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже м 
уго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радит 
рејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина 
во дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза  
} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а м 
м речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на  
 скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опе 
p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више р 
ко се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> поз 
ако су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p 
ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада ниј 
 поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе,  
сару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi 
ије потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попа 
д ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано  
уч кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар  
ке, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правд 
 збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати ж 
уде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, 
да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу 
 нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Ал 
 дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али  
а, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ак 
, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <p 
на млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се ож 
њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандри 
 ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да нас 
 да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, 
 вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се  
{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога м 
овица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога 
"34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p 
пу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} 
не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} С 
 неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који 
е се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи 
pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно п 
ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета 
 код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па он 
малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђ 
p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до  
</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се са 
што да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја т 
/p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној манти 
којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај  
ања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n=" 
оје у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господин 
рију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све зб 
страним тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даск 
остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директ 
остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад бу 
остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за  
 та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад  
 причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи без 
да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао  
муцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време роди 
 која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелеп 
о.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном р 
питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео жи 
ен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" />  
} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на јед 
 ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете 
/p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако 
само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка 
ресантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Т 
</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та  
</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће  
нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопш 
ачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога 
ти професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано 
о оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему 
очео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, 
не.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а 
а пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он у 
мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у 
казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће 
дноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, деси 
 коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад  
одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо ст 
ознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина 
 онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће 
у, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S 
господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини,  
који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске  
запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако  
као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" />  
сподин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђ 
ају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво нас 
у, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марин 
 име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога р 
 добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</ 
 говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p>  
рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окру 
то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да п 
одчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри  
то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика  
ика, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и го 
еше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Зл 
ена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па  
ога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не мога 
ље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош в 
аних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив  
 Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...< 
е фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто 
тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, 
 грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S}  
 гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут из 
 у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне оч 
ави се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.< 
сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S}  
оменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да проду 
пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, 
ремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb 
инути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи М 
епу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милев 
 ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера ко 
 <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два 
 то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите  
нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође д 
 кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпо 
су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани  
служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, 
учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да ј 
претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички  
а, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст 
е боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се 
 n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад ид 
дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То  
дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не может 
ивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим  
дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, 
ене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега 
уку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити < 
 три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и ч 
рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи р 
ски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како 
и руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко по 
клованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурић 
и да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па д 
ављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. п 
и колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а плат 
уцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би  
дње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родил 
<p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра в 
ас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — р 
 /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваљ 
<p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb  
јашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење н 
 обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, 
тања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међу 
и ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се завр 
а Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то с 
ти средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртв 
е отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално пр 
г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворн 
 вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на  
ођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је 
лавно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истер 
е капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом  
 ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> 
из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли  
p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако 
Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му 
"234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је  
 карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену? 
 свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је 
мшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да по 
е причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S}  
а вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се  
а поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окр 
интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шап 
че.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш  
свим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора 
те, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> 
а мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет 
у к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p>  
ђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај 
ња, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо  
b n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а м 
! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’  
рте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хук 
ра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту  
>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком члан 
е она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као ш 
зва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за реш 
 је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола ја 
господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштв 
</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и  
 Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба ос 
ените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Н 
Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је о 
како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од го 
ли? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-М 
о прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и  
 нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нор 
b n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза 
 промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симонов 
но путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти  
е поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста п 
на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је у 
о мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} 
учај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита  
 <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p>  
ја.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, 
била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су с 
 у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, з 
 за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише 
еједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за с 
о је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили  
не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за ч 
ко је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија,  
вите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу  
ха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири  
а те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћ 
то га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Б 
гњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем  
деси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако с 
к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте 
лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз 
 (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о 
„општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо  
овић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члан 
/p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и к 
прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У 
дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, п 
head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мр 
Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин  
њава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на т 
Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их  
 ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по во 
о ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p>  
руго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се в 
 посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.< 
 Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлаг 
ао бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџиј 
жи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="11 
онце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонц 
— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости в 
 сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понов 
ста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацил 
амо још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати ви 
н се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред  
 гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој со 
 продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S 
 знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант 
га буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из  
кувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала 
пут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно  
 а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са  
 на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је јо 
икад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шна 
лиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече  
 узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише вра 
</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче т 
, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p 
 су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да 
 анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше веч 
осматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају с 
осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им  
 практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практи 
о и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва”  
е судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за о 
ве јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али  
 <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али н 
ри нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике  
 г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и  
вар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо напи 
 па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши 
дин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Госпо 
и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница. 
знати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужв 
м причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је жел 
ко поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест 
зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје сл 
 јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп. 
де сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовоља 
обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и ра 
и са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p>  
арха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти  
> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каж 
 родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред суд 
ковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се:  
једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде 
е може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се м 
 или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали  
 враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој  
о даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И 
ват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим 
руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она н 
а ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно 
учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе св 
му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је  
н да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p> 
и се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је посл 
/p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поу 
" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се врати 
Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд 
пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати 
 из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен,  
 Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Стан 
у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ в 
 набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре  
 не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено  
/p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим по 
очне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је  
није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>К 
 будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се п 
 сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрест 
е долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p>  
унду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако ј 
 те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешн 
е држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долази 
риш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову с 
} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да сврш 
дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, зна 
а Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, сл 
 — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете?  
>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p 
 кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне о 
ље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са сре 
у се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговар 
а једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за ње 
 се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је 
ио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго;  
се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога ј 
пет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} По 
олику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мис 
ога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb  
 Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо 
дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено 
 друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет 
ој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то 
еченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније поз 
ог друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола н 
нски” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак 
последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није зн 
„Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећ 
ред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он ре 
а закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’ 
Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна 
упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао  
аљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава 
} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Неде 
те ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за д 
Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоно 
ли се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људ 
еке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што 
 и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то и 
те 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити  
.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однеси 
нала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дал 
човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој  
у и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</h 
</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="2 
, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није  
>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на 
рговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се зв 
и Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта зна 
и и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме ди 
в Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p>  
, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрада 
ци мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, коч 
 по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад. 
о у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе 
 пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека 
регнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су  
несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа ко 
етно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шт 
рећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и т 
 ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако врагола 
вар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да  
ином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле кр 
едлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Пр 
а.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> 
<p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не 
b n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И  
читељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и са 
полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> < 
 је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за  
 двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена 
.{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једн 
 ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну 
у ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 1 
ће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин С 
оји су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне ра 
авест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети  
рати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплат 
екцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку 
управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решават 
еко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интри 
 шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога мини 
ш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташ 
е у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песни 
 стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете к 
 од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</ 
 почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г.  
ин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве м 
ити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чека 
а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у пе 
, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу 
рена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло  
штва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненад 
наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако ве 
и који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" />  
нуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је б 
— тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост  
и час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудновати 
дамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао с 
је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и  
 лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вешт 
хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за полож 
у.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим 
и мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност 
ико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не из 
во, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за з 
е натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је нај 
ајзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учин 
 ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брин 
мали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено,  
кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — 
{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од 
јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> 
а виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придр 
, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суд 
подин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређив 
ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљ 
 онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не 
 али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и 
едници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Неде 
о друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је див 
ец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ћ 
 привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице др 
оја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због т 
 усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друш 
по.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се де 
 постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не по 
е! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде  
о уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не б 
је гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одра 
у и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Бос 
, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему с 
зива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <p 
— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, о 
гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?< 
ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове р 
е било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, 
 госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са 
положен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак 
 се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p> 
љао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако са 
овољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се у 
цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, п 
шију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мал 
тика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је ве 
чини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајк 
врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а са 
затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђен 
pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек ш 
ане речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате 
ли господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа М 
 Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, ш 
а покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник  
којако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у прво 
тиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако  
 подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже  
 знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</ 
рија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! < 
ростога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велик 
те, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— 
акав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове? 
зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — од 
 је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се  
т их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова,  
ле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p 
од госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p 
страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конфере 
 виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може  
 музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тач 
рњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кме 
 им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за п 
<p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема 
ад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> 
е испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачи 
/p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аник 
уб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије,  
чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и  
/p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео  
положише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да 
, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју 
ити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под  
 напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па 
оју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле  
, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет в 
 ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате к 
реси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварк 
 се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те с 
остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четв 
равда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, ос 
свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S}  
аш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати 
ете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> < 
маш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’а 
 Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах засп 
 она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, 
пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одм 
а, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново ст 
 нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису п 
 речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са најве 
е, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анк 
 вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наста 
раграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S}  
му као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за 
налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним 
ем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ј 
обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="2 
</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га сл 
узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест 
и се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилаз 
са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме  
ђе крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у  
 пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти,  
амо, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — 
 питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим 
шен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам б 
 Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од ру 
да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад 
ан сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спаз 
ететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разно 
е вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на  
ом још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о осв 
 даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дораста 
ођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сест 
особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога 
отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако 
пште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док 
 седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора 
говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море д 
, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</ 
време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није н 
за и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пусти 
.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а  
 узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је л 
ав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором п 
е хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолил 
/p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то  
о прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам за 
 — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам 
ори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по 
— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајућ 
 авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p 
 и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазил 
сите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не,  
идиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд 
облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуств 
е општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зно 
/p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво 
ета да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и оп 
 А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те ниј 
 у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учи 
у није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој 
е <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да  
елу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепн 
 <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, па 
рбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана до 
ме што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не и 
ојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко 
уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је прежив 
оп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар с 
ио понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А т 
 сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај 
ности учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, н 
>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p> 
: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође  
— „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p 
.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — о 
то Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама г 
p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да с 
дише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у  
 са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето 
 и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим 
било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не м 
наест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунај 
 што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек  
ом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, изв 
 би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми с 
 с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу 
!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је,  
p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не мож 
хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме  
 у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посав 
е од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! —  
том дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p> 
мо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници д 
p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га леч 
е извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопш 
 <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, к 
ти се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење  
 погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{ 
 помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор 
/p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то  
се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан  
навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228 
ије смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спрем 
ому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави  
 његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздра 
ицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву  
ва.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас с 
лепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</hea 
а.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом. 
ар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека 
и те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, је 
 утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важ 
 засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” 
људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора  
и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са 
а се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти с 
 јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима  
у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И 
ји би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овак 
н и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, п 
> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од т 
да реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има 
ут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у нов 
наво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Бог 
друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.< 
 лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који ј 
отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда б 
к!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине н 
озорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука и 
а која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим,  
 те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохва 
стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер 
удио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и 
ука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог 
у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној заве 
розор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су 
/p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј  
на — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана див 
 у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господ 
ова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а  
 је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим  
м.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која 
о тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа 
међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за в 
рашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напој 
<p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране по 
те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, пр 
ћа</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се з 
у-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и 
 <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, изн 
еде на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом з 
 натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету. 
ећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изуч 
елу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек она 
провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако 
а заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, ка 
већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике 
> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се 
на, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Не 
<p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а ос 
" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од  
.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми  
несем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак 
нда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти  
 да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као  
ре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је  
{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја го 
 своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени п 
ма замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не  
мртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријат 
наестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чег 
нанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, 
м се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p> 
код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму 
писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После ду 
о дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, ко 
асичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе  
ма или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас пози 
 излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изне 
су говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркв 
ади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу 
.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде,  
ам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, мо 
 ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на п 
и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју 
 се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n= 
говим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити  
озора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S}  
еђе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уз 
озор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са в 
 мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пр 
ну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n= 
у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена к 
акључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп 
о необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, бр 
 ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега. 
воласто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево б 
 слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, и 
међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту  
Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњ 
p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђав 
ловио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцен 
у и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div ty 
 оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше ил 
ији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима,  
о истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је  
у, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је ж 
/p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му  
ђе свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капета 
о срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима 
лати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узв 
 мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, шт 
је му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку 
 глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p 
одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар т 
д ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то? 
танак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану 
</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете,  
идите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза 
И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p>  
пничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако 
и одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима 
едан одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и  
 <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису  
 сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати не 
евино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разбо 
ући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Н 
а Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало приб 
правитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један ма 
а изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та м 
ција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме 
им мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће  
задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије се 
гла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај  
ш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођен 
ва недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му њ 
своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p>  
че је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти  
н, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народ 
ст да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина т 
разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање ро 
 и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу 
"155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком кој 
нај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио м 
ше сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате ј 
.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад н 
ећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор ј 
диш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснам 
поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им испр 
во за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> < 
ћи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти под 
ин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> 
ло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? 
апетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњај 
мене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. 
ло на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први 
када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о 
дине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да 
честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који  
спа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а  
 се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву  
p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих цр 
га стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему  
 <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јак 
сну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, 
и гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласн 
не разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете гла 
д којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канц 
не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком н 
је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из 
 поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је  
 Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пу 
једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, 
 тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче 
д нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да до 
едан глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S 
д у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и д 
у и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за ку 
аучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску кој 
и она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак 
адне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Г 
 државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину 
е се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И  
љу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гроб 
и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда п 
ођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам 
е, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац сво 
редлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је ко 
 тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су д 
а најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако бр 
 ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глум 
е малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвик 
емена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза ни 
ица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се 
.{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за је 
Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па  
} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Бо 
алоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешно 
ала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је оста 
све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та к 
томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, как 
 на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп од 
 другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили  
 су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју  
илог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, а 
у Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слуш 
ног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати стр 
 тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није иш 
е, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи,  
за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да и 
приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај пор 
аку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана 
Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</ 
аших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код мо 
едлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири  
 се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест к 
о одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p> 
 усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра  
 Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело  
 педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Так 
асова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познати 
трене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да б 
ш месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је пос 
у идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца 
е долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се 
јских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја 
а ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени заво 
ала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отиш 
После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесников 
мо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) 
 Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога 
аој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој бр 
 није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био с 
бу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> 
ев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</ 
о би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два 
пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари  
еченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз ле 
ете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изи 
кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и 
једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p 
ја врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло вел 
е и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! —  
 мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже рамен 
у, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је с 
ет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не 
нео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право  
он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све  
у саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кр 
одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџи 
</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, ко 
оја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али  
ање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у  
 <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор пето 
<pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно от 
ом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај 
спођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухв 
.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се ис 
нда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе  
pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и о 
 сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, нег 
<p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или све 
науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи  
ко те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим 
 грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон  
кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школа 
ени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>—  
p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви 
ушица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S 
да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.< 
рани општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли  
лим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека  
b n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — об 
 па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се пов 
ликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански по 
је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="5 
ави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година доне 
под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто  
о, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — 
раграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа М 
да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, 
жним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока 
н календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фи 
оликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон  
ило припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше јед 
ајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар 
роји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него  
рате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је  
оче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу 
мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се п 
 да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени 
Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, 
та зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а  
 је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу 
ете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Ани 
и за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав 
миги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико  
 лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да с 
дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер  
 умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, диго 
 и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Го 
ке и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каж 
 личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="1 
и је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио 
оре, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу  
оју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја  
иде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Марији 
 сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се о 
еданаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="ch 
.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала и 
ем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Том 
2" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби 
љ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби 
е имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад 
као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште  
еши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не  
онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу зам 
у.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алем 
наест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је о 
 запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} На 
ли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас 
Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег врем 
, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у ње 
широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од м 
? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи  
и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и 
Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> 
! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мал 
кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише 
 чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> < 
p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића  
Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно 
си).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је 
след познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што  
 да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рач 
са ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали  
и сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасви 
о, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Бог 
о би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелни 
смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу п 
, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дет 
оји је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов 
и прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у  
етовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да  
о да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да 
, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за на 
и и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па глед 
рупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца  
вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау 
је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да 
 још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече —  
Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново 
ште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај  
 није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се 
ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p>  
осле дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћ 
да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво по 
е размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет 
</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће не 
амент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и п 
ко одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разум 
за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече ш 
Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</ 
 децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је л 
 се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је  
тва врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успе 
 утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да разми 
 четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и м 
глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни п 
ко вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је 
 он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, доду 
, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела 
 али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — 
.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да  
 јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљ 
 своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</ 
нова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао  
 страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му погл 
онским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари 
питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује дет 
а је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одго 
аст покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да 
 — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, т 
биђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде 
ио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под п 
> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому б 
леде, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет  
ле, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, 
над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту ду 
стаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли 
S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по 
дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити кака 
и су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накн 
ажио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „С 
ирне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан бр 
p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако  
неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини 
му.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта 
а ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Пр 
<p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тв 
је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ?  
во за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљат 
вај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да глед 
Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици 
 <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам поче 
полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дет 
одаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... мо 
 удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта 
 реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околно 
 протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара  
ретрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори го 
о да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Реко 
 соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?< 
а се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема  
а уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са  
ко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи  
.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а св 
 дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта тре 
 и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољст 
че по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумил 
шта то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: 
обуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво 
у.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га 
ног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до 
кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија но 
 нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> 
јој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима 
губио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добит 
а се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — 
слите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ј 
да за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута поми 
а ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига доб 
У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb  
ље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43 
и, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја  
те ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није  
ам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене 
јући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању с 
де.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован инте 
руга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа јед 
на и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну 
уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му леги 
ђено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта 
ћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био 
 му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам 
 поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се на 
 на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p> 
 загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се 
и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћат 
из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар... 
ике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одгово 
овало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов напра 
д, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да  
преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да  
ебало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда 
узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Го 
је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</ 
 му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се  
Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога  
о најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крман 
зми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још 
ођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дот 
 то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни 
ла и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубо 
штво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе  
опе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страс 
е чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, н 
самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, 
 се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио с 
а посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко,  
 забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мо 
ар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло.  
праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одгов 
жа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кр 
ебало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате ш 
а да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> < 
е очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја  
руги да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p>  
опако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се км 
дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>—  
ко пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исме 
 актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> 
ља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износ 
је јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празно 
шао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> 
исциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> < 
 на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, гос 
 ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Рос 
 опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на 
ја на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Т 
е или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> 
а читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година 
 као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која  
како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга ст 
ош о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најза 
е су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана 
аке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога к 
та, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу госп 
ли девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изне 
м, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирм 
ти, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хт 
а одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не  
 удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, п 
рдист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или мате 
ија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубрег 
е врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично п 
 то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања 
дине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на  
чајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е 
и!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p> 
Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа  
 Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан  
ра кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да с 
 очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појав 
 двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије,  
релистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!< 
жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чек 
бична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну пове 
сим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да  
} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да  
шли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Т 
кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и  
о.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица о 
рију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се нап 
говом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пан 
 потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду  
огрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени р 
 у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се  
гом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар 
огом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће наро 
о је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Д 
о, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пре 
 од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који 
аза на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну  
 доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да м 
 јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, кад 
је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је глас 
у допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало п 
а кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а 
ч и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем 
еле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степе 
бразима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p 
по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те  
о вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сес 
.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— 
оба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила 
имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бр 
олико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћ 
игоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше 
 <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесе 
лем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву 
 слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе шт 
 када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво о 
но у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јут 
уме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре г 
чала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како  
и и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ осл 
а по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе 
</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под  
шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, 
них телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га п 
ени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек д 
 Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поузд 
кратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислони 
а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. прет 
елника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и за 
н неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја тел 
руштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, и 
чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кал 
девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ 
едно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих  
ду девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> 
поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете у 
ао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и  
на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико б 
"273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала уме 
кање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад з 
ече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе с 
n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је 
подину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она  
о време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није в 
како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су 
ла о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на  
те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је  
о о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} В 
уменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љ 
лима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на ос 
 пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њег 
p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне 
178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћ 
 се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лест 
у.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што 
дили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се в 
и на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> 
у и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те к 
нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у  
није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p 
ежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе дон 
воје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећ 
<pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би о 
аво на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно дока 
 пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је  
већом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовно 
едвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново  
редлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, 
ли не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди деч 
н”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мај 
љиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</ 
води морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публи 
е, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </ 
нице свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Дана 
годну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на 
ба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Мл 
оба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају нико 
те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је св 
 <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао 
а то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p 
лике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскор 
ну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места 
говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Мари 
ше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”. 
 друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би 
родног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од члано 
 као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже 
ка их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија с 
ла ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу 
 и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и  
на шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у служ 
лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже 
е окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на шир 
еца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> 
ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дет 
стељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу б 
и целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно раз 
и збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и г 
а длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то  
 како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека 
ал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи о 
ста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један одн 
— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајс 
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p 
ете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи сам 
 му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да осл 
она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећ 
о чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме 
мо тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно  
плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима велик 
мо ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба 
на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на пам 
оју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да 
цај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полиц 
ет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћа 
анцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај пр 
 нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступ 
бегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а н 
је појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ про 
ила!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки за 
Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; д 
— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Д 
е не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се 
 интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за иду 
 дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" />  
 Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не  
<p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски 
атеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се го 
ислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{ 
у најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Мил 
ао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па да 
 „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па он 
која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж у 
је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи 
 ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кириј 
нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S}  
то јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици бе 
муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би б 
ти да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, 
pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега 
очи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не б 
е, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију  
 оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу ка 
ам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>М 
да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бе 
ни требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> 
 замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели д 
амо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{ 
и ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме се 
дом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра ср 
ољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на 
ла се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагеди 
атко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле < 
} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Ми 
 поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручи 
читељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касин 
огу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде  
ра — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суб 
тим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други 
вима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богосл 
</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога р 
атандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div>  
е су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје вре 
тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати д 
д сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} К 
је жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је з 
ођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни 
ра поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интриг 
очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и кел 
шао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни при 
те у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је  
зуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио ка 
 не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милев 
.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљењ 
 спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога р 
ност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општин 
а ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се с 
им, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> < 
упана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час  
али?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— 
право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету,  
е уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: < 
га вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, зна 
и и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест 
ицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала  
т и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, з 
чад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почет 
ани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! 
мао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта т 
шити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће 
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> < 
еље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет П 
 онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капе 
то?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће 
<p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато  
природно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди ми 
 Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ  
ина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити н 
арице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас 
ок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељк 
д црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верно 
јте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим  
а не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које 
 би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет 
д је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међ 
асвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резо 
 <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S 
е истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја  
 смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло в 
p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп 
те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати  
чно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>—  
Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, 
у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата х 
 — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се  
сте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је 
т, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има 
олико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћат 
поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српск 
њости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месе 
аиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеро 
рестонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога ром 
као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насме 
 — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам 
жава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете и 
а онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или 
 чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да прогов 
а се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? 
решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којо 
т зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буд 
ћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изг 
ам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> < 
 своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз п 
> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино  
 усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!” 
е дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно 
о и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Дру 
вајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и ви 
ако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и  
а неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под о 
због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам каже 
 <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти п 
пази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} Н 
е да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p 
из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одуш 
лим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отп 
воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса 
Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остат 
јединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже 
ем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог вел 
, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза 
 су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или 
у, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" 
брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружн 
 бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових 
 не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше 
нила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите ј 
у јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p> 
 је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општ 
руга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S 
раву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је го 
естричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се  
p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учин 
а романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> 
 а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практ 
нама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</ 
ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред в 
Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто н 
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ мо 
 кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „ 
 знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Ка 
 дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет. 
ма своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у  
лед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па ни 
 без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се  
и?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећ 
пођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навик 
 ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p 
ерса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноо 
наш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па  
та жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добр 
та жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добр 
 тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невољ 
ад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд 
нину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прек 
и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко 
ипита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има н 
нпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па 
лако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут п 
ао што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте  
 војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а дец 
вни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове  
број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде 
итељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч 
х правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довоља 
 стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збо 
мене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се са 
и не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде до 
 власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број члан 
лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору поја 
 онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише ч 
ова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број 
 и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на је 
ројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари  
 на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор уп 
н држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да с 
а изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора з 
егледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела  
могласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним,  
Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности 
ека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на  
ин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде,  
а и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад 
ко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписи 
читељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће б 
 — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно за 
алеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачки 
ди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је т 
се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, ка 
енела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како  
шле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасв 
п, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог  
лића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, веруј 
а, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а  
S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збу 
 збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, 
голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— Т 
право...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу брук 
еде да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио с 
ика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> < 
Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно 
 Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушај 
сиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана п 
е девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милев 
ицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се к 
 да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд. 
е госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је  
 има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на  
ешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно  
 човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одго 
еларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшух 
и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре ти 
разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путе 
лугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно уш 
ове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи с 
де одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предл 
оба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осу 
ечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и 
е ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да ду 
опта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.2 
ено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме к 
 сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, л 
вољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од гос 
S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их  
е, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да ва 
, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, 
 много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко  
ка брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се д 
ве речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању;  
а.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се на 
и најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утиш 
тне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у р 
ер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{ 
>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год 
 поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин упр 
} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ 
 већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писа 
ије имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а 
е прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Зат 
савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!”  
арица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мал 
д врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њих 
и ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па 
— мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раниј 
зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ 
којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p> 
на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ с 
вити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не 
ици одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове моли 
 даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику 
и.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије 
</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је  
дно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволи 
оје издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је м 
 носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинск 
операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који ниј 
руштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест д 
штења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да ј 
, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо  
дерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране 
 и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпр 
в, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се,  
жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудно 
е, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа  
>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског  
ти од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} 
 <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто  
 <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>—  
оје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А  
свира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одли 
и то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p> 
и:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље сме 
не Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, 
с видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се 
о дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стањ 
дравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испије 
мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједн 
ао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, рум 
во, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни  
? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?< 
пођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Д 
но груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали с 
естре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја п 
а конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хума 
вом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, ј 
на кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окрен 
о да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:< 
уне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не  
ма добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнећ 
народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p>  
ем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она  
м може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак  
а њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да 
огу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је 
Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде 
изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у з 
ад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} 
 страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече ре 
ако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слу 
а као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, 
же сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђе 
смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p>  
Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</ 
да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн ка 
е нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и т 
овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови м 
ве муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогне 
та поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као 
оја „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет 
да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде  
 сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још с 
амо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ват 
ва господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за ј 
како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштен 
ио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер и 
зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама о 
 даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се н 
 дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или,  
му, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у  
бор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била пр 
несу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загл 
и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се ок 
вари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе  
а столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова с 
{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да свој 
 није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобаја 
нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био  
д буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој  
 да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — од 
ок су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу судниц 
ва само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају: 
ра!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доц 
свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се с 
аћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, та 
а од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама 
о питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који 
к и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од се 
зати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ м 
ико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да 
држао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не об 
} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мис 
у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људ 
сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога  
ридружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно  
ан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га  
 је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, 
 док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="cha 
чију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то б 
арешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју 
аест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад м 
 и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јер 
 пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке. 
</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</hea 
нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да  
{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој ми 
дставу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је  
ке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истин 
</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господ 
о се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад 
{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица 
зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не може 
се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, по 
амо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па 
ресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи нај 
, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за  
 публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка о 
ло.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога  
од среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја са 
 се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> 
о — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим 
е могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <p 
викнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим 
брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем 
ега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао 
, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него 
>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зн 
аки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте 
је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од  
осад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да ов 
 родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> 
мет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јест 
а — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће 
Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се  
мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Бож 
згледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фи 
ти пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, 
сиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова м 
ника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп 
> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња  
пође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопш 
— што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренут 
и бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџиј 
ло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се,  
ор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али 
> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор? 
<p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како ук 
 <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само  
ом...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође н 
 кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет бати 
 од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе.  
 ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцк 
Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вин 
бјашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе  
ред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисн 
уд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да р 
ме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој 
можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволск 
ајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили о 
онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, 
 n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан п 
рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ле 
 зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био  
 та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара  
p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћ 
р су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, 
је тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави: 
дућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону  
> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у 
песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више ц 
 је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јест 
а . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сис 
хијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља 
страшније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола  
ми се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени пред 
 а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> 
<p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то д 
н Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb 
и, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пр 
а хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искренос 
ди што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да  
ицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="c 
 кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче  
х знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у девето 
Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> 
и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> < 
у или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који 
ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе  
нао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени вет 
аним на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да 
на, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинам 
} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не м 
а је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што 
/p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не б 
а ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња 
 буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставит 
 сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p 
каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} У 
 Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овак 
едноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је  
 <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— 
 онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну 
</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се приз 
о доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с детето 
господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута вр 
а на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман  
иосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — и 
ери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он 
породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p 
едан врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из. 
, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! 
лико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него т 
са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес 
.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад зн 
, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с  
 вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.< 
ћете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, 
, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи  
коне исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не 
тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду при 
се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам иск 
м боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу 
илева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p 
димо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та  
кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у  
епала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада  
својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени  
ад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p 
аве. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} До 
— нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење. 
 <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, 
ћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочека 
S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочека 
, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад  
уда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми 
 — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и с 
чену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се  
— учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> 
ије ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка. 
исала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоузда 
ки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (т 
 Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја!  
те, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да разм 
 то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> < 
ече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>—  
ико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S 
и даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од х 
ључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} 
вора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава 
рдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто  
 воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи,  
Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упо 
 запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И 
и се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> 
приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Ти 
 мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога. 
— слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је  
та жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто в 
ти теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, к 
ти теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи раст 
дим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијаш 
дим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно  
али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти з 
ре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога жив 
то с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад 
учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ 
а, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје вр 
> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум,  
 личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Нед 
ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка 
та је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовн 
та <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је до 
же упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад,  
ера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију 
нијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у ра 
п и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише р 
а акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да на 
у право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — н 
к и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је 
ављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну 
pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напи 
о рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне 
Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка 
опа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што 
одузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он  
целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да  
ји исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена;  
ву и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p 
ојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, о 
етовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако н 
два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој  
акључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прсти 
твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било  
 мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутр 
/p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појав 
нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза,  
итељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је 
забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — обј 
или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него  
а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још ид 
у једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, друг 
 не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S 
 — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Гос 
правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек  
 — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претсе 
давања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ј 
 велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко  
а Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да с 
>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и  
но! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кр 
ојим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са 
 и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за 
у:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— М 
ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и 
ледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сро 
на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само 
јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опар 
чна жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из  
.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по х 
о да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па в 
 сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико 
то допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви  
 куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, 
ија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S}  
тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим  
 толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога му 
вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, пра 
а вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти 
узе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја з 
остите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А 
ао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадн 
 се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Свет 
Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде б 
те!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, 
посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, ко 
јдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу ка 
 што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, наш 
татке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога јез 
ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, т 
зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308 
е, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:  
ао сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је 
И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и 
 поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете м 
ео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите 
и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до 
чи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па 
наче те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно 
дне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Знач 
тераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се  
ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — наст 
и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад  
н да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, н 
Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би траж 
ва у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — 
о још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља муз 
и се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разум 
анто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, т 
вол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала 
воји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се 
 <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="1 
м, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на 
икује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња е 
ајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им п 
/p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве. 
узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна  
а.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађа 
— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S 
> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти плати 
вол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао  
а, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а ми 
ји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Кој 
 гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже гла 
ди се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у нару 
 глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак 
 од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p> 
брину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу ва 
ујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог 
, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми мо 
итање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то 
диш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да  
нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други по 
, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како ле 
је! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом 
тање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>—  
дине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранств 
ол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S}  
 — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је 
 могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.< 
а радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по к 
е на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — о 
падија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер бри 
ини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у гру 
</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ  
ло боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И  
а, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на дог 
превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине,  
а учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигеро 
 почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поч 
епа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је на 
ати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође,  
 остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта ј 
 је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се о 
 као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p>  
на звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре тр 
иликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде о 
50" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао  
>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, з 
ан порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво 
 но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дет 
 Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — пром 
Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се 
сподине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вел 
— пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му ба 
једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа 
легоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они каж 
— учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре. 
 овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на 
 Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу 
га па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>—  
 могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га  
малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему  
 већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџиј 
еробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе 
напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући 
е као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџа 
 <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо 
ао прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе 
ов муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр 
ра ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па з 
 како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p 
да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничк 
ликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на дру 
ним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељк 
, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као 
сетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам т 
е врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страхо 
рејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти,  
ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућа 
ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те с 
ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија 
а нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелик 
е она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитат 
зе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду 
о меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштирка 
доје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и вр 
 лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да  
јој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на д 
о је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну 
осао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и ко 
своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми 
 могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" 
сне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. 
.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелце 
као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњ 
 ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло  
(а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно 
ије било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа  
:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву  
 отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита по 
то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад с 
свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатније 
више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест 
има и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност ка 
оменио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова покл 
ва врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Рис 
ом? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p> 
д очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у 
 нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола”  
о чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да 
к да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, 
а је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор 
иста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао ни 
мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за  
црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцират 
 Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господ 
к, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клуп 
једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Зн 
спођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одгов 
кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу 
зора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу,  
онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја м 
де се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће 
не округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној 
 који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега св 
есеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога о 
 био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А 
S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче 
огло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено 
а кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Ј 
и г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је о 
head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после он 
 „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врат 
 главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове 
ле општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет 
е, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, п 
 потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p 
днога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <p 
ао стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p>  
сор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче н 
жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане згла 
 два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шра 
езу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је 
поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе 
n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком к 
ивао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад  
кав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав 
 кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се скл 
да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране др 
 они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима п 
>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођ 
це Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је ле 
 изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје д 
дин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учите 
 позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за в 
шак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то 
е опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се г 
прича све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капет 
сти.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по 
а ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb 
 нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</ 
т десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођ 
обе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има вр 
тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван  
у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са  
о дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рође 
е, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше ј 
нпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и 
} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на  
 и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој бес 
, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затанд 
пе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао. 
уча изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из  
едан сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по 
опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће д 
23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат 
пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау  
" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је 
 вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прв 
е, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао  
ије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ал 
кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канце 
 /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаест 
, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се уп 
а у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по 
аје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих 
 и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обо 
и ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја вел 
у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чо 
равности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не  
, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако п 
есности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим р 
} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад с 
.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и др 
а једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако 
> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — 
 дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се 
се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје сваст 
Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-С 
кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни 
Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која не 
 поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви 
ји никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало б 
 нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећ 
еког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоћ 
има по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што 
 ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу о 
колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана,  
> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p>  
 Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Нећ 
да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеј 
тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је 
трча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господи 
ства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је 
том месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом слу 
мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успо 
ибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом п 
е остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и  
другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад 
го ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фи 
на дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгле 
 се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се 
љ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се  
ћи се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му п 
к друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Б 
 злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветује 
упоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и та 
рква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, ка 
и, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и  
 својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, 
е кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав  
{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је  
кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то  
је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо ду 
шла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми ка 
сти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па ре 
а као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу 
ра, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића  
о се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико зад 
 разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и  
а и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња п 
олео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то з 
попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој 
коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џе 
е хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту ц 
е пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.< 
собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} 
у доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз два 
г:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије 
и до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>На 
лико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му ј 
али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја вели 
н час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нима 
лева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише з 
 о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тај 
ашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на  
епо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко д 
а за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p> 
 удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10"  
} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете 
ратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у  
ав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да с 
ра му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, ов 
к и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и она 
све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка  
ор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав гл 
 који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до че 
, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а 
и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене и 
те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „ 
исмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли 
ви само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са с 
нара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са н 
нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком  
и да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју  
> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо 
еликим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{ 
дан дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да в 
у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али при 
по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приме 
ике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврди 
, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници П 
окојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да ни 
на... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јаг 
 на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у  
и цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице 
.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје сре 
о, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{ 
п у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом в 
} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у паме 
ба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко 
па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан < 
жи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, каж 
зненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбан 
 сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том по 
и да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну  
ратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> 
ј Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све  
и оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је т 
могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се и 
аља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, ч 
?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се та 
ни Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад 
треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе ч 
 је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси н 
пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није сре 
 марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — у 
в општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешн 
 очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно см 
ру, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речим 
је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не са 
легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, 
зоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримас 
у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да 
 би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи ру 
говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то так 
илази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете  
одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>М 
у собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државн 
те у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљ 
илици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут уз 
 да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може 
и на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоц 
азим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на  
а се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме  
<hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кр 
хом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећ 
их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се в 
ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити д 
нако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Бож 
целаријом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене  
 нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} А 
Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то н 
 како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господи 
 ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> 
, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет  
S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све до 
 од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из не 
ао у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се пос 
нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим д 
ову тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпушт 
т у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био 
о није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опе 
ли писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гле 
оме шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Гово 
била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и 
о и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати 
ја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у 
 напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Докто 
ва оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, у 
а чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али пр 
хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често  
ацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам је 
о, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде б 
ажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспект 
ко би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те ни 
он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која м 
о леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био 
ц, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Марино 
ко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне д 
ишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа  
је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као 
— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских,  
 шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без гл 
а се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између 
 кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> 
е седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Поч 
ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе 
, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме 
гли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{ 
ли прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час 
, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица д 
ако би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Ниј 
из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он п 
ве тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика н 
 пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа  
о би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица 
жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi 
>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и љу 
еданпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом  
а диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу  
асвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оства 
и се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми  
лико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и не 
е.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољ 
p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђи 
са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази 
амљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одго 
>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је 
ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се 
м на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — пок 
у и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> < 
чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапу 
а да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га 
 <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје св 
роведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед 
воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине,  
 које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и п 
— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полици 
 чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћ 
 мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући,  
гант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вин 
дију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће 
.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натр 
<pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела закле 
:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде кувари 
 ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали. 
> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете 
— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под с 
ив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео р 
па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински 
 судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео 
оју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете вод 
ете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — сам 
 чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по се 
 учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да 
итање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни 
>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од н 
и он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се 
 литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто  
а да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе дев 
љи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубениц 
васи осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам ми 
чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд 
адоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S}  
пео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на  
 могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> 
е!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се 
p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— 
мо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела д 
 и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвока 
слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у сво 
је у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буд 
 ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и  
би кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се  
ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам  
а се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и  
за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја 
 кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а  
 му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима 
е перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> 
је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње гла 
сподин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули 
 црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и к 
е”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину 
каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по кој 
чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев  
{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше д 
се своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз 
 се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу  
о и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— 
вђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој г 
 речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</ 
очасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин С 
по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недораст 
, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Б 
ет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај км 
д ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је оном 
} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, г 
ом и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програ 
е управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско дру 
 да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би он 
пођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође б 
44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, проч 
овек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку  
ј.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „С 
и месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, пок 
јући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде од 
 само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није н 
ику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико 
ликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и ј 
ни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јао 
> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> 
рање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се 
 неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је так 
>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— П 
 се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе 
 /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичк 
бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разу 
 цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде виш 
подин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и д 
р, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са онолик 
е један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака ве 
х новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељк 
ма у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту,  
 /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погле 
да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за и 
андидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и  
, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква 
о месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и по 
ио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо  
:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми 
 ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> < 
ане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати 
њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени. 
тиви, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како уп 
 да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се д 
ицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но 
аоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и 
рех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао  
стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Бос 
олела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно з 
е мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доц 
 и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велик 
е, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се т 
није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако 
 зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да 
а од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и г 
а крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је 
 као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне ср 
 и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже  
ли, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изнена 
ко дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" / 
 одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорит 
па.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидо 
 вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, ал 
, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А 
ије ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују 
отив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви  
аде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико 
 ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике  
ико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намер 
 тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска 
 више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже А 
А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако 
а, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и на 
у:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те м 
ео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то ј 
ђа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се н 
о поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између п 
p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже с 
читеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по ко 
лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим бли 
ељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су 
пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око  
у која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, 
ше се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра приврем 
изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео 
челника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} 
!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај ни 
дан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава. 
м, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслуш 
реклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А шт 
— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов 
а Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лак 
нда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јасту 
че и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на р 
 тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је 
 — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о то 
знији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако  
 Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски 
 дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то 
егов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од по 
словије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је  
 и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима 
адгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет ди 
ите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара 
!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} 
је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама у 
.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав.. 
лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки ка 
 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од позна 
та више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да 
рбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен  
а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, 
 једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно у 
/p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је  
p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана,  
p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету н 
и.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Се 
вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица  
ја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред 
ало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало исп 
кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зат 
поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, 
ве редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> 
 тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам 
а пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка весело 
ек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — р 
апрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај н 
ко ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља наста 
{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би  
о се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поч 
о се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p>  
тручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га г 
 греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за  
азнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кр 
"54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а с 
огу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где 
?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандарм 
ије могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ва 
чну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има пла 
т.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној 
216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаље 
 на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их ису 
се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осе 
ка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехри 
гласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу. 
.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, 
> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да  
ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се  
ка.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни п 
 Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" / 
о!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љуба 
са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цик 
управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера ј 
јска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако с 
кад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу! 
p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је бриж 
те!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — наст 
а да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо,  
сецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, е 
слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али  
ода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и др 
 је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао 
 као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиро 
усти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуште 
помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда шт 
његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она су 
ако је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је с 
е.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да  
аховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздр 
омо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p>  
оме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p> 
 госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин 
 и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабиц 
их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило 
снову реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али 
 пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види н 
ту дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и 
S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па м 
ићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке  
Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, 
 шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћа 
 шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, 
аком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кме 
во наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленим 
!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упут 
спођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види 
а, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да п 
рња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде 
 бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, 
г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној  
Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у 
ни престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не на 
одаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” п 
 вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S}  
ед очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није 
путацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопстве 
инско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто  
 се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из уну 
 шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у 
излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа 
ојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду 
ими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако доб 
са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад  
амнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачун 
око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних не 
плауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице. 
 и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда зако 
, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпан 
лицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађ 
мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са 
ав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако из 
висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ по 
нице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на п 
 госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те  
ва на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају пра 
 би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом  
ама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога  
рту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауст 
иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као 
оче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Ма 
 па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе  
најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планов 
љ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао  
радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговор 
ољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као 
олама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Как 
наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> 
 гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Б 
> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, д 
тиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p 
н! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quo 
ам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, рас 
<p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му 
а... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна ст 
м да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, зн 
ити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику 
е у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сата 
колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбо 
ама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто  
му се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остат 
 му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му 
вара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и дан 
 се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су сво 
S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакл 
ма, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да ј 
бухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази д 
глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</ 
о репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <p 
<p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте 
 брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је 
и понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је  
И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви ос 
е радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познан 
е дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усв 
мене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рек 
мене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S 
нција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега 
скочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао к 
давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, п 
дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо н 
ра изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хт 
ри понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S 
изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </di 
ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања 
овима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљи 
љни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они та 
ели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те  
S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала пог 
авом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и  
{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене 
ојом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га 
p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га 
ена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, 
руштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји 
јем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом 
амнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред ов 
ред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „ 
<p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога 
 замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако т 
ну децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар  
штава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед 
сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби  
63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови диго 
> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми  
а”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се 
и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног  
Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пит 
у!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће би 
нице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за споме 
 искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш!  
усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ј 
нај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи 
 заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици 
е.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породил 
теривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза 
он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се исп 
ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начи 
 поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже гла 
а захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, кој 
рице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана 
 Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуш 
бави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би 
оја удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p>  
а га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из пре 
ану и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад  
арица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p 
ате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! 
не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кућ 
то, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже 
> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожа 
мо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини 
ове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књиз 
е он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, св 
еоград.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p 
вље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче мало 
,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ст 
то поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред 
 је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да раз 
ој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по 
 лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго 
 нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p>  
).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу 
а страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо вид 
 а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> < 
<p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="cha 
рствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој 
 кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој 
 да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели по 
ју?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— А 
</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је и 
ао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто  
ко се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наст 
у вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом 
подин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно 
, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лес 
 разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомил 
оп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као 
о такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кр 
је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам н 
и глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> 
Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” г 
канти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерк 
ко ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господ 
 ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема 
ке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју 
ас заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој сваст 
љда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да 
бог чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише с 
чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви 
 Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удав 
ња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмет 
ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми ј 
штила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандар 
 бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још 
ији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види в 
ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потп 
гло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Ца 
ео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет иде 
ула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија 
ви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет. 
 погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила. 
>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства в 
S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>—  
па-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гле 
рати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се по 
тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један 
омином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не 
е замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} 
 сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармо 
 деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад  
кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскоко 
међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.< 
ише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали  
очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да о 
{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још ви 
.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крс 
било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, кре 
дра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, в 
п дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост 
 — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>—  
на тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то 
 јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате 
р му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И 
т што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p 
предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p 
то, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је в 
ји од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе 
што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила 
иће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да  
нутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо 
довице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Не 
 где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, 
 учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љуб 
истала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да  
 се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридес 
нови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" 
ору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управ 
p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озби 
бјаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре на 
оја са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с  
м руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако 
решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе ра 
атим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p 
говори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу  
је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је м 
ости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче 
тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи н 
ео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као  
 Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумиц 
о.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, < 
ањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише  
о уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело сел 
ећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p> 
друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену 
 гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се зат 
цу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице 
е, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор  
вим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам 
овања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утоли 
се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пу 
рогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривичн 
то рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у цело 
 пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, ср 
а.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилик 
у госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како 
 дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћат 
х карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши д 
а конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем 
а проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након  
ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој да 
његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за  
а својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник  
 ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим нат 
а је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда 
ић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а сад 
а.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти 
</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, госпо 
/p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш 
кликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам 
продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (о 
шце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети 
 Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то  
јзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни 
један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многи 
ја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати 
че нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да  
акву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну 
памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њ 
па Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! —  
и се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да  
а романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Пис 
лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави  
 у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постар 
ато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам сино 
на места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти н 
сама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а 
, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да ви 
ега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сач 
ли механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> < 
} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, к 
аре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S 
.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одг 
 мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у  
ако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепаш 
 седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седн 
 вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како 
ете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништ 
е желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те,  
увика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехо 
 поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна ист 
да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обоји 
 свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повуч 
дин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је 
 <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље п 
 На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се 
оспођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођ 
ати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам н 
века врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер од 
ену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Г 
еним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место ке 
а не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звон 
" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега н 
љакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, т 
ота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи го 
вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је ве 
, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, т 
зненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да ј 
 И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем  
S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а ов 
ао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене м 
н од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренут 
} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа 
ла је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и 
го ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, з 
несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која 
p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је  
евету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако  
 у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека 
 да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева 
мо требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за  
ча.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље 
ивели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под н 
ме Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које 
еда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва 
, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и п 
баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо 
о голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио глав 
 писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па 
музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и м 
ама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазани 
жбе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом”  
е трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете тако 
ги свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око ј 
 пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога ж 
, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром 
поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, поче 
овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на  
а рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и долик 
тавши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелни 
 писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, го 
, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ст 
купља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, б 
је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S 
ни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столиц 
теријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане ск 
ба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по сто 
/p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставил 
ке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом д 
јавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, из 
о виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила д 
на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> < 
вар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете  
у сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде  
чин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за с 
аква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, 
 тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом 
а га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана намест 
ком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену  
 <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p 
може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете с 
а много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо 
меше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општин 
то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не 
ете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у ц 
и.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — та 
атићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запр 
 кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом  
а онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из  
>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изнена 
арију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици со 
о добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном  
ракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели го 
зматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <p 
ена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је б 
ван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет  
Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе 
 храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло  
ле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је о 
— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</ 
о дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продав 
пија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крм 
 многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. н 
пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене 
стоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по до 
што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писа 
А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко  
 а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи 
Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, р 
а већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да ви 
ог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А ка 
е.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и мно 
дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у д 
ко попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и за 
ике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини  
 о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допира 
Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али  
а.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, 
затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочити 
њу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да  
ави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала 
ња, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново о 
и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врл 
кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како  
а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви из 
> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је  
 дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или две 
а мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп 
 ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову 
осподин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! 
ала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим при 
 дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења 
казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! —  
смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</ 
 реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније п 
 да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико кол 
ли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је чес 
жио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег час 
ене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српс 
 свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који о 
исао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако  
то има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима з 
ђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да д 
не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ци 
о поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први срп 
еди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чо 
 ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу  
причаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршил 
се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео на 
све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао 
ине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није 
бави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај  
е кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p 
 о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерк 
лили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера  
ина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушк 
 се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни. 
ред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равноду 
з шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о такса 
е Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Ме 
а господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S 
м.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећ 
 и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако 
 тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најз 
але жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И т 
раво, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет  
диш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођ 
 је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позориш 
партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и 
кви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и П 
о, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафиш 
ио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп 
е на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети це 
ћност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Бе 
епо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној  
е говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта в 
 терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда,  
 Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ 
о реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, 
јала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали в 
ј исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. С 
нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим од 
ко је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где 
<p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавањ 
игне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазух 
сет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мен 
за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да  
а колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p>  
ци скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо о 
 па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба 
м.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што  
чког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола 
асно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да 
 <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да о 
 гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, ко 
елика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конфер 
публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарно 
пет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана  
у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време сл 
мају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи  
еши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, г 
пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и 
а.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испре 
биља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју тру 
head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, ка 
нове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дан 
о: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступ 
ансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застар 
есна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ из 
развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у 
е узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седм 
 , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Прим 
г терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се предс 
гом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико 
ан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове дух 
 не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло ве 
 ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај п 
ак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће доша 
ао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, ал 
 онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме н 
 сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Да 
д остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам 
 са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и  
— закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега 
мрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а по 
а мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам  
клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав т 
ћи и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан  
чански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отис 
м моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматр 
жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, н 
а, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— 
 доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је 
 очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, саст 
 дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама к 
ви се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> 
а су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да и 
<p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му  
ји таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је доб 
} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: пов 
зике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општи 
, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш з 
то силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце 
 учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће 
дари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Ани 
, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде  
свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милев 
 <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и у 
b n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене уда 
.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом  
дноси на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи  
е опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и  
мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји  
ико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра чов 
ије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измес 
и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамот 
у се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани,  
а.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и д 
 саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупље 
, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић  
итаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођ 
Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнак 
би леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама 
м што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада 
у сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити  
а ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим,  
е пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била по 
ан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа  
аде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумр 
о је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима  
 га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господи 
 четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марам 
 ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О сам 
а преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник 
 бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако ин 
он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, прог 
та где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да н 
ста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он ч 
а збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико 
р управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, з 
новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје  
добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим,  
Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Ми 
{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи м 
пишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче о 
и.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, саж 
и ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>—  
ена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити  
ти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим 
ишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гроб 
бра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на В 
 камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драј 
ика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређ 
} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а н 
ла је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, 
Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме 
ара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али 
цама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натп 
ми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе 
p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да 
ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p>  
та, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позв 
ју! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до  
ла пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби  
у док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теш 
тадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те 
раду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> < 
пственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично  
за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме  
удућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда  
 трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говор 
у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ј 
зи допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем оч 
иш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p> 
вих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беш 
 професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахну 
ја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе о 
т динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како 
<head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у 
ју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак п 
ак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у за 
 сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сам 
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах П 
тва.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, п 
, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo 
едавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка 
ма појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хо 
> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> < 
дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто ч 
на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти 
 прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то прв 
ју!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп  
 свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта  
ало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и 
ај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџи 
 писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израч 
 Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и 
 да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите нај 
и каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер п 
 ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где г 
едесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угос 
один Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p 
p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он  
 споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног сп 
/p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети 
ј соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата 
сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека 
му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо з 
Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста  
лу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењ 
и лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, на 
 вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и 
так, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Пор 
вар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп к 
е одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власт 
 своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо једа 
м из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умр 
дина толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околнос 
антовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовиц 
ба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Б 
подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање би 
, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте о 
другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико  
одине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је послед 
лим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Н 
гачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш  
у.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Зво 
акон мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у ку 
је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хук 
и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате м 
 и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. < 
јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће 
јући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том т 
уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз о 
.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди 
n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је 
ки писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p>  
 сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако 
а се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је к 
ји ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако умо 
 читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p> 
у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <p 
арош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши к 
поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигн 
 каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут 
ма; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије 
а писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим 
 згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да 
аступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести  
 придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио треза 
клонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче  
адознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Т 
и пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича 
ше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заје 
пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода  
о.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио пе 
 не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, о 
вори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја исприча 
ито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни 
ом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин < 
ти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Б 
се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капе 
кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је  
73" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У  
о погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb  
, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита 
на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад 
не и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај к 
знице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.< 
S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник п 
е завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела 
и били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а цел 
нуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи  
и писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, 
а, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да  
итисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Сим 
 писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом 
и господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим н 
а да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извин 
кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како с 
еју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да  
ени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћ 
Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет с 
не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да  
 рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита д 
е да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због т 
а.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један 
, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и  
мет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, 
43, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисм 
ко ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n=" 
оке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распо 
довица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено 
 комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви 
нао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једног 
нила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви по 
губи сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> 
ље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета  
е!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били 
а капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да 
ке панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а То 
завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су би 
о и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као  
вичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића 
амови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда з 
мога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога т 
pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге раз 
, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љу 
ановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омр 
изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад с 
и каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам 
анина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а греш 
кон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се ре 
За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је п 
у се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље к 
Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет. 
де!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити 
шку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — на 
.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневни 
/> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> < 
етири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца,  
не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p 
нише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три годи 
и ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се 
 Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — 
е већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога ј 
, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће  
по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели 
шта то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n=" 
леграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујут 
ије просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој ба 
арног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се  
 знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Он 
 није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна ш 
 једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији  
вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко з 
и све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што б 
пштинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто  
ана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили о 
у се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хт 
..</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чин 
овори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихо 
кле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одм 
ја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или н 
а почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може  
ст”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике п 
 у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара 
се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се 
вим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријате 
ави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љуба 
<pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све в 
/> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p> 
p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашт 
а поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћ 
шу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се 
затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Дру 
и до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као  
 познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники 
неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако т 
 „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, кој 
ет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво,  
њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све о 
село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу  
ско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Си 
хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="cha 
p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом  
ава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се 
<p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит чове 
јући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или  
е у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећа 
апрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде н 
 <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полици 
ато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана. 
е, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нит 
опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једин 
р те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног,  
ло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога б 
Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави м 
шара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недог 
вагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Б 
открепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикн 
р утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ће 
дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245"  
ти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и заглед 
дер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> 
ора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само 
ку па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари з 
/> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе  
свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не веруј 
емо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сест 
онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па,  
 у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало ст 
</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре гос 
ам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан чове 
вога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њем 
о, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обича 
ало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса 
е те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће 
оја се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза 
</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи 
и сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, д 
pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе 
е келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да  
 у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто 
 усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да 
шке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они  
си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвок 
време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим поко 
добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а њег 
ј признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек слу 
е!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно  
е је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо,  
 је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако кр 
а подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, к 
ко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не пр 
е отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под н 
овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ 
овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положа 
, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво  
и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није  
 божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмен 
 мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно 
ара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та 
ши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бог 
нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да,  
вар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио  
ца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи  
рница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у г 
ају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се 
, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу с 
ина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре 
а гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разни 
орни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен 
 обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога пр 
 остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у 
јнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... т 
у благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је с 
мет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека  
 идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се са 
ам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које тре 
рафима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци по 
— одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скуп 
, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, 
, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и раз 
хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— 
 кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашит 
ш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у д 
јсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, 
 је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, 
ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим саку 
И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељиц 
о се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чем 
је.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а 
мет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на обра 
p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најп 
 и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се  
ин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић,  
ве да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од друг 
ј вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, дес 
подин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало 
 тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента,  
да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искв 
или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као ш 
зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је т 
>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак 
ао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен 
ви Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слоб 
ајуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ћ 
о после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут  
једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу 
 Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете с 
уховнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <p 
ви и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу  
ио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који ап 
ану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата 
а ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адво 
S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности 
лаго и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n 
тог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне  
лађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свак 
 смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успав 
акле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа 
алази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, 
а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, он 
 попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> 
го посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закољ 
или за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из  
е и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову 
ити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Кр 
 учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> 
5" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} М 
ну, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много т 
 Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је пре 
уди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако ва 
пава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.< 
што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих 
обар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо у 
аручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то м 
питању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно  
ако они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком  
Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p>  
S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио св 
д речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на  
е га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уј 
а чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн д 
ти аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — 
ено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и глед 
ам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен исп 
ве то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад са 
ренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакра 
скога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком 
не, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да при 
ле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Ум 
зноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг”  
х све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисл 
ре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће оп 
д на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља 
но издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из с 
никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио  
мо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које др 
га, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне и 
 се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отм 
а, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S 
ad>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је б 
 капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type 
о јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно ост 
ељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} К 
а дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, је 
ле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, 
нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам при 
у да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и тр 
 избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје 
ела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је ј 
леним јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, 
дамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаес 
утим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет к 
н Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засић 
лијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну  
упа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивно 
 би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све б 
андарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полиц 
, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад вод 
де Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И та 
” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’  
тању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>—  
али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш 
ђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо  
аплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — у 
ахтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недељ 
да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онд 
а дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p> 
ири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седни 
или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је 
те! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењ 
 је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрост 
 шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова! 
варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала гос 
о на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас па 
.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад и 
сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том 
и грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стиг 
S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кро 
он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде ко 
нитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су ост 
сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљи 
ногаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем  
> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли  
еша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четврт 
:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би род 
ко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом р 
о је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, 
рно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друк 
седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, 
е помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знањ 
ав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или повер 
и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним шко 
о сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, муш 
е.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми п 
подин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику у 
 се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да св 
даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="2 
тавио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сак 
оже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чис 
се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Рад 
 собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као шт 
хори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а 
о на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Рад 
та.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже с 
 живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог з 
ице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си зм 
је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да  
у као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи 
 секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како 
 да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жен 
омилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и ве 
ти, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пер 
ком, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господ 
 копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се в 
у му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци 
— рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце чов 
ику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим оч 
ам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> 
во упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу  
догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>—  
јам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на приме 
дао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео  
 се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Б 
енка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и 
пада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних ч 
ада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доб 
ка.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих  
ео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запреп 
{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопшт 
ужење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демо 
укли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капета 
акона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n= 
е пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му < 
спођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има 
их разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у по 
/p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакл 
 музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на с 
р ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново 
p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена  
изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео мал 
 мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додад 
есет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам  
и поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и један 
хнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у 
о ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је к 
а баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја в 
ковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани  
Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, к 
исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме  
молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, 
шој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине мора 
оме сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љу 
нув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник  
p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и 
а оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео са 
е г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и гос 
пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћни 
обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њ 
и, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p>  
свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који 
— и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је чет 
ку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господи 
нова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опе 
о је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирн 
ну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам  
инара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> < 
Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она 
е, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај г 
ију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је 
> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Мариј 
осиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама 
кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до двана 
ем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — 
> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљуј 
а се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао с 
</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет бли 
ана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола 
авља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће  
ор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси н 
 сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена 
нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да с 
ризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку бесед 
ким дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони им 
руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом го 
о сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако  
и млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже и 
и!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Зати 
о толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</ 
ам”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полиц 
његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим в 
Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и  
сном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат 
 Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јул 
ао удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен П 
о разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} 
видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви ме 
да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је м 
чан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ  
о није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер гд 
није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила,  
че се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се  
начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али 
су знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохв 
 ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</ 
твори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тај 
 и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да  
ба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Бого 
сак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто ма 
 ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p> 
<p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га  
здржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете по 
ше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали  
оденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хо 
инили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" />  
n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њ 
 да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетк 
S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љет 
о твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако обе 
 задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, 
 нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе,  
оман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под но 
!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се у 
 кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешт 
 био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, 
у реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај ром 
 и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио 
да наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да  
лошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад в 
ма полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву мо 
иној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и  
господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управљ 
ао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање пораст 
Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре 
љко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но 
{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут ок 
те би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема кра 
угачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркус 
>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за  
 али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутр 
затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијски 
н на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је 
л, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p 
 и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се 
„народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настав 
о клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затр 
ов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конфер 
позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о са 
о се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога 
ост претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, пре 
еди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и  
је сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, 
р.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто 
о најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим п 
мех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb  
едном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само 
 да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова биј 
баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку 
оп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп ко 
 сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те 
нкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвока 
зове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> 
 празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно прово 
ашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се г 
ад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину 
 зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад  
 све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p> 
ог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим 
и пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, доб 
о о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госп 
здахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити 
Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам 
шила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино ј 
пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си на 
p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госп 
баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, 
ило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога  
т по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек н 
ше да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу  
па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине  
и начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на 
о да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло мно 
написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго оста 
/> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција  
чи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави и 
 дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а сл 
у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родите 
чито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарч 
и.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у 
лтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде 
у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумр 
о, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на д 
ја но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу с 
ош неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња 
н се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, наб 
штину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је 
 да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и 
а госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и о 
жва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после је 
овић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих изра 
p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литр 
четку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да  
один <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често  
е он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша св 
ковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно  
лије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p> 
де у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p 
то и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и  
астави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, треба 
 ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једн 
га вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он  
 Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више 
е канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и ж 
штине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крм 
мила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, 
</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она доти 
о Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића  
и да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и  
” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчиј 
егледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће уве 
е списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференци 
и она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнск 
 ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога. 
 сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо  
а кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са  
и затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter 
му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држа 
ао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни 
 није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп ниј 
 /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити 
ткуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко из 
 Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за 
S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, па 
ла је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска  
о што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете ми 
p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго. 
 дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно пи 
страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да 
S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић мога 
женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи 
.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут  
 <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на см 
било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S 
ише ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да ув 
едан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у  
пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="13 
но седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мо 
 број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и муз 
 живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте  
лева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изглед 
сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музи 
а чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шт 
иђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи с 
умаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу прек 
д врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капи 
ућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем 
 /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало у 
 пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. 
 <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — п 
> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се у 
 он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на 
овчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима прип 
ко све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо це 
 се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у  
порно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар  
говору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће  
 што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са 
 њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник. 
S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— А 
!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећ 
мо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из на 
а.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана 
музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су прав 
 што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гом 
ини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми  
то друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња 
едуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разл 
 никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех  
изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="c 
тају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни п 
услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па  
 попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад  
и бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве ч 
дијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина сла 
је смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да 
кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црно 
 и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало м 
з дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се с 
ај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер 
бјаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div>  
н под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p> 
 чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га о 
но му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља 
ори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се ос 
 <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је  
 за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку 
д прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, 
нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у 
у је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Мо 
гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, 
ла смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p 
жје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је  
 нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бо 
лим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз 
поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p 
ње тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих о 
истарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда. 
<pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} У 
<pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки 
сти, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ст 
нову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртни 
псује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те н 
ић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га —  
 велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше  
ир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима  
.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицај 
 Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Как 
јој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испри 
ри у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се поја 
азима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задув 
ушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати о 
то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упо 
у последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није  
и сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} 
се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовањ 
 међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3,  
ак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да пр 
ином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, 
штво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазв 
као.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје К 
то је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један 
р, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја 
о се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одваја 
: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то неср 
м моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог —  
једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се  
, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића  
те овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узм 
прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло 
гласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.< 
а обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се за 
к испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља 
КО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХА 
</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> < 
 о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „к 
меће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Јед 
ђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити. 
 само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш л 
ла у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила о 
ени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, 
 села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда 
ешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господи 
ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— 
а би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник  
нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време и 
плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, госп 
 канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајк 
мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима  
о. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са 
, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И 
 „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у п 
хију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагеди 
ниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било до 
је чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p>  
ој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Б 
нај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се 
 све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И са 
 лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим 
угачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако уса 
 јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека,  
ао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама ш 
то из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, св 
 четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се д 
 то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога н 
 људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их 
ком; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нес 
ио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отвар 
мљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица 
де ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на 
а и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, ле 
 собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb  
банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек 
писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан вр 
 па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би 
> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, а 
 можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и о 
извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има 
него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку к 
 чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговара 
п Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место  
оје су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад  
 се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојнико 
ако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и 
ова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код 
една берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи  
азати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу п 
на брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је 
ка га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </ 
да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да 
ој 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.< 
то динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму и 
одније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате 
и дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; 
он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи  
 <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што нос 
p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био шт 
 и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Неде 
p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци 
олим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепел 
т на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још дв 
ска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, св 
умства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин 
ељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, с 
тово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваља 
овори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> < 
 ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, пров 
и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању 
, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара за 
ече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпит 
— додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам с 
и причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бун 
.. моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узви 
p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави и 
е? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те 
е то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p> 
четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му прав 
е прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасви 
 мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајал 
о се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник ми 
ели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сач 
бате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него  
 наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је  
те узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се 
и им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" />  
и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? —  
 за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са служ 
раф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тро 
Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и о 
и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевени 
би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би п 
 један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није 
сет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави зап 
да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљу 
ви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb  
оспођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p 
идети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрет 
ор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео  
чиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> 
менили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При т 
е, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну раз 
тим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Не 
p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога д 
се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ ма 
и не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и 
м писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прош 
 је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачио 
м одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и  
емо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели 
 тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није  
атно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало  
се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена упра 
анџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто г 
 <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја 
 теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако н 
Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко,  
ука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није  
души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан —  
дносно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и 
имо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — 
i>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука з 
и.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрет 
.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разу 
у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у ис 
механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема 
е, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скин 
и цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако 
 n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и 
и некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништ 
би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има 
 је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и т 
да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила 
, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и пови 
етурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на он 
н и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је науч 
осподине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, изражен 
м удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супр 
 на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије п 
сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће ре 
; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу з 
на, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да 
 а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p 
осете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} По 
 могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се леп 
а казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама  
толице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S}  
е то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Боси 
један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, 
 <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у  
ре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао  
тно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве бесе 
 они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува де 
а ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамљ 
 и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је  
 чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вел 
 ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соб 
 столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у  
тан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су 
ад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, д 
чинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним поглед 
>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта 
 где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста по 
е недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине 
е некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две с 
кељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио н 
овао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све шт 
д?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето к 
е л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>— 
сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет ј 
, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господ 
вуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} З 
афани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји  
и се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S}  
 у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа 
 се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш де 
 пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краст 
, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим 
 господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са 
њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А ш 
век.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав  
 што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г 
ином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о име 
ман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни 
то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и 
па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с  
>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са п 
еторице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и  
правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г.  
ичке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су  
ући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се ум 
љада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмр 
мо, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се пра 
полита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче в 
ра.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам х 
о и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се б 
та дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Ј 
ди намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— 
.</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи ј 
н.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, 
ео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и 
тави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p> 
а, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почас 
нутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе,  
може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то 
ан у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Сре 
место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је з 
три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен  
а тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већин 
о би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можд 
е а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све ј 
родом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра  
во а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајк 
 </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећ 
и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључ 
 на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не оста 
од ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, је 
одио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се дог 
мачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много  
е излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</ 
, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, т 
стаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпље 
утру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о 
ћ и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било  
г да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p 
<p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе пр 
, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта с 
 — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу г 
ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полициј 
</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове гд 
>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Рист 
{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону г 
вако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је 
ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па  
е! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Је 
 нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крњ 
аше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем К 
та да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S 
>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се  
у комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће на 
он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла 
е уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, мо 
ца, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, ви 
” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину,  
.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се 
и било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке д 
 ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p 
кву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, ве 
</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> < 
, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопш 
стрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за на 
: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска  
ш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па 
рске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” 
ног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да п 
 n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што  
а је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још б 
х закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајањ 
Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана 
ђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угриз 
раг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> 
е толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти 
ужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумл 
уштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је чл 
p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p> 
један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да 
 има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни па 
ајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не  
беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г 
{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ни 
се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вр 
Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и че 
хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке,  
свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Св 
се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа 
Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио.. 
>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Ра 
 у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена д 
је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да роб 
м равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, к 
 једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и 
видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на усн 
ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође 
тнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ј 
је била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, к 
ка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је 
 дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад 
бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са ови 
 поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скрат 
ти у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрање 
а, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да 
 упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се са 
166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Ел 
у вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а п 
а праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим  
га, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, д 
ре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му с 
кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хт 
едељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је д 
 пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он  
p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет 
тар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примако 
е школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S}  
="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да д 
{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> < 
евољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигд 
забавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се нал 
ирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, моли 
упила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јо 
ила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дослов 
у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купи 
 канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да 
лка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади па 
 далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једног 
уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао. 
 па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата...  
лно необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени,  
два се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нем 
очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет ст 
гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господ 
где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје в 
ишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна 
рожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка 
е презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али  
о, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта т 
<pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. 
е у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома  
е би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам  
 других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S}  
 и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађај 
 тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више пред 
а нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по н 
 и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу 
му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, нај 
а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак 
> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек оби 
бавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! —  
 ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га,  
 прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави 
тари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.< 
и, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— 
ично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу,  
забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало по 
лу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестри 
 да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се 
 управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор  
изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу то 
у на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb  
шње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на сто 
ретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио  
 затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи 
о понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попо 
 већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упу 
праве на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва 
и, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кр 
ше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умирени 
 и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад с 
ндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне 
колико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p>  
и поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n 
, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да т 
а, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И км 
ем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Рис 
едњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у 
 благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да  
 узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и бр 
ри у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади д 
књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Де 
да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и наст 
уштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на п 
латне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у 
, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ци 
саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да 
а, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове сав 
 онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после с 
ажи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— 
ином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би з 
је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се л 
 ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама меси 
рате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћ 
Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" />  
ара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо,  
а моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици п 
ређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту 
о то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у  
на је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи по 
 застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршаво 
 сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чу 
њући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и го 
га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све с 
 на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин кршт 
пет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p 
онова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са  
сни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде  
радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему 
љесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, так 
S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђ 
ка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину 
ри.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговара 
ву младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто за 
осилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли 
зију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске ша 
јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, 
/p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одма 
случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... 
м.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо д 
тиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу 
д да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа. 
и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>—  
 сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{ 
путник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто м 
на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп  
ли се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, сед 
ицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је ка 
ало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише п 
акле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напиш 
 и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била 
 узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обич 
чере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Р 
 искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом 
и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — 
дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви  
љковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и пр 
да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста о 
а га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прег 
/> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад ј 
е?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би 
демоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави ново 
 посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све 
а ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десе 
им корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по с 
— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детет 
ра, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога  
а! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, так 
а му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправ 
ма богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој  
Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер 
рпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога м 
аки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије 
 Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, п 
звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинс 
е се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и виц 
едељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи: 
о у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени  
 нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност з 
пштина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина к 
лавом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, 
ле под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз  
ново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико  
у и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он кре 
о, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили,  
дањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом при 
е!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владик 
броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке г 
ад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S 
Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, с 
о и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад  
аво браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврш 
ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће 
кт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши чита 
има.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p> 
 затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине л 
, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Бож 
претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам ве 
то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-бла 
свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира с 
 баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радо 
ако су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакоја 
е осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разгово 
 преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као  
ићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасе 
е, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје  
S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин  
лађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београ 
о.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, 
или се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мо 
ар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену сту 
„Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман по 
часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам  
собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> 
ичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет ка 
 се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S 
 <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, по 
доје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата от 
 кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па с 
 да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не  
 још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила на 
а се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љуба 
х случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те и 
лит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му 
 Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је веш 
ћи, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, 
ју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити сам 
ности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Д 
 стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту 
овици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног 
рата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојн 
шерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што  
Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике  
не се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би 
полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене 
је би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом 
без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе 
сео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вра 
им.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте г 
ш и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући 
настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мен 
ам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато 
 На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и вер 
алећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Лен 
ута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим  
пута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шако 
ута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком 
 а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак  
>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал п 
им — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах 
аса учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га изба 
причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко с 
”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, овак 
 ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како 
бијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после о 
афани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити  
те мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта ног 
е било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапу 
, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра кр 
ори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори вра 
а, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобај 
е чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А  
онесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утех 
ији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господ 
је му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="8 
трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S 
кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ћ 
која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за трен 
ише осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да  
мају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричи 
к не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице 
е ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађ 
има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих ре 
ље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти д 
господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностр 
 свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао н 
бац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса 
ад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох л 
а њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан с 
Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер 
атече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се пр 
уши и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у з 
срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо ра 
д сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове ре 
био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, ал 
ње”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друш 
фирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вел 
покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алем 
 Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основ 
 судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском ка 
од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Г 
лужитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чин 
ичимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, ко 
ематичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући 
читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p 
лне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се заве 
гајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде  
а му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном 
а не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам!  
ика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи 
 стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се за 
мре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума,  
о у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекн 
а Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се з 
оби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S 
о некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и  
у џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или 
hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p 
то му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто 
 у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и да 
ц</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је т 
— једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, к 
годиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Т 
 њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господ 
Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ују 
 ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога та 
 онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам т 
n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И  
ет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према ко 
ква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви де 
е управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као 
м, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине  
ного из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све дру 
 на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће  
, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и  
ржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уо 
ије ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођ 
ише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем  
о јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би  
ани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би при 
 срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје гос 
 наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова 
едно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско,  
љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и 
бог њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p> 
е никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи је 
р, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће  
ина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на  
нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича 
отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека бол 
е и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход С 
ћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро 
и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне  
л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне п 
 и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је 
ги.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је 
ор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим 
тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме н 
} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> 
шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао из 
 по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да ску 
н је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првом 
а!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би д 
ра Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и д 
ати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{ 
че:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за р 
на.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у то 
ма, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уоч 
има кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима то 
 попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој при 
лдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с лу 
Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама 
 протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица по 
 је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на прво 
ло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви прис 
која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића 
омшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку 
ито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих ј 
ихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено  
на ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али  
риге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим,  
а и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома 
опаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се преда 
обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан 
е толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан 
 предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је  
ребао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци  
 испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Ник 
леже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој с 
ампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли  
 изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлик 
но решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, к 
мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним  
ко воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева  
 таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад с 
 то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата 
о двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад,  
 нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, а 
ело, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Рад 
 сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S}  
обу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према  
 га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, јед 
Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат  
ећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем и 
 изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави та 
се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су 
 вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира ј 
олетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, ког 
неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је  
 је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем  
о материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драг 
весно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај  
баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто с 
овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и 
 жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој 
 те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала све 
иност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам држ 
и је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери 
кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати  
више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно,  
омоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно с 
ци не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г 
је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није  
ма, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља 
урни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт 
Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p 
, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је 
50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом 
рава да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су т 
рмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па  
ад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Неде 
кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из ј 
 оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви  
наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се 
 у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погд 
његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Вид 
а уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио То 
а Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако разви 
како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, 
чију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пран 
ереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце 
мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико б 
између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али в 
по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... к 
иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатно 
е видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размиш 
д ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а неср 
зно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, ни 
 пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко 
игне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја  
 они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете 
есе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а  
 вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ и 
 кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мр 
>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у теб 
 објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је  
ила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p 
аменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јес 
 успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам!  
1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да  
а више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> пу 
а плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле ј 
еко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће 
... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме  
ђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја  
ло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окре 
 мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и ср 
осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет свој 
 даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледо 
народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. н 
 и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив 
ена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се 
 на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Удар 
ком су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и јед 
 добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа 
г одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штр 
но нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успо 
јавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпо 
p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Ка 
Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Нед 
 После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговор 
 претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу в 
еде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устаје 
рати са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера 
ћ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напосл 
да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њим 
Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повеч 
о врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ  
позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, на 
те само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим реч 
д двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а  
зао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чет 
на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељков 
месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила  
поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи ј 
 молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око п 
 јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, 
> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</ 
 иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава 
говору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећ 
одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбач 
 од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> жи 
 ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судниц 
иљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мал 
ао што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, 
де само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се 
знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и јед 
дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некак 
бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао по 
ази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p 
азија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се п 
а госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спом 
ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти ка 
и их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као шт 
 некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као д 
зводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да  
али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо д 
ече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао 
слим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, пр 
ваничних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу  
 селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто 
га акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити. 
</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта 
 министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник минис 
даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле 
ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија,  
мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, 
а завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за је 
 <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу  
ште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и н 
ја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. 
м, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлози 
ас освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— И 
, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p 
{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја 
 је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter" xm 
саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то д 
p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу 
 ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да 
тељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знат 
ала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљу 
а се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, 
г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били н 
тва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — 
н Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа 
ви госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз р 
Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на пр 
браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна иде 
такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пр 
{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа в 
г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то м 
да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Ј 
 г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави 
 су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја 
да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту т 
 се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, 
ли се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву  
има по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један д 
шта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете 
ако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву сед 
 видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни пр 
рибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} 
госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да ј 
врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а 
 дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже 
ап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</ 
оја ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима с 
је по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па бољ 
 да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени 
 </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љ 
нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, ок 
будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?< 
на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! —  
ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је с 
е:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — 
p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се суд 
да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет наг 
.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србиј 
} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућа 
лужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио  
томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равн 
ти аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер 
у сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти  
дан неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> < 
ко, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише 
 вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.< 
механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључ 
шкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува де 
 те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и  
ећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости 
 на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао ј 
 у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене п 
а се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Пре 
рета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбри 
.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у  
м вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави  
да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <d 
оп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важ 
 поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</ 
и усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг гр 
>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му ми 
 све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опе 
п — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише 
 висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кули 
 <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни 
 је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> < 
се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш д 
ијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да б 
чило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја,  
е ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста 
ла је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестри 
тави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је  
страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, 
 да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријате 
те? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено 
та поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје и 
церка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а  
 сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на  
зе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм 
закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних 
4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу  
 у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламн 
у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека,  
, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пре 
 уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која  
лађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама,  
свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба  
зове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклони 
једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у 
рукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уз 
те мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да ол 
ер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом пог 
амо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут р 
очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник 
једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} П 
рају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра уј 
е отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је 
кну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ —  
ов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај а 
ет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истро 
е иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио  
 Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пођ 
воју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општин 
м пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p>  
та је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцелар 
писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо збо 
? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А ј 
ко Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог лите 
ма, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, 
десио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без мат 
не браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они па 
 ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу,  
p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би з 
стаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S 
ров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше там 
арте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то по 
твори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата 
— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па и 
вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сас 
р из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја 
 ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа  
е несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и 
е јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се н 
м Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обу 
кој судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најст 
, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте 
рогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно оп 
дам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али —  
шло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да  
а себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јер 
ати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже 
т га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> 
 до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала  
итаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „ 
 свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> < 
а романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова пр 
ички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из гл 
S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну вис 
p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада то 
 су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј.  
А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После 
као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну ша 
од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су 
зио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, к 
 не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје на 
аки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који ч 
говорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље 
b n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће  
к не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај прак 
а у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, 
 само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пр 
, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ре 
је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n 
 он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он пр 
икад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели,  
ђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Т 
ородици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много бо 
бока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар 
 име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тума 
есор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај  
Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне г 
 таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, гол 
икне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско ср 
подо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завука 
о, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не  
ега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — од 
челник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, б 
S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја п 
 па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протег 
им то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диж 
утрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне 
ела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно зав 
илу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и вели 
, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера  
 су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n= 
њем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом прили 
м ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p>  
о ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији  
епасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан,  
 Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен ч 
одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав 
одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> 
, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до  
 храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочи 
 храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи 
аво кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу,  
ката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, 
аучио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колик 
p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика при 
S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљиви 
имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</ 
 свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p>  
узике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Го 
ријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Ел 
рихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чу 
дно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу 
о адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног 
 доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S 
а те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у ст 
гом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене 
нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти 
узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је 
причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману  
иљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Т 
мукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим в 
шлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у ово 
стога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога  
га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти в 
p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S 
ер, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек,  
, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а м 
сподине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> < 
 није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиро 
Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина  
рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па уви 
квеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и станов 
е на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не 
"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се  
, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог 
рогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препук 
оје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „прог 
” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што ј 
не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета 
е изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих млад 
што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава на 
она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд бео 
боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу 
ературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову 
p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави к 
к сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име 
ј џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих  
ели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p> 
зва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом  
ивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву ме 
е се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у  
/> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по  
господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би  
оји је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би 
он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари  
сталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и д 
отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима  
ш.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="27 
једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мис 
ђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични зак 
ори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете  
чера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен м 
ван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси  
 Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоц 
 кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али не 
овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, поп 
рке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад  
, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p>  
и могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се о 
о?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понављ 
за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек  
лом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пеш 
 Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадиј 
оп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџиј 
е онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прир 
 наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>Пос 
о како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти,  
="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад,  
га Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p>  
се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју 
 на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и 
ad> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом  
, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника  
изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију ост 
за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много 
право такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених  
иже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајд 
.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него н 
лаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S}  
 па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, за 
 да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем 
вима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и гов 
о с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треб 
ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики  
на на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, 
икује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шап 
би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богосл 
има упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанств 
>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења мало 
љују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника 
 дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главн 
лас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хт 
. овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} 
орао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог др 
у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатанс 
има собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво 
а прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Изв 
ика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на да 
ог „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па  
арица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући 
амо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје м 
, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И уп 
а, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дођ 
поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које 
 којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој  
и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангиј 
ову реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али,  
ј ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, 
 седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвор 
се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори уп 
јзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проу 
тво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на пот 
а се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p>  
ана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p 
и се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављен 
нато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у зад 
их сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових 
очела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице  
атских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав се 
 Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конститу 
.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмет 
да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> 
у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола. 
ога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике см 
ој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, сви 
 али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад 
и ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смис 
и, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата 
зеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час  
 прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које тре 
 капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу пу 
.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p 
м, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb  
ету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а са 
ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са је 
не, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жа 
ата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову  
е пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па 
амо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још 
ав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа науч 
и пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара 
а, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{ 
јку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прили 
е публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде упр 
— јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то д 
н случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невољ 
колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешк 
ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше д 
постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове 
вору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, ка 
.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме 
> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што с 
мет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више пр 
две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече ку 
ју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у на 
 се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решава 
е појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање 
х потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а з 
ве трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану  
ле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем 
 да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним  
шапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише 
мо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читат 
 запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да к 
охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канце 
да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— П 
ра запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на 
на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и п 
гао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади о 
гао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n=" 
из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет о 
ут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потр 
о зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеш 
један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међ 
и, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учите 
к, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизиј 
, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оста 
Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих род 
 публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује 
 што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи 
ује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела 
ајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да в 
Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог 
овара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> < 
у је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само 
 лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог 
као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> < 
и се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме  
лазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жма 
акони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из ов 
 — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, го 
нају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купу 
<p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да  
а је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене  
и нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} П 
 кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који  
ва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... разми 
 писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко 
позна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”. 
нако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало  
.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења 
н чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, к 
.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се А 
> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се ди 
а, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био 
 узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види 
шка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила 
е мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ни 
 отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена вр 
м обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и са 
да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка. 
на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мисле 
едлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст. 
иђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, как 
 нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са 
 ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове 
ско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или глав 
амо „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дан 
ичан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, риски 
ј ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима  
се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и так 
ојој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а у 
пућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштв 
у сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то  
ограма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме је 
о (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетит 
/p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих 
о сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господи 
је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! —  
 <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не! 
не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало 
 нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је 
кт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар  
Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не г 
 Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сес 
уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуш 
ичио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у живот 
аљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села 
н доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању 
а кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} 
спуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице  
у, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Кр 
ут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељ 
ђи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се д 
пу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе 
лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје тр 
</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — 
 а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место  
асти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским увере 
.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила г 
оме, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мал 
, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао  
ом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што 
те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у 
 па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га  
лугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, нав 
фтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу муз 
 и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да 
ео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари теле 
човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске 
авила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар,  
ује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад с 
И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би реци 
 заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанск 
.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја  
 припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардуј 
не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чу 
 новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.< 
ио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.< 
етске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S}  
>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има стари 
могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој м 
агледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а  
дело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих 
 чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрна 
, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохват 
ма хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, 
не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли ово 
ди.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једн 
облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац ма 
т, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Д 
сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састан 
>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило д 
о и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако н 
{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извес 
ј!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл- 
е у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="1 
ља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај пон 
{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникл 
 Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Каф 
еђу писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канд 
 покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступит 
 туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин 
} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi 
а.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Ш 
/p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова < 
ао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет  
, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и  
ађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нар 
ве речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У 
ран дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је блен 
пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега 
ега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} На 
де му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу. 
док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казал 
 шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па,  
нице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну м 
</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем 
упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на 
 будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита пре 
век нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а н 
ошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она,  
.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писа 
 се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже н 
и се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи 
 велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја< 
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; по 
м речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p>  
:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" 
им се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он б 
е би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа у 
на цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ изме 
 сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу 
 био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уве 
 Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, 
ј паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега. 
уку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало з 
АВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Је 
<p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 
/p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p 
те ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар приј 
не...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем,  
ујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мар 
: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који г 
, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” 
”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој  
може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста м 
:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука зах 
јину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет ј 
 стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p>  
а сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па 
а сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би  
а сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би  
јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је пос 
ин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, 
ати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi> 
а ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици 
са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређ 
а свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из  
е кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како ни 
а га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А с 
арочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за  
де кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p> 
челник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу,  
е поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима  
па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено каже 
 урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>К 
лза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелн 
 Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством 
обом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду  
 дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као 
ћ; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући с 
о придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да 
ти да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један 
музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не 
 допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очек 
ак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је и 
ра да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио шт 
в да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и н 
ерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек 
ом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора  
ао бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, ка 
а спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, с 
> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча  
ају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како ј 
и на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко 
оре да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p> 
кав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је 
лно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела д 
управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је упр 
о месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човек 
азао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ћ 
је, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме д 
 у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковић 
ислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да 
ора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да тр 
т, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види ш 
оци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло  
ика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ у 
о неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопо 
е у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих 
н учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на  
јка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук 
 начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не р 
 угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет св 
 /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је  
ике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог 
ржао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила ска 
 самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад  
ке оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја им 
а свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима  
девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ  
а по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика 
навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили 
е, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи с 
а?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће  
 гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика,  
 својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И з 
ри уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли 
 се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрч 
није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад с 
ви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунц 
ви овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки ње 
да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати 
ође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: 
е па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у м 
е припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, п 
са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p> 
 руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умр 
тране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била 
очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то ни 
Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одг 
ро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин је 
ете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке 
287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И та 
285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају 
/> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу 
/p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се шир 
да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— 
 сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам 
сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која ос 
очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни  
тским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p 
ињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопств 
удирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима  
председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних  
што загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и ни 
акрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако 
 у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> 
ршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину. 
најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и пр 
еси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те 
и село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето т 
„изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кад 
к, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице. 
да још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> < 
 врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан уже 
још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не ст 
 дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста д 
 овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља  
се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила 
стаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то ч 
<pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима  
музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p 
о две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као д 
дстава одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завес 
>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у г 
лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p 
детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи  
p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих пр 
ор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који 
 природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да от 
Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дет 
дити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шл 
измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора ма 
 једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из њег 
 браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни д 
и пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила 
пије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да 
кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој р 
 говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушк 
 што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим 
о да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и  
 да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и 
ило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура 
ба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су т 
ревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} При 
 није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта т 
идети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих сн 
} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин С 
на у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и как 
ђај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак роман 
логом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би 
и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да  
.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од о 
е.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га 
о до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, дру 
ог кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Дру 
м, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном  
 <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући д 
 звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету р 
сподин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пак 
, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p 
 ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја  
учена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, рад 
а рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је те 
д Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати кар 
илеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала с 
 Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили  
 свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и 
дством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ства 
 ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је  
та ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да 
од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплиме 
<p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као г 
} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— 
<p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Го 
и и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори гос 
/p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала 
рва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ 
 да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и т 
 око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари. 
> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку 
е потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим в 
приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је н 
 руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгл 
едник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљи 
оворити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така с 
о какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне 
оло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља оду 
ве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кре 
</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} 
 не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и  
 — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и меха 
добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благ 
властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљ 
— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</ 
челник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али,  
 у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би св 
би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам ле 
и се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је  
озор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја  
 можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да г 
лакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад 
ед врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључао 
да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="8 
о у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Рист 
у на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да 
моћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква  
 викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и с 
чем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање 
ко — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може 
због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен  
 су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било о 
госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпо 
 изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек,  
некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две сто 
 који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле,  
још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још с 
о мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p>  
 додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди од 
4" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, 
ребало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али 
а.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S}  
сне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу 
 <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе 
 мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, ка 
 девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе 
и је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S}  
ра од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ак 
 мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да род 
о.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једв 
и, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни к 
Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави: 
орацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ 
овој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{ 
онио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> < 
р, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ  
н, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рач 
, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi> 
 рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кме 
је! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жге 
о млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после в 
ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо 
 дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си 
 да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у  
ем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> роди 
мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однес 
ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест  
ло и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржав 
 пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и 
n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде по 
оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S 
ија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче 
спут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p 
одине службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или о 
ћах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме кома 
о кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџи 
кође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их св 
 па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у 
 Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} 
он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S 
је Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога 
као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести  
а или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би  
на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до д 
 уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели  
убав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева сла 
азна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену 
реживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над врат 
по.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да н 
у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ов 
лодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два прес 
е романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потр 
о сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени 
 наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?< 
ћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет 
журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Нед 
лим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „ 
ј усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара 
 икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усе 
, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у  
оће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе у 
р још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства  
кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и  
о како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви,  
тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа в 
 знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а о 
то да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Ил 
едали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта 
цује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да дев 
ра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога з 
димо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет. 
 ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што уче 
е ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани 
е би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима 
 као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одва 
уге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двор 
агао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контро 
> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа М 
 до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим н 
 Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарс 
 за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и 
 најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S}  
длучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против  
 врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јаст 
прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седниц 
лот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло 
 овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Има 
 хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устад 
 са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и 
зад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, груну 
не пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер усле 
реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву  
к уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, 
тење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако с 
ра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбро 
е у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти  
сподине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поч 
судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, заш 
езван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и с 
вари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И  
о су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви 
да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, неза 
у јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унут 
и и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, ш 
ција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела  
и да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисл 
бјашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен  
ње лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмин 
или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана о 
или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” 
ћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, 
а сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну 
> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу п 
о био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није б 
не и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није уме 
Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад све 
— вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му дав 
ране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p 
ар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а св 
аврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, к 
уве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је  
уће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити  
ди који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — од 
о представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригам 
дно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и преста 
рада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глум 
и никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа  
е знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајт 
а рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публ 
 да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућност 
а заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цр 
примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то,  
 хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне 
а, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S}  
гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му 
рају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284 
} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупн 
зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, сам 
 и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</ 
оси поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је с 
ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претва 
ри, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женс 
ра узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себ 
ло га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бог 
 Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква с 
та продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаре 
 се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перино 
стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогач 
 ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо  
ућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на усна 
итају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ тр 
Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише  
ну завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма  
капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, ч 
ису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слу 
им, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп 
е или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она и 
тво, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb 
 се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствар 
а, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају б 
не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Нар 
у нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полут 
трана зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови св 
дала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, —  
сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавш 
 благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички 
арош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који т 
рига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе  
умци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не оста 
 господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и  
ки друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и кан 
 не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> < 
а је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је 
пријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме  
годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио  
просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им 
 боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај  
и ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свир 
 А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у бра 
аје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив р 
и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како мож 
не! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви 
и — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш  
 <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — м 
 сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те 
да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празн 
ајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" / 
реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се  
Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Ј 
 био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено ст 
утнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па до 
о да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и ж 
кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све тра 
е би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео 
наш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се је 
иста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се дон 
а.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућан 
ни:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђин 
аскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образим 
а.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио неш 
ју, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Нај 
 његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једн 
их грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до нед 
по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите  
је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мар 
у са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као 
ли успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрах 
 а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао д 
 — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја 
што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’  
раграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="1 
ма гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, 
тати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са прост 
и прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да  
таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у зав 
 си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-М 
<p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре 
 причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да 
главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на ки 
би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани го 
”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо  
туђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми с 
вести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како 
еседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским влас 
о нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише д 
дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно 
, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој. 
ах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, как 
не, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице 
ви, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пи 
лаве није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, п 
де с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само 
а кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, пи 
</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала 
ехане са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани  
дишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто 
 комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општин 
ето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у опш 
осао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви 
а велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па н 
евојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> 
 у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пр 
е главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</ 
>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије,  
ђутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци н 
ди, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и ду 
а би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин 
елепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића,  
оспођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако рад 
 Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља 
>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза  
ћу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна ко 
е узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он пр 
проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p>  
нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину  
а да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она 
онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, 
са Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и 
ни.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет  
магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте 
еба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у по 
Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте,  
 прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој пос 
 написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу  
 права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају 
один Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што ј 
</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комича 
пштини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет к 
 дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што  
 који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учи 
спорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дет 
а не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако сла 
p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је д 
века, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближње 
е Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај  
бјасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић 
да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас 
, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад с 
обе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са 
ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе нег 
ођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпо 
 утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која ј 
, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпита 
 а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} До 
е задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај п 
и сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врл 
вар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико  
 љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> ф 
овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко 
али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је  
 и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове  
е деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим п 
говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такв 
ље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p>  
 кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и зво 
 Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек  
а је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер т 
ењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочит 
 окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајк 
ите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са 
{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су  
о шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p 
о њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете к 
ти госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навиц 
има из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као шт 
рају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде пра 
њу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" />  
во! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, в 
ну.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана 
ило је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама 
но... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за в 
у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да 
 сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта 
је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен 
умовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвока 
војку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само  
е.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створе 
рата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која о 
ло боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Лен 
 није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта к 
то.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета  
сам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и 
p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет ш 
ајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само  
ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста м 
р, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... х 
ога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви? 
 умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах  
 тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на 
p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберц 
 мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — 
Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад ч 
бав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— З 
 искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па 
мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико  
.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је минист 
, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те до 
оска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа- 
сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се на 
не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n= 
32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво  
 децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} А 
мишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи 
Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ 
о братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо. 
ету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, о 
ло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница 
А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, ко 
евљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припа 
еви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као 
је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане 
м обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суф 
" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дош 
агрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми  
то је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После тр 
ије имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао за 
у — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног кварт 
лука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући умор 
де могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испу 
лим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у  
вдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога рома 
о да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва 
амо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи  
а, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{ 
вако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећ 
о позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај  
у трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, 
S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, п 
p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија наста 
ама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S 
 и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити к 
вежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштв 
ћем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред врат 
е да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p> 
ама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу  
бу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплау 
да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама сл 
ило дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло 
крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква 
ао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попиј 
аш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је вел 
его не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: 
 признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврд 
о бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, ш 
ове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име  
 смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни 
пасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз пр 
та тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, ш 
— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти  
> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове  
 се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водоп 
 толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно  
р.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! 
овце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде зб 
 умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно пов 
а? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А 
забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали м 
и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном н 
 ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде у 
о се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, 
ете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слов 
 вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— 
мо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у ово 
најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отп 
 друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће  
вако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније  
чи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња,  
, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстра 
S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете 
едва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати в 
пље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то дода 
ва!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, 
 — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један дина 
 <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја т 
пим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p> 
толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас ј 
имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> < 
а ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> < 
т ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ет 
 велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу остан 
а је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад с 
 своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да 
а своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви таш 
опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадо 
о каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели 
е сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепст 
ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже дале 
> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек пад 
е теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпој 
ме помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене  
рема теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му  
аљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете,  
 покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} 
и носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости” 
 за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро  
дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за с 
 саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, 
о да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад  
о наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба 
Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим 
браћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и 
.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p>  
— настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас 
 такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у је 
 у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умеса 
 тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи 
би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</ 
 да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан  
село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Пав 
како не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би 
ином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест мес 
дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете.. 
смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану 
ва.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, а 
ре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која  
боље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — бр 
етовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саве 
дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, д 
, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p 
зазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе  
те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек на 
а, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској 
 је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зи 
оме имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> < 
 одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту 
 остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној в 
 би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер 
оје је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила  
његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разгово 
знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музик 
 ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, об 
 сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би д 
 /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге 
 Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је 
лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у 
 што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и  
м и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете с 
 све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зва 
ло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речим 
а још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ,  
у, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би  
рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он ј 
огу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу кр 
а, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он узди 
руштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине,  
ог одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова бр 
о да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p 
кона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, 
Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила,  
, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на г 
 је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учи 
којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, сво 
.. како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече  
 остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, от 
оји су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ниш 
еснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрде 
м, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.< 
ј брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.< 
ли: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје се 
ки се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дукат 
се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш ч 
о, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот протк 
деја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се 
 идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке п 
ри, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</ 
стије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head>  
у и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, зати 
гослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па наста 
Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох! 
185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> 
те!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Кол 
на...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гле 
ом велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и 
јом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола лит 
>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га св 
аву.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а н 
лаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних в 
ех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и 
 Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина,  
дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одма 
p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и п 
.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако жел 
 што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене  
{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовит 
има је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час пр 
 Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нал 
 најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране  
:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео  
нтриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у  
овао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра 
ани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег  
, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко на 
разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет о 
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две 
н наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и по 
 сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао 
мејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет 
дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је и 
ојавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p>  
о све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дуб 
дној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме т 
у не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> слу 
ј њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском по 
ао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Ел 
завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису 
е ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за дети 
заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред 
тина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на 
и напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећ 
чинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за  
о и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динар 
>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi 
доше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он 
није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да ус 
 конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва 
 јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га  
 није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је п 
 ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било д 
иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је 
ођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</ 
м, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине н 
дно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно. 
д ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „ус 
што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап 
нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> 
ајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том дру 
знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, да 
 луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су  
огане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удо 
ље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да ра 
рошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек на 
и, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома  
х и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби зво 
есе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настат 
 деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахн 
 Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и 
ило је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново д 
сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка  
 што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим,  
те мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа 
ти са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затво 
до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки  
сто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ј 
оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, бе 
ари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му  
јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима,  
еља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се 
 столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на  
одрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му 
о је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, нар 
спа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле д 
утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш  
ржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потп 
инити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ 
<p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а ова 
ама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа 
се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти ка 
<p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена  
овек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам прија 
 Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{ 
ригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S 
ђу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p>  
 већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорга 
е колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар ни 
 Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже 
ју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, 
е већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утиса 
 се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај н 
осподин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се д 
> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али зах 
скупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капи 
а рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се др 
добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па 
 <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула  
 да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, 
ного би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућ 
а књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик 
г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на сво 
ћи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што 
оти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Бео 
Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и оп 
и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што  
ема њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним о 
p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} 
запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађ 
вије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно мог 
сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ј 
тој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонет 
ај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И са 
о — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња ос 
нца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну! 
S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређа 
ало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспа 
.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зов 
те, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад ве 
ко задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Се 
а је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако к 
у лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А  
 <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да 
де на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим 
p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n= 
 „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Неде 
е у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на ста 
и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разу 
="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о но 
 је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија ка 
изу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S 
кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усам 
ињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових бат 
 и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то м 
дељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех 
аче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ 
 лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где 
фа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију 
на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S}  
а три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајал 
д она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, д 
 му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто изм 
лза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све 
едно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза 
 се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја  
ве лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашк 
свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не прич 
ајсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме бр 
 селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још с 
љити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на  
што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мисл 
ере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="1 
дравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје  
мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим  
која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога ср 
 љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога бол 
едседник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на  
а ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> 
ше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се  
азухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, в 
ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани  
 да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Мил 
 свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати не 
кла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једн 
</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српс 
часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је б 
о разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да  
 бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, 
 отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене,  
 моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикн 
 Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се 
 — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је  
т!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао се 
е, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог дед 
.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дош 
, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n= 
 узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет  
у поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се  
то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи 
огло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци св 
ц овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{ 
о га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели ш 
томе догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" 
ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дак 
 враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било 
ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори њег 
зе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> де 
о времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова 
>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење теста 
сподин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 
баци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесн 
 знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу  
 како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и  
ја, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете 
, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете с 
то знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још поб 
, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S}  
 зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сва 
 се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве  
и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и 
те и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који  
ем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па  
мино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита  
икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, 
иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи 
и то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, 
 о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у мн 
имо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S}  
 дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осма 
у онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда п 
одина своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било  
 вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако  
ледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте  
„Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је к 
и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који 
.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма. 
сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку ша 
бучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао зб 
у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје 
ару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи. 
 је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочи 
и да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски ш 
ва се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} 
ени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове н 
 у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и з 
а је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није 
алази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у 
лаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар 
Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудил 
ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У  
квоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста саб 
д су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде сре 
 тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Е 
носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја 
мо код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта  
ли то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако м 
ама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p>  
ана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па он 
дао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани  
е, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоћ 
— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване!  
 — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила ко 
 мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ 
ктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Бо 
ло. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо ја 
>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>—  
 одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које н 
, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више је 
а, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пош 
ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је те 
лева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прим 
адан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам за 
о, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој ј 
рића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type 
 капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Ме 
а <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А  
авном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> до 
!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности 
г и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Л 
рубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао ок 
д би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога роман 
ненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име 
упљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија 
олност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му  
 литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интриг 
дина, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој с 
ни извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки и 
а прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје р 
на те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола ли 
пођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата,  
екох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казује 
ко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу  
и Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним  
ма, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народни 
 животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би  
 он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио 
оји сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало мате 
 кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђ 
 да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркв 
но да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" / 
а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био ве 
е, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах 
 то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да  
оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође  
 од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ 
 толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p 
ани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управ 
јслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао  
е у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу,  
ти у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, д 
 дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу уч 
ађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична обл 
и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у кој 
 могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и нар 
г тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допу 
p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слу 
т.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то 
дину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и У 
т као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум 
 стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференци 
ју, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко раз 
елством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко  
а и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску ра 
пут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до зе 
е наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код 
е и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам к 
са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о то 
лана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и госпо 
ахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину уп 
, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи. 
 питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зеј 
ћа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> к 
још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у соб 
ини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима 
 зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао 
општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S 
иликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела би 
и, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј зве 
та треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна заруме 
у збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па  
џија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћ 
ањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Кр 
 раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше по 
ад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих 
не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је виде 
 једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп.  
>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситни 
о.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније догово 
Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с  
азваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> < 
опове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да  
ши и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи н 
дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у н 
ле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у сво 
ремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва  
дајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потр 
једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи  
каз или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно 
 вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.< 
цију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише 
Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође 
ао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели  
м.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе д 
 дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој 
азним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главо 
у романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води и 
г млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери 
 ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба  
 потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озл 
р законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не м 
оп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и м 
едеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као т 
дно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapt 
> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим  
видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на с 
ред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, 
е нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, г 
 до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта ви 
ти људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се 
 па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћа 
ко су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, д 
е се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привре 
и ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збо 
а, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у ино 
падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласн 
 нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у 
ини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова  
како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива  
 се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и  
трашно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добиш 
оговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не посто 
сто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући  
мери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни  
до да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста 
човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за ко 
 која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе,  
а што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар по 
, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти п 
 време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивањ 
ао лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ниш 
спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети с 
ан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по суд 
и је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани п 
о у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се 
огло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда  
помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То в 
д „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина мес 
пропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не 
едељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће 
спа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, дан 
ешиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили з 
{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предвод 
ица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста ј 
 потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парн 
дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега п 
овића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам  
ране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка 
ајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Ма 
, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије  
 прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ 
о те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла да 
да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети  
 замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и о 
 зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искре 
пштину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л пе 
 очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него 
вкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње  
ицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, 
е из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси  
то је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до на 
моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се  
ко како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> < 
амо прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Нед 
 одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му обја 
Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из 
натих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где  
.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео руб 
о — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлил 
 полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ут 
 вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаков 
/p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, 
 узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдаш 
ла.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адр 
то обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Лен 
а је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.< 
пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него у 
у, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим б 
до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чува 
04" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо о 
да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога 
 љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p> 
 видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита км 
:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S 
аест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речи 
да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветуј 
а, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јо 
та га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да  
екох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доб 
ад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви уб 
один Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из да 
им случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, 
рактикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплач 
 ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигд 
 се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто  
женио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се меша 
те мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа М 
и пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’а 
! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па до 
> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госп 
ихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим  
је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — 
ити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам  
елику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> 
да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И за 
их ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате д 
</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.< 
 сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади но 
 собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата  
 Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Д 
ијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкох 
 заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни с 
си ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!< 
ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на кол 
</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. наче 
.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда настави 
p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те т 
ом: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пеша 
ао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, с 
ња.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем  
спођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, пот 
?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и 
лу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину 
p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Вер 
оцепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога 
!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао,  
Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји п 
ам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ств 
сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, 
/hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p>  
hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, 
!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поч 
ма није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је 
према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лих 
-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа зн 
 али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то ј 
о тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ц 
еднијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвен 
} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви 
 господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с 
свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он  
амао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да м 
е ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу ни 
мо залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока мес 
у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома преки 
свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у ру 
д неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад  
фи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Ш 
рајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и г 
ам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на оч 
нате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је  
је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је м 
 може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p> 
ата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојн 
у Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо 
едостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио д 
угаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам н 
 ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, ал 
: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну нам 
<p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као 
га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу ка 
а и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држа 
а девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и пр 
ц облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знат 
 Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, каз 
 ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="18 
цама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта 
де сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позв 
о, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити  
 је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, ал 
тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа  
ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудим 
гу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, 
 нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госп 
оставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле  
а јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, 
и, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима прав 
е, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд 
је ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу м 
ом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} 
о?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се п 
ђа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам ад 
вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега 
/p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи  
ла пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им к 
— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад 
 у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; 
аро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти  
p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, каж 
ка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и  
ши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријате 
а се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет. 
диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване 
ати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села,  
ваничним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он та 
што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то  
о.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у о 
 кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— 
обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S 
ете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме 
{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} В 
p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и н 
утра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сим 
>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> 
ставити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио  
донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме  
ино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Не 
а бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си каз 
је написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима не 
ци Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је во 
 ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узм 
p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у з 
био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у ка 
асни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, 
у, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну стро 
> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па  
их вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара  
 ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Др 
 имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се 
 уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува  
ласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богосл 
>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</ 
ан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, прили 
о Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет коли 
на мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али ни 
 сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на т 
а скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — 
зе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! 
а ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као  
 <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој с 
открепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да  
— Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али зна 
о, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет д 
 <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>—  
разан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по  
о и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје,  
...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад  
руштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{ 
 ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под 
— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не ра 
и? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је ш 
„Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!”  
p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и 
(сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да проба 
 ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва 
љ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта 
 сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p 
те ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему ј 
има, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чу 
а дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће т 
, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уоп 
не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пред 
0" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са гос 
нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрас 
” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како оз 
S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега 
стаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И с 
ц, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, д 
рпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Прат 
х снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од нек 
ка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Ист 
 које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председни 
дњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после 
.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — 
уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је мин 
 њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, зна 
рад.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су  
к преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> 
мо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> 
ц је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то ве 
дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги т 
понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом,  
ничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право 
1" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} 
о батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немо 
личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> < 
ецу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај 
ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S 
 пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је  
но, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми п 
у ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђа 
та је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>—  
половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике: 
астави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а д 
смехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћ 
ме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претхо 
ко шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.< 
тора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и т 
оју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жен 
 <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени б 
господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно  
и цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим. 
 то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.< 
 морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: 
 ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман  
мога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све р 
ту.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у к 
, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— 
 се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, 
ру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.< 
одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он по 
 /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо 
S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима. 
тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здр 
лад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— 
— пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> 
<p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим 
 мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као на 
 их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S}  
 Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ приз 
а Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци. 
те — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разу 
због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађан 
о, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била  
 из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам 
а добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по  
она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја 
учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купит 
двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, усл 
 се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они 
ц</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код 
ађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно  
ет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, 
p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутациј 
 је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О 
је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута г 
тан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и ис 
/p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</ 
к, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p 
— Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја  
оме ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим  
ти, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем 
 нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај нач 
у!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толик 
енила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она проме 
 <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако  
ошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се,  
 на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на 
</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије,  
оји се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега 
 Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад н 
се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме ож 
ишћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често ра 
те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме п 
се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се 
 и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница  
 се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.< 
викну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он 
а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разве 
баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вам 
ам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кме 
ата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који п 
ва па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет  
елим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше др 
гом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође ј 
аестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја  
вакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на  
амота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разг 
 добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутр 
i>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</ 
х речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p 
му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник 
ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па 
 дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то 
а.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, 
јима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате ј 
ац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, а 
 и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима  
, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она  
љи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој 
 опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и  
ко лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван  
стра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.< 
ам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S 
а вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, п 
љиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видел 
<pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду  
дину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Н 
њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све у 
 па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрец 
а мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта  
ица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p> 
знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кл 
ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се по 
м омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао 
 Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па н 
гну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то де 
на?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врд 
а њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш,  
јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S 
во признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заиг 
си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога  
ије тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено 
ља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде  
{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Н 
 госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја 
и;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако 
 онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи м 
то, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који 
и, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и 
p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, а 
</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ј 
, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и 
— узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од м 
 кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, он 
!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одгов 
 прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p 
стане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> 
на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И 
избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари 
меши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у 
 у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на 
нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не 
најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене  
оварају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра 
њену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон г 
подин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потр 
 и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па 
рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” про 
ице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје  
 начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем  
ра! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о 
уц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и по 
дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми с 
 те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја ис 
т кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ поста 
се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује р 
 <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — 
погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрам 
аче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад  
/p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад т 
сположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирн 
 молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњен 
никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> < 
а, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сут 
једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџиј 
х људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго 
а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја 
Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</h 
је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p>  
{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi 
е.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој прија 
ли не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али не 
ол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може 
S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја< 
} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n 
л’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p>  
не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, так 
он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} 
, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi> 
е у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жа 
се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамде 
ађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лиц 
 <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а  
 бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик  
 за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Р 
н Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу 
наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову 
убазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И та 
ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељ 
вине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} 
ли како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу  
е.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје К 
 радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>—  
ијем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију. 
е, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа 
ије било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> 
 значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљ 
ос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом 
и послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они јо 
шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам к 
све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам к 
еш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у  
зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох прост 
Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.< 
окупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете ка 
вој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам 
а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави  
оже! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, 
>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</ 
о, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p 
е, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p 
е, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бит 
> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погод 
и:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, вр 
бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их п 
воту нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју вели 
о само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно д 
ћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ј 
/p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: 
нс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и 
тави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, 
гледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” 
 се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно  
ти у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се б 
{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S 
:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} 
па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, П 
Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти не 
и одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интриган 
 ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки 
мој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин  
је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити. 
му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} 
</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> 
Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако г 
код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њи 
д му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој 
 та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време 
 Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} 
ајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти  
Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бо 
и ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S}  
S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <h 
а оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</ 
ер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</ 
друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </ 
асито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, н 
:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајд 
} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада 
 баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi> 
и ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и 
же, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од с 
Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој. 
 читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо  
е ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам т 
о свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да ј 
овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она за 
ром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, н 
ме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, г 
оло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавит 
, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не  
 лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p>  
.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издрж 
ви читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам њего 
кође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, је 
 којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због 
тељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због 
астао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда  
дама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. 
е историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Т 
е слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} 
ли вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав 
е удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити  
вој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љушти 
еко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе 
е.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; 
затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка 
пођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госп 
е осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је 
и кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња 
, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја  
 да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман 
е господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка  
јке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина нач 
 је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код 
 се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је 
 Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање дете 
ла свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најрани 
творити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прс 
hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ш 
{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није 
Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> зв 
ому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па 
ко с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да о 
ави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи к 
лике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла 
 домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> 
то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два аков 
то срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час ч 
p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у пр 
 нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Бож 
господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке 
дом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати 
и као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати  
ратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мач 
.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га  
S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, 
у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи,  
вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики  
, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућа 
лећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, 
 задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне ст 
 и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није ду 
т кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса из 
 г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници  
ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</ 
и, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате  
каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слу 
 <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац  
p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе п 
л, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе  
мазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p 
адознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> < 
пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се 
није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу. 
ну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Плат 
о, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао о 
јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл,  
а Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета 
н <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова груп 
анин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</ 
гач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први у 
 се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је То 
те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— 
.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се пов 
ше тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо  
с красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име 
 госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служи 
в претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то мо 
се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. 
ћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску  
ју ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том  
а, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док 
енциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p> 
стику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајни 
ифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштви 
 уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима ва 
ој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зат 
ји, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучи 
есет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (о 
, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се 
и се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не мо 
ртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и  
ма и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} М 
 Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{ 
некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је 
нутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су мех 
 пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ 
вен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ зако 
е место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у  
нем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато чов 
се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S 
д дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се о 
 Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па он 
у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У  
тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p> 
<p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> 
мет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао 
м знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже,  
 чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пр 
ите господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где 
ам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Е 
68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору. 
тим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар  
аче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне  
о се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, т 
апетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријате 
ети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети. 
 на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа вид 
о је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води  
Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зо 
дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало 
е да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, 
, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало  
илева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јор 
 узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а 
амље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једно 
 Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао д 
 чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више каза 
јавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и 
ра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и сам 
 а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и 
ла.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео  
 Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не на 
погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите 
ао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да 
 чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника,  
рило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— 
p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да он 
е зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S}  
ачелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим р 
ица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Вид 
 боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од  
вима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи  
 фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам 
извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни по 
утом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, 
еците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те  
 један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би и 
служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, коба 
— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p>  
ато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете 
још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је  
 она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, 
и грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди,  
 а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да н 
 изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — од 
Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда 
динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се он 
при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више 
уни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?.. 
ма казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или иде 
 објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вел 
p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Нем 
 се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дел 
адоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, бо 
 у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> 
Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — ве 
ој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здр 
угласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под с 
 и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — 
 приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи 
страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ств 
а лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, 
се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p> 
јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су 
: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разл 
ловила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од то 
вот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама 
 на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p> 
> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи?  
енерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели го 
, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него сед 
</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p 
у, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Тал 
шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гле 
не похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двап 
згледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста 
 пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} 
 Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, оста 
ла.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрица 
овека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега ј 
 зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнин 
 кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећ 
хранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не з 
нако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> 
и лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у ку 
вина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуд 
, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S 
ома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а  
шни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу 
ељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме отку 
 оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да  
 се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро трина 
е одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, тако 
 поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда,  
, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случа 
амо попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спас 
 /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доброт 
онова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{ 
а као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар  
 се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="1 
о пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај заст 
вореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S 
аг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од р 
обом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад  
— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p 
осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју траге 
 шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај 
 шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да 
зе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео са 
е дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата 
 учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским за 
 <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и прили 
ли Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време 
причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често с 
му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио. 
лазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па  
ојега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у  
 подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђу 
лева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да 
ажио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били 
p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, др 
о би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из  
у поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако уп 
и да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави д 
 јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од ње 
е и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве в 
томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада то 
требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се у 
ими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везат 
и подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има 
рво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи п 
а била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер т 
 поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве,  
да много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ниш 
 тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно  
рушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у  
ом хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до г 
у кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, о 
дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја  
 је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед нек 
{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, 
торо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефано 
век нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни 
толици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшн 
одити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по сво 
влада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо д 
рију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилу 
дну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, госпо 
ја.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио 
едлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А 
ан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутр 
ешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она  
а дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће.. 
 је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интерес 
 за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи ба 
то, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и вр 
н је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је р 
женити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могл 
о је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Баја 
јој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p> 
ије но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш 
ојим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико 
ирода” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође госпо 
направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмо 
 је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капета 
 општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него на 
стричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је  
што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} 
адована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникин 
ца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу ком 
у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад п 
, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете ф 
 и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му с 
вољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас ма 
зумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би мор 
ује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува 
</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а  
 рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спас 
лоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се  
хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута би 
али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих  
о седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференци 
ије трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га от 
је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као се 
и бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођ 
је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиц 
ао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао 
јим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле 
е, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује  
таницу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја,  
ликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе 
дер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом та 
ђе ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усре 
и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на  
ла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као гра 
 Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а она 
пирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакв 
игне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и  
е мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанс 
 је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али он 
ешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи 
за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, 
ла дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку  
има.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру д 
 околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и с 
ма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узви 
које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стев 
ој седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао соб 
од кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S}  
 у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на св 
ила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата тре 
 човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова  
одина није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио. 
о рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране 
и би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за оствар 
колико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се в 
су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини  
синица преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви са 
ргл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ов 
ење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео н 
оп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, а 
ава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло  
сту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној ма 
ута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прођ 
у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану!  
ормалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и  
 и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробил 
требнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе  
на прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p 
слуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p> 
рло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" / 
о ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и 
> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писа 
 праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала 
ди и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, 
.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:< 
 /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве С 
љиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видој 
лика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени в 
на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неки 
кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p 
ни празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, ал 
ар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим —  
 вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била  
аде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи по 
ши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова 
празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас јез 
ки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div 
ешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петров 
шио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о сво 
 хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње неда 
у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хо 
дом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се свој 
ледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шаво 
гова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рај 
Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја так 
е у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са св 
а и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће б 
ази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Мог 
о из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госп 
ном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за г 
 је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе дете 
 мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p 
 попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљиво 
азуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p>  
ивих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у во 
</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ак 
не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трго 
о би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, а 
за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, бра 
оћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би дос 
е из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који 
ле свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не тре 
е после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро  
е познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком зв 
Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког 
b n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Мож 
 како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми 
е брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општин 
овца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" 
не и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да прода 
} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан н 
штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио  
сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућ 
ригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{ 
есту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваља 
 и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним инти 
проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад м 
<p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да 
подин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дак 
а овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измач 
 шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али  
а киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком паке 
о с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага 
 Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку 
дносећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће 
 коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> 
а кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва  
сте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво  
а; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није ка 
и у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све 
ата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало,  
 учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при с 
а сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p 
 као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за  
 изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диж 
и бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити 
ад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим. 
ан Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, на 
а кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, ко 
вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину да 
адојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је преб 
ла женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен 
ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забун 
еч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује т 
 кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети  
 ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка 
колике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учи 
зи ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па  
а и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном  
труци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S 
вим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S 
рже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш,  
то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може 
 вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да шт 
, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две  
еље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без теста 
ом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви  
 га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа,  
м Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам нави 
А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се т 
ипитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се  
етан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељк 
око уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао 
ву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није ум 
никову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћа 
 па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} 
аменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим пос 
авам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што  
ша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рође 
ашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p 
 се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених  
о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n=" 
 налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да и 
="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господ 
>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво му 
од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учин 
 одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>—  
 да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново доп 
а.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi 
’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, по 
ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и  
да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капет 
е.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље 
 ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако  
 на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепн 
ко да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу: 
 промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p 
свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће би 
 себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер о 
бало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ни 
>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу 
>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, а 
им расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао 
ви мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" / 
о је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење 
ину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три го 
т коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се руг 
 никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ  
у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео 
; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар  
рија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, а 
клу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима  
и.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није к 
 а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет год 
у једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавају 
, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпр 
>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ 
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му триде 
 друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпр 
г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Не 
илева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у П 
тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица,  
 је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимал 
аја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даљ 
 својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала о 
ичу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмех 
мства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му  
куд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити 
рочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро доби 
реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без  
p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште 
ановник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна с 
та, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад  
и затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног нач 
зно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирн 
ва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме 
ице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>- 
на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међу 
, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекциј 
досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу ко 
е загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха,  
<p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана п 
ница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као  
то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам  
ам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, 
дишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи д 
ћи затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нароч 
ет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право  
тављао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, кој 
да развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као  
и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</ 
ним, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, 
месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како 
разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се 
аду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тад 
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томин 
госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудноват 
>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да  
и дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју  
даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месеч 
накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају к 
ери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезн 
в „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, к 
еш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”. 
, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па он 
спођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђе 
ко је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар не 
ик је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави му 
 стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испоче 
ио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није ко 
 је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам  
но ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да  
ринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала 
ешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па  
 већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је п 
S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади  
>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лак 
пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је би 
ћ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би поче 
 особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке  
радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И,  
д бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештин 
 прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; зн 
тка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су  
је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и  
давши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепнич 
д музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње  
ге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати ј 
 кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није б 
, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S}  
едниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као на 
е, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то г 
завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз 
ву на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубо 
е једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да да 
асин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из 
ђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су  
ку и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим  
ку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш  
име кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију 
као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а није 
ријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, о 
и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — ре 
и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260"  
агања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би понов 
довица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> ј 
 Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S}  
p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у  
љином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју  
коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је 
ецу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христин 
 душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, 
капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је проб 
 коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> 
је што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</ 
је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> 
{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама  
гађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли ка 
ако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није дож 
а главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред  
 лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног  
 приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фић 
е Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и 
су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета,  
икакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су  
у њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како та 
арају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да влади 
 и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „М 
8" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, он 
толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст госп 
 и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и се 
и.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забавља 
p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S 
адо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи с 
 моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим 
о са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу 
вала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и прати 
велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је 
ead> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потреб 
т... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као  
ао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у к 
ој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запре 
 и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види  
отињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.< 
се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Бо 
ере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме  
оме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао  
нар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по,  
да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, к 
 казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и мн 
већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино 
оба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, а 
ражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допр 
стричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту пр 
лепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити ж 
ност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога ис 
ени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} У 
е за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Пер 
 многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек уч 
писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па 
Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> 
— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капет 
реме два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се з 
 Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо н 
о седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао си 
— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p>  
ала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десил 
вицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и сп 
примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Неде 
и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину д 
би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учин 
 кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу  
оклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, 
ински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред 
да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и  
ако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S 
ка пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А јед 
 суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека са 
е него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благд 
е, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме 
 седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је нави 
ад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је госп 
и уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао 
p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару 
свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, п 
 кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гл 
hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} 
ција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени з 
ну и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у поп 
родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа сав 
за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— 
> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и н 
те из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало  
ање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како л 
што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао  
у код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте 
еде у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, 
ца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап ј 
 анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељ 
главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам д 
афани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, ј 
 изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није п 
} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал 
ек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно 
а замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето 
пница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у парти 
ор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ов 
плашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огње 
ом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником 
етан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— 
оворим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> 
сно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за  
ене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове  
шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако 
 <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе глед 
адисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p> 
атим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљ 
гнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва и 
p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S}  
не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и про 
 овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, ге 
 је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави  
 онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам м 
д у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који ника 
ну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија  
е сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радој 
викну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш д 
е најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> 
 реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за 
е то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> 
ој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ му 
гедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочара 
.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по  
ри кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и ка 
а видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе п 
 поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћа 
и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам н 
у, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви 
понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи  
и, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати  
 забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме мно 
вица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас 
не.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” 
и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” 
ном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> 
 је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије,  
ново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шес 
ицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> < 
> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка  
 је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по 
...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био про 
е на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је к 
 демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једв 
 —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рог 
ет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста  
а џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стр 
ику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разу 
а све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта  
”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеб 
гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпо 
ри људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{ 
та кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим пр 
ек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он и 
 да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у не 
јим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава с 
и тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разум 
орњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрља 
богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући 
ељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад гре 
 пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлега 
ући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе н 
оме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може д 
 ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника упо 
в би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји раз 
 Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав по 
а преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, 
} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца —  
ћа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана припр 
вала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој 
сумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље  
ти неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и р 
 не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час нала 
> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љуб 
те добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е,  
уке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или а 
ему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подн 
тета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви 
 А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му чет 
 договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су по 
head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у 
д нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорил 
у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопст 
Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о  
ако је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читав 
ар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собо 
оји...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госп 
олекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна 
дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракиј 
п. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће ц 
ар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жанда 
јом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удови 
ет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:< 
наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Том 
оје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад с 
а понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа под 
ље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и  
 добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са 
Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није би 
ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако пр 
ра у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размиш 
ито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафи 
 већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" />  
ељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо 
ар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и нач 
у, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овд 
 артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе  
, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде  
 најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и м 
ковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мо 
пскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина  
 оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, м 
 једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему п 
> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас виш 
на што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других с 
д се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико с 
а то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова 
о га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> < 
ву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај 
 чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и ду 
ти да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је бриж 
</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазна 
опринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња за 
и, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а  
ћи како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у гос 
чинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу  
актикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао 
о наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изну 
 једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити  
ужише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га  
о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, 
је иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb 
е капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољ 
ја га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно. 
опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади  
грли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Бо 
заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни  
 кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{ 
м свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у бл 
грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава  
ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дан 
 мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Ви 
ужбу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини ка 
 има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула,  
ца, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, та 
 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Ма 
е Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупот 
вору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у п 
обио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обич 
крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Та 
ече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори б 
сец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одр 
рнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</ 
ква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p 
огу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену. 
 <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.< 
оказа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се  
оже.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш?  
 Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба 
аква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да  
да шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за  
већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота 
са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по т 
 дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт 
и на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> 
, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек  
илостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — 
У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — уч 
де и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог  
 муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А 
жа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе. 
у, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом 
сподин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Го 
е покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођ 
м и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.< 
 Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко д 
 давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са 
 Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни  
ој са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет  
 утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји 
 трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро в 
ему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дет 
ворећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је глед 
ад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, 
о је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госп 
о са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све  
 улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна  
ти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера 
и мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како  
је дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остаја 
Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p> 
е Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био  
ацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дет 
а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељак 
ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Да 
ер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у 
 прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће ј 
, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште па 
 дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати  
их ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао  
омандировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на  
ала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао  
у, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до с 
је карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{ 
ајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље 
а га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удес 
а у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — д 
ину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре д 
п — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами вид 
стависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад,  
вор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је  
, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли 
</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те  
/p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и  
а одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње ни 
ти, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или  
ирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и г 
амо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n=" 
речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда 
на је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, 
="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође ма 
има Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени! 
орију; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћем 
ан је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сли 
, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличн 
ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешт 
и седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дим 
 кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мр 
сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде 
а намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце 
и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи  
вори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закме 
 тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, 
бу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улиц 
!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа с 
е дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и угла 
право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се с 
но изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> 
имина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па  
пко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским  
она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао  
 писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, кој 
ију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна ни 
музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из 
ки уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је пре 
ма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметни 
а је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n 
> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ 
кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S}  
ича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је бил 
и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог пита 
p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што  
тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа д 
ма, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске ка 
свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим 
 одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S 
, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример  
удновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео  
ајвећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још кој 
лбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље 
ели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у  
је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</ 
ашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као св 
И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и о 
је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Ст 
ојој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он зас 
 диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као  
стици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и 
 А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n=" 
а, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!. 
 Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пак 
ве што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у гра 
отражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћ 
S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Ал 
ста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Р 
ој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао,  
о не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” .. 
разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били  
да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је прати 
оже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што ј 
едни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола 
тима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој гла 
 српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да  
м подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Том 
киње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке 
та под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S}  
е ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ д 
ом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је п 
 настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори г 
пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршил 
едер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — реко 
 познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао зг 
Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за 
исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлук 
 гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невољ 
— рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њ 
који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафан 
ећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак 
а ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберц 
е поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицим 
Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене 
таноје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он  
аг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни 
, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне р 
ред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на  
p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она 
S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним  
 узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!” 
разује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као до 
ате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p 
ћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет г 
!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да  
 чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао 
Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, и 
о чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике,  
је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери 
вим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, 
извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе  
а Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе 
 био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплак 
 сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свог 
већи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже с 
споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу  
ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отвори 
није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се нала 
а”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и 
млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све 
"182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љ 
 механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева 
епнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав 
ме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име опш 
вог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете уз 
 било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над  
 дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се уч 
адио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дет 
тову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богослови 
а низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једн 
ли архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Вас 
акав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глав 
је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин 
ти.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који  
 то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би  
е, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто м 
је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S 
не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S}  
у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, твр 
Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и  
навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили  
, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што с 
азумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</ 
 одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру 
мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему не 
и.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст!  
ете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то  
рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, 
град хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, ј 
а.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, к 
мам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маши 
рња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дан 
шти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не обр 
ако је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао не 
и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, 
ући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким 
 како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео. 
: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мара 
ама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила 
ај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, дава 
оже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем  
е могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да и 
а сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ 
 Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то 
или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с м 
 знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S 
лицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исе 
ли шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S}  
подине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Не 
ра. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, п 
деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p> 
и господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш треб 
је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суд 
ао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену 
ешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети  
зркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а з 
ам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је пр 
оспођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два м 
p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>: 
 хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим  
 Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем! 
а да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то з 
е на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где с 
 час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа 
вом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовиц 
е ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим приј 
ешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе  
тотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако  
одим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац,  
<hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако 
ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже д 
ах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Г 
 се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жен 
оме.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да к 
 па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка  
шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А  
305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те 
благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље  
штај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Изм 
 мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће би 
га душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мр 
 <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућа 
 каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два  
у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и су 
</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <h 
еје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће де 
оже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни  
а да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p>  
ш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погле 
ашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге гре 
 имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А  
зе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити  
у, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досе 
еног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и  
а се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милиће 
Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S 
, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је А 
агази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, изн 
ласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тр 
тоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити 
служи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрењ 
ог размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако мож 
ође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шт 
.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилаз 
кидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он  
 дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи д 
шумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> п 
е вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот п 
 уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и  
а адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац,  
ога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облет 
 ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их  
ила тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пр 
ца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једн 
недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац  
ченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, ми 
нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде  
 када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госп 
џија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p 
дино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбил 
и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама з 
о за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала по 
ије могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете бил 
азуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прош 
 је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова 
 једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како  
ању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да пу 
у и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет 
pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се 
Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То ј 
, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то вре 
 зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не об 
тан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет  
же да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало во 
 од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, јо 
а турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и о 
пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке  
 ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, из 
оспође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој 
оспође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Каза 
 уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} Т 
 као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>—  
удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе к 
итељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза на 
уштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима 
кроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p>  
ди, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добр 
еп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани! 
 из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је 
собитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свир 
ато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се сл 
е грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и  
дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вич 
ступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није 
атина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су н 
.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, 
рштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није 
штини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више н 
 што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправда 
ој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са  
ој седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му п 
 собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице М 
штак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ 
драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре  
{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од 
увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви уст 
оспа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умиру 
 много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу  
ити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</ 
?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, го 
ручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто д 
аћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" / 
 волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не 
а шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p 
 у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја  
нем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођ 
ичу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовија 
>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p> 
звукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још ј 
ели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио  
о.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну  
p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби  
ојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је  
е не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим  
о — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због 
— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну,  
м снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад  
паше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише 
нџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама. 
завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад 
спода, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и вел 
ћи успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> < 
н друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би оствар 
уседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејског 
ваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њег 
ао без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до 
ников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка 
ким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу. 
/> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми  
во, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестри 
азних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу о 
игант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отиша 
је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и нак 
 се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и н 
 кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио 
а спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено так 
 сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом < 
 попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побег 
 <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и 
та она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и 
ма — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо д 
> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада 
оловини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он приб 
ешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се 
 се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загоне 
 са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, к 
, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ак 
 <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи х 
 ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, т 
ко казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! 
 управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на њег 
ло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у зада 
ема закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да  
олази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмува 
се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви 
 паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком  
ало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошиц 
а.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, д 
 са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају 
ве, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћ 
ли кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак  
/hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друг 
а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не рас 
ову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раниј 
 он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас  
то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може б 
и практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу 
Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза  
ло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије 
сти пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине 
стојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао ј 
имер, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази св 
 те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шап 
један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, р 
е и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле мог 
p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у 
много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам св 
ову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво 
ме што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Вр 
 је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико  
матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички 
 њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скр 
е запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као м 
твар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не  
 једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кириј 
елико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрна 
 ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно би 
и крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S 
 лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава с 
 воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је  
ерити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из 
пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поста 
е дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је до 
писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, п 
м у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се 
као кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе ви 
 удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа  
Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задово 
старски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то  
 он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара 
о се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и р 
ли оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Бе 
био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна  
и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему,  
риште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није о 
ом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то б 
алном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећ 
 <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад  
> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте 
 њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и шту 
се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао 
одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе пантал 
а са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили,  
бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онд 
аједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је тре 
да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капет 
чад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, н 
рошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана 
 важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег  
или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учин 
<pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи  
ком капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу 
се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође 
S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S}  
угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, куп 
 право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно д 
на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за  
био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам 
та, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђ 
 сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у са 
вијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„С 
 се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који  
бог свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, кој 
реписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иа 
н што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прим 
 туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу д 
з оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу д 
p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, 
ст владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, п 
ли... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог  
ва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како  
аво био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> 
 тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате 
припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум. 
 озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да 
идевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за нах 
м и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, 
 им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред 
а Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним 
нате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p 
еваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће поб 
p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године пра 
које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитост 
 Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— К 
едлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једног 
же ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да н 
та ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби дв 
ијатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на 
Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда 
{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме труб 
а га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{ 
ви главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељењ 
сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} О 
p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ ш 
блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном во 
 кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку тре 
 а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се м 
е, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотогра 
чара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сва 
и, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и мод 
зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресов 
трпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео ј 
ао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по је 
 клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама;  
нут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвес 
увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удови 
шао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчет 
е из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и 
те, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што 
 баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то,  
кат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља д 
ама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи  
p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је друг 
ких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме  
го пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још как 
личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрос 
 не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао ј 
 један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она ј 
рло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p 
азнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао 
тници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладн 
> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним  
едељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као м 
 и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је на 
дан.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто  
ише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које ј 
и; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо дру 
> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и изради 
 натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удру 
е, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде 
тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковић 
о је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала умет 
Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио  
овић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журн 
асни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је сво 
”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је 
озрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капу 
ио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ  
то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још један 
на, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора,  
упао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није н 
ук, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је 
ако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али 
га од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како 
 и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали се 
д Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са соб 
а где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наш 
е то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле 
је његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Ср 
 сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанск 
и будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радис 
 поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиц 
 Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Пер 
и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква п 
 слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S}  
 иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз по 
рице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, 
 <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговор 
е ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глум 
екао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први  
та весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с 
бу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и д 
аставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је  
 је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="10 
а да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре под 
овор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му б 
— Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено реше 
ико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате 
би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што  
сти ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па г 
а узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће би 
м Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завеси 
срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је прост 
музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало муз 
дмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељк 
 при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на 
зад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у 
ара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из прир 
пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Сими 
тар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетк 
 <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће с 
акију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога чо 
разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам пр 
 у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских ко 
у срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да 
је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, мета 
е прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро с 
 о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи ин 
а зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из 
им гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{ 
рошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје 
амо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта д 
гач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивају 
има за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то вре 
зговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па 
поведи.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти 
 фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче с 
а госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред К 
т, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета  
о под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осе 
емамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљк 
 ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па 
и ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати  
је је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости 
ао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако  
/> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је  
ли од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш 
ткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети ад 
бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о  
ad> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те 
="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>—  
 на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био бли 
имо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то пр 
на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на поп 
.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има 
је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, са 
ну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово 
о госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је 
ећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи  
 ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се р 
 крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видим 
требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела 
ући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно 
а исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је к 
тани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{ 
м га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досети 
S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> < 
тварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type= 
е се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепасти 
 испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свр 
матичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулско 
 се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занем 
о те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки м 
да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео 
о удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепниц 
ног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Им 
вршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, п 
е и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло в 
, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно так 
ија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели 
 онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако 
че све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучество 
о”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам ш 
, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита 
 могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мисл 
, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Мариј 
романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједан 
то је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, 
читеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и  
мо по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе 
и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров  
гне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо ј 
чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у мас 
мија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију минист 
>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога да 
 поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп к 
 то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т. 
о дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жа 
и бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту же 
о је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочит 
нађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слуша 
родавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науч 
додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се ду 
аст.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара  
рубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је х 
 пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратил 
 пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под к 
, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима ј 
едрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</ 
>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја на 
у мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— З 
кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донел 
 се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигош 
олицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са п 
у, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се кол 
е идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар н 
 кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала ј 
{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености  
 је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p>  
а.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло  
— додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су једа 
нтерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двес 
ве дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од м 
ет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после чет 
ба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко 
ећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, 
г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагањ 
 за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архима 
ам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет 
 месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Б 
спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између остал 
 диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп к 
 пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођ 
о и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја м 
своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не вол 
афски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Бео 
сној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао к 
дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и 
 која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено с 
 Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, д 
 уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време  
а и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечиј 
а грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи м 
Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> < 
у за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут на 
лабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа М 
ате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у це 
е параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш,  
подине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар н 
а картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да сту 
ивоту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп,  
е се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главн 
и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради  
ко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопш 
од у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти ма 
 није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда  
 како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп 
ли — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи  
о, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не 
коше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је 
ко?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у ово 
 <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што с 
га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утек 
вора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образова 
 које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубав 
 љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав ов 
те утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; 
и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одма 
ме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану с 
је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у годи 
и по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у 
>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико време 
ја друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био 
ва финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можем 
раво, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— 
> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка,  
} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти  
гу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје 
зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути оп 
 кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине  
дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> 
ете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — ре 
.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?< 
ако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се уз 
о.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи пе 
у.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватн 
оз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине 
ара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите с 
лим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљ 
один Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била п 
> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих 
лумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам свак 
ј ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{ 
даде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> 
тово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”) 
е, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушев 
аква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога 
весну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p 
ви:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих ос 
ора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да  
> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај —  
ом Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њ 
ицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли 
мала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на  
ели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем н 
ти била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не п 
несе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу 
хат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог запла 
 ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини о 
вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.< 
седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ства 
> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео 
који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није ника 
у оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} 
лим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем  
ну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно 
/p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, упра 
p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или  
и закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из 
ја — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш л 
то се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у прост 
и:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану 
> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће  
је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја наг 
</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Си 
су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба ид 
та носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и 
ињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извинит 
ви забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену  
аги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај об 
. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која та 
ратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем 
ад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна  
о јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужас 
 и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</ 
... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> 
берцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инстр 
штво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате 
еви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио н 
и, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим слу 
н Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само 
 три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то б 
тини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику  
арма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</ 
е детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита  
"248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мис 
атили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним слови 
атим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „ 
ли шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту  
се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} 
аво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти т 
 прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и  
учних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сим 
</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам 
веди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног с 
еним дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на 
жу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>—  
 само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем ш 
вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p>  
од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће м 
ита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среј 
м шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је ов 
Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече 
 Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захв 
разе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p>  
в: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на све 
на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’а 
оже да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би 
к који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напиш 
је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter 
се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена сл 
једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе  
мрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немају 
непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а 
 рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Про 
одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p 
а реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој 
Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво 
оси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест 
ме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна не 
у и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако 
где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — на 
уд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, 
им, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан п 
 би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду  
ато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S}  
ом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хт 
, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо каз 
чни”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки но 
 ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала 
позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт о 
ружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа 
озове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца по 
 бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у  
обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпо 
е његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, свој 
ле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и от 
 прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детет 
 да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срам 
ресује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући са 
, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа 
 „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је 
 те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије п 
 и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај ка 
врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво  
ки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуц 
озва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој вр 
нела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус пре 
после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Не 
никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ 
научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p 
а се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши 
мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пе 
и сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво м 
Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годи 
” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>По 
за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла  
оворити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног да 
ељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком. 
ре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од је 
и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p 
у траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако  
сар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекива 
д се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђ 
о да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — д 
стане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Си 
е соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза врат 
и дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни  
а, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њ 
 извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога о 
знам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка 
ма учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми ку 
а, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди  
/p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он. 
крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у зав 
в рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на п 
 не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда 
 Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху ви 
ц.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло  
ићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике  
 и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је си 
вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је за 
више тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело. 
еседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да дел 
 из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, у 
ега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а 
ој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни у 
цније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венча 
p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет км 
оје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кме 
Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер 
т је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и к 
!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, отка 
ија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп 
и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb 
вио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шако 
а којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању;  
 пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио 
и телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телег 
шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполе 
о исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те 
каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} 
уни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збу 
знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, са 
нов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као  
ко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од 
ено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, би 
л побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању 
јеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно ка 
и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равн 
 својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, 
пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнае 
је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет с 
е почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео н 
ган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина 
, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав  
ало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он  
дио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у доди 
и још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад пр 
и.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу 
 је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.< 
и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чин 
 даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задов 
.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија на 
> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођен 
а, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа м 
 доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало ј 
 да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ по 
се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и 
љује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа бил 
реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се б 
омку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, 
понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеш 
ну славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба је 
дне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не прес 
еђу писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био ник 
, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по ко 
 помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њег 
а се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину  
вор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати о 
м свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да с 
иче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господи 
икну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до 
да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Б 
во над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било  
је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује г 
ње њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вешт 
и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два  
а је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде  
цу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као 
 дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ства 
 је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла  
 акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и  
.. шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S}  
ије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Мац 
ржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је ов 
а потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ нави 
ју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња гл 
/p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до 
е описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо  
виђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледи 
о из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о та 
ји је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У друг 
божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па  
Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учите 
о дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју 
а и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђ 
де нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви и 
вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спава 
>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви 
асебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шиб 
 и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати  
е раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао  
 данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Р 
ња и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког 
Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p>  
пет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном  
 сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Нед 
најете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав 
на сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом сас 
дно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него  
е прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало  
казама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно 
азио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музи 
p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за стол 
n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га са 
спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекива 
9, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> и 
кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид 
 ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кљ 
је писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После 
ђено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, 
е ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не ид 
ристина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху пос 
отестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за из 
 господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарст 
S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце  
сталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдего 
т се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{ 
ански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао сва 
ричи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио  
е видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ 
жи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе  
 <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p 
кињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима  
е то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у поход 
.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, н 
а, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строго 
ме није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о ту 
 отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав нова 
там — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, 
а, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београд 
највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редо 
сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За в 
 или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли та 
жем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — ве 
то мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да п 
и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> < 
о недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Зн 
ризнајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а 
„не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљ 
риреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојч 
м:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега за 
оста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника н 
не; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се  
 две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађа 
да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепни 
ни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Неде 
од мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и без 
 и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једн 
како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу,  
је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само ј 
 испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" / 
ије то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одист 
з те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, ко 
те, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на ис 
замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и 
прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут  
а Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани с 
доје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} 
 Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко  
о на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа 
 да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на с 
 „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду... 
требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" />  
, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="2 
едини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплати 
 није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би заба 
уштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „ 
Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, бил 
о госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који 
/p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично ни 
нашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још 
е вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример 
 одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуд 
ворили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њег 
а прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb 
ла одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода 
иском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отвориш 
едстава, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је п 
Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у црк 
{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> < 
ерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола  
та и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Из 
и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розо 
p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је  
 задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а к 
о никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђ 
е, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партиј 
ко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госп 
талих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње разв 
вац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образуј 
.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно. 
 коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је 
ћи да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин С 
о дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>—  
 да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад чове 
Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграф 
то беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) п 
овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ј 
ла сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живо 
дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Ј 
 драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје 
који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви 
ио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога  
шици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n= 
имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, тр 
ја је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење само 
олом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тра 
то већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција 
 како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако  
оследњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у  
нога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у  
ожете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћа 
ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви 
о сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кули 
и је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би 
га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде 
кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго траја 
ими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, та 
ослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, ка 
он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под ма 
 <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што и 
о широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод 
ш непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само 
{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S}  
резова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао  
иту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку прог 
и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p>  
 до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на поз 
итао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све 
 почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских  
оном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку обла 
удбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се 
 у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . 
</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек  
 чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свасти 
гољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p>  
вао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би т 
арама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао  
еговом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суб 
ај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жив 
кту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и 
ао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку,  
зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли 
и змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> 
а као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кон 
ју, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „ 
ро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска о 
крштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут вид 
и, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и до 
 име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечаниј 
новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце  
ез операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па м 
 а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске пантал 
ети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице 
>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног му 
 у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер пр 
увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је 
/p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле ком 
 А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нис 
та жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била  
p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдск 
, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поква 
 соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто пок 
творим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти  
ива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај па 
p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никак 
аваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се  
 ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то сл 
те” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао по 
ком, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били  
оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда 
а и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћати 
и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најд 
су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да с 
 сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на  
шно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише н 
и попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за  
— ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.< 
јом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић 
е почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се 
кт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила. 
о се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где 
ине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p> 
дова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрв 
> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред ве 
ти неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</ 
ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани  
, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец  
пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед  
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{ 
кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p 
ко богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, под 
 седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин  
а главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише  
носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p 
{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонц 
еши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> 
p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— 
 како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је  
.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико  
јашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Ма 
ак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да 
ово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се д 
реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројава 
 она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим  
, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш 
 се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још је 
.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овам 
х већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... т 
тина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осет 
 нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некак 
S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим ст 
духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се  
 крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се 
лу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговор 
е зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко 
и колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p 
леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега нав 
 ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим п 
е сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступит 
т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају с 
 неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече нек 
се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину на 
ре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих 
ек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако л 
ећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмирк 
па!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено То 
одар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак 
огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, цр 
ене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вин 
рса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p>  
!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> < 
приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак 
 закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да наб 
 па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљ 
есте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно. 
 то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p 
музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом,  
 извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у  
драво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете пред 
 док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сом 
во отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хот 
м господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из га 
е и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређ 
м, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фић 
p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а 
и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> 
 сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>К 
ена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Нај 
ах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелист 
ји вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној  
да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чу 
{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике  
 али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине  
 а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, 
четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па о 
четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска св 
="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и  
ма три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре 
{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, т 
”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштв 
 лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у ус 
сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљ 
..{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разл 
ло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи у 
дстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није  
на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно св 
не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изг 
ћ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја 
 управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, 
срет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељкови 
омента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Т 
ре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, 
ок је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p 
ћуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао у 
е каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да 
хола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћ 
уме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из  
ј губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слуша 
се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот 
ли писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у т 
творене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прек 
ше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договар 
а пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; 
у га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> < 
бавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме тро 
о проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} 
 и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то  
тпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је нек 
делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га оп 
p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како  
едалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није п 
 па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га  
 пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их пре 
>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој  
чао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Кр 
ко то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби  
 ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад в 
но и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како 
сподин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште канд 
арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, прими 
смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасполо 
>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: —  
</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче  
"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим ром 
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у  
љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био  
а њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} 
ини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред с 
 затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се за 
ве му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га н 
т пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био 
еданаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и п 
асно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седа 
 Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преп 
<p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био 
 остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратим 
мет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у г 
ter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У прип 
ва у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила  
 Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца 
звири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’  
у поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шам 
.. — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седа 
оспођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог пр 
тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му  
ља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи т 
жем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако 
то баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., к 
тао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекрој 
ој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се  
итница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конфер 
 он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегле 
ава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, в 
 се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> 
 ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, 
p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем 
 — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још 
ри у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп П 
ије хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је  
нице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници р 
ило поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара  
кију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из 
а очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{ 
ку, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје у 
 полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, 
 ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n 
ао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, ник 
 — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођ 
 трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објав 
ју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти св 
ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чини 
ао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литу 
, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се 
, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три се 
цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трч 
е била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију,  
 беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова 
поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси по 
а тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по ч 
имо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге 
е згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— 
него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> 
еда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, 
 писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p>  
е, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p 
ц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она 
 друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо б 
</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске каси 
е три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој  
ке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у гру 
 уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно разм 
петану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева 
 девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест члано 
 дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — 
тави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима 
ју?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отвор 
цу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето 
у појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа  
ласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим 
њу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у д 
 која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаг 
/p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списко 
ладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} 
воју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно пром 
 причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће 
љковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало  
 да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од ре 
 артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетк 
ме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која 
е се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се консти 
би листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој  
 а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прош 
пелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p> 
 се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћут 
овку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп —  
о у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратн 
оме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење зван 
ене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су 
 све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што с 
 на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми 
, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје  
, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>—  
леду задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши о 
 онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није б 
за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан и 
лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп ч 
ивот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о оном 
ник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} 
, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — п 
лиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, н 
дидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. 
прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, ш 
чунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на зе 
та ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу  
ећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена д 
вића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . 
една лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{ 
2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенки 
>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Је 
 бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како  
којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S 
од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> 
ј ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно  
 да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу  
поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.< 
 Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само  
 <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! 
ере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шам 
оме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника  
и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост заврш 
а, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке 
сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него  
е тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је 
соко, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумиц 
ј седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до какв 
 да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се ма 
исам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио с 
чна.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А т 
 канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на 
а; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а 
 већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и пр 
но и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут 
да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу ка 
/head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је 
веде 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли 
} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и ч 
а каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на д 
ивоту математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које 
етка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> < 
 А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је чес 
стина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер  
ади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце  
 џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски 
 зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по душ 
етету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђа 
лађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те 
су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који  
прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако  
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су с 
21_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лиз 
 <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањ 
15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја стра 
а би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Марино 
е као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час  
ђутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да 
 дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто  
 па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S 
Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него  
че?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</ 
очи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овам 
Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корак 
а неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S 
за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и  
то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> < 
да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши 
>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вешт 
а и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке.  
вене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удови 
ишта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па 
говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази  
о и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крњ 
где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почел 
<p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав 
е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше  
е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње;  
е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи 
завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна с 
жвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не  
еоград, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она 
е ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и  
, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, 
ила пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепи 
едни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} 
рдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него о 
ром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја ва 
сио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађе 
утим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са ба 
, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несре 
 крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у о 
и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома о 
гра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са о 
марно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита што 
 у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан  
ло исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави гос 
о, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конфере 
узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p>  
ку, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по  
их тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образ 
ш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p> 
та био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војни 
буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из слу 
у по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није 
вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи 
а-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> 
 баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се коб 
S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не м 
 наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет  
је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те н 
илику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде 
ио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако  
од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега  
оји је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здрав 
прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштован 
унава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде. 
ти.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припит 
</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} 
аде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац 
> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима  
е половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају  
да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} 
 ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, 
го да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</ 
фских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те 
ели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су своји 
ави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Заш 
поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај!  
онови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да пром 
Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — згр 
а се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва и 
— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да ј 
ких речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата,  
е су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" 
ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново о 
и и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би прира 
 пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не 
</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице 
је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да ц 
тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из кан 
и кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног прире 
 не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити. 
, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три ч 
лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно 
мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удар 
другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни 
сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Нај 
е рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се 
Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно дв 
 руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтел 
 ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо л 
е од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> 
бојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господ 
ну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и у 
Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, са 
е ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p 
аест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — 
би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Мно 
ој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број! 
 У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши  
ења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је нал 
чити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор пето 
</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу 
осподине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се са 
агње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмет 
варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани д 
епница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у с 
 узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} З 
и у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад  
им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им 
о је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обр 
 Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратн 
објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у 
а отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све 
ог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Н 
> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га  
риправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се  
је више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на п 
з лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по  
тиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све 
ке мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због 
мет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је в 
ице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брд 
олим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p 
о сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p>  
елети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспектив 
ше лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године 
еки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио,  
е она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није 
 услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем с 
.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питај 
таде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позва 
есторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад 
ка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузам 
ги је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа. 
оби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, пр 
ну жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног наче 
кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад 
што и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега  
тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!< 
о сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци! 
 заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред 
рала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама 
а од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, се 
е Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и 
 су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време ти 
решне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, поглед 
 давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се  
>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамв 
цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће стран 
и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад  
ења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме гос 
о самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца  
малност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице 
ути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој  
 у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде  
о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа- 
ма почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да 
по за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џеп 
ога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да сво 
мшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна из 
епи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава 
ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнији 
убав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели  
ом Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани про 
оград на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло 
у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са ве 
кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су св 
и сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост 
се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње заврш 
а на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што  
енција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одб 
азнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, пос 
 у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји,  
 како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарал 
и пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на о 
, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп ч 
е нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кро 
 је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву о 
споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и 
заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гости 
 који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим в 
 носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} 
дна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката 
ешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>П 
а-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позна 
азговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог  
лов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја  
а из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи  
ко си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који  
тељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и н 
 осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чарш 
ин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>—  
{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман 
 ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева 
во погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она 
p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва нај 
тавља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p>  
е се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако зб 
ска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био  
ста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо  
ругаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати 
 погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање 
а сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, 
 заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при  
 <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа,  
у је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите за 
м се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како ре 
азумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки  
 две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим 
ц.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даљ 
лете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала. 
а држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај 
као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте 
нула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да 
ИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не ср 
екну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази 
{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете пра 
 да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их  
д се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у  
 боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Н 
ко паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењ 
и.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по 
а, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога  
 ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче  
 прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све 
рати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви  
шао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У ва 
апојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} 
уотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— 
} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну н 
ћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну но 
оћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/I 
у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими 
и врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ  
оме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не 
се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо  
оња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш  
едали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а  
ја је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место слам 
м десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате 
нога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учи 
/p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвон 
} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би за 
ету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека к 
смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала 
на, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохи 
е језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад дол 
ога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми 
 настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш 
ризнаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те на 
скате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љуба 
S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим д 
једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, вид 
p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излеж 
олим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" 
је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити. 
 пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала 
гантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побег 
 колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не каж 
ете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и  
ећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као 
 са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно 
нцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> < 
стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто п 
а стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, ка 
не, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога ро 
устио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу 
.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да заба 
исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! —  
то он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весе 
шицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек,  
, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам с 
 Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина 
сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе об 
много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> < 
покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем м 
цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и  
рофесора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа после 
тетом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек  
 /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи к 
го више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" />  
 пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу  
е служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротиј 
 каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он  
пла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би т 
е власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче једа 
 њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите јо 
да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали 
 и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек рас 
т заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу 
ислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек 
чке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазив 
овољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Ниј 
<p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али 
 Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се  
на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, н 
 да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти држ 
гај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једн 
ео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигр 
гло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде 
гледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још ма 
а.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за  
кара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна  
<pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено г 
тулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госп 
/p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се т 
да бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у 
вно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како тво 
капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама 
 га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је оче 
 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295"  
еру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била ни 
Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол зал 
оји кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је 
ч од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја прими 
да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двест 
оба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вече 
 узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њим 
 и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живет 
ост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се по 
морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће кар 
учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица. 
 искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> < 
збиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> 
ти.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима  
учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи некол 
идиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носи 
д Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} П 
е рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Е 
еног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васи 
са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако с 
да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Н 
то предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, кл 
ца Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху 
шних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се 
е протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао з 
у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код  
м у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милев 
 па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, може 
.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али  
 се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали  
ји је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одгов 
ас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај 
уго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а дру 
 обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комис 
дно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја,  
јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се н 
о му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напр 
 премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили 
} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је вр 
м речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао 
ео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом ми 
лужбу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о добро 
илија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он  
же женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од 
 ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздр 
мена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво 
це па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сце 
противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао как 
шеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће  
већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика  
29" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа ве 
ова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у п 
та га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p> 
Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио 
 О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која  
 је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n= 
вицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је д 
.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао  
рса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S}  
ах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> зна 
 мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову с 
едан господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник минист 
где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и 
омаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да 
шао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану слу 
те.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању д 
} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање г 
 одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некршт 
ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило  
 они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које 
hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Го 
 дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стре 
илеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није треб 
има се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове 
зад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није до 
<p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <p 
игант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорни 
p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Се 
да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеа 
то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у с 
p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дак 
о чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један банд 
ив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепан 
ремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да  
ошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <p 
а, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За т 
е задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бр 
гледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма  
 њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p 
— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то  
у и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити б 
.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родил 
 Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао 
о посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се  
ењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји  
 госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} 
и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако 
ој причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завр 
 муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после 
S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања кар 
уже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, мет 
ен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, ј 
струменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад 
.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих бе 
решни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнул 
ао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па  
аставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарат 
е поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p 
едложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет  
кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „ 
 она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети  
один <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p 
је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на ос 
до примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напушт 
ма, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле 
редложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p>  
поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онд 
 ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p 
јенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе кој 
ико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многим 
а све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у п 
 морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поч 
знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини г 
ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и п 
.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио гос 
 Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о 
один Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца  
био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа 
рата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ћ 
ина вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио с 
вио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама  
ин.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој нево 
кама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није би 
оверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нер 
 — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честито 
, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, 
ечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „ст 
онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па т 
 хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ ј 
ред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерња 
hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писар 
, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, 
следње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор срп 
орија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест  
е онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају ка 
е „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јун 
, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити госпо 
о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор  
в је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав  
праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто мо 
— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам исприч 
 ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби  
 дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лиц 
сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Бео 
који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгл 
pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш мило 
олико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако ол 
<p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све 
 <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapt 
излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из  
од среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони  
оворити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега  
.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њем 
не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио 
о.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и 
вољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалб 
а дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их  
ак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми  
смо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?< 
ке Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi 
 учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — сле 
реја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са  
> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрах 
а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да ва 
елепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву 
/p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> 
S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одг 
</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о 
’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p 
пнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шт 
судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљ 
 учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p> 
ј прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бог 
аш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" / 
 вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>—  
то, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње 
p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он 
же сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао н 
 ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја ва 
Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још 
Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си б 
> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад го 
 Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — о 
од самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хте 
џету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом 
да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да ви 
свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то пи 
— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Ниса 
 јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не 
ове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши ста 
обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад 
 та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добр 
аћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори ка 
трацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч ка 
 интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, не 
на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јут 
 <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Км 
 општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и за 
, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнациј 
, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ ка 
 и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да 
уди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по је 
господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин С 
диш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код м 
добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш с 
 ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што 
вате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах прет 
есет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и  
гослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.< 
Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила је 
риступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу  
ио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и 
врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одго 
и приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оста 
ити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни 
узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не  
 правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако. 
е на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи помену 
е учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себ 
шику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли 
штина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али,  
 казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви 
 Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p 
кали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какв 
госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не б 
ед вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад  
ељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се 
у.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново 
 потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све  
 да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да с 
и сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет з 
 А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време о 
ће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и са 
ам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције р 
Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? —  
вај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте на 
е знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да  
ма оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је т 
доше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста 
 два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштв 
ати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се м 
је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у са 
ако мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици 
ли, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој приј 
с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзопл 
 бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi> 
> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар  
 прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељк 
ифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у х 
н од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, 
и човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82"  
 у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела см 
?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не б 
де до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не ид 
ник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпо 
земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ва 
па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само  
 но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, 
 поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млек 
поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто 
олим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> 
диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу ни 
е сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали ме 
а врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије пре 
/head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи  
овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те  
аде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљење 
и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је 
p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где  
о их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се 
 — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једв 
 да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S}  
/p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се н 
било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да  
</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — д 
вао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p 
 који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош им 
 узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског 
рела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са ст 
р са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа 
<p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као 
мо, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полиц 
трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у к 
би, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, и 
редлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти  
.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јов 
говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— 
<p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S 
а, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно г 
гу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фа 
е опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S}  
петана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити 
 — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S}  
шаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић д 
та дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац,  
штинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеј 
ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу  
се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога р 
>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вереси 
смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у ст 
е довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да пр 
p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је прона 
а одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа 
ричама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и 
 однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла м 
иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још  
 кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што 
је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је  
p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађ 
 Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће примет 
рговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у  
би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође на 
ама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку ве 
а га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Б 
 ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече он 
 овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га 
мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу 
p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад го 
анапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд 
 по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трго 
дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су 
ци и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима  
один Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико?  
 Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио сво 
/p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{ 
а реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер 
рло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика ола 
му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли 
за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек  
</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као 
ало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плаш 
о — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — дод 
 али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S}  
ућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p 
ће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београ 
 и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, 
пред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.< 
о једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана ра 
рте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер ва 
ка удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, река 
лаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давал 
шта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, о 
а је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили 
е, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери 
сам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сва 
слим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дет 
ко није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете 
усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не мо 
вуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тим 
зад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ муз 
 дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p>  
ко лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с  
идао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, по 
једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више о 
о љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из двори 
а, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се  
како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да и 
ласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} 
 у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва  
ког пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчеп 
који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена  
и једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебив 
Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S}  
дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама мн 
и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег 
ој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за  
 обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да 
а, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на 
рупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони к 
 из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут 
а им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два уп 
а, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, 
ознала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и м 
коро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} К 
ељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да 
д ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На 
 Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, ко 
 <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Р 
ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут так 
шту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — 
<p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p 
нову чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати 
из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је 
раду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што 
им путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чул 
С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњуј 
жио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико п 
рло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће јед 
ном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија,  
ло многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлеп 
жној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самох 
е на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам И 
 усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина,  
лза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Ни 
ала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онд 
а ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије. 
ом приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година 
о изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пр 
 бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те д 
шницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се  
ма људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и  
?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи об 
омешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу т 
прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ ос 
а нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била б 
ово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и јо 
 су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се ума 
де <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град д 
на љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и  
ти у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најз 
на, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p> 
зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под  
 већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је изве 
вкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свеш 
главке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису го 
но сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о 
 сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и 
!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би оглас 
риш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Кол 
ије госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и г 
ор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па 
што не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S}  
ари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски  
џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина 
!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она зам 
 измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава че 
чеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само 
она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена у 
варам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му  
ма — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> < 
 електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централ 
ек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p 
еклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно. 
 се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type 
уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јо 
итну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n 
 се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Ми 
, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши 
оћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Каже 
обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а  
 паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцло 
а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева усп 
ехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи 
уше, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинс 
другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, 
ремена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће поче 
апетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и п 
двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито побед 
ором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде 
оцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али  
добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од дв 
} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чу 
 То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина к 
илић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на ме 
.</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрд 
но што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола  
<pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S 
е да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и нево 
се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А су 
бав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише 
па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојни 
и месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати н 
p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад м 
у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из 
бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало 
ћ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> < 
 попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти с 
тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> < 
ући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на к 
у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је  
ка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче н 
 улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави сам 
ше им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Как 
олико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као нек 
е глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцела 
/p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до ма 
а како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то д 
авила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле ниг 
ер, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да  
завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и с 
 а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, ал 
ублику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — дода 
урић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да  
 плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратим 
не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно му 
" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре  
итлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и 
</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да  
е тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа  
шко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обуч 
ало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да г 
ајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немој 
под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није 
а виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, 
 деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Ра 
иста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвок 
а би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! 
у света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а 
 вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се  
и да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздр 
адесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а прем 
елек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би триде 
, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држ 
мпе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз проз 
и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извир 
етири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да  
оглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорн 
како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> < 
— Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркв 
агедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро виде 
ње.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, 
на усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најп 
ио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, 
 за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи  
бало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела са 
ушу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах и 
 док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седн 
 вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети 
, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би треб 
вом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе 
ипеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> 
очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и т 
 како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала пр 
ерциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као д 
о четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је  
ом страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује 
разом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се бр 
почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја п 
<p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрх 
става држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али 
у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да ј 
јао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви 
звикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опе 
о међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и 
да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све 
ја из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта 
урио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са уз 
тити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није  
 гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Зами 
спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, 
етан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па 
у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема к 
— скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди  
А ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине н 
оде, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су п 
вац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се 
даје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, к 
 мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и  
ли изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напр 
 сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити  
сам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо 
лучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво  
рија моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p>  
 — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао 
А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из к 
Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да  
осле на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па 
ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на 
ента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиж 
е конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваш 
арства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло пр 
а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто 
ли дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши  
ођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговар 
уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандрк 
амо прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није ник 
ућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; 
а се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите најве 
 године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели в 
 Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако 
ка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и с 
} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште  
ење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонс 
 је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска са 
— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет м 
ом, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би зна 
 гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те поче 
ни кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање пост 
чај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњава 
 задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S 
Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, п 
 зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, р 
ад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се  
с дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома с 
 зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде  
е у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихра 
 се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орас 
> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески 
унио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави: 
о поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога 
в иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би иск 
о.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачу 
ило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и п 
ви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је го 
довица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би 
јатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, уз 
о из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајућ 
 попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што н 
н савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb 
?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао брк 
се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до В 
јатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врл 
подин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну 
јем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Д 
творише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на зад 
јпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица о 
 усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, д 
ном преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде 
оше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете 
о.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам 
<p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да 
р, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви 
се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји 
свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом м 
не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а посл 
у; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек 
.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се  
д је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник м 
Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин 
сови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ус 
чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор пет 
знамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не  
вим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу 
Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу т 
о, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забу 
свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што ј 
рили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет 
ими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Неде 
ету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио д 
арка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље. 
лицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је —  
 израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није мини 
 кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би 
p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио  
о је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје 
омишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог  
м.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уоп 
и управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авл 
пут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једно 
а и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Н 
ко уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа  
а чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па т 
p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете ча 
у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, 
 ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не  
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} А 
рлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи пр 
 образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину 
пасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познал 
сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док  
сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја  
оје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Тре 
 се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде де 
им на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласк 
ам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљ 
тумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му ј 
дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко ва 
р снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он  
 је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако шт 
у и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе т 
н до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога трен 
а, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељк 
да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах исту 
оја је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник минист 
ђе нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч у 
кову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То 
ајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђош 
 нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички о 
сно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди;  
20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој варош 
ане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из к 
ели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда 
 главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана п 
.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од ње 
на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи пр 
ишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она  
и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у 
нада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> < 
рате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име сталн 
 престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наил 
и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле 
на изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и тук 
са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали  
о те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попад 
Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите н 
<p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" / 
 попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се по 
м да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали ка 
било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, збо 
еш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће 
е прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Б 
поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— М 
} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра 
е при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се 
> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о св 
p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а па 
ао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, 
 још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Кр 
 нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти 
нови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествиц 
 кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> < 
— настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није 
 сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се ка 
p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — о 
p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га  
м људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, < 
лева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} 
p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му ј 
митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.< 
ме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је па 
та прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној му 
кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква цр 
— Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да  
а пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети 
{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ла 
</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као пр 
а Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па 
боравити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} 
з речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев исп 
то је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата 
 на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да  
ма се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Гос 
јац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да веч 
а.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати,  
ар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова 
орган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица посте 
дрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обр 
, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео оста 
ото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељкови 
 соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па г 
рдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и  
 патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско п 
 почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да  
 прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљен 
, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Ка 
бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међ 
амилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли по 
вар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша 
е зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад да 
се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад  
 и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На после 
нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’А 
 не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S 
ану.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< 
врши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крште 
рце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није л 
 зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>—  
— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учини 
 свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на ње 
о.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месец 
Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, 
ако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче 
</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, 
 врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана п 
пе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мант 
 бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се о 
ресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи њег 
{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p> 
 се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало  
 ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и д 
 најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало д 
— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нам 
реме игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш,  
ења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити к 
је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и  
, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су исп 
 задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити 
 водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих  
 плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом 
ашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час  
 твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно др 
го се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нек 
 увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разго 
ји не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише те 
?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете 
 при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана 
ечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће к 
вца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем 
нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— 
вори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} 
 и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја 
живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред врати 
ам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} И 
p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком к 
ер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се 
 да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то ум 
в, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по  
 крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику па 
 били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се см 
ч детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо 
че опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени пре 
а би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам 
{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, д 
нансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу  
.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му 
укао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват. 
вог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а  
а видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи. 
у се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако с 
Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгаје 
нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општи 
ико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарај 
p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богосло 
су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену се 
трашна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном 
а хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због ј 
„сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако ис 
да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај 
њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.< 
после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје 
а.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 1 
ар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господ 
о код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу гов 
иња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Леж 
ити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, с 
он грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али о 
на и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Мест 
рује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа  
>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бриг 
агедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава го 
?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за  
где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Дан 
 тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под св 
ти како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио ч 
жни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао 
 приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снаш 
ану.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< 
њ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сас 
а дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери 
="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Ње 
се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари  
 ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред  
оравиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар т 
а младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански и 
аше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Ра 
у.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< 
аноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још  
илука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће д 
 могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео  
ог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p>  
вљује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је ве 
 а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Ј 
се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи к 
 а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка,  
гу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му ј 
јми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није мог 
ним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио н 
 ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче  
 како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, тр 
 краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу  
аље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота 
 Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добр 
Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па у 
нови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у к 
 од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избе 
нем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она,  
 кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је 
епо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу р 
 кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је игра 
 крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се гово 
е поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта  
е врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана 
у.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преп 
пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задоб 
шћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и на 
о није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима  
е умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска 
је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди ж 
а којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву у 
клонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p>  
ио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји 
да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори,  
адесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор ова 
вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он  
ла љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине уве 
м у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се 
ом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво  
етљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” к 
е кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако,  
 некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану јед 
у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али с 
у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.< 
ођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јест 
е ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа 
тијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осет 
и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасн 
љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и п 
тку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снов 
а ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и о 
го да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" / 
емасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола  
ајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и 
иш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p 
i>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу. 
>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу,  
павати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с т 
кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> те 
дисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редо 
Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије им 
да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити 
</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес  
нова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> б 
 утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви  
 затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни л 
 кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш 
и: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то ниј 
— није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи 
еђа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики цр 
де до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљ 
, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лак 
 још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврће 
 тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват! 
зговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати как 
развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па  
купљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо д 
 док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам тер 
ка изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то в 
у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прили 
х бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да ра 
е знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, 
арочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију,  
е пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодств 
рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам  
о платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.< 
ање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" 
 Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узви 
 тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по 
ог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не  
 за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше 
ут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, п 
, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите увере 
нистар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и 
 је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је н 
увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо 
же — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е 
шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Т 
та девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно. 
/p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господ 
име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се г 
 колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек рас 
вако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком  
не не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је д 
 не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу г 
земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како 
ка и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо 
но допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде  
гром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игр 
 да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та пита 
 <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закљ 
о Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она  
рбо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</ 
> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се по 
 је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању д 
 као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, наст 
ли једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну 
ироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто  
 <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:< 
 био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онд 
 обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш... 
вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!< 
угим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, об 
<p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванае 
у и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример 
а плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко 
 „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, 
.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је пр 
е претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе  
одитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како т 
 под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толик 
 оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут,  
о увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разгов 
томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад п 
оња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао о 
новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће  
а.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се 
ив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо ш 
навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те нави 
S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено 
 живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних реч 
 каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, 
оге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за 
едељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигеро 
 положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко 
”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као  
је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до 
то су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још не 
ма које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас 
или онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо 
кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, 
ара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненад 
ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не,  
љем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то ј 
с је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вел 
 на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова бру 
р српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче нов 
ола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склон 
 већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастик 
тима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у ње 
.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас 
н дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да вид 
м, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан 
Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто 
јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог 
учи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га гос 
а, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и друг 
аже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљени 
отреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љ 
и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар 
 како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси  
>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p>  
а кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толи 
 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом,  
ји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сас 
 и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </ 
ећ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше  
вица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да 
ово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчаје 
јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје 
фановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли сво 
же мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет д 
мислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S}  
 акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену каш 
 Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо на 
ике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум! 
 муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама,  
с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан до 
али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је 
и бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с је 
ило лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{ 
 најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ 
етнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n 
о близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га  
еповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и д 
ар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одгов 
а и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, к 
 потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по  
ћи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клав 
/hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих  
ле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебе 
сани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, п 
адржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S 
се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="2 
оспођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу. 
главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јо 
богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазна 
акнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупи 
од њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио,  
о сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу 
лите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Ме 
 човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опс 
ра на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бр 
и мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својо 
ом, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То зна 
, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако  
ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, он 
 ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, п 
а чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени,  
пођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви  
 Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</ 
 као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по м 
 оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да  
а строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</ 
„и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време т 
Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n= 
, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врху 
у лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су н 
метничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, с 
ма изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</ 
ерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио 
 — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе 
сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не  
ц у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса 
ћ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</ 
едан чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата  
громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, от 
 данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни 
наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је  
о не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина  
ога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно с 
о родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем 
е које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" / 
 Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, как 
о главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и пос 
о поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога 
 неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету 
јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да 
на ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу ко 
 последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, се 
апоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћ 
 невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог не 
е у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дан 
не допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последњ 
 поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не мож 
рестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, 
ити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше  
и ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разгово 
порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор 
 пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није н 
крено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} М 
најући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у 
они од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унут 
ли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је слу 
вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда до 
људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилија 
икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што  
ове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитеље 
идео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, м 
 <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам с 
у касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два т 
ације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ ис 
у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му с 
изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде 
ла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира  
 се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма 
мро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођ 
— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Обл 
 се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p 
мет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета 
 није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад 
те замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.< 
о просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата 
Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви  
а, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охра 
 госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спав 
ће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да 
женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен ка 
и Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она 
ћа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, 
 приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе сто 
вану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавај 
 чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и  
Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим 
штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ 
аже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе,  
алијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: 
р не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћ 
ви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуљ 
и помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то 
вијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Ст 
и све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на  
еда лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да 
ељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помињ 
 га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом зах 
уп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како б 
тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједни 
осле не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба 
о преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и  
јаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера ст 
ад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p 
истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на пам 
и новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо 
ја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз п 
 и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „ 
доје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је поз 
љи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да 
је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два  
нојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док 
 некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио  
отив речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и ј 
штва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Ост 
е то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за ј 
 своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од уч 
еме службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — п 
ма и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, 
е излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје  
ристина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је 
и помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који  
о можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него н 
знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ  
т-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему 
е да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па од 
о јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако И 
 у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од пр 
сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тре 
р нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погл 
Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама с 
ао што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На 
 брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му по 
огдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто 
ва учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо 
ма:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама  
ко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погле 
м стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по сел 
инара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужуј 
еко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам 
а рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети 
> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онд 
чину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте ни 
дате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једв 
 луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што ж 
 изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој и 
лану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија,  
а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ов 
пођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не мож 
То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инст 
.. учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп д 
вори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже 
к, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али 
 скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> 
 услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, ни 
ине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и цр 
плета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, а 
је.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену 
м се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам:  
диш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени 
/p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне 
 сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело 
 се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад  
ори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може  
кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори,  
 али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац 
Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли 
 госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, а 
ш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> 
и ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?”  
 — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор  
т, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара 
даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати 
капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете 
учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господи 
опасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође гр 
јте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири...  
ш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели  
 је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по К 
?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повре 
ју шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи. 
у, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише иди 
, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле  
шта да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде 
го одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи 
паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми  
а бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p> 
 решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има 
 и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје госп 
ате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33"  
формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато  
, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде 
 је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је д 
осподине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!< 
н пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опе 
и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће би 
то да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p 
дом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло ра 
! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер  
 могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћет 
за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p 
го хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао по 
ао у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радој 
 мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, 
итавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабом 
 загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми по 
 да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој 
не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало д 
head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Оби 
 далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промеш 
 гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи г 
у.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е 
ита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињ 
 Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p 
та:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко на 
ви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле 
 и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се по 
тра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам к 
ос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му 
, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апе 
ретрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју ж 
b n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како 
спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због 
брати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p 
м то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много  
х чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју на 
ља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све  
не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква  
p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима 
p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, 
ем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за при 
тменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Ма 
а карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно про 
Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме са 
ену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само  
 мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те у 
и казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују  
дите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да ув 
, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје 
ју.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па 
 <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће  
</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да паз 
 по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госп 
.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га 
ко, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} 
вора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћат 
воја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем 
љи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије од 
оче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори 
утем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, в 
роговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би 
стави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то ни 
то је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и 
 оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да гов 
о што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у  
с, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ј 
но и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика  
 млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је н 
 <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не д 
 од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.< 
p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не 
ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напроти 
дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабиц 
n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због то 
а, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се 
 <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он и 
рењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро 
 Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Од 
>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да ког 
/hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева< 
 те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је п 
 капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер  
у” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састоја 
> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</ 
нам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, 
 да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дет 
ештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена 
о лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубљ 
да у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому,  
као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине То 
одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим 
/p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је па 
/p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као 
ачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У ка 
асину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов,  
, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послу 
ј, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од  
бирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="15 
ди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који ј 
мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p 
а се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да 
е имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поч 
везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је ве 
ну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике н 
 Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село 
 опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име гроз 
то склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера им 
исан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој  
о искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она у 
ди.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> 
свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајућ 
лаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избе 
 Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао 
и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> 
кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила  
гађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му доне 
нуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је 
к матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори мини 
хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, најв 
ирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред  
 један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики,  
ећ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сас 
вио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" 
 сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих 
 ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда би 
 додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи с 
ео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и 
е послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случај 
p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зине 
а буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Д 
> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је цркв 
ао црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу б 
вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра 
им, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд 
 можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите 
 Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S 
ет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесе 
ацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремен 
>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија,  
 свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он,  
н пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на ши 
 волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а  
 савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што ка 
 И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свим 
/p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате 
јан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, ал 
пита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, 
акон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, 
опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, 
 Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех с 
оп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати с 
 на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде ф 
у некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} К 
илева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она и 
же сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” ил 
па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је 
кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, го 
 не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сим 
ји је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек  
не, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант з 
 Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико  
 каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="22 
ве што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толи 
ажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у 
је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p>  
стан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем ва 
аше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. на 
и она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад 
ама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>—  
етрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећ 
мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочија 
иљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замуч 
цу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како ј 
 и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p 
о га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крст 
пут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора м 
ледност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који  
ротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, 
во кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да  
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако с 
е то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n= 
 Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Си 
ки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, по 
то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га ма 
ким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато,  
, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећ 
один Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално н 
 и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој  
цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па 
а где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија,  
оворим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— 
 учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви по 
це све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на при 
ако би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а о 
ао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S 
кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што 
колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре рак 
Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца до 
сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима.  
а плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у  
 уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако 
 горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти г 
 због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког вел 
то се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима. 
а види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, 
абрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му н 
н саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести  
седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и  
 рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као 
се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у о 
орити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових ре 
ко да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи преда 
 удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандис 
>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отвориш 
ешише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим у 
 дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујт 
у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S 
Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p 
 једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти сто 
ла, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или  
а деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар  
данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; 
атике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор с 
љан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.< 
отичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да с 
/p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог...  
 — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Р 
рши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, так 
редлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, саз 
о основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да ј 
ничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за т 
 писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша  
 чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико ни 
 за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да и 
 у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p 
израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да ви 
ну како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о ов 
лази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих ром 
 кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p> 
 ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тест 
војој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим сп 
а, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи до 
Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</ 
p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и  
те стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осе 
p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — д 
тој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никак 
јеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибр 
е господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су  
 па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Д 
 све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или проз 
се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се пос 
је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како  
егдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, ниј 
и приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у до 
с’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p>  
чно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам 
рабрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је 
ор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> < 
 ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то н 
ак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> < 
авило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, прив 
е жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, нас 
атан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите т 
есвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара  
дла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је дв 
 собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све 
ко се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и 
, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донел 
велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је по 
 четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, кој 
дно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише  
 ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Б 
 могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p 
>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из  
 уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>—  
<hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S 
p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> < 
А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — по 
у идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крш 
ко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се 
о, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосл 
кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија 
нила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живел 
је то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, как 
ија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>У 
вршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, а 
д пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, 
ма говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец  
 закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ зн 
 којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у живо 
 га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то с 
у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суд 
писати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разби 
ослу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, 
е друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продуж 
ка нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљ 
и био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем,  
ли који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп шт 
ле које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе свет 
а ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, 
 — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до  
 господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете н 
а као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо о 
а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато  
— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему  
него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је ј 
ти.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запе 
тседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по ко 
и имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и 
у руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну  
предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, 
, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћ 
им за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господ 
руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој с 
иш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> 
.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић. 
>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, ал 
 да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама,  
еговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пр 
 наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једн 
па-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Свак 
p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја  
и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и пог 
ликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жен 
а то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А и 
ује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — 
?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се прид 
а диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто пр 
, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чист 
ет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је ми 
и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем д 
инама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена д 
 коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест год 
имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова  
навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа”  
"49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што м 
вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат,  
hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор мор 
еле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и м 
ним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се исп 
бу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узе 
 глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома  
 у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту ж 
ад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> < 
приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од з 
рбији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљес 
 пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општин 
акој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му гово 
а је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав с 
ри, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још  
радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их  
.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и поп 
ичао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазух 
м те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се 
чуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено 
 рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма кака 
 је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скрати 
нам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака  
ако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је  
 Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихват 
ош једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из сре 
<pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p>  
ио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p> 
шију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу  
у у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те  
поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да поне 
 зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта 
газио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те би 
говоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене,  
ј ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је н 
боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S 
ер, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је д 
ва господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у  
а се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб н 
 Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране,  
е одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба дод 
 у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са своји 
говор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русиј 
јима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вел 
н писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што ј 
и дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже ме 
 покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко,  
разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати једа 
примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје  
ану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, се 
мам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да 
обудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Пет 
ам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да  
е грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпав 
ича све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан 
 и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јас 
Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети 
и дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку 
о би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није  
/p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица 
е на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у 
шта о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања,  
 ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин 
.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уш 
 шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло  
фе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их 
ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђ 
се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је ком 
 ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако умора 
аже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут,  
речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на кр 
екунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како ј 
, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, к 
 бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само  
 n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! —  
 носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се д 
ича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.< 
госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је < 
полеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај са 
иђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника ди 
 весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут ув 
 знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти под 
рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</ 
р према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверава 
жда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми 
ја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div  
носиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико н 
а које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запре 
тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар так 
 познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, ка 
пет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку 
а чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посе 
смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у  
ат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p 
едам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својо 
</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта 
е граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палил 
ј баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му нап 
леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и 
аја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши ч 
— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво  
 дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сеља 
као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп И 
па-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и  
 узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу,  
 писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, 
 на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је и 
рате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког р 
шта ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} М 
 леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачув 
па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао 
сподин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, з 
е како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она ни 
рочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прел 
пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit= 
тике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећо 
 баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно 
Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним 
{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и ни 
дмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{ 
ога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реч 
вар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позориш 
писаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било в 
ако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног! 
за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га во 
де брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су ве 
.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош 
диста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадн 
иједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у с 
ше ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да 
видеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће,  
ућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} 
положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „С 
 додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину 
и ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу 
за ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи 
 и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" / 
"108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветуј 
о расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па 
 одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половин 
ече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село. 
е окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар,  
мама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, 
22" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао дов 
 сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да би 
да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну  
ом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како 
>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на 
 n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врл 
> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога рома 
роповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај ст 
 и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено сауч 
дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео се 
ве речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су  
p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, годи 
 ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — 
— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не 
дираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена  
етку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек у 
че да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, ре 
ога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Б 
и пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по прави 
аше учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скину 
сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће  
ла само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о 
гоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и б 
 помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кре 
опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио  
на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало глас 
кана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног  
е, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само р 
>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију м 
не!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај к 
стри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сес 
и:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у ч 
кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикн 
ковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонс 
 и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не заус 
ала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, на 
г суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му 
ктиви видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гу 
ило у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да ка 
нтије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њ 
без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође бе 
ину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p 
песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l>  
четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа ка 
стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упу 
га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако  
вног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран 
?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало  
ењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја,  
би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међ 
ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни  
ао заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже  
но и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих време 
ка, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналим 
е.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око  
стао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је пла 
 операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку кан 
или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али вис 
азнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n 
илике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити  
p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} М 
 шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да  
S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана  
ник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кућ 
" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкањ 
шло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби лист 
/p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" / 
сине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због  
заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад про 
а ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p 
м и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, ка 
исују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} 
 а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази 
4"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне ва 
д неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут  
 и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S 
акву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општин 
 из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S 
и и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи са 
бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам  
еги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних п 
трнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинск 
тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе 
ат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш 
</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Сао 
 друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, да 
ме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз о 
е канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена в 
ст месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у  
два стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водо 
мет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n 
ије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се 
он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш. 
 завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као 
т пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади три 
о њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута 
один Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас  
ед нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокак 
гледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле ди 
реске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби 
о тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем  
 оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> < 
ји да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код  
цени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Ма 
и их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако ј 
еза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да ка 
ак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома 
е и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Р 
н тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да наб 
не! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар дв 
 строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а 
му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јо 
.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљ 
спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцков 
сподин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под 
у чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очек 
 јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, д 
амо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се ти 
 роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је би 
и цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој  
 дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну  
 <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћ 
 може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седила 
аквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и  
ркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:< 
ино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је 
ом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осв 
еђу несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијск 
е општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине 
 кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда 
 као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух  
ени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за  
ојачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и  
/hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, д 
.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p>  
а је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред с 
— моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити мој 
Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе бил 
ла нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако леп 
и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене  
ринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква 
ако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S}  
ји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:< 
ш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам с 
 те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се  
првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испре 
и и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисак 
ти како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> зат 
>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна саве 
елог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p> 
и поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</ 
говори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жед 
ело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S 
ује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да  
ета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p 
ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако  
 много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кме 
о шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуч 
итељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина  
аблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најма 
и капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе в 
, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{ 
да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Кр 
 појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>—  
 да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покој 
писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богос 
 кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код 
отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-в 
кође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са ј 
лзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У коли 
је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али  
буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког  
це места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{ 
лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза,  
кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини  
Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она  
и како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p>  
ог живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја ј 
/> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кме 
 стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степен 
акле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут 
трану реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог дод 
ер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који м 
 село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Ф 
а место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима з 
ам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са рек 
 жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, ка 
ома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте с 
н плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светог 
ви, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n 
како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп  
ш за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, 
асмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, нег 
 пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквар 
јој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је пр 
ега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа дру 
на и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, н 
 И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бог 
уше Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде с 
се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од с 
 будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер  
ота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} И 
ако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то,  
им језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p> 
канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он н 
S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа 
ли капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је  
ином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! 
реди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о том 
одом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која 
лу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао с 
а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пер 
 и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збу 
 тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде  
него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, 
ом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Је 
а!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје 
г чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели 
вар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље бл 
киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, бра 
а прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће 
а је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго  
, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" />  
вим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И по 
 спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али  
ће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата 
један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — н 
месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А е 
ћи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конфер 
Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу гр 
ставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва доче 
 у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, 
ичким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко ј 
ије пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија 
одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капе 
паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> 
и рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестри 
ју тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош. 
p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа. 
лике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му и 
е ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за г 
неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седам 
} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим р 
 док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми поза 
аци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа  
ну, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S}  
ши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше 
 извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му  
а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћ 
ишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— С 
која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> 
о је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господи 
 ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лиц 
тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подо 
и кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље за 
 од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разло 
ка господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја с 
чину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као укр 
ђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb  
ла за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у 
едорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да сва 
 Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве 
 настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто 
 Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад 
 мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му с 
види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод 
аветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први п 
канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обич 
119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а  
велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаес 
 варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поч 
 нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али мест 
о још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што ба 
упко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, 
 <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава 
је ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући матер 
p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прили 
мо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч рече 
е да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашен 
мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато п 
знато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порез 
p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носи 
 црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија п 
им рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћа 
е појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле стол 
 стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, 
/p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једн 
о застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по јед 
манске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се  
у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице 
ј матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам зати 
ца по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p>  
.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премеш 
уде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорг 
лати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> 
и да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су б 
их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му 
ј таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, 
научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и раз 
 кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8"  
 Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</ 
 онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни  
Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја  
бно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљик 
о једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, треба 
о сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао 
донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало 
на вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и,  
дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?!  
ићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом н 
а пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли в 
овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови  
ране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, в 
искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им  
 бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требал 
 немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој с 
иних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној нед 
једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у на 
дају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа 
вртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јорго 
авњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а 
 две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отво 
а, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућан 
п, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову  
т, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа,  
 ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био ув 
" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у  
чју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа  
чан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он  
к, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицам 
браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је т 
ата и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, к 
чко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни о 
узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује  
олута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармо 
ио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректор 
о га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда изд 
Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу 
о само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи 
е и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крњ 
92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чуд 
манске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што 
Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао,  
b n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да ј 
 Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p> 
 на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се п 
 сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улица 
говоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући  
се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p 
асно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гле 
нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здрави 
орачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, ал 
љао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљ 
ло сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успоме 
друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог 
и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p> 
ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе  
Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад 
а као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим прива 
сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да  
 сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у доб 
 Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слобод 
да томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чла 
ова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бр 
 шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље 
 да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка,  
еја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учи 
цу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далек 
погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „с 
ос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита 
и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и 
.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али 
осак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали 
акав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља докт 
 да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленк 
које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те з 
е се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — 
су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће ре 
 био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети  
м као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто с 
авици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а д 
тор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, го 
/> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.< 
то пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господ 
од ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она 
>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћ 
све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све 
ет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се да 
о у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, љу 
осада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, 
е.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p> 
кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама шт 
ја — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општин 
 Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> < 
д ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога а 
савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина на 
настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бо 
је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један  
> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>—  
како се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и  
 што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није м 
да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> 
садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, 
 не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се 
а’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зе 
е ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> 
ти главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара ди 
адо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу 
 нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У он 
но мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ 
 сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко  
 приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не зн 
би да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у 
би да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше 
исам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле,  
а — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Ја 
а Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда неб 
там ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све св 
ем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми 
арам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277"  
близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч. 
ојави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеши 
окојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p> 
мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му 
>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или,  
а Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још  
ам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милиј 
дан, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дрш 
заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ  
огод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћ 
товати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> 
е тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет 
лад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пике 
још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућа 
г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} 
м је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста  
о браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао 
а је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била наса 
ме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Бож 
 врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се 
пут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано о 
з леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отп 
још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим  
ути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорни 
ли, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију 
нту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S 
, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му на 
на гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиж 
 нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче г 
 знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу 
а поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није  
кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра км 
ли, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па доб 
рштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељкови 
сталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као мач 
раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продај 
вала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да 
приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући,  
 више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да ка 
укао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије  
г уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p 
амним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерс 
 срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јел 
те:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па н 
а.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; 
ћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или  
 да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата 
ину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па до 
као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сун 
{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам в 
 далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а з 
одине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели кап 
ору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гла 
лим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да  
а је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке 
етету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза 
ем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па 
поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје б 
а”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што  
р на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва најви 
го више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад  
овора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и 
е свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако п 
побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сас 
 који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="cha 
а мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем 
е нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад в 
, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — 
 се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали: 
е зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутањ 
што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изг 
 муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти м 
у ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти,  
лико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни ота 
едводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p 
ти као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А  
 се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље  
је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који 
 и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти а 
ић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </ 
.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p>  
о, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на у 
ије што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држав 
о? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, —  
нџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу ка 
ти, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле  
лакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па ст 
 <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госп 
урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Н 
варају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што пор 
 као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А т 
с, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безб 
.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздр 
о једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S}  
</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како 
зати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезб 
 успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је 
н покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах,  
у, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључ 
 да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца  
иганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнера 
а сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно. 
ова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — ј 
и, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb  
 n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што  
м ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало,  
наест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје  
 човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија  
е, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ј 
ишта, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосват 
и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву  
азвијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конфе 
а сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једно 
бранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив ка 
ко је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све 
Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцк 
, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим 
г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога 
или, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бе 
уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио  
ђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учењ 
ази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра п 
иоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подви 
удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>—  
тигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за 
петана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> < 
з Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> 
уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун па 
 то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p>  
ра ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће оп 
у, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини какво 
вне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан 
лом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод ј 
дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све  
ица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и  
ој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обриј 
а, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се вод 
ву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Им 
ју у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко  
а врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног ла 
</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погле 
шајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако 
! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете 
ећ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут 
то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71"  
ојој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>К 
познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким коми 
 је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разма 
>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како  
опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он предс 
то и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађ 
>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала  
 дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сја 
обавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А в 
ко је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести 
е децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељк 
епеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио  
то и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, 
ај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се ј 
 језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје служб 
 Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Ка 
строве, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме кап 
ме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „до 
те.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџиј 
јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жа 
едном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара 
човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми  
>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим  
б око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Уч 
доје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива 
удило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, поп 
мех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку  
</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да  
релепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари  
мо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике д 
е поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он 
<p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да 
, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб о 
о у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што 
т, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да  
о осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судни 
ицу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогун 
и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом 
еседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>—  
рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p 
о, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманск 
 <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пр 
ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске зак 
S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> < 
а имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, ка 
ог размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Са 
ласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!”  
Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p 
 или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци зна 
 Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погд 
и то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да изм 
ли кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, п 
ет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет поно 
тање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија  
капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не г 
ти штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго с 
годари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S 
народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> < 
ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако  
 друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о  
итељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште 
 наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— 
 кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и 
оче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школ 
 . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци зна 
м, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144"  
 трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је г 
ичи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад д 
Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да о 
> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто у 
и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жил 
у, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архима 
ори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори  
опчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, п 
вој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком 
и бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и за 
 сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бит 
ту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то њег 
вијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S 
еда.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да 
естила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници,  
ша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је 
олазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом  
</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одс 
столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p 
узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп  
а се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било д 
ад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, а 
је јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприли 
 срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако сит 
ви колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему 
ад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима 
, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској 
ам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу  
и одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то  
правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гр 
 је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фото 
ру са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шт 
бу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви с 
p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, о 
лужбу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви и 
ајпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за ст 
а да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док 
>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком с 
/p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате 
то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а св 
и глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну  
што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице. 
ву и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.< 
м, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање прогово 
што проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој:  
> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена з 
— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, за 
знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’  
олико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их р 
 нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте  
ад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</ 
карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама отк 
итрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а 
које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвим 
е и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима д 
и, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> 
{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку по 
појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, ко 
 касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени к 
ем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесе 
n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стоти 
 књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето та 
лико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра ка 
еди у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и з 
стаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле к 
них људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио ј 
остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференц 
е помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, суне 
>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> 
ипела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала 
челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу гд 
еш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хо 
оћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p>  
м, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да  
њиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Н 
, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем се 
а публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и  
м.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ 
 дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављуј 
де више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз  
 да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S 
ви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о  
ер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то д 
!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но...  
 вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”,  
pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и к 
 да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подм 
поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише 
 друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све  
рува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно ка 
 њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полициј 
живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> < 
, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила но 
 али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, 
воме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу 
 је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По то 
 живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола,  
 уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из  
елика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је по 
168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је би 
че да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола лит 
те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред 
што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах  
дио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме р 
јио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека бл 
 пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра  
м.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје м 
Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестрич 
она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и 
и изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и ка 
! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако  
? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Не 
 управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Е 
ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет 
ити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије  
, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под ма 
ио је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, ч 
ад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега 
ад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа М 
штам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па  
ад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави прич 
ојне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред М 
ану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен ка 
ми питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не диж 
е послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ај 
одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај 
ва дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко 
 младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој 
т још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p>  
и неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} 
} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо гов 
м вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени  
ом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу н 
ала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} О 
 „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и 
S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек  
свим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на 
Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на с 
лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћу 
, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Соф 
е Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се 
 Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин 
 највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} 
еме његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорн 
 се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку 
ица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p>  
ет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино  
ренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне 
 надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интриган 
.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав јо 
е руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише оч 
о да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у во 
ућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кме 
уде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку 
твима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој,  
 циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Ма 
 у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што 
ли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав но 
а и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и 
и сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаил 
<p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и иж 
исти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета 
ела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чист 
а, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на 
” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову свој 
ђају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И д 
об жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гр 
 доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него с 
его свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, игли 
, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о д 
о дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у по 
кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџ 
да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{ 
ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И е 
 — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Н 
е! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини уч 
забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се 
о, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љути 
е што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који б 
 жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек им 
но, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпо 
 стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то по 
елога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва 
pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири  
еба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Зн 
 ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</ 
аки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано 
о дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се  
чно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сум 
проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, з 
ао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима  
ет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зн 
— увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се на 
ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра д 
а кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да з 
, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се  
<p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на 
то је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гара 
овано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="28 
тину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар н 
и за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се раз 
овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Ста 
ако је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — а 
аци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у пр 
т.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље заглед 
акву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао р 
вао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се  
дригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпи 
 је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А с 
8" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало д 
ђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочет 
највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави го 
се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> 
музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако д 
ли сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји ко 
ћ је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, 
у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шна 
ању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни ж 
ионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео 
ања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а св 
атра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скал 
адао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу п 
д куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На  
елепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрост 
</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска двана 
а светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, сл 
а је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато 
е донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео с 
ad> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад  
бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје бе 
длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, гос 
 био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У  
 у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је с 
и у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће гос 
сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ва 
 ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Мо 
ада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он,  
кин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе 
Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ н 
> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прир 
музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч преч 
имити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресеч 
} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због ко 
S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и ш 
који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му с 
за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у ци 
сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— 
и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ни 
кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрс 
он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију 
 мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а 
им, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори рук 
че да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као  
а и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим к 
том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, 
ани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Мили 
н кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче 
арту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предска 
и се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није ра 
ђа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} 
та, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде  
ор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она пр 
а да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да 
дног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао,  
ј — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу  
гој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори проз 
<p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад  
ишта не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се за 
ваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац н 
розор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко вели 
p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па  
е као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта. 
ити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда 
антијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову 
нам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обр 
сар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него изв 
p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писар 
римо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло 
 ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком ду 
ману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и к 
ом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш,  
ико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње д 
а је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако з 
ко су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не 
ан за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их ј 
уће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан,  
п породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да с 
че се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују,  
 запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице  
 учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ри 
и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он 
у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата м 
а и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафа 
ј ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста по 
п диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у л 
војој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта 
да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он  
ну, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познато 
 прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју: 
 страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела см 
стану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту же 
уд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га н 
 уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Рис 
Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нес 
ра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући ус 
паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>—  
јући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} О 
 дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу со 
p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онак 
дели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више пом 
 као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> < 
и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде  
оружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез,  
у ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била ув 
шта.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету 
ео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руко 
ме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познај 
</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи шко 
некуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се  
крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, 
в.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p>  
<p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да  
.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, 
м се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, зани 
ви да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче  
онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо жив 
— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на  
а смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала ув 
 попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како б 
 вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека ј 
кло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет ни 
н, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише г 
ађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао са 
боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</ 
јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да  
>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликам 
јем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребаци 
 актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све  
 није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза 
; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да к 
 нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота 
мо паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — прав 
едном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да 
м, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, 
 је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо. 
сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, 
у, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те 
 добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на  
... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу 
знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{ 
ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законс 
адио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све 
ђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му неш 
оје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема 
<p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То  
но.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познав 
е поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар са 
се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} 
ошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред вла 
у бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S 
/p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми  
— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљ 
 кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче 
>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није  
дем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</ 
> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала  
p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли 
ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног по 
лаве, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове р 
цкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепо 
о разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко дон 
у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врл 
> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то 
а.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па  
</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један ч 
p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе 
 неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња н 
о завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе 
ни оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете 
 оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је би 
е се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби  
толу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у ик 
н.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су ј 
 је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да  
нити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом 
недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{ 
оче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратит 
га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегле 
ротокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под  
о, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радој 
та ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац,  
побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже н 
завађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радо 
догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га за 
а врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у со 
 недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одг 
т и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p> 
хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој 
а, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита п 
/p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се 
едан динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p 
је што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје по 
!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да 
о унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да п 
p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто д 
у неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да  
етету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико 
вори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је пос 
ко да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, т 
p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цр 
 га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у дру 
же бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију 
т из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још д 
а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборн 
још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам п 
S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто  
у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер н 
м шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по  
а напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти с 
ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</ 
 Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћ 
а.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим  
 има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара 
о да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво 
ица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p>  
удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>—  
в однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко праг 
акалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти вино 
те ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи 
Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и да 
дили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћат 
>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућ 
огоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да  
о више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов 
/p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве к 
, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „ч 
као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно 
че сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да 
мета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, а 
кан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све м 
 док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, бр 
иш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати поп 
ткуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пић 
да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата 
да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у оч 
бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров  
онови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ нас 
е опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то  
да какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадош 
 понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не б 
 било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака о 
ката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе прими 
е под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџи 
, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због 
Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Жив 
реја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} 
 уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да  
еде бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди 
а дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописа 
неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео 
ажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, пл 
</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу,  
страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видет 
 дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p> 
и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царст 
ри људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попрек 
рио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар с 
а се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао  
 обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о  
неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> < 
„Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде  
о. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, как 
е кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћат 
уца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако  
p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта  
е ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — уч 
Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо —  
 ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у црк 
п са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и ч 
кова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе а 
ај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! —  
 окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди,  
е да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако  
е да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример,  
едеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну  
сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет мин 
 али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне 
 јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да броји 
 погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео д 
ете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чиј 
избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи  
увица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p 
ова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибр 
јањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и је 
, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{ 
да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ови 
 у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са акт 
и још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Ј 
и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда 
ио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу ниј 
а актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завр 
ислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја вели 
и извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештен 
p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глав 
ши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата пос 
то је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стад 
у порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која м 
а се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и о 
 кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да ид 
леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био,  
.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо 
во, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико ми 
S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет дин 
и.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њ 
 опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су вр 
 нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га забора 
 је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћ 
 на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини к 
би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то  
 овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној  
— па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, х 
жбе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако 
нски проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде о 
ћу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи  
кло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица 
ви Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило 
а се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Ње 
 заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу 
АРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb  
 који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново  
 запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их 
ио и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада  
зно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учин 
ај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припад 
и да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се са 
љивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћ 
 погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим 
е девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столи 
и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико п 
 Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљива 
 А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пре 
реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно нема 
осподин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прв 
и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде  
А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати  
 ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛ 
p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <di 
у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (инач 
до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календа 
 се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова  
 колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребр 
њима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n 
ла она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико! 
 руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако от 
богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" />  
икује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели 
огли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се с 
ем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учите 
а, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако 
док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћа 
су можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаво 
 стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетил 
о ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Ра 
пет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, по 
{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам,  
 заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госп 
ну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да ј 
а ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурб 
 ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пр 
3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам какв 
унуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп 
вари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то  
разу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса 
вим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{ 
кри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз 
спођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина 
о ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухват 
а видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро 
стали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше  
> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> < 
 заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану к 
поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесар 
ткуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на в 
па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Ср 
 горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо 
ислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и 
уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријат 
еторице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али ова 
/p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одго 
п Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те  
p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по год 
ло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још ју 
 све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам н 
ша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да  
е интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И  
> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собо 
, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу 
ивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошк 
 сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и 
у је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем г 
 стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, пр 
се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, у 
 и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је исти 
д црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео 
и је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку срет 
Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Си 
рво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унет 
 мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на 
нови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p> 
 Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ј 
наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика бриг 
ачин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се 
<pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грда 
ао рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици 
мет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно,  
 „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да 
е поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”;  
ова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког т 
д за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једн 
ли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете  
ле, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зат 
 диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то деси 
 <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p 
 уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тај 
дне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за 
а.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>—  
ко је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>М 
у скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не глед 
ути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или ј 
оварате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{ 
ла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, 
 приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S 
овек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњ 
е и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном з 
 облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, бил 
о би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јо 
 би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је та 
остави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испост 
то жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...< 
људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да за 
елепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице 
ли капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! —  
 могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева  
оше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, 
Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне ц 
ична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошт 
 је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтед 
 војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илиј 
ато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све 
ио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав 
анпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла  
м Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до п 
 сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — 
 може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код жи 
аше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после ди 
ћи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је нека 
очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже  
а, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на ње 
 <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јав 
у слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, нег 
и и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> < 
састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најп 
оличина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дак 
ала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је ро 
ње самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пр 
ам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мал 
те под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процеп 
свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, км 
се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, посл 
 сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је  
мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена те 
шћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов,  
м где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга 
 било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p 
 се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштен 
капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показ 
и до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њ 
н, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади  
 попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога р 
ад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} То 
ца, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> < 
p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазн 
оси поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазил 
ћ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и 
 би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе  
 музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p 
из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто по 
ују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удо 
наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили 
 према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Ка 
адо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} 
те: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођо 
 а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је заврши 
Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да на 
 али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено 
— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте 
 вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут са 
чињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, 
 крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица  
 дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њ 
а како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба < 
ри” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника 
S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, 
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</ 
„црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — у 
, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља п 
 се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сест 
в низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има 
 сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма д 
еши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жив 
 Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се п 
роши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљ 
о или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, пр 
утра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту ша 
 која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то из 
пратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S 
несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S}  
<pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном  
шију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type 
а ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? 
 већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наш 
у, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прош 
нас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>—  
ћ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулија 
>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што  
о је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно т 
> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај 
<p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Па 
ава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели гос 
а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу о 
кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нек 
Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека  
то је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу,  
а то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати о 
о узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то  
еларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја ве 
 платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани,  
проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пу 
ећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, др 
> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете  
 вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Вид 
овног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, ка 
ли једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одго 
љ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе 
ј њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те м 
ужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете п 
 је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома  
био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској со 
ријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај как 
да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди мл 
се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набав 
<p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак 
ткако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!< 
ека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко д 
е онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате ро 
два на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи 
 оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} С 
ођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је јо 
апоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног ка 
нина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удов 
едела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви о 
дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодар 
 многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам  
ање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржав 
ша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу,  
ми кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, д 
>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мог 
Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отво 
 хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је 
век иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је 
 држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би роди 
а Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпо 
итим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно  
братно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је 
и, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може 
е кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писан 
ли, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, шт 
ати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбо 
ила прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро 
дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете 
 дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложиш 
аност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној  
/p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете у 
адан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратил 
 и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, ду 
 детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p 
 n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свог 
хнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, грама 
а поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога  
Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да с 
у у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Нацио 
је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и к 
пођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика 
рађани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљено 
ло света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очи 
тији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске по 
 понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам 
е врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="15 
, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Р 
чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S}  
или, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле 
д госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „д 
тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја м 
вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> 
чајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји. 
е осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, д 
Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује  
и ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опрост 
глед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p 
остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Б 
мшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске л 
у на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ши 
 то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болесн 
.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома ј 
хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако д 
у изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању среск 
о боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трб 
</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулиј 
аврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и  
амиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе 
 <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи  
head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те п 
рт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе 
ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама  
бјасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се мор 
а, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је з 
b n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад т 
релепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити 
лу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја ид 
 јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се виш 
а увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају ч 
себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му 
зио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То 
гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама к 
 механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фић 
ла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он 
е је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али  
оје сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и поб 
ај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Е 
.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границ 
 господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у по 
ој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа 
 у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без  
е, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише  
ам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, п 
мао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби чита 
те, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се однос 
е у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, к 
ила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} 
рескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај те 
представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију 
ној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет теш 
и чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радо 
 и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, 
осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан д 
онце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лаф 
или досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше  
ећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одм 
 У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док н 
ић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p 
а предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у  
 је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу жен 
се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје уч 
ка општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p> 
ка општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p 
обни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, 
; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за стар 
Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни  
Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја са 
ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике  
p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си 
но уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који каз 
им седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од ду 
ршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p 
атиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> 
га мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи у 
 у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у 
млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају препл 
, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том при 
љи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p>  
ја као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из  
" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костре 
 шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима  
ав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле  
ако је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће г 
а реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n= 
обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно 
ни, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општи 
p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однег 
, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те ист 
их <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим приро 
оши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и  
тим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста 
те.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које 
р је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састат 
е било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде 
>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он  
ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље се 
ица, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, 
”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда н 
ије било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођ 
То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанст 
вану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је ду 
је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није бил 
ом зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи  
феџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Ни 
у, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није 
мао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Але 
таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>—  
вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше пре 
</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У а 
оверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зно 
вића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги 
 тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну с 
’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као  
а то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне ш 
 знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек. 
РВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</hea 
то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београ 
 време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила с 
ија не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она 
е, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</ 
, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p>  
ња брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњос 
очас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јест 
на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Т 
но „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у 
 у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дан 
ни једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо с 
 Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало з 
} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, п 
 женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто по 
највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва р 
 савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била 
 <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником  
љио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој 
} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред ку 
гао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не  
етао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господин 
би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на ст 
се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име 
елике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није до 
 о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакв 
омшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све  
је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је 
 најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Са 
ина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле с 
{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила 
амог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је приста 
на што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је 
ичица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увер 
ање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших припо 
а су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ н 
лских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била  
доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп 
 те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интрига 
читељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред  
е онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца ка 
па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију. 
ј родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада дет 
е се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Бож 
 београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Реше 
, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет  
 се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>—  
 се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а за 
првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где и 
 ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамењ 
му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није о 
p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госп 
 општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — 
S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p>  
шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p>  
распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто прем 
.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p 
оје је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман 
ка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а кој 
стре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на све 
 <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу има 
>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сим 
 уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, км 
о.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштеће 
 које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То 
ебало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако  
 као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смис 
ме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно забора 
 подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад ј 
иљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите 
 су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласн 
ведачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он 
ола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне  
руги човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео,  
отећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако  
ије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="ch 
еменит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је т 
а материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је п 
увати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — до 
да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф 
нковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке ко 
, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи п 
.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb  
ка, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попиј 
верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда 
не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разу 
какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте  
мана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином саставље 
Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му  
ан тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глу 
адао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, о 
о после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар  
пођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква пот 
каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шест 
о!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приват 
е за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прв 
а вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S 
андар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете  
ead> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити ка 
сник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин  
кл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа М 
 даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на т 
Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти 
ица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се  
 женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без  
а света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду 
а није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се  
ијете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та 
оспођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која 
такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови кл 
 ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, зах 
ског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав за 
{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — 
трча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа примет 
овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде с 
А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно 
Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствар 
циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена 
 онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту наш 
ослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ле 
Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у 
> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дува 
екарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе ка 
а им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају минд 
ени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био тол 
очеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке  
ско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати. 
ара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у  
 низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> < 
 кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капе 
ајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Срб 
 слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И 
ко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, 
 а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто 
е дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</ 
м попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто сла 
ило нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био ј 
.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он поте 
ошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом:  
то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се и 
е цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов  
недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу уз 
, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје,  
ци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику  
 г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S 
у, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти  
и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва са 
је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је  
тим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један п 
из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> к 
ко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находч 
ловима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте сп 
 хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле 
ем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми об 
руги што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад  
; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утек 
пи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно 
ј глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тач 
</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и т 
кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носи 
о за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одв 
 диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љуба 
 <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личи 
те.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Ал 
ите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубомо 
да) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли ј 
би, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавиц 
"209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју с 
 са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је л 
врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и 
p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писа 
 жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стев 
а и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће 
и се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверил 
ст му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека  
 мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... 
тављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерња 
 први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако 
 у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо 
рпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна ру 
 ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мир 
 и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или к 
о, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</ 
 на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то  
м враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педе 
Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештин 
 Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље попр 
ке бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се  
> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није жен 
морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ муз 
е једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао. 
да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји  
у Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка с 
ут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином манти 
Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару 
н, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> < 
 ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом. 
е сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је из 
иком извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе при 
тви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше 
те љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га  
 још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човек 
p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао с 
јајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, з 
чинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да  
ења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председ 
оме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с д 
га је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не с 
моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на поло 
јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао д 
а се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одис 
 <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да и 
, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више 
, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад го 
та, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а с 
{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом 
има.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију  
ближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванред 
 убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, пок 
ву дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се д 
рног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ к 
ите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да о 
атима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. С 
услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овог 
тељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љуб 
ници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се 
но; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, ком 
ћао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад м 
 је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Ми 
 се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће 
ила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове друг 
тини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општин 
азмишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло п 
вка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они с 
е међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погл 
Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb  
зорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско б 
 напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Т 
i>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах 
 — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, вели 
ко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако на 
аво из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час забор 
кле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по  
роз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели  
е односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече јед 
ебан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нераспол 
овица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како  
 никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало бољ 
новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељков 
ки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти  
ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвока 
спођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} 
 забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу 
љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <p 
 поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том т 
} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда,  
одине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећа 
атнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кро 
издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабом 
ели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево,  
му, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је 
pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак не 
као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави гос 
. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима 
.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду  
> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удруже 
p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у  
i>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два 
п Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје,  
само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покуша 
талих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ло 
, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем п 
, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.< 
и гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> < 
најдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> < 
 кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престон 
 нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у ко 
ла Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет М 
 Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер  
ца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развесе 
S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавк 
тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста леп 
рца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p> 
ему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије  
оже за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло  
7" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колен 
</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм!  
оп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у им 
за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било 
дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.< 
истровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко де 
 није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство 
се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb  
е пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита 
 — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Д 
 шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="1 
ер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоз 
випут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу  
изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије ј 
ице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавал 
примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео м 
ригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци бого 
 не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су прола 
баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може  
252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се з 
је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и 
обија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад 
ојих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јевр 
ти деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме ду 
у оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богосло 
енка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десил 
а разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по  
дличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, ко 
тад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст  
иде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружи 
Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да 
е ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што на 
они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са некол 
, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између пи 
тка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва ст 
 начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Н 
али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз ф 
Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и по 
p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — п 
посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимањ 
лана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џе 
ко да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па  
у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> 
зују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као 
ојих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав на 
 Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако 
нска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна  
водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у ја 
 није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види к 
смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још н 
ије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачуним 
азивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде 
S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> < 
 који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап”  
 муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна 
да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве. 
 разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо д 
ва овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих  
о писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно 
сталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојнико 
ла тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено св 
рљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи  
>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у о 
b n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног дет 
ан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Неде 
рпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљен 
 њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S}  
а одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакоја 
оји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста р 
ју, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберниц 
е стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</ 
!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</ 
о негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви 
реће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилу 
овићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за  
што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се 
 самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла св 
н капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче 
учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часови 
„не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као м 
е може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друшт 
вила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} 
је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота же 
ш мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div t 
</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у 
е сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најф 
тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку,  
нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете,  
видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p>  
ена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, веза 
Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети 
{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми тр 
да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није н 
7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац о 
6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но ч 
3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко  
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или 
ћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам 
д год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што раз 
21_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица 
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колект 
head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се  
"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се п 
ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ре 
 проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, да 
 једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за же 
во у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, о 
ту по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих ду 
 по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p> 
амте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грм 
ати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, који 
ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, ч 
има, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједн 
читости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону 
 затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна  
А</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако св 
га јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по т 
ци говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез прек 
е, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга д 
у о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је прав 
 да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не  
је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме д 
етином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да по 
ти се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>—  
од утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата от 
а и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин 
ја представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима 
.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло  
едно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и прија 
 зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.< 
интимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је 
>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи  
ћи у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{ 
е довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену вас 
е.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо 
а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко 
смо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде 
себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом дв 
 у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљ 
 келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати  
н ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p 
је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима повер 
 находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наста 
днога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у 
пођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор 
р, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше 
ла.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или шт 
е некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина так 
и се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>З 
какав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трњ 
ра неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп  
нео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме цр 
 љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и 
 играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина В 
бљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.< 
, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се 
ли дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{ 
ит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он с 
Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: 
 после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— П 
, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се 
ед осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње 
ожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и об 
лумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво пл 
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последњ 
 и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента.. 
/p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...< 
в да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца кри 
авање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а поку 
бичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан 
 ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома б 
Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али ва 
 <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Неде 
и потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и ка 
ак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у сва 
кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу ча 
 да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> < 
Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен тел 
план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала  
очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним  
је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази,  
 са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на  
е кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Т 
толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола ли 
којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је простр 
ше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове у 
ова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, 
 добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p 
 рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој  
 под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом 
 храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га  
ји је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији  
подин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце,  
ика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога но 
 да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но з 
, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он с 
И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зин 
де ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочар 
у!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Мил 
не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промис 
ревија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по н 
ако је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрек 
њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хлада 
кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и  
 прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа км 
едно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто 
 одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо д 
Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу сре 
 чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на 
ироко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа 
кој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, р 
/p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S 
 коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се и 
тав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S}  
рењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села  
ољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и 
погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и 
другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милев 
 из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата д 
воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.< 
 n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својо 
и поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву 
/p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа по 
вара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и  
згледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ  
аства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћ 
те људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција 
да шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде го 
ма <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба,  
/p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пе 
е, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Рос 
 на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p 
ета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се измеђ 
авом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате д 
 своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био  
а тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита 
исли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вел 
а видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на т 
 Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, п 
ојима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале 
бор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам к 
бор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На  
спођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу 
тела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је ра 
Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли 
а се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>У 
тније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако с 
ву ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Да 
 велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај  
трављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p 
имети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи п 
љак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> < 
о и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} 
 /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изнен 
толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи вид 
к.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на зана 
није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет  
ићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запреп 
везе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — од 
да Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћ 
и, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно г 
ар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, 
 кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да  
> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?< 
 телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се врати 
лим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику усл 
 у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изра 
„Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живе 
 Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>К 
а, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, т 
 Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стан 
 величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И в 
и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти 
Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара са 
реме те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику 
 ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмека 
ед њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, по 
е, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце  
путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом о 
математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се ка 
, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе л 
з двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких фо 
е, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају  
, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју т 
челником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео о 
ци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је  
љко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је н 
ињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p 
одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он  
 једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Ал 
писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак  
о што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у тр 
ом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти 
о тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, уд 
тојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио 
о кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпа 
 као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне 
скрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још 
/p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проб 
 г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к  
у историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шт 
а, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата ј 
изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила  
нције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила  
анима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема 
лити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као 
о се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>К 
ним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Зл 
Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужнос 
 старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет 
 е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p 
 му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да с 
 да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" />  
јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p> 
 n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружн 
су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пун 
мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога ни 
 број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> 
ашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица. 
онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата с 
мске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом 
нима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ман 
трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n= 
ици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узас 
младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље 
једанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде л 
о свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена т 
се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре н 
души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био посл 
олим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајн 
 коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи 
 за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква изра 
а. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n= 
кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад п 
 у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смисл 
в живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од 
 изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно  
рно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног А 
вао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па он 
прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још 
потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним 
Т ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ 
ини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" / 
 и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца ром 
ло ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> 
то ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни  
те замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ства 
да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а к 
отије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „до 
а се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о  
итомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разг 
и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да  
<p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за вр 
 па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што ни 
како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— В 
се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бр 
и ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како к 
мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле 
ен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, 
омитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фан 
а музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композициј 
ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја д 
ћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најле 
 ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф ст 
арији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се ожен 
бог које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара  
и:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми п 
динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти в 
 <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позна 
рло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је 
Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пић 
ка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог г 
.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се  
 та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све  
 због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у во 
размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика,  
не Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна 
е молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и 
арко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се наку 
а.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана  
ем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину  
 — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавил 
ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Стан 
оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на с 
<p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> < 
ВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ 
ио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув ка 
м помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} 
је се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за чла 
спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и  
ају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као ко 
о други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да 
ити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скоч 
S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него ми 
рту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује и 
 место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— 
аде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељко 
а управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Неде 
 у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да 
одаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи. 
ко нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Ко 
ног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ т 
својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и т 
оучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</ 
 круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове шт 
ла.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковић 
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је та 
којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за ко 
га конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет 
икнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена 
S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављај 
е оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те о 
> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпо 
ико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанско 
а месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су с 
едници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвал 
”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три госпо 
агач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једноглас 
 са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући  
објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања. 
ове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабом 
о, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога саст 
и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећ 
конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многоброј 
 читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је  
ад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво ра 
е друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори рефери 
стите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, кој 
ћ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петориц 
</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, је 
{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако 
ем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит  
смо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну за 
ељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за н 
аје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „род 
ати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позов 
а канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изн 
сковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, к 
ужења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p>  
и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих 
јен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанст 
итаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" 
е:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета  
</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он ил 
Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме ко 
 даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — ув 
го и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p 
била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље? 
а дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла биров 
 ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад з 
Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати 
{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп 
ече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим 
ао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису мн 
не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања 
 <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му  
, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли  
ју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка там 
е школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њи 
 n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, 
се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриг 
 необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота 
у упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме п 
ватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ  
ајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похва 
е окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Нед 
" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У 
ад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку го 
вина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, 
е учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и сл 
ј, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све д 
уљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог т 
држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица 
ца и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни п 
а онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и бе 
е процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из те 
зведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе ж 
о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и зад 
 се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се  
артију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би пуб 
о досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, ов 
 и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не б 
 од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних тел 
 сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро? 
 професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник  
S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав и 
 шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Бил 
хт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и а 
 помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета 
а, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прег 
у!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су т 
 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам  
зе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јо 
љавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом 
глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> < 
редстављају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема ру 
а није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, цр 
нда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцен 
као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који и 
ове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се з 
 Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандар 
аново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова б 
 ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „М 
ликим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, б 
човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”,  
но предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S}  
иног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужн 
ку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S 
 Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве варо 
мирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике 
чају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата св 
шило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од ус 
отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад  
ијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, 
ка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је М 
би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међ 
еларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан к 
де га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе мес 
у шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Наб 
 ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кир 
акав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпо 
оји пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој 
авијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој ле 
немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја  
 а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у 
гова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерски 
/p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадес 
 дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и ве 
о се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није ника 
> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p 
на буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале 
сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p 
е стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, х 
 свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски п 
, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никакв 
ам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> </TEI> 
радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну ча 
ајсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јел 
му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну по 
ј пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића,  
пођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" />  
— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него а 
ело Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и,  
ица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 х 
али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за  
 једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа  
 леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их м 
о Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо 
до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, 
, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиро 
 који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишиц 
у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, уса 
а стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> 
о да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше  
Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прило 
> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази 
љко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако с 
знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одмо 
ругу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{ 
, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то ј 
е онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригл 
ро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо ка 
 се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Н 
упа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отвор 
рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спав 
руштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећ 
 додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак шт 
ћи погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у  
анскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, с 
га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештин 
 замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на кр 
што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.< 
м” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се  
ма да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочно 
 /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја в 
и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи 
о па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пиј 
кт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко 
 /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио 
ка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашт 
 ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би мо 
/p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — у 
ричу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одист 
правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, а 
d> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична и 
</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљев 
зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто с 
е узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних д 
 суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због  
>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши 
>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се 
је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана има 
ма и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру бо 
 а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да  
 коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p 
{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" />  
а којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелн 
ечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, д 
драсте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, а 
p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, ни 
додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интриг 
 глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на поко 
шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сети 
вила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, 
вање.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржа 
/p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану о 
а!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштени 
пет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики 
ране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степениц 
донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња кап 
ли мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она 
 као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и 
 Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госп 
би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенс 
зам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе  
 тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он  
ју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душма 
етачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла б 
ах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто 
 и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричи 
т врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</ 
 место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се умора 
и се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсец 
 судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао  
е синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити 
мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго 
че у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон гр 
 собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, 
ошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мр 
одметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара  
ем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је < 
ницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви 
 собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да  
Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим т 
ељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> 
гледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у живот 
 се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и ст 
нке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо ка 
епашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто  
гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија 
у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n= 
обну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна 
ири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим п 
та!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, подн 
друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пс 
 дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћ 
а ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врл 
звија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собо 
в веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кред 
итање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар од 
лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он 
ном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p> 
у само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се у 
утини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет обла 
о у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када с 
изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S 
био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне 
добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила 
ено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ће 
а — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одм 
јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S}  
 четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога 
ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а 
 Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би пом 
а, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу. 
е сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи п 
комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узо 
луку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Мож 
ана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му 
 јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај  
понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то 
 глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те вид 
тадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, 
 четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше  
 у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му зве 
а, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очи 
глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу 
мет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућа 
 кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџи 
, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на  
 да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и  
319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо,  
кну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapt 
м, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кр 
кант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео 
овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут  
>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак  
еним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву ка 
је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Ова 
штеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи 
 ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде чов 
ве од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши 
 натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" 
} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сес 
 на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{ 
што пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа з 
шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама 
i>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi> 
а и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже. 
а тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепе 
и поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у јед 
и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он  
би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, 
о врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чи 
афеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закљ 
а измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p 
рр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... вр 
 да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади  
 децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповиј 
двече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам  
о клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа виш 
ревелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу 
 месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а 
 Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу  
о да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Н 
ељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толи 
— додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно по 
њигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и ка 
 она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и  
 удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb  
тад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је љу 
дине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— 
је родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињ 
лемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника дад 
на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, кој 
ази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним ли 
 Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спа 
сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p> 
ај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Ср 
Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија 
писати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која свој 
 Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запреп 
дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која свој 
видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се т 
сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним оп 
ји уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</ 
 са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, 
 <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, б 
, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сун 
е прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну  
 ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, к 
шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, 
та дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљал 
шући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међути 
рману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не 
Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепн 
мо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не о 
да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само г 
<p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе  
прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из 
ру у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече  
некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и б 
 у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би  
18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те  
 л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара! 
— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели  
 ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже 
авни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он пис 
кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи др 
шло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата о 
служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти б 
.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’ 
це на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш 
до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n 
 то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37 
да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Ра 
воме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви  
ње, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућн 
механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p>  
дији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, т 
у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у д 
пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да сил 
имало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се сме 
ва шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде  
н одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво 
хани, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За 
рити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} 
ско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и 
 једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест ч 
та и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава м 
мо шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} 
 одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време служб 
а на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, 
седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све 
а је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купи 
, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{ 
 — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњ 
ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема заве 
 ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељкови 
 руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фић 
та кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припаст 
 имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сим 
о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе 
шумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може  
врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијат 
ал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задово 
 главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа  
он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се  
<p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну у 
полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> 
ј, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао  
аоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек  
<p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друг 
и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трај 
 нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред оч 
, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> 
 саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа  
и посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући  
тета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај: 
мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један  
марци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и  
 клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више ж 
а ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви 
пред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Ал 
гда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда  
ете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите  
рно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — зб 
а узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном ко 
 дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледа 
пља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, бра 
тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија 
<p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те 
која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако б 
 највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под манти 
дарале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104 
тра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати  
, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими неж 
пију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најп 
ре поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам 
хватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљен 
з степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До  
ижа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S}  
ци није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише 
ма да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али  
исијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не 
чити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S 
 под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — 
розове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, це 
ати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју 
м сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић 
нка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не м 
ео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспек 
ење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге сит 
е и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из  
е Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену 
ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја т 
а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе,  
њи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија пр 
ај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада  
тајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно 
ћанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто чов 
д у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква  
ов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ дан 
 <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и раст 
 може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не 
т да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати 
ор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар. 
мао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и  
 прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> 
а.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код њ 
асу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико б 
ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и  
ена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве пара 
ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радоје 
о.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја ка 
 то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог  
че осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} О 
 држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— 
p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа гл 
о и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако  
нференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца 
о пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одл 
во разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, одно 
спође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" / 
жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да н 
о, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> < 
ошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако инти 
верити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари 
а питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла какв 
 каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о 
чке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући ид 
чима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изрече 
</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим  
х сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женск 
ијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много 
{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до ку 
ампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи ве 
упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и 
пе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој преле 
 и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapter" 
о други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-пород 
 подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума. 
о је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подац 
ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о њего 
зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е 
 Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како 
 дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не  
" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити,  
p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </di 
 дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно на 
за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше 
ахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор 
 старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div typ 
уго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја 
и.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{ 
т, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на ка 
, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупн 
1_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли с 
т.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пр 
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Си 
и, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда 
за је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предв 
ење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић са 
ни.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише го 
 да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила 
гу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на д 
вукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи 
 зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одгова 
стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напу 
зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симе 
ТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики  
а на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због 
лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је ви 
 том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер ост 
да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног б 
и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је 
лико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па 
ад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом ке 
нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће  
/p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармер 
бзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут н 
је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, ост 
ољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде. 
ам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чује 
е, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек нео 
 ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко  
 баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића  
а се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, син 
де у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter"  
, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако н 
ће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде,  
191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изус 
ка, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се  
 чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, 
ко птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо 
е.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце з 
викнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата  
> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпа 
и, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне  
 први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући но 
 одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</ 
уну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капе 
елене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и  
кву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извес 
му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радо 
ичан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде 
рштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Уч 
 па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не  
.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та  
за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити 
, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најуглед 
вен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви 
 предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за как 
 мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ 
стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви с 
ћеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову ку 
гова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онд 
<pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гле 
тен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи д 
е зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" />  
твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се 
ако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно  
ише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важи 
 n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима 
 тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео 
то има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас п 
га насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесм 
ити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Бо 
по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог з 
 верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — у 
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi 
 јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке 
т и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и  
пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да п 
Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да по 
рло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите  
 моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно гово 
 таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез,  
Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модн 
 болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе к 
тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочит 
ије била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Рис 
с кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и п 
 васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на  
авиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учи 
 главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе  
ве што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти п 
а да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену каши 
 је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врл 
ислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да по 
удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар  
ам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена с 
 кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p 
бесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељ 
ску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад 
една сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе ниј 
у је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укосниц 
ре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше  
утије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро зати 
е као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред 
— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је 
, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, ал 
ја као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви с 
 у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна б 
иже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торла 
лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи,  
ј храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и  
а плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а м 
один Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" xml 
> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем 
 радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p 
д мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја  
им попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} По 
ећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међу 
био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујт 
ад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје п 
нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби,  
стали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно друг 
на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози  
 на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отп 
pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш  
 овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није ни 
пи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о 
 свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, коба 
} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души зло 
, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је  
ршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p> 
а просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој  
огао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет 
ом уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светиц 
 га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и п 
 витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало зати 
кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу 
лу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљ 
бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин д 
b n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су 
 да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече ид 
ено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!” 
, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крш 
о разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p>  
она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не 
, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осет 
<p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> < 
е двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p 
о другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код 
им се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су ули 
>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем. 
 те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери оста 
е што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p 
ко он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога  
ћу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет п 
еље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није  
еднога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњ 
„на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то по 
обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S 
, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао мол 
/p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ н 
ти рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чу 
стави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигер 
ондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p 
 много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разгов 
рши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја  
о да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији са 
требно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а дру 
на о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега усп 
тнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце 
нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мук 
.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, пре 
 госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрште 
е јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисл 
} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно  
n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица сти 
и децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година 
 а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</ 
 већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p>  
ман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких 
ени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођ 
гом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по пр 
свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изв 
е псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и 
господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћ 
 дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побри 
одаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} С 
вастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити  
, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим  
е цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb  
а Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личнос 
 пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу  
јем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је ра 
пусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо  
акле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у дру 
им вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему 
 животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао 
 „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема  
или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом  
мо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?< 
ију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све при 
 замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може по 
по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је 
ља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансиона 
тад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гроб 
 при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало  
 па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{ 
ајпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва ди 
 се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а јед 
то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>—  
i>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} За 
н је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне бил 
о сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отво 
чекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори 
пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а  
шта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско 
>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри 
 и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај как 
 која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, а 
ако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мал 
> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ 
а је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћат 
Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опр 
ко се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p>  
а ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода,  
ађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! < 
капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми 
ло и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удо 
руне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам ја 
есна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма 
а сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p> 
ара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они п 
 се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</ 
казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш м 
јашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели к 
<p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, 
 Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!< 
два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p 
има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели  
асно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под свој 
иђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи са 
ила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог д 
 грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— П 
рал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа 
 оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи т 
> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>—  
ју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p 
ка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— 
 <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново згран 
законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одгова 
о и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ х 
 нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и 
подин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ 
кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њо 
им ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор,  
ђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, к 
таништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко м 
Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, гос 
{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа  
да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ 
 <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и н 
Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине дв 
је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа  
а, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити  
едан односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф,  
, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разреза 
р у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p 
те, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количи 
ку по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је о 
тинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И о 
 за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без 
"126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако реш 
аваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да з 
им сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим в 
које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту 
ли... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, г 
њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интри 
нарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка  
њењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општин 
има.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево 
лете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовиц 
едељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет,  
, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и  
 дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслиј 
 придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не са 
д имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три д 
изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма  
жег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ств 
 сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да с 
настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главо 
мадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да вид 
ш један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако  
огама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на 
S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грч 
ај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из 
 и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p 
естрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се миц 
граћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И о 
послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су ос 
се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p 
а страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се по 
Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза 
у мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и шту 
љиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога мом 
чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p 
убазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај 
те неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољ 
-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку  
зораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући ша 
о туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је С 
и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио,  
 њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану 
ћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар з 
не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" xm 
м седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћников 
 како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Не 
ђа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему и 
а се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и 
ољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p 
S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади сед 
амо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу 
е пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у 
ову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па при 
"219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговар 
а три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је мог 
им није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Со 
просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим н 
е директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p> 
 доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као р 
агије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Ни 
о глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разре 
и пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>П 
зи у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износи 
тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стека 
следња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је с 
може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацуј 
отио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут 
 једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „ 
 је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настав 
 уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извес 
 леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље  
ама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да 
.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, н 
/p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и н 
, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура,  
обрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна у 
е па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештено 
ке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа- 
ругу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а  
 да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица  
и и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се о 
ажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на њ 
пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја 
ршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Ј 
 у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било 
p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме,  
неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разг 
 свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb  
 капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен про 
е.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> п 
под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, п 
кву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му  
д год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео 
 ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег  
ели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да  
и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слу 
дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим 
оро: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је  
у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох 
елико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, о 
лић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорга 
н.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одав 
, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља 
е сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију. 
 овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” 
 па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="c 
акшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом  
о би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два по 
ар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} 
ло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам 
{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у крев 
> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си 
 свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па  
е надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p> 
дном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</ 
хола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n 
сподин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а  
а јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка об 
пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позн 
извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озб 
апету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео доб 
тци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што  
лог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Ал 
на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасви 
о, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је д 
а на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети 
а и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на ста 
ескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и  
 штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па м 
енка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Обл 
ашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као д 
ло затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети нек 
 се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор,  
 додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђур 
лика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући гд 
се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје к 
ију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађ 
ахори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче 
да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и н 
 каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од пром 
терали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну 
S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину 
 можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиц 
међу осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче 
ао фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулиса 
ублика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним с 
ова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда  
ан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисам 
ао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и напр 
одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телег 
идети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и  
е богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и и 
 и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојн 
аузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од он 
ину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки  
наковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да  
онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај  
о се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице 
> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам. 
ш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне 
пођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за баби 
наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико  
ам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S}  
Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвен 
еја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману 
ж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однеку 
н”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко де 
м, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се оп 
нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле јед 
дин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни у 
к, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже  
мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> ј 
</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пад 
нако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам так 
 тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити ма 
ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га гос 
пи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то го 
учај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија т 
 Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао 
рста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, 
дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам 
</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да 
ема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку ру 
 доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављал 
и очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у  
на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок у 
ете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А к 
о он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја  
представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усн 
 и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим л 
 затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова ве 
о смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по  
атим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са пла 
нпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања к 
="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпа 
онерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио 
ле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му 
енаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза кој 
пела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана,  
о потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на 
говим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На  
 облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су он 
ио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> < 
тија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се за 
а; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих  
р, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаш 
рављао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племенит 
е у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на 
{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> 
 је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</ 
пу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајк 
да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, 
>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Доб 
ет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и зак 
иди господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи кр 
како јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи ка 
ката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је  
ојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по годи 
сти.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> < 
га живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо 
то уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, пог 
, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из друг 
вецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благо 
а и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас,  
а издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под к 
<p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други п 
онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за 
 из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана  
аси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="27 
ате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора  
 Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног 
и одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде в 
послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а оста 
је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здрав 
дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговар 
и треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S}  
 нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb 
, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненади 
пша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу 
 понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S}  
S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одгов 
икад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и  
 да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта 
естаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ни 
а има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као д 
 — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другог 
 свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко  
 у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска 
дно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, 
} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, ка 
као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</ 
м ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и 
г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже бес 
 почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истера 
ење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише ос 
ко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p> 
е прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две нед 
и ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, зна 
реносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почн 
Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Т 
о се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте  
, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један уг 
ихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на д 
би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисан 
акоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако коч 
рло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ 
а остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на т 
 друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад,  
Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој с 
је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Си 
у.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли ле 
матра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло пам 
има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у 
ве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљев 
ожда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се  
ијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да с 
је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајде 
побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало,  
вело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку к 
ћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварит 
ник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави ра 
и му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало т 
 година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо  
оји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећ 
 ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта 
а себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сес 
 Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p>  
 мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне 
 Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и м 
> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, п 
неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако 
гобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, 
са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине  
много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p 
 она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па 
ри сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p 
днику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље  
о осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S 
 па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу 
борила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али ку 
и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена. 
 да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прих 
 са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се ис 
ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два д 
аје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” пре 
ба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него  
> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек! 
 не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S}  
еданпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, ч 
је назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да  
сврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе 
р...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом 
сту.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под по 
се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му м 
} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само 
како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и ј 
ући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали,  
даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да с 
 остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљ 
тао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радозн 
та ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку тра 
ако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је д 
го ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта 
и само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се с 
то Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине,  
е? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, 
> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p 
>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не зна 
>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <p 
 вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин  
са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије  
а такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ То 
а стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свр 
та!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он 
би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није 
ead> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онак 
 и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</ 
а какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој г 
 Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, гл 
е праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p 
ора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му 
аше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу т 
лицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић,  
и из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радој 
о послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицај 
икну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћат 
>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита да 
 имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колик 
о, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То 
 Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она н 
ове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То  
лу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разл 
, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, 
ље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од дру 
м с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, уч 
те ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га  
дан противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао 
жио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаг 
нутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одгов 
{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се 
 тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</ 
је! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, 
се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво 
не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — ве 
Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози 
 је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама ни 
p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — н 
гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талија 
ета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то 
ки кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вр 
пску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим 
 и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; н 
онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детет 
илази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, ил 
е? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! 
Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Ка 
а јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: 
и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p 
 <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!. 
 сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете зам 
ћу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не  
е, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ст 
и у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је зем 
, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — 
>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаг 
може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско де 
да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до к 
ђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p 
 збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ла 
 угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво пита 
а Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините 
тима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полица 
он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди 
веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доц 
ри пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за н 
рви љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то  
дитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети 
 које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана 
 приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много 
а се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , нап 
га меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не 
 умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућн 
еви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p> 
га, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p 
да, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то ни 
ли место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојник 
добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин 
 па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — п 
ару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више ниј 
сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се  
сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само т 
ручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Н 
 би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога д 
па Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну  
p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе 
се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, к 
знаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па 
лицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала 
окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач? 
супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање  
на, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p 
} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <h 
 сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p 
ица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку 
2" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према то 
 је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко 
п Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гро 
ва.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зи 
ливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп г 
но окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома нема 
судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становниц 
ужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћ 
нска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у 
окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљево 
арутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаслед 
им свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не ве 
о друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n=" 
ијих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> 
— „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а об 
ли... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p 
тка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и  
ене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим 
, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не 
пу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овам 
 показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се у 
напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што 
то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, 
— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>К 
>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било кр 
 усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која 
нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју с 
атим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вр 
Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли 
 невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана н 
ослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада про 
ита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, мож 
ије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним ц 
рм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да  
научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жанд 
анаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па к 
0 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те 
ло боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-в 
</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо 
их листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би из 
гом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та 
 том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Неде 
м збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и  
 законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви  
ише но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад  
p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да пра 
омана и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака др 
ана је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке не 
ако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази кра 
казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје 
 као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, шт 
 опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе с 
креност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, и 
ригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им обј 
 трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када в 
 желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што п 
е он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зи 
го ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter 
ако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш  
ам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p 
и лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — д 
 је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> 
здахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахн 
и комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према г 
епше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја т 
селом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Пр 
и.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће 
 — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не 
 погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно? 
ед механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на чел 
 није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</ 
слим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, им 
мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> 
/p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо и 
} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се ис 
ма, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а 
ила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ам 
е је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов  
што, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетс 
испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се те 
уха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже,  
 Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не од 
а мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му  
новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на пед 
ти га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од  
ете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишен 
 доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је  
ери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и изви 
исац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и  
од тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).< 
а свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим о 
и.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам  
е то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попо 
ак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља од 
S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И  
.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при то 
препастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућан 
це, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођиц 
рошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>З 
прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну 
рошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману  
нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране 
и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста  
те ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</ 
мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него 
но дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— 
вка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одго 
— што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p> 
о је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да 
на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, н 
танем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, м 
својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више раст 
ари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и ста 
ује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те нек 
ођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени з 
сно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момч 
трну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла п 
<p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам  
гледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја 
 била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некакв 
еле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама 
 њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p> 
о, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, 
оп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{ 
нуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, госп 
 — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко к 
ељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="32 
а онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почн 
ви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се св 
а Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огр 
.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јав 
и заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што н 
ио је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе 
 којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да 
 био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне  
о.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља м 
се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Госпо 
у:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бу 
телске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију  
 <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а он 
рекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Ве 
е овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> 
а-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господи 
то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске  
очита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога да 
м часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити ов 
ње појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се з 
ћанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са ј 
оложен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, в 
p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финанси 
а пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и ле 
 ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну 
>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтед 
сли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} Т 
гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S 
ења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане  
чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред  
м, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за  
обу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати п 
 помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама з 
сила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса  
да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно  
 какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се поко 
> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја т 
 одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то ле 
 Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане 
не отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и  
 влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <h 
 <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n=" 
асти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” 
 генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p> 
аме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто д 
сам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могл 
> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и д 
му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И о 
ло опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p 
што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p>  
ану. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта 
 и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут разд 
угим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодита 
амен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјко 
 отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мара 
ме док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба н 
 и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере и 
и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад 
ему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте ов 
о се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта ж 
 Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто 
ако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој г 
в сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” п 
озвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замисл 
 изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима  
смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математ 
и увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замис 
ити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, ка 
јатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најз 
аљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држ 
е госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и  
 г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{ 
а, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из  
 и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рат 
гаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем мо 
нити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рука 
ира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.< 
којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p>  
hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi 
лужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредн 
им је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама  
обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег 
ове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уоп 
воту није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у жи 
 рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је  
им интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упут 
, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око  
спођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, 
 и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи  
 је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је те 
како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чек 
интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду м 
вастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, к 
о браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши  
о што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у  
лепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао  
гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чуп 
рчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављу 
 драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, пи 
сам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадо 
сти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, 
тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појав 
а шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика н 
и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с те 
спођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чи 
нка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и ма 
х примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да 
 Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио  
 и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом ко 
бично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озно 
ту да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу 
ди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати 
вет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n=" 
а је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то  
<p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и поч 
само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На  
у јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — наст 
/p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу  
ду успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до ка 
p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој 
наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једн 
па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство 
> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p 
сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очим 
смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца 
а ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање у 
 грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не 
обро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни  
пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом  
} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог  
ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ам 
тељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзи 
оже ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може зам 
 први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у засед 
ндрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p> 
им позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну то 
 своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је н 
ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, 
та и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очим 
овољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и по 
е и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јут 
 дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у живо 
он, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, 
 ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Ф 
сет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све 
а на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемп 
енат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „бил 
сајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23 
зао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи 
а се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима усп 
тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје 
и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Т 
о само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћ 
/p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође 
: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана 
видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан 
ојих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут 
-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та 
чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карт 
тановници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђе 
ога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита и 
ога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у  
 <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Ка 
 десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна м 
ђи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p 
 <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је  
и изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> 
пи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи  
ће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам 
кројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, 
е то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</ 
/p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са с 
 хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу 
ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, н 
а се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она  
<p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обичн 
p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учи 
гађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их  
е кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје 
ле већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест к 
ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може  
на наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива  
би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружи 
посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци по 
оспођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики 
<p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом 
— и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где  
 „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад г 
а кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да  
дељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га отк 
 у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од  
ир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” 
ка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, То 
чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да  
кије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да 
бог оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при 
а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скоч 
 и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да с 
је од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи д 
</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао  
ого ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож  
ке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Мил 
је је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича доп 
и.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</h 
на нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици  
, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S}  
у која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи 
 да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, кој 
е, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада  
а је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар 
аре рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма к 
аздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешк 
 да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скр 
то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како с 
мо баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о о 
ком колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек  
 жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у м 
сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде јо 
е јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, 
 затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није пр 
} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овак 
Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну вел 
 се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима ови 
вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера 
 нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванред 
ти и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи  
е опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло,  
у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничк 
, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, м 
анине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало ј 
ине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућ 
мо својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из нек 
воју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу че 
почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у 
 и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у кома 
м столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као р 
е к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?< 
овита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p 
”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике при 
већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" / 
м ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то 
, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, м 
; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а  
<p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ. 
ругога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фић 
свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} 
у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јо 
господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је 
 — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет  
лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, 
p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест м 
у... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околн 
тиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отиш 
д све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и  
па-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Нед 
: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капе 
д судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема п 
— вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће  
рити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана  
 је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни ма 
осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из  
атичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући т 
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Др 
>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе п 
у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ и 
о расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин 
 тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде о 
 на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у  
ци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом 
, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очев 
 једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Чес 
мању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било ре 
појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их з 
а потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују,  
p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</ 
овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвој 
ву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њ 
но мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како  
писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађ 
е будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p> 
ра да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да  
 чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме ч 
ход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није  
меуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве мог 
оја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш 
а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не б 
одина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка савету 
праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљ 
 вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте т 
и пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потр 
ућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту нес 
х одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.< 
је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички паст 
ићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама. 
 шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпу 
 да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у  
Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упут 
да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој 
е би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.< 
Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћу 
мет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет 
 али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да с 
 кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обеш 
 паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> 
ву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Б 
румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где  
е увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне  
 <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах у 
жеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се не 
ет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато  
>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте м 
ad>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп пор 
 дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још  
новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у сел 
head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жен 
иљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог не 
ођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче п 
ај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сук 
уге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре њ 
ричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збу 
ајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су  
ар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну. 
ебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене  
и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и 
климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину  
 кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за  
, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак памет 
и се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га пре 
ља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да прит 
 се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да  
 пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и  
ога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље ред 
у.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулск 
рај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} Н 
е неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика,  
ања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат  
е.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало  
о је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра 
ко ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ћ 
ead> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.< 
е сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срц 
 какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јабл 
ве редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ  
их очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да про 
 ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу 
а чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и  
гов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматр 
д у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и  
ој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете  
 и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, 
p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам му 
и нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, 
ли прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Ср 
е спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуг 
ијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли поглед 
ли... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећ 
не велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било н 
е једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше  
/p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, не 
 да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p> 
ло да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала о 
 Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> 
попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и по 
 куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појав 
 остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је нос 
, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — мој 
е најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, д 
о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type= 
ту и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео д 
с.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министро 
 ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни 
а то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, а 
јна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па о 
 сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то би 
руштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као с 
ућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад т 
 на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нит 
 на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад т 
а кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад 
е часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда гос 
е и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини. 
као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улиц 
 заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа  
.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <p 
убоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а 
 и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме муж 
е сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мир 
 чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p 
 на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета,  
милијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад  
беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па о 
овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Нар 
еја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и ви 
јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да и 
ођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је им 
амисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А к 
другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгл 
ле у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из  
а вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде  
тави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшиј 
зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје пи 
и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, коли 
а.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи н 
="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p> 
и изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичн 
<pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како  
о је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисм 
каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер пок 
 не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо зам 
 механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто,  
а лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет 
ругих села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па 
у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени го 
сла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо ј 
се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је 
које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу  
њи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, в 
 откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то 
иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да  
женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се  
леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један го 
 Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сак 
ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S}  
ледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Мариј 
д друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погоди 
д треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој п 
 да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се гов 
тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле  
је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море  
м вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он и 
ад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја  
сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <p 
њости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г 
случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, о 
илог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја ч 
, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио 
 услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако је 
а ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} 
а, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако 
иковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за вр 
 је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> < 
.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ће 
одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дат 
p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па пи 
в се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из д 
 им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А о 
 господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и п 
дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="2 
А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од гла 
 ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нар 
д има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала  
шни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју тр 
али и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</ 
раду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако оп 
како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> 
ручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да с 
тригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети  
парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, 
ницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели 
 наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радос 
 кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је пред 
сади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Ст 
 да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет  
е не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p> 
е је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто дин 
е обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше  
мете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p 
раво није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, 
а, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престо 
љ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурб 
 разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у 
нео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребије 
асом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена 
јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div type="chapt 
 n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао гос 
.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син 
мо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити ц 
? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове 
<p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, ј 
> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Пред 
било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија 
 знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим! 
е и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске 
ебе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде км 
д му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима 
инити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам  
право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пун 
едство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ му 
редсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" / 
вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже  
 дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули де 
{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово 
>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зе 
ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а по 
г умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и по 
т.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепа 
носи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро подна 
 јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашко 
ротив прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења п 
ше да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом 
 му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа о 
 у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника  
мет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчан 
 у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби 
, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече 
ико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то по 
 и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> 
су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује 
ирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста деб 
 да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислит 
 јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда  
> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало  
 то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а гос 
уван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мал 
одре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало  
 што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{ 
 радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло заб 
 — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје по 
е са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и с 
ише расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и 
ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није 
ико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стот 
вим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје ча 
Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом ид 
во, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа  
о побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете 
о одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао  
ки био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се по 
p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет  
p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зат 
а се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли 
дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p>  
те.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господ 
ма, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S}  
 и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а  
апустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала ј 
да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не дај 
 ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљуви 
ју, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има  
митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госп 
 на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га п 
> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала  
е кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>По 
>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве 
т динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви з 
ујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. —  
 онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас 
десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода 
тор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — 
ма ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита д 
ици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и б 
истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након  
 у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и нако 
је прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају. 
ва младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на  
вори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме  
них пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајничк 
и, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањ 
ло је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдс 
би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прс 
>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати  
ђе јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га же 
оја? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знат 
дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p>  
p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа 
би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени ка 
едан, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи  
 Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колик 
и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ст 
/p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета,  
/p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и 
ака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џеп 
а ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А ш 
>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на  
ри.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална 
нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — ве 
 кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> < 
је Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им т 
де!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— 
м дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p> 
p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не п 
бију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога 
м да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="27 
ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи  
л’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс 
 по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, зн 
 — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у ја 
 причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, з 
о што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте кој 
} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загле 
динарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље 
лазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је  
зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда  
 и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе 
 једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна  
а код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је ч 
ше и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једн 
убац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму  
та, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, н 
и господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у моногра 
 тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе 
ма са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједан 
а монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да на 
о и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Оти 
н Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног 
 комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, 
 мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном 
p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је о 
один одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегл 
, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено,  
ад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бо 
даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан,  
 ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, се 
ана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла  
 попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп  
аја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а ко 
е осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће виде 
стина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне  
ји га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се деси 
!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару м 
је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска,  
г српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то 
 чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претв 
садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже 
0" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И 
ро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи ле 
рне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Д 
позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која  
тиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меки 
!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовал 
и мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајд 
 имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђавол 
прости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само 
о јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру  
д, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице о 
да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — 
ш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштин 
осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> < 
у глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била  
</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и м 
глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али зна 
 кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стихови 
а вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говори 
очнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да  
отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари т 
 откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена 
ла она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто 
ог себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <p 
олико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то  
т канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био 
S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота 
рај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казива 
лад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорил 
> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господи 
, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> < 
адесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена ре 
ead> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у изве 
</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Позна 
но хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било 
а се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, боза 
 је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је 
велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се про 
крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пит 
не, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Мар 
авају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју сла 
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски п 
РЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дан 
редне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видел 
поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекај 
наест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем  
ели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> 
 Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’  
S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је  
НЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Опш 
адржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕП 
чито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су  
куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од  
одина повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појав 
а и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и г 
иких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи д 
” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика т 
о прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш,  
уче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и  
 да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</ 
о би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> < 
е тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.< 
и читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоп 
е могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа  
Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом так 
љаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан к 
м одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, 
колико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један  
ари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мас 
а — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као 
правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и мног 
о је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одб 
е ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не тр 
с свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како пост 
довном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те  
количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина познат 
ршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи пл 
 нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да го 
 Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и  
јка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије роди 
на, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски,  
свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и вој 
то је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уоста 
и парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гр 
девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и к 
ферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене деб 
текло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада б 
 роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, ка 
 <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Н 
ђа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо ид 
</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно г 
p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Том 
то је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли 
пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа де 
 колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>—  
 о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво де 
> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!< 
 сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред:  
в је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> < 
еломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им  
, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n 
.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на др 
т дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом р 
а Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, к 
лева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира 
 кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли 
!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пе 
евари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али с 
 је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да  
д види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој  
чно дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочит 
i>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато призна 
 ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав 
 додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из с 
ка је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <fo 
ст са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише. 
е разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пет 
Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико  
еговог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет при 
{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припада 
одре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола  
 су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, з 
ер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује,  
а.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Ц 
поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да ста 
јка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију,  
рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милеви 
ња, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи  
д није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на негова 
еђутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — ниј 
 да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца б 
у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и 
ица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још  
 и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у пр 
учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се з 
је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао,  
 вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> в 
 „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас  
з авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави н 
чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ћ 
од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да и 
послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уст 
 дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики с 
воре панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате 
ђаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила пес 
ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикл 
ш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок,  
ица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу  
/> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, 
ег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Он 
утра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болес 
 спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабу 
а узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох же 
био сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се по 
 палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n=" 
/p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог 
 <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три п 
— поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, 
а није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у друг 
па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је д 
 све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p> 
„Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве  
ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим 
 поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами  
атор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и мла 
роз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се с 
 настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најза 
зговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми  
и, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за  
е? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко 
се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— З 
амолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном 
 ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</ 
а Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм 
а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са С 
 услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно 
ан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем 
би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капе 
ла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” 
де са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то  
 Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све  
а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шишта 
а.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а њег 
ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповед 
и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаест 
м, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да  
 да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> п 
м уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> 
 капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Мил 
парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни пу 
="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред  
 па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго мо 
одили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S 
 — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Је 
ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телегра 
а би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— 
b n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <h 
i>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не пр 
доје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја та 
 хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било —  
лим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да в 
ата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих зна 
асмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и 
S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа јед 
ну жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стој 
од.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда  
ет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти 
м ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми 
е.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати 
ћам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чу 
арамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепниц 
а имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је пра 
 наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— М 
:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па с 
з џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах 
, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је  
тавите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — реч 
чима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње 
ако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него ј 
:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом манти 
 ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни с 
о конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо  
(Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: и 
>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi 
 <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>П 
евољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника  
 А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретањ 
им прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најг 
 ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине. 
Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само пла 
м навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако ис 
 мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Па 
времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености по 
е свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљућ 
вши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнути 
ју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају с 
се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису с 
ој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због леп 
отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ног 
бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким  
мо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S 
ркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љ 
 гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза к 
али Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир  
ио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде  
 се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред 
 /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме со 
ет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <h 
ико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Си 
— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и м 
 присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојић 
главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједа 
јега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресн 
е пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли,  
 да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Ри 
а, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не по 
 његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку руб 
подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најз 
оје је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајућ 
огла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, 
д је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата од 
 и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само ј 
 удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежур 
ма томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима 
ему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда к 
 од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила 
ли десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спаз 
крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је 
у толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се 
, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</he 
 воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански и 
јао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то  
к и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена  
и и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако разми 
а видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичи 
сетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те  
гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајг 
/p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске 
елник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија б 
и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући 
ровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени на 
амет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако  
ола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срн 
ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој д 
а богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> < 
 дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све т 
и ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама к 
е <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{ 
 је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</ 
 Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све  
обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увре 
b n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p> 
р поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп...  
— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не би 
кле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што  
и велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!< 
>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је траја 
ише поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да 
била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи:  
е, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја же 
ова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и  
ав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јас 
нем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он м 
ашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, 
е дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете не 
>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте каж 
ија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од с 
да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожа 
и још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господ 
Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слу 
од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комши 
 порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумад 
 писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радој 
песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Р 
 од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па  
пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман 
ским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си це 
оване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она с 
ну, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџиј 
 жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, 
нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним ц 
 или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу 
 помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у  
ва само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ј 
, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших с 
ије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим  
>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљд 
жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да  
 бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Теш 
а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче  
 и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и ле 
из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим:  
а знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава? 
— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стр 
д милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78"  
ер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто у 
и Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{ 
има: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Том 
..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или,  
нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S 
де — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чис 
се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И  
елепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у меха 
аш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш,  
 што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те  
е тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p>  
ед огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у м 
не као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке об 
те, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, цр 
не прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне,  
ери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И  
 проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за но 
n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрец 
/p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и п 
и коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близна 
 дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже 
 <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није 
подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке,  
Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се т 
} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> < 
иш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирот 
нате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало 
 <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не 
и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, а 
се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="3 
а.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори  
е то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{ 
иста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> —  
о ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — 
и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му се 
ђем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, ал 
оспођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе 
 звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дезд 
 ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је 
оже нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја 
ларна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш 
 имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога м 
ти, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер  
ли амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела 
 са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити  
ицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наруч 
 бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим в 
братио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.< 
адовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то  
 са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динар 
> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Гос 
о па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно п 
 се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила к 
 Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћ 
 ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи сво 
 n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Н 
 срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица  
 Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговор 
 си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се п 
ести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети  
 се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с 
 <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли нав 
а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом 
ој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге тро 
} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс 
 је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата,  
{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, ме 
овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали 
о ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић  
 Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га 
е главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступ 
очетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код  
е по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пош 
викнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам 
p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окр 
ем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то м 
питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако вр 
ик то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — в 
?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу. 
ли тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опе 
овек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> 
адоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, з 
 добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и  
 и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме 
старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је  
сет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p 
а памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он 
а, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари  
јте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пиш 
/hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p 
чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, вре 
е већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичн 
дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је по 
мла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и  
јашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „по 
уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S 
ија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш до 
и, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Пер 
ртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угости 
 сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Да 
ти ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, т 
са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" xml: 
о, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век 
 раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!. 
од госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за н 
ао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Неде 
шао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, 
ошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгл 
.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад ј 
емпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. 
</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити 
овара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са пл 
сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар 
 се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу  
састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> 
анства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанс 
абога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су јед 
о смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама 
есец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба  
на у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у пос 
 у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати ч 
. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у  
 велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женск 
цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуњ 
воре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те и 
ботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио 
 двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, 
тујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала 
ва.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке субот 
едно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор пе 
ичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главн 
а саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му ј 
узике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом  
ној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти  
а њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на 
та, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђе 
машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} 
конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила. 
орице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно дру 
т динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мал 
у тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца с 
ња, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењ 
 — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>—  
ају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нек 
им Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за пор 
о дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити 
како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са 
 једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман 
 и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање  
 пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала 
ку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара 
их разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста д 
имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је пр 
>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко  
вори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви 
, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју  
них чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студира 
 те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче с 
ом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, 
амо да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Ма 
Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb  
ће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа  
ву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у сел 
ђа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пло 
, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од 
 ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S}  
имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богат 
ик, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме 
владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, прав 
"303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то 
 приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе  
зврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет сл 
 игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени ве 
што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има нек 
 ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>К 
p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из пре 
твари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупиш 
</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди ка 
они звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, 
 обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељск 
жавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, заглед 
му, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него 
веде читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, 
{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на 
 Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S}  
о слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> 
лека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога а 
 малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од харти 
у”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он нап 
ије имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окр 
идерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Ра 
 он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам  
партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова парт 
ришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ам 
е, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне б 
 што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из  
ислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту 
 зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позориш 
се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Би 
двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она ни 
ћанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка  
н Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, т 
ер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљ 
а, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се ти 
аоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај пи 
мере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је со 
ој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p 
 да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло сврши 
ман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службен 
е за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га упот 
 о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити 
 се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било 
је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне  
препастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им об 
уза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођи 
ди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам тр 
 пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко кућ 
 време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсоб 
од Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје наст 
евље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао  
 дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њ 
с’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојк 
де и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! —  
с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И так 
ва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та  
 погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, 
 панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на стр 
о допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни д 
дног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори 
ублици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пит 
уче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се н 
кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налб 
pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S}  
на, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био пла 
 би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему 
ши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у 
а дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан рас 
е.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако н 
 сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и в 
ено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, 
 да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица к 
у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако ј 
 Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Он 
тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год с 
могло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те поче 
онда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љ 
диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као  
н предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније го 
дино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заб 
 том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном,  
рећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им р 
 размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је  
 колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Ј 
ај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као по 
p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на буна 
 Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекл 
 само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије,  
на на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крњ 
атим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно 
 се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су см 
дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објас 
p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песниц 
гаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да пр 
з сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући 
 па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у ц 
ведача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала с 
pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати кра 
="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја са 
та оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> < 
је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у неб 
>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда настав 
жите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А,  
 <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљн 
<p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Ни 
и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу. 
>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким  
ело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исп 
м и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад о 
вирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко и 
тле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и са 
 размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова вр 
а, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да от 
— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла 
арте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ва 
 изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је 
јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање  
 оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа  
- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као  
што измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде  
каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођ 
о су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му с 
. према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по к 
а и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја 
p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли 
p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем  
граду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам о 
зузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> < 
 срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта но 
ако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда 
вори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турит 
с?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име н 
е, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато,  
ио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и д 
дина на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, 
ечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} О 
>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бо 
рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног пр 
 изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете 
!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувиц 
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} 
општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вал 
немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да сл 
S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После поду 
кону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то  
из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то 
нталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ 
, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако н 
ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као 
то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те  
 Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година мла 
е коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то  
јући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и оном 
ас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су м 
није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> < 
е Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</ 
забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. 
о што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — нео 
 одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — разм 
обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно  
исав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата р 
еграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумаче 
 да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаће 
и стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао д 
 оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет  
ој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љуба 
могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с  
а другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јес 
мо знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија 
сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, 
ислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје 
 па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их пон 
а мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то ниј 
ек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Сав 
сплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад  
ам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те  
„...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да ч 
оведи ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији кој 
ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли при 
 и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми 
о, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</ 
далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕ 
, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p>  
е госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — 
ворење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па м 
 Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говори 
дбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је  
 пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— 
/p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је 
редан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да л 
брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...< 
омислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остан 
уди носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, м 
п — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем  
еће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џеп 
 с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара  
а — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како д 
деће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, п 
 Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, ко 
— то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да ка 
ве друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може 
 вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе  
е јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећ 
е то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији 
.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за пре 
а Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које 
вим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а т 
ој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} М 
аги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А ка 
 Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и  
о налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас  
тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у  
аже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао м 
дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступ 
 онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, д 
стина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, св 
, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покриј 
 ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен  
тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, нег 
се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p>  
рштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јо 
те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немо 
ам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, ка 
једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да  
м на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет мин 
истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Б 
ћу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учин 
о, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Н 
 једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет зах 
 на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу,  
љусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, изм 
ви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори,  
— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има д 
ма по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње  
дава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да т 
, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко  
ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, 
ти — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим 
 мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.< 
аче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко гра 
а, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику  
Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике 
 полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се  
настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала 
И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да  
е — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да пом 
 А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви,  
ни, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеш 
е господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однегов 
даље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb 
имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помиш 
преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврн 
 учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учи 
 одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде неш 
 вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{ 
и Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу в 
азати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу  
ржећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л 
аје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да 
а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Ф 
господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} 
а ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам у 
 реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то 
</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестр 
та.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Ба 
наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Ф 
ља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добр 
ражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попус 
.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загл 
спа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви 
 Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb 
еба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чес 
 Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дет 
0" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године  
мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти  
ивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин. 
<p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потвр 
раш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се  
иљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу  
 кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пија 
а избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим са 
вим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, 
 нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман 
и сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је  
е блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми иск 
е раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: је 
ни Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p>  
тан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и др 
{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млад 
чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где 
 па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд 
i>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећ 
шем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома б 
ажали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — ре 
 а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никак 
 би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче 
ницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници м 
де сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не мо 
нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изг 
p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац 
-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра 
луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док 
p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ј 
Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ј 
попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор на 
ија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је она 
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перс 
„Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у  
 по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Т 
>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, 
на Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</h 
и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p 
оба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло,  
мње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касн 
тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једи 
 питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? 
ку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја в 
вртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса 
се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p>  
и ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда д 
рети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: ам 
амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љу 
лутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја 
ута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> 
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ј 
2" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајк 
авде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Го 
јми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да 
начи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш т 
То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се  
женио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет г 
чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души 
> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно т 
адије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све 
нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу ж 
м пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телег 
а нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и виде 
е изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу,  
м сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је 
до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе  
оге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам  
, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ дв 
ј, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видит 
> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Иша 
> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</h 
прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p 
 <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и сл 
нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крман 
идиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећ 
у, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одваја 
та... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промис 
спраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је  
ри, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на т 
p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нек 
вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Вел 
{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разум 
 шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, т 
 е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим св 
верљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога  
 ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искрив 
з јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и д 
а Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — по 
а се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући гд 
ики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим б 
јлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани 
тни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сме 
 животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи гл 
та и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колик 
римам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној 
у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удо 
дмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало мно 
ко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала к 
јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, 
им ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што  
м, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат 
у ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми по 
и, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то т 
 видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да 
ате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али  
јпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васин 
о се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом ду 
премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код г 
p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин В 
и одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија ду 
дова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена,  
 тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је з 
p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо 
варају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене к 
о трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је 
>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фи 
лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај к 
 још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно ј 
шег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим  
нати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="12 
морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозн 
удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још нос 
ве гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим  
прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим 
ћ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хек 
слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад  
вана, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се 
е га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запи 
неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима 
са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан  
је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада 
 би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка мој 
 <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p> 
илка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удов 
да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што 
 ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бл 
, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете ко 
p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо с 
ваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седе 
мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господи 
воро, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу мас 
оспође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан д 
о сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, г 
ко:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело њег 
Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто 
трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да го 
Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до дваде 
ио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу о 
 потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикну 
мом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте прича 
.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отвори 
/p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе 
азда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче с 
ат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како  
може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз су 
, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, е 
>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Мили 
о у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе,  
ним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину р 
жавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме 
 ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фи 
у имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко 
Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћ 
ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} 
урече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> < 
ати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не з 
е да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих в 
 „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати 
какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина вели 
ихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога госп 
о мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртни 
ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што  
оље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне исто 
а пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и по 
 у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испр 
вече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p> 
сећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме сам 
е кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим пра 
а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима  
два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца 
 пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим ром 
 одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара 
наест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи  
епо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту фо 
са, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други  
еде за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>З 
м те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ 
ји Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену 
ли врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпо 
ише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и 
е од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још 
звесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па ч 
сто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен  
 који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што ј 
 досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, ис 
е изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам позна 
ала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровит 
 смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter"  
се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" />  
а „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад  
ар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло  
а, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко  
а њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши  
се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по догово 
лину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био т 
дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што п 
душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а у 
аој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво п 
јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к 
а му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога му 
хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер,  
о да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шче 
запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи  
16" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увит 
 <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није 
таменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак 
 далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у 
 му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубн 
ивиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као поз 
ас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући ве 
 да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар у 
 наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да 
лева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу  
ест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете п 
<p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче к 
пођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, 
ако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врл 
платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адв 
с на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски просл 
 једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам к 
ија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тел 
уде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дете 
 Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут кр 
 и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман по 
своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких а 
ворила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из во 
соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и 
женим општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог у 
 слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му ј 
о!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као па 
инског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек ко 
 дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и н 
ала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућ 
 закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима попов 
пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако  
љи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа вр 
утио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стој 
азуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог у 
м звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Гос 
у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то 
а.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фи 
и се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у  
разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p>  
аочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад т 
дине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, 
репасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не  
и буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај —  
ени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио нова 
6" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрде 
у.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> < 
и, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> 
девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} 
 прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега  
њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напи 
> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, 
милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е 
један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом 
/p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер  
ате мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л 
среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили 
ад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао конд 
ача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео ј 
 младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто заст 
?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митр 
ете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала 
 да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако  
ига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па ј 
век, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад ч 
е млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разум 
тарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо 
 био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово м 
змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да  
 (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву ко 
и ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па 
вако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је та 
нером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим 
м.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи на 
<p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама ког 
е није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Глав 
 ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То  
о једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и  
ротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је глас 
ве у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио слу 
 <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како 
/p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим  
узе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за  
, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. наче 
да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, де 
 до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу јо 
ан, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута бриг 
м, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртва 
 још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде 
дну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало д 
ћ, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању свој 
 писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а ми 
p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастик 
 <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— 
/p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу  
е, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно  
ко свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Је 
 и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га 
 мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је  
, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега 
удима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их н 
доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми  
198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио 
здра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас 
и став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепн 
 ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се диг 
чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</ 
/p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.< 
а бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само м 
е ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што с 
уљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.< 
него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само пла 
равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао м 
е мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој 
чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У св 
е да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам 
оворио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је  
S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начел 
хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса з 
штина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као на 
p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила т 
луша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једноб 
 срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши 
hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се 
 — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p 
и управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет 
у једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек к 
ике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као  
Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу,  
е то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направ 
ме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља,  
 грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при т 
дважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако ник 
авом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253"  
за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!” 
 истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Гос 
 усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као  
српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме 
> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање ка 
ћи се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или бо 
ео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачув 
и ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите ја 
пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три 
љко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко изве 
> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не 
није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже 
но се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је стар 
от; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од свет 
ранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друм 
pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог ро 
кочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у са 
 чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта с 
господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе 
вољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли б 
.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете —  
ам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да т 
 мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама,  
готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немад 
 вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас 
 тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасви 
Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га неш 
ар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Та 
своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је 
ги да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако,  
ћи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> 
е љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збу 
уло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се уч 
вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера т 
нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак  
>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и  
ски ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, ос 
> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да ј 
јмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуг 
 ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста х 
ку тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p 
 вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ак 
ијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног. 
таменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се  
али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, п 
моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за  
 право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ 
<p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама 
ља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо 
 што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у кален 
ена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се св 
 се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p>  
данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом 
и мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да  
те у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва ко 
не; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намаз 
> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а н 
>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гле 
ога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тра 
о и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља п 
<p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и км 
наћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећ 
о врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци 
еје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па  
тране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени 
ица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивил 
ако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О,  
енутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На п 
весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с вр 
та.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игр 
ћ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим де 
шта лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb  
не, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем  
 се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио шт 
 јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти 
е главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу 
омана верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива,  
 да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Ме 
> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензио 
еграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на  
ави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми  
<p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општ 
 на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да од 
смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар 
ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам т 
утра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то је 
у своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погле 
о само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слат 
у да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду! 
у и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде  
ти да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам 
јете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да н 
— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динар 
ве грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави  
у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер д 
етим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — им 
 писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и  
</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{ 
е Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између  
то! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може ка 
ео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, 
ек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало ве 
анџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на 
 се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је јед 
квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, 
Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А за 
 ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пре 
 — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини г 
се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћ 
запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — в 
сетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту  
ес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна с 
 — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли,  
 одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, ус 
ко нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>—  
неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме о 
 ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по ре 
 Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му 
ли госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри 
те митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри бе 
ву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је т 
Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </ 
 је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ 
ред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо крастав 
 ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb n="7" 
шко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удо 
претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође  
ћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из  
бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе 
> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се  
то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па 
 ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се миче 
е!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осет 
рло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је 
p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руц 
у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у сил 
 се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да при 
цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Са 
нио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па 
 из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то  
 а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелн 
држања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То ј 
ци конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео  
твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам 
 није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештин 
одите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас. 
 и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање кара 
адим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар 
док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, ка 
она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели 
 могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код на 
да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и п 
 <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције п 
> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много  
 Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налеп 
 су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више нег 
> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забог 
 је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> 
бацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено апла 
 пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем 
 ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам т 
че у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послал 
ем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и де 
рај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он  
због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл ује 
гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза  
на поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те 
p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да т 
ке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом го 
кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”. 
ће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркв 
ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме  
еда, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа  
у гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковић 
аћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није 
не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и в 
уге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи ка 
ељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети  
одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради 
 да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања 
нту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направ 
 где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у уг 
и је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од  
 <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори 
и, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он проси 
 нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пр 
продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатск 
соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчиц 
рију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пи 
!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је чести 
 док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете. 
 са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женид 
S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би  
Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је  
ди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се 
разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред 
на директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе,  
и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља  
зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегова 
hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перс 
 на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај  
, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" / 
рса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо 
 дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете а 
и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би  
толонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају 
 ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он с 
а врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чуди 
ија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не ми 
:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочеп 
 Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану 
да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па д 
астиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела п 
, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не 
пло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После  
која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држа 
ане није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све евро 
ужење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не  
 <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то  
идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb  
ке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је 
да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само п 
узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад п 
и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по к 
 би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, 
ође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и н 
сти у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим распи 
гим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начел 
ник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, 
 Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вај 
некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер  
алилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престониц 
 <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{ 
.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево т 
жна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, в 
разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Пре 
вић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па 
а кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у 
ш више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се з 
" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, забо 
те, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то 
> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се  
ницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсо 
{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зат 
учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Нем 
ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет дин 
же, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету  
 Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати о 
ого? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јев 
 он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, ил 
ће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сир 
 ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пуст 
никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџи 
ли поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену не 
? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>—  
азговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не 
же да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који  
ише, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Але 
р, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп коб 
г тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско. 
 за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви н 
 додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> 
е ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе ш 
ворим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то 
сеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини  
па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни  
и лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну к 
 узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођ 
 покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили д 
p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога  
S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај хр 
не!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, так 
епо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпођ 
опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку 
енције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола  
њава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на т 
рија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уж 
 још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више  
иција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и 
ного са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важ 
ако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како да 
дите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао ги 
 и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за 
ере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> < 
остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећ 
и је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу,  
да из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <p 
 њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а  
т благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ног 
о би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ р 
теде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу 
 страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у 
ша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, к 
 то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>—  
="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ меха 
ачи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама р 
којник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, а 
а?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемп 
> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да 
лакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сироти 
.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и испра 
/p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики д 
ојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бог 
мери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно време 
, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за нед 
а-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује  
ов, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, д 
ки од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београ 
ве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пре 
који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на  
у, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао  
а га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео јед 
овима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио за 
</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кес 
оје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја прегов 
 унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућ 
мео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад  
тивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:< 
испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окре 
ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фиј 
ејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше оп 
 мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за кл 
тална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И пис 
ва била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад  
о ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно 
 одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</ 
је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продава 
пођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића 
игу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не  
 би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева  
едан врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остав 
и мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо 
ад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хри 
равити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат  
 за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и иск 
— да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p 
лоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p 
није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као  
а је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их!  
уљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципел 
год, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само до 
 би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је  
 не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узим 
љало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило 
их да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{ 
p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, та 
селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне  
231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да ј 
о сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се  
ога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врл 
269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што  
ео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кр 
о прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и  
њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпо 
и.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато 
ање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би б 
е су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петор 
параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај нач 
то би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ б 
ет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у 
у за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као  
зија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p 
е лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито т 
ш било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије 
ште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на приме 
то и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину 
ици шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</ 
дрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богос 
кве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођ 
у.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница  
 о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној п 
а сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам н 
епо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњак 
оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи 
размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао отк 
ко би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p> 
 све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео  
 због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима  
ити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија 
тичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S 
код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, 
 био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му  
а то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако б 
а зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође в 
ти, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p>  
ра се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива 
оме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика С 
 пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, о 
мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Миле 
— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а 
је” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед  
спа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, н 
можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да ка 
ад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетан 
едбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се јед 
и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, кака 
рске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже уве 
и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори  
ожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, р 
удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и  
Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p> 
то је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера 
ер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења,  
стали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер 
>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим  
ш у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n 
ред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су с 
о је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петро 
основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не 
ошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> < 
е синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папу 
за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па 
реза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А х 
у.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Такво 
нистар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па  
аправе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате  
> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Ко 
исао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде 
 ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде 
ра из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног м 
</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да 
ога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем 
ш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску 
ишта више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>—  
тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</ 
а бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет дин 
све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разуме 
 отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара  
га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо 
.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допуст 
 ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога ж 
жи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш 
 се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити сит 
 Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш нико 
ти жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.< 
доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то 
нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдего 
, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин М 
 је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, госп 
јзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешк 
али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа 
е у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио 
т и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет год 
 заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастиц 
ога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да  
ресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихват 
од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак 
ре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, ј 
 наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, те 
авир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само му 
канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане  
ла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато по 
ко вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ам 
рштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S 
за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо сви 
ама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>Пос 
сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обичн 
 неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а 
, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смеши 
а, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког  
 га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</ 
х рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућ 
покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни 
женио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi 
 изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако  
една још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући  
 а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конст 
а.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Мол 
Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа 
 му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише ка 
зи ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или,  
S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не по 
уцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед по 
кама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, 
укама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није он 
е тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста по 
 се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да  
 у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само  
но и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врл 
икако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедер 
> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимуна 
p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели б 
 међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки 
ића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете  
зиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има в 
 дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се  
да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар. 
ари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ да 
екуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели  
— узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате 
ено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у це 
 крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда 
ово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати пот 
, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ев 
 мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, п 
је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митро 
, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Ма 
p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пи 
за све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у  
и, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по  
н једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одгова 
ено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете 
оп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да 
лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем про 
 Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.< 
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сут 
е видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да 
тање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе пер 
имо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господ 
о дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти 
ајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, о 
убав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да  
 Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p 
 <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у 
 се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати. 
 — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{ 
ју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радој 
ање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо т 
жда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом 
акосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да п 
а, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} 
 добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледани 
 ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће та 
та даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — настав 
тета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледал 
на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово  
 одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не м 
осподин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бо 
 увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није  
а није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкуј 
 служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло,  
> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре 
ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа 
ромислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се св 
јци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељ 
р одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом поно 
ивот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месец 
ала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџи 
ма председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборск 
опу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то глед 
изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а  
о кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо до 
> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p 
 додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да ос 
 да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очек 
 нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ  
ени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибоја 
е, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије 
но дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто  
а не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} 
ак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „так 
нара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па  
не и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако  
сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе 
 ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код А 
а га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је т 
 скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о 
а, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</ 
једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у  
 како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Ел 
>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути 
године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олак 
је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тог 
 Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класи 
давац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће 
го узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напише 
ига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам 
ка у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ 
 напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове  
, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, по 
то, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> 
 Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из сел 
 сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бо 
ла по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а 
ако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара  
му нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијан 
и празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна 
 испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици,  
дговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Нареди 
 је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; ни 
ећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни нада 
зариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи  
 могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса  
обри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, к 
м снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика ме 
 <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p>  
ијатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, о 
.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и 
p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она 
 важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” —  
ављао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве  
 се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло с 
чио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао конд 
е, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је 
 кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, к 
ало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз дворишт 
 видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану  
деље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим  
лед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрен 
пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите д 
о моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у гл 
где, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам тр 
о рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као 
ћи да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија,  
сле седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Др 
ви дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе св 
Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад  
тијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не ис 
’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није 
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <h 
алио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, и 
чи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека ср 
b n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давн 
— уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па 
 <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да с 
треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што 
кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p>  
 од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се  
 — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S}  
та.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико 
’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без ад 
<p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све д 
к и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући 
нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле чет 
ао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, к 
ако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душ 
е нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису 
/p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} М 
ије, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски о 
ико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Ми 
љан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни фор 
ш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него за 
оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрес 
ђем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није мо 
Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, н 
ако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој с 
ад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бој 
еног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пусти 
а ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако 
 зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цај 
 и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а прав 
памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> 
>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ј 
не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити 
> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни 
ога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престравље 
у, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p> 
p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — 
, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја 
 небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је под 
ане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једн 
>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фи 
/hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би 
ету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном и 
ића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> < 
а није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисл 
е да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p>  
да.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред парагра 
имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али  
учја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то мож 
 се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је мин 
и она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад  
 рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па  
ђутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Ср 
ирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О 
о ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То д 
 си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је  
кле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чуд 
ња, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он 
женио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi 
ри нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на па 
азговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих в 
о.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти 
о доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, д 
м невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за оноли 
b n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом  
што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој,  
о што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О,  
/p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда до 
— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p>  
нећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, п 
hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ниш 
ио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пр 
 сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја с 
 стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшиј 
 већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да  
 Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме  
гова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и са 
е на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да  
се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?”  
>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпо 
 ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ј 
астопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где  
ма моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер 
те тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско 
тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> < 
шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</ 
ш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је 
ајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено од 
жу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на дал 
то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обве 
 ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу 
ест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p 
 <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук 
м и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући с 
аде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, 
тимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и уз 
ео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, ко 
 био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p 
јну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате мл 
диста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна 
чи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скро 
жем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало св 
а ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има  
сиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p> 
 је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми 
 бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се ни 
м гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Перс 
p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим о 
 <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ  
ене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу  
> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то  
арке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу! 
клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p> 
ук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n 
ез њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру 
и и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову  
ио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време ве 
” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако  
узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — бли 
Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју с 
ељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упро 
није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, 
— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у  
до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш 
Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решил 
ом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то ј 
изно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав. 
тина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш  
вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба  
 Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обу 
земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем так 
ли овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>—  
 још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и  
ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да не 
ако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, одн 
ко добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у ово 
слите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан сме 
 најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним кор 
врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p> 
у горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос о 
та, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p>  
ожење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи  
исмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећ 
ушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он 
уштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени з 
ства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p>  
 то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда  
шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г.  
мене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Мариј 
у да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ћ 
дложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, 
поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — вели 
— Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек  
> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете  
ека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам  
а помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи д 
ке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти  
 господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у жи 
а му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога т 
 да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми с 
љине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљив 
јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкри 
вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам јед 
тује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вел 
 остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам к 
, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сма 
 ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какв 
ете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше гос 
 обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу 
, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— 
или — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начел 
— додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила 
 Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника 
ога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, 
ло прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти 
е понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ћ 
узе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} 
 се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински,  
моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрај 
о у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. 
е само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о 
 завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој 
ену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се ж 
ме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p 
вљајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми 
сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као  
 ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе б 
 заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изне 
ла, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у 
м у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, к 
је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф,  
>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти т 
а кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу 
мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добр 
 га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја мог 
 су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да  
се то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љ 
ти питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, зат 
а вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> < 
 наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали о 
 кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога 
им папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кеце 
е се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло  
 као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је 
ма какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или 
жилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публи 
ак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Ка 
ан артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим о 
ред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме  
не, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам д 
— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Парагр 
упља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Н 
о ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеш 
 се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону 
к беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелнико 
осиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори госп 
што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... 
о.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо 
вом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Б 
треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео стра 
том из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облиј 
ер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен 
 грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с  
озната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са ужи 
м романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају н 
 <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсуд 
ознату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом жени 
 Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пођ 
кан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позај 
 позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га  
те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Ј 
у као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није оста 
еш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија  
спођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратим 
ва матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка  
етану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло при 
ек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су  
ојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Так 
да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу 
тога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики г 
 једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са моногра 
 и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p 
ом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми  
а монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да  
све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти покл 
’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, 
ајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цик 
етом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жали 
ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако уви 
ле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, је 
, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка. 
p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка 
 не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључ 
а је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} К 
</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше 
а појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех,  
 глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље 
кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{ 
дузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлиј 
свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.< 
томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро пл 
јући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143 
и да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то 
а има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, —  
</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако 
 очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у  
ицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош 
е неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сах 
, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се 
а бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина 
 се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор,  
о га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је н 
сао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — о 
но види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се  
пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Пра 
дата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На 
читељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забри 
а и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу 
а су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много 
АВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при  
је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар некол 
да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом 
млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој 
два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну к 
о седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумц 
и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао про 
ану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворен 
чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати  
рам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} 
ребаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, ок 
 ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки с 
S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, зн 
спа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и св 
етине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата 
 себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежур 
о је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицо 
е великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухвати 
S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења 
радне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, д 
ици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно п 
Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Р 
е, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија п 
ила ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехо 
ри томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те о 
ови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога р 
и док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад с 
 попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што 
S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осе 
и то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, поз 
 још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, вр 
!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се т 
удиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштен 
 — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нока 
стаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изб 
ћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбанос 
исли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> < 
као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у  
за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да м 
 А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује по 
ану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам  
жеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} До 
ћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Шт 
опад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе 
а однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се ра 
овали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И  
ас чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих с 
једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго н 
паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња  
родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов  
ељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> < 
аво к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а 
ица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је  
на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за 
ату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико 
аслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се 
им крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на к 
ао да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да г 
које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176 
ао ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје 
 из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" 
гњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина  
зброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те свет 
не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта 
реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби  
апућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, п 
 да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он 
преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фе 
p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима  
 сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже 
це учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у једа 
а се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред 
намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте в 
олицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, 
с!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S 
 своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Н 
љко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Јед 
же шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за  
свим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те 
шћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ 
 са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-М 
м прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју 
зи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ам 
 и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима з 
 није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно пре 
.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам ду 
еса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Б 
у се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да 
селе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а он 
ине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу 
себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и 
ађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па,  
 с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се 
са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити по 
дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псуј 
који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, н 
едним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита п 
ила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усво 
е време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим  
Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из  
ек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те  
p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Кака 
век коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му 
сиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете на 
 што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, теш 
ељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би греш 
 судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми 
разе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скоч 
фане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у  
ајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господи 
епо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје г 
е очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пош 
Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p 
бе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћат 
амо да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад ч 
<p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параг 
ндару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па о 
ер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из  
рење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини 
о што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде 
омино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што с 
ата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се 
 да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе 
у ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред  
>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је у 
гађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру,  
ше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p> 
га.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, 
еби; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да при 
трење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече  
 дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога ж 
него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао к 
по дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет  
та, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо об 
т, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше  
т.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповед 
рилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досад 
пућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189 
илева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако л 
му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама  
зненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли ко 
о два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то  
ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и влас 
ет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p>  
Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, п 
ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па  
х! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, н 
глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе б 
а.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи М 
 дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и  
>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се  
е је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепа 
то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Ма 
 са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу  
ета.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, у 
ратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једно 
па Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га  
тио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће  
пканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане 
 мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb 
ећ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, 
тсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо  
 њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели п 
огао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде 
 чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећај 
 која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење с 
 столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако  
миле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису ви 
ривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гум 
ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро  
е до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле г 
одчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастик 
р што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференц 
му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међ 
и, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само  
ли ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а 
а?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мо 
 убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим  
 затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен дом 
, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си ро 
 му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути 
виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размис 
ејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као с 
под пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врр 
испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, 
” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти 
р, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да  
> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините госп 
тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз  
а прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, 
ици међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ 
рња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p> 
p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радој 
ј у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске  
— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао 
ети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафан 
акама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господи 
аку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају са 
, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ  
чи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га  
реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се та 
асао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{ 
врдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како  
вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— 
о последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао 
у па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најб 
о га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло  
и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p>  
е онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био 
, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место пл 
влажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад 
да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова  
је ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Мил 
 теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па 
опао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за к 
 отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је 
етпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незн 
ебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то не 
ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то н 
намо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет 
који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио 
љу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако  
а је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде  
ји га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и  
број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома 
— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је т 
 јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли 
} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима 
анџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се п 
.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао 
 а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као г 
 у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгле 
вом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине 
 отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и оста 
био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по  
м детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предв 
р шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити 
јој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би 
 премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породи 
 <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широк 
p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, сл 
 <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолинс 
 узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосиф 
е у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског дете 
. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је 
ечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов 
Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му  
већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S 
 и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго тр 
 музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци  
к је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам  
ти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин ст 
 је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш 
толу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увук 
ре панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{ 
га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је 
 а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мал 
S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души  
чи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп ј 
а се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају  
ожити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и  
тио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће м 
 која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето 
с човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пр 
речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овог 
 што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — дод 
а.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским вл 
редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, к 
Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће с 
ахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одм 
p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за поп 
којој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А,  
робудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрест 
ћ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се 
ио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома мож 
в Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни с 
е то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема сво 
бу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" / 
.. и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никак 
а овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љу 
о митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикуј 
Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберци 
о.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него 
 прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, 
богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, 
је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под 
 /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем шт 
рдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли што 
 још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања с 
узике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав ра 
це.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{ 
т срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћ 
 да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се 
 у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Так 
рочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку п 
је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје врем 
јник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.< 
дамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују 
 па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да 
е завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Је 
е, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p 
</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, ниј 
а бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти в 
ли поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И уз 
ош на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси 
>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, п 
на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музи 
анти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музик 
канти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће з 
ину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из  
нице свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, гд 
њи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озб 
о тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете  
и!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола л 
Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вел 
к који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Руб 
 доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показа 
м човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да обја 
р није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље 
 покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско попришт 
кроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Си 
ест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке 
</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески д 
иво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти с 
ше и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај ч 
ајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало 
p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање д 
ао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.< 
о је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало 
али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијин 
лу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</ 
ресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} 
иког опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ ду 
аје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.< 
о слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало м 
му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p> 
 очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш ко 
кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике по 
 па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на  
и нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази д 
; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" />  
 од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетск 
 потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђе 
м тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку о 
е судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше 
/p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285 
е изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него  
одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</ 
p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера  
ући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> < 
озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог 
стати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестамена 
ко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад т 
, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је сва 
ти.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи  
н је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није би 
 мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</ 
отписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у о 
спавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како б 
инистрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад 
еограду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако 
Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био 
да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има 
х марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је им 
за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и,  
драв и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи  
у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две  
дући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијски 
лаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му  
сподине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општи 
 се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, п 
лицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има  
а акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парниц 
ростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, ал 
> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе  
ријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанк 
} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову с 
 умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода 
ио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није 
 /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за  
.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике 
а си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”< 
љајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> < 
же са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу  
} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним  
сла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја?  
утрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном ча 
а лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало п 
се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стр 
довољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове 
менат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте 
и учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а 
 Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да 
е са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и 
еке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; чет 
мен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дох 
ојима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на ње 
ругаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио  
 пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели 
 у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар 
јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељск 
јзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велмо 
p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру 
е крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска ми 
који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не мо 
ка изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију  
амнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне же 
шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз  
p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само  
сано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао  
чајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог с 
 куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се са 
а ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они 
ди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, ма 
> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет 
ојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако ова 
>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у 
види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, у 
етседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>—  
кинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш в 
 таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — д 
 родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има д 
еш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као 
уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход ву 
 узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том прили 
<p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли 
 јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p 
у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се вид 
ва у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да 
 реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дн 
 мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко иш 
добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разу 
еговој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је  
оз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масен 
рнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику 
ad>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично  
је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али м 
ија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање  
 дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Рад 
ате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива 
 већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска  
зила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Та 
а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испо 
и то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то при 
аног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то 
 више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један мл 
 Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ једа 
евићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удеси 
би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте  
то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Баб 
Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи н 
узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео 
спа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под  
жја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет п 
не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у  
осмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које п 
га ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља п 
ата уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са 
едва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под б 
 не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, гос 
 али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад 
— учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p>  
</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио 
тина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху постав 
 дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Јед 
6" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе 
 главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа 
 свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничк 
 наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хор 
едну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов 
зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музикан 
и за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музикант 
ти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за м 
а врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себ 
авир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разн 
се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, а 
ђе му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па  
на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке споља 
вом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позор 
љања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="24 
јешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а 
е развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према на 
мао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а веро 
г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељ 
И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуч 
 у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао  
 ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану,  
сподин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb  
просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи 
авесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да 
га тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му о 
тоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, о 
тао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и 
 својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: 
лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љуба 
</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је  
ше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата 
писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А ч 
у у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубав 
дити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је де 
варам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече 
ме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана? 
 страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p 
 <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао ист 
 слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно  
а господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде. 
p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>—  
врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте в 
отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине 
 тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бе 
то победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интр 
 изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и д 
можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набра 
дељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у 
е друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. 
 пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под 
е ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једн 
а: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако ј 
 да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, уд 
еренције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове 
А ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим гл 
<p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софи 
а и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter"  
ка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје д 
ус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својо 
пођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими поч 
убави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе  
 се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да  
госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>—  
атио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне 
{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се 
ју бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Не 
зике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве  
аквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека из 
head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а за 
 управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! 
 најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његов 
ише није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући 
а, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да  
 — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани;  
препастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Не 
егне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прош 
— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у  
Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар јо 
p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао 
парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али с 
кло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се би 
 јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пре 
...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — 
 му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља  
мо слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> 
им објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашо 
 — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је у 
 коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, 
еданаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се 
е?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вра 
о ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осе 
те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општ 
осле ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јут 
.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувст 
осподин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано 
фрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би  
спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред суд 
} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од 
 из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао,  
чињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучн 
ција, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ  
} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који ј 
 да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима пр 
ер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа ди 
ма, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прост 
нови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад  
по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Н 
 свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} 
ин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се 
>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} 
ђа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ни 
ете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</ 
ка, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</hea 
абога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>: 
е — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче  
ће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код 
/p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштен 
Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две ст 
о већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две вел 
осећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним  
е мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за  
и ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете  
спођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен п 
пођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, на 
 то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена 
лева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доб 
S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није бил 
м, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, м 
 гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, 
 биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које с 
е протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, ко 
 па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у  
 плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{ 
ити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу  
 себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савк 
ш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" / 
 Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза  
вог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за  
 ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— 
гане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S}  
у причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Од 
е, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да дет 
, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, о 
но отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p 
ете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и н 
љко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да вид 
но смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим јо 
е дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шет 
дражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb  
кидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Ал 
ну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако ре 
 би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им  
правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа. 
Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који 
 би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би  
 играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите  
к, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле  
а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> < 
ина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, а 
м састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере о 
 боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници к 
/> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p>  
ло но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p> 
еље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ват 
 Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећ 
слиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има ос 
p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандр 
о нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и 
о нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас у 
<pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло р 
а пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{ 
руштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једн 
ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак  
ј свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели 
понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих с 
драв, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена су 
е брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, пр 
е прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли гла 
њу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прил 
 Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, з 
 вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на в 
и се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није иша 
и банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је и 
друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је  
ају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> 
ста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.< 
животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нароч 
сећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаест 
равила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове д 
Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: 
то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далек 
јнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред  
бзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где,  
ризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се нева 
>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и 
по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е 
е л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја  
а изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жан 
ошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућно 
воју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а вик 
пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло чест 
своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га ду 
оби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собо 
осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџ 
столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је 
рву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака  
е више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао 
тим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у ч 
ратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим доби 
едовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазо 
"172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да 
 <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па 
кине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа 
се правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редо 
а и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гл 
го вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој ко 
и до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким в 
пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да препови 
 бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она  
 где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воде 
да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па 
а врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуск 
решноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, насло 
 вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да пр 
— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом 
ине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао 
кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се др 
авршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас п 
 акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се сп 
 сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун  
ајзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потре 
то је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота 
, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се з 
у могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог 
 међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</ 
ође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све т 
прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269 
мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрет 
 да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, који 
више се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се кон 
 доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у прв 
сли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и п 
 писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну 
 — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја  
о се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Те 
о да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, по 
ио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње км 
 као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати до 
предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, глед 
— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мисл 
се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се  
а један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестад 
у?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде  
олико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и ра 
 допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} 
ик те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џе 
и најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код 
 опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и 
да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Ал 
ерено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290 
 n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, 
p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад  
не и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у н 
 Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам 
азговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита 
де се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно ста 
околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ј 
викну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на  
ну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он ми 
ам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па д 
то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се 
то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећ 
 тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити  
паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад з 
буха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари 
 они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и ти 
ете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закљу 
ч на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нов 
неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је од 
собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој 
 многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је реци 
тиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију о 
е се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици т 
Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво  
о, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динар 
бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико 
>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb  
је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући ку 
 привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збо 
 и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се  
ижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Е 
г истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, 
ече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто  
је оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био 
 из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема сво 
лази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео вез 
ви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била  
оја су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе 
ак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својо 
 као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуња 
е се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p>  
анио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели по 
као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и по 
м чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опас 
 хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сим 
азна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или 
>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шуш 
дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се н 
ти никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и с 
ужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова г 
недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво з 
ка; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место је 
S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и н 
ве стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног зан 
је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и 
лија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач дет 
т општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151 
имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на о 
кмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом  
анџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му  
Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што б 
ужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} 
ного, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео  
у г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да ј 
ход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том прили 
и кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете 
узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. к 
>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правит 
к ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p> 
 а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p>  
шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то 
не мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога 
бреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да в 
Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који  
доје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ  
 као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погл 
ако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држа 
ло цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе,  
уци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — зап 
же па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знал 
 поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро о 
 Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати  
ве своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у жив 
ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— А 
естричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, 
од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар 
 не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београ 
оспођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је  
о баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и  
челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г 
ечи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ниш 
е дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш  
 дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењ 
нство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена упр 
 скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> < 
вори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је 
/p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим сло 
>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> 
госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић 
го од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од че 
ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударал 
у у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће 
— учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и 
дин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Ел 
асније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така  
нова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госп 
а и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— 
некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је прове 
авуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језик 
а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, км 
им, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="4 
 зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало ча 
чних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по л 
смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, 
 студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...< 
в, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио мир 
њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко друг 
 да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам д 
<p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, нег 
} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљиц 
 ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комши 
 куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био м 
{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p 
ружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад 
обесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сока 
 госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сест 
доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто 
шни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером. 
себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до ко 
 те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаре 
о после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и как 
ти.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу д 
ако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило 
гледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су т 
.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех  
 При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p 
p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да  
отребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зуби 
зим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p>  
није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није 
ини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задов 
.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до у 
на, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов. 
вник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна свој 
та, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи доса 
И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да исп 
ета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била 
е два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збун 
од удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми 
му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко  
ога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре 
под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Све 
 далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је св 
<p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми трт 
з прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и на 
о, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, 
ло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, т 
еза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче,  
одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода го 
никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Ч 
а ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето,  
а ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код ти 
о врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb 
оме, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и ка 
зад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капет 
разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди ова 
а памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и  
 ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошло 
 моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са о 
ова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и о 
етске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острв 
о а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се  
су виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан пра 
а и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, ј 
а коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — б 
им те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не  
реском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забра 
гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није  
би, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разгова 
м вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем живо 
едељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко и 
рафије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачу 
сила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпи 
вде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка им 
тина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће 
шћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235"  
— питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им ч 
те! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> 
„Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — о 
м огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се го 
 Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка ра 
, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну 
вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{ 
ици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто 
у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као о 
а и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, 
е сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им 
306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не 
асте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја 
управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писа 
а.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.< 
ите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу. 
, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посе 
н такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуг 
дам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, бук 
мрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Мо 
/> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мно 
менова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку 
 ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p>  
товао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p>  
р нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња  
еда намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да 
а тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај м 
види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> 
е панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на 
крећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само  
подин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p 
Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му д 
p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, пол 
аље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> 
се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушк 
p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке З 
 ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице,  
управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а гр 
 дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Рис 
рећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се 
та леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега  
е, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближ 
 онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се  
и као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било 
р и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, 
како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{ 
 Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девој 
унио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитељ 
посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом прилико 
ио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управ 
 ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и т 
ко!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке 
а врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су мув 
 Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се  
тано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан М 
 моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се 
н у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за  
во мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и  
о значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, та 
каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична  
, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара д 
ђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ј 
а замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешт 
ротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и виш 
т, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет 
квих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошл 
во за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара 
е сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим  
а вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете ост 
>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу 
} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи п 
забран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат  
л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана  
кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се по 
сподин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог  
 Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очинск 
у где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много н 
 на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, а 
е на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде  
 му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста сличн 
ечи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати  
оше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док с 
пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n= 
андркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у 
 упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној манти 
име да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприл 
, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете пр 
нцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он н 
мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </d 
е неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нем 
огледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија 
епничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задо 
опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се гос 
 браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој бесед 
једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако о 
 клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само 
еслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако  
 престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утв 
</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, о 
дост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, 
ство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као љ 
е за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су своји 
и и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако 
еца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад на 
ино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како о 
а, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био 
остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „ 
 пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби ле 
х сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше  
е отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озб 
и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као во 
p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи н 
е у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су 
дућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само 
се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему  
а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водил 
је дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278 
.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се  
 да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај гос 
разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У 
head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотичн 
Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</ 
 у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави 
обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се зами 
 томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као 
 у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S 
исто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају 
 Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се леп 
и, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде ра 
дост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и 
гоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви че 
ељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</ 
ици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног д 
 се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би б 
 би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом п 
сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи 
ив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој у 
нда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи ј 
змисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па 
ако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу  
 њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на к 
одети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо 
 фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музик 
рву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, ал 
Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</ 
заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их б 
попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при п 
љан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.< 
мпромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових  
ик појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, 
еданаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, 
 половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Ри 
одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на кри 
в, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма к 
атима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабир 
механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо р 
знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуа 
ајзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у ко 
о што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општи 
ђутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори  
н, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе  
ене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, кој 
ет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немо 
е то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковрем 
еве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још ј 
ем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Та 
лико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је он 
општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а опш 
онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је јед 
 ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасви 
де, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону 
ачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непр 
пођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</ 
о зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича  
 нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори 
викнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна о 
S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег 
а.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти  
ристина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, б 
н суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" / 
те га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујућ 
стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све е 
ве очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба п 
ме мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.< 
рне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на 
довица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би 
ца.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажа 
говори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим бук 
го ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а 
ријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим бук 
м покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и  
азлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ м 
ти зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошт 
колико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се св 
, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разо 
.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не пр 
столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао 
него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа  
дну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласка 
апрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова прос 
е те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које 
понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носит 
 му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће  
 додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љу 
 једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отиша 
објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на ме 
те?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’ 
S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара  
 више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испоч 
моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете 
ват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари св 
лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило,  
 јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла примет 
Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја  
 мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам  
оче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Ш 
 пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао посту 
едали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није 
д се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко ниј 
еђу шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу 
лник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са 
 — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и 
је ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то би 
ју нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је 
кова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме ме 
им пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" 
а управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један 
господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будит 
ари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић 
бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, н 
епо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојн 
уд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну ве 
 ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова д 
 ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разг 
две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко  
кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле 
 место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро 
ам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи! 
е опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га 
водим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се а 
один Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</ 
да сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу 
вако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори проз 
љно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти с 
ички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ов 
 — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви ме 
а су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођ 
 помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да г 
ам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љуб 
 три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе н 
ед вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово до 
и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама предс 
намење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић 
 млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукл 
же, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> 
" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S 
p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну. 
ела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S 
ла смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у 
у са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публиц 
аже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа к 
д параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви 
ковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић,  
> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабом 
као:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде посто 
е односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> < 
спођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} 
на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак  
 онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, 
екла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад наст 
ада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разум 
— па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S 
 госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином В 
е, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђу 
 Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двори 
о те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као жел 
 поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и к 
едне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво  
белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да од 
чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био та 
ан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих р 
уд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, 
 кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао  
ет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумр 
{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па н 
ва се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на ул 
наћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе 
пша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша при 
жан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије  
рошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветље 
 ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на р 
о!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја,  
простио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положил 
воје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глуп 
Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак н 
ла гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га препов 
та пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о зем 
ити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „ал 
ица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја  
поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима 
p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318 
ина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на  
гу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и  
арац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунав 
 мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложен 
 врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен 
ма смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор мате 
некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека 
е прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу  
вицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове св 
ага моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Б 
ем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до 
о тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би би 
 те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Леп 
 је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се прим 
орао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас  
таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свешт 
слонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разго 
/p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Соф 
едно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће ла 
је под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У такв 
е повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n 
 Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и То 
стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p>  
 кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Мари 
нда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један 
врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ н 
овник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p> 
 вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао по 
и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили циг 
г Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о свој 
едао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо 
м са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче п 
ем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мо 
 главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, д 
 <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте  
акључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се д 
 требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па о 
ја је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, 
 нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафа 
рву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозор 
н није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној 
је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на 
тави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца,  
рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој к 
но и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не 
 лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p 
лић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Ани 
ој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндер 
о објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да 
нати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво  
ферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се саст 
 са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавиш 
 нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе пре 
ако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он ле 
у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ј 
едосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне,  
и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p>  
к код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво з 
у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво  
 поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, 
сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви д 
 на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље настави 
ему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> < 
мешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирит 
 седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се 
е ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе у 
едбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао  
и једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени 
слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у раз 
а се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све  
и да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> 
n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обав 
ије могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите с 
нодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време слу 
што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госп 
асци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, за 
 свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиром 
ње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак;  
мом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, д 
 господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева  
а исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је 
ажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно де 
 обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало 
згледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу 
/p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је 
 Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али 
 <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему ш 
у.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на  
шима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и ч 
оже, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче из 
 меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст 
одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео не 
 почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрна 
 држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док је 
талом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон из 
 је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин 
господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која  
у председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, и 
е госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p 
ела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим  
оспођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— В 
 госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним 
> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у  
 недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове ре 
еко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и ка 
шио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсум 
устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљ 
 . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за 
нате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, ко 
а се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разни 
сује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n= 
да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али ниса 
то цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја ст 
е, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, ви 
бојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.00 
руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учин 
ри т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешај 
ељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах ч 
о безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију  
а тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n= 
едној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чуд 
рича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" 
таше сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, ка 
, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} П 
љи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја в 
та да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S 
ој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чуд 
 Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава,  
децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти  
шна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дуго 
лом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који зати 
, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врл 
кочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— П 
механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— 
ћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви ст 
ога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа ви 
е патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је дан 
Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу о 
гасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо при 
ем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко ил 
учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Ра 
, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестрич 
оликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом м 
ш није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад ув 
не ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла 
ај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у жи 
од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и ств 
и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, до 
 се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све зб 
н мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими ку 
показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није мо 
ржавног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, приме 
 шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, 
едно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све 
која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је 
ао да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Сав 
о остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући за 
>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <di 
собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, 
 рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли  
рија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: 
ри касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клу 
призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} П 
о на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, 
платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те 
то аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S}  
ком наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> < 
>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије с 
ји би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — 
ана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S 
Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти н 
љковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут с 
>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати вод 
де било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за и 
с који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Зд 
ead>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вар 
завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је и 
 намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено р 
 са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 2 
м присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по цело 
и су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кме 
 саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, 
пођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добр 
што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не 
није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назе 
олико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али на 
 бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук  
, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједан 
S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и п 
м?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што см 
позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те  
?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се 
петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их про 
петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проуч 
, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и и 
 ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и  
био (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти те 
бљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не мож 
згледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен,  
одина донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И 
но сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за  
ну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на п 
— зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их би 
шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да 
ачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом 
ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра 
мет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тр 
же пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства св 
о друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, 
спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела с 
а сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили 
ало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али,  
, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да  
 кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отв 
/p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и дад 
олим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p>  
 у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори кол 
 више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека дев 
ва лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, н 
и још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог с 
ва...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у  
рима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, 
” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме ш 
да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изм 
ства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главо 
ди крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика  
на Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан 
 вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричин 
музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјав 
ла лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је на 
лнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматра 
џија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова п 
ма по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав 
се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, д 
горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би  
ерином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал 
 ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А 
 хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за 
ога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музи 
научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство д 
.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела д 
ствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао,  
неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад ред 
и, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми  
p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А мо 
ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као ш 
а нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе 
 би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо д 
"46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њем 
гу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и ина 
ти капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> 
ини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фи 
, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају  
</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те в 
им кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који в 
како се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, к 
ио расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у крев 
о у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он та 
ави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љу 
о је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљ 
реговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније 
е показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја 
 целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, повер 
на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластик 
 једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p>  
о жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још ког 
ека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су кр 
 је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам,  
е бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрат 
ећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат та 
ну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га пот 
акло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, 
— не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овог 
p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине  
d> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине  
p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" / 
сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S}  
 и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта в 
се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се 
и понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Рис 
у и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која так 
 груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им дај 
азлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град  
гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних  
, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче п 
о га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова кази 
ју зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'а 
ји му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се це 
ини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде.. 
да удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и с 
кусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршиј 
ор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он по 
... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу 
ом, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и на 
у, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>О 
ли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са це 
од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, ал 
 но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је прија 
лу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла  
рло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, д 
де је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ј 
мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се 
он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{ 
во оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло н 
у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 
Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, прев 
 међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ по 
ог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихват 
е томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број иза 
рпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потраж 
тао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од мл 
лужитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим  
пуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по неде 
 буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p 
рло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>—  
нити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Кр 
 док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за  
стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије р 
шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="23 
>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да и 
само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је 
— вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то  
едном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као  
м, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли 
те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n=" 
 грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> < 
гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на  
доше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и 
е, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре н 
Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, 
 на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећа 
p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их с 
 га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједн 
о је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија предста 
ерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши 
ми је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на с 
>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ т 
 причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и 
ицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити кака 
е што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, ка 
, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело 
о то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У  
шио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности 
буке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући дога 
са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна 
S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни друг 
 управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће плат 
ко сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши б 
ла литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети 
ам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас 
 мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га изба 
чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p 
већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима оч 
{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа 
а једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута 
лаву и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова д 
о прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше св 
раћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресе 
 Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно 
ени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експ 
 мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крман 
о сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се  
ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... нап 
увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улег 
и:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се 
господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послуш 
х се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не 
ример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупн 
— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини  
зад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше сна 
ити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштиш 
е просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар  
 </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са ч 
амо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај,  
а сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако  
су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погреш 
радске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да 
орио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њив 
ругим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачув 
акле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај 
акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер ј 
са, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог 
есе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S}  
ру појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и ј 
шло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла све 
уо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихв 
, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка врат 
 Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпу 
арога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, 
мину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се  
итељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељкови 
тају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпун 
као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа 
ла: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи 
 угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, ал 
ва, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати 
ут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а  
вору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће де 
Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су па 
је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја 
е тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" />  
 порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци у 
 госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се  
то је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за н 
приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то  
ко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пр 
амохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који ниј 
душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге по 
оју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам од 
ма, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве  
е девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се 
 и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „ 
очела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бит 
таде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у сл 
ила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тр 
ић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што 
кта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред  
ељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје бес 
ио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образова 
 сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје н 
000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде с 
е, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала 
ањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наити 
 а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст  
го, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и н 
рих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег  
 очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— 
едно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на усна 
а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је пр 
а не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему 
ашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу 
ериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до к 
требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цр 
ним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака м 
 све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео  
н дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана 
и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> 
десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</ 
пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дош 
еца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет са 
јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи  
дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу бро 
ауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S 
азних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили  
 Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хо 
дан сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих  
блика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном  
 крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи 
је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из сво 
а Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и  
<p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, 
<p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру уп 
равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још  
/p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорил 
ео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме зн 
 само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начел 
убом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара н 
ет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче  
авио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у з 
 да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је п 
„Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опе 
, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар,  
ици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за  
тим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се 
испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошт 
 горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу дру 
најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било 
гу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, извед 
е овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћ 
 је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само св 
 има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, н 
осподин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам п 
} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако  
ав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ  
 људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, па 
даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имал 
м, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе 
ног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућ 
пчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису бил 
гда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бог 
а дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже г 
знамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба да 
 језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но 
.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напише 
ћи некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору до 
аливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро 
најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па 
рти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе мо 
тина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника  
би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве реч 
сте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причам 
жбу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практика 
дмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, госп 
мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p> 
брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујт 
ањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — А 
кочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред 
иљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на с 
арче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S}  
дногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n=" 
ко се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда да 
в неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка: 
на слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуца 
платити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену  
>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здрави 
и нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом ва 
head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармоник 
 ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су  
ку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак 
>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног  
едам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синов 
те, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опаз 
ба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покрив 
опе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, 
 не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори та 
во и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на пр 
днога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чарши 
е у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се 
ло и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са ж 
завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на б 
дам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на  
аве и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није 
вога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се  
n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава”  
н, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант 
S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете! 
и тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи ш 
се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама там 
омана да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их,  
м још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја плати 
то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо  
од ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећањ 
, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска  
ан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете св 
 брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је и 
орао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју  
ву, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничк 
ор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и 
ема госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин 
 Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши ду 
лавна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта  
илике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напр 
, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред 
нога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим 
, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за 
ло час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, а 
ика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конферен 
 кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Пр 
закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно 
фима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци пове 
ници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног д 
о и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало с 
 пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} 
ако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим 
конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем ј 
ила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој  
а и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце 
е обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им за 
да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обав 
ла у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан  
 и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је 
те, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да  
имилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача,  
већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се,  
писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место,  
скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја ос 
љко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ак 
 и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће  
 Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ет 
”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног  
овано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова 
 јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дугов 
онала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канце 
 али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>—  
на берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи он 
ођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} О 
есе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху  
агедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S}  
ола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим с 
ану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући,  
опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафиш 
м, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери је 
 упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не 
 испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из праши 
/p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дај 
начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко  
/p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и от 
 без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне дл 
хани о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те  
зник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве н 
 „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, ал 
 па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и ви 
ограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, мара 
 Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем,  
} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="6 
е берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све м 
а ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p> 
штамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не зн 
>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали 
и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем н 
та си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се о 
ле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} 
 <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто 
оже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице,  
са</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два дина 
 <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам годи 
ана, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а 
, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе 
ла.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утај 
се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго кап 
Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом 
устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи  
а требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госп 
стави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени  
атко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш д 
 вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностран 
тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море 
 И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај. 
е, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викну 
њења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од де 
</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад  
била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi 
Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све ш 
p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две 
то на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак 
еднога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до 
 поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео би 
ему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџ 
 одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже 
 битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} М 
сеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за 
ноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена в 
 прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, к 
Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једн 
е никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе  
 он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лам 
ародне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави  
ести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</ 
 дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он 
се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, ј 
.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета би 
те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то 
а управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену  
чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p 
му да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нароч 
жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе. 
анети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S}  
та полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у вр 
зме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш  
и, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је 
се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не ос 
обом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и кувар 
же своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за при 
треба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије 
 како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп П 
ницу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познат 
војено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва 
 разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га ви 
коме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интриган 
 одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та 
го из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкч 
} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова 
мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад 
е том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се  
о им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:< 
зао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стог 
о јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност шт 
ено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте 
 водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ ј 
ма.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га п 
Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</ 
тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одгово 
/head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљ 
 кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је  
 руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао  
 ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер то 
лене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издр 
а, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параг 
гову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. 
верс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пр 
ећ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ства 
описном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општ 
сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше о 
и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покој 
 он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим то 
ући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путни 
, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрес 
 му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милиј 
поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а он 
 покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа  
напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „При 
ва и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, 
ише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" 
штено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузи 
је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што 
 што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — О 
ши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па шт 
роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И 
во што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То 
ије што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игд 
надио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли конду 
сину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ пост 
кове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и 
везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред т 
атим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсил 
ер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз кој 
 изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати 
от човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави св 
говорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сам 
 јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву истори 
/> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то 
о на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова  
посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. 
есто је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се п 
м играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и поз 
снаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толи 
а, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто је 
„друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђ 
ницом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> 
или.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да 
, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку,  
го и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа  
ојима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као  
ила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чел 
ут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и н 
 — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те п 
памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на 
е прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову д 
<p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем 
а макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док д 
 триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдар 
се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па са 
> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — 
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} 
вом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна вр 
ри мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p> 
p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у оч 
и догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види вез 
>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштава 
 урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе  
 пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница пре 
ђу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n= 
а старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рач 
а он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад в 
јава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што  
а оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p 
 омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не про 
а, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p> 
и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до  
нике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право  
е срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса 
ао оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане 
 Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учи 
о стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно заб 
би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и че 
ва и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву пев 
м се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме  
м јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико на 
о збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић 
ајважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ов 
гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу 
сио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не  
 реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало  
а. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти то 
д, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, та 
ики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево 
пита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку г 
гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сн 
па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо 
 у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> 
ио, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га исп 
> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред 
завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у 
 им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз  
е моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у 
ати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да с 
тан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p 
не удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гр 
> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" 
оска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш,  
личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S 
етану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на с 
да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директо 
 види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То 
ад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели м 
ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста  
му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Бе 
 из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори ко 
као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p> 
>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп  
у он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је з 
разник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се та 
рочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до  
растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се љу 
више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред 
 до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко 
ном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим о 
> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се жив 
дној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одво 
 свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црк 
ред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је 
S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским власт 
народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код  
одина како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Р 
ки доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет как 
ора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, ст 
дем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп  
} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је 
ин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђер 
могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се  
њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно ј 
 сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених бе 
неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жен 
о је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав  
мила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак за 
бор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељк 
ине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p 
успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> 
head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци п 
ин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она 
 никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви 
рича и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језов 
фу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи п 
<p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} О 
 за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе ч 
се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо ц 
е прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћат 
и, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од по 
 ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње в 
та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан 
 десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не нада 
ко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите 
а, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П 
цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребн 
> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>О 
јући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би б 
ео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад г 
</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите 
пет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме об 
 па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и 
т динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене  
{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете  
кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у исто 
пут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов пак 
 још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ов 
ествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он 
:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао н 
шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Виш 
ори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово 
вита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо повер 
и одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, 
ан повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало са 
 па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушум 
аде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да  
иш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— К 
своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргу 
 је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужи 
а, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ 
9" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклан 
ле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, 
 донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче он 
/p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти 
 је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла п 
везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавају 
”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па  
 је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написат 
е?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</ 
т смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немац 
и родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те 
волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове  
е отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и ко 
имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по у 
 свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер 
, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве  
па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-М 
га је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуд 
а врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао,  
њи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут  
нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако  
врши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове  
ма што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо  
се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и по 
о, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после 
позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и велик 
позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо  
 је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивај 
едео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и о 
погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да прода 
 унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или 
како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Тур 
м из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпу 
ије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један го 
браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параг 
о госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно  
 била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у том 
ла испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари в 
 десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је л 
 наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори  
а, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се  
да је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми х 
ору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” 
спођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да  
воласте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други ви 
смевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S 
се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер,  
и — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Ва 
 и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви 
који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Нед 
ко ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. из 
ка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квар 
орала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако,  
едан господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јав 
ло наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насм 
и поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, д 
тика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глав 
у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђев 
души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а  
дни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се де 
р, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери,  
 мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад 
 смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима са 
транству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му  
аметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не ид 
жела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.< 
p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да 
о и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би 
почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у ово 
 већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи  
СЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедиј 
грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангиј 
ана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да не 
ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постари 
виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут деси 
е већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог 
а у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права р 
а Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p> 
ижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се т 
а од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то  
 има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом как 
а.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам п 
в да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних ча 
ринско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то  
.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви по 
свим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се п 
.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се т 
 њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан чове 
удити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, е 
 прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође 
ше опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га види 
учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушуми 
о жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — к 
 и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила му 
децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар 
је.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га нек 
оп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> 
/p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас нај 
 погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, 
 оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к 
сте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> 
? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала ста 
на није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико д 
 у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми с 
раћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закон 
” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу —  
ћи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси  
на да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели! 
то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладил 
ило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо 
сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњ 
ригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први  
у, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је на 
 причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у 
дно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говор 
ећ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... т 
</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио 
о и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса ј 
дин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику усл 
додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сир 
равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, кој 
варице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши 
у бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбр 
ет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је и 
та би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S}  
коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из  
 а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па гр 
 лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад 
а га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио 
 други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— 
као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} До 
<p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мал 
”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам 
во сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Го 
 остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. —  
дина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпо 
прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме 
ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, г 
ом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body 
дговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили бл 
ије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у  
 да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учит 
о.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љуба 
 то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, 
говара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи  
Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву  
од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те 
амо нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом о 
адојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца 
.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети соб 
 његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на 
загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учин 
м ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сир 
, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим свак 
арницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим тро 
лу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш  
гла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог жи 
ири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кан 
јави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећ 
што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде сво 
} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изи 
е пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало с 
блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан  
 се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја реко 
 није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам руба 
То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све 
 оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве 
 Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi> 
ангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шат 
 госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу  
ању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математик 
p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Лен 
е што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствар 
ор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу н 
о тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно  
ушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p> 
</p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ д 
оче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, је 
д уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах про 
ју.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па  
 што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је 
ват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног д 
/p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио 
д тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дукат 
> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и  
кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станит 
змеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јач 
ила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, к 
стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти 
бринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, 
тку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прих 
 значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и д 
о ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп 
Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назо 
ицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла 
езонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сва 
 нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло  
</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у с 
ако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми с 
има да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се  
 Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не п 
рство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> < 
ато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кра 
 куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељев 
је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музик 
ете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те 
ко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као памета 
с.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бит 
еме провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примет 
штом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> 
м професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Неде 
поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недељ 
о, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао 
 у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и не 
и <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку и 
е сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимс 
подине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва,  
дељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба оства 
те идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Неде 
 — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара 
рими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још 
руштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна  
два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће ј 
 идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те и 
{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца  
стоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не посто 
 предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљк 
 и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам о 
е данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашег 
х изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни д 
мула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конфер 
 да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па  
о су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа 
је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до напис 
ead> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и нед 
е Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од в 
мало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормал 
ивремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држал 
.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ств 
о:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како 
поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се 
 и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И о 
 имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа 
јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси 
о.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он  
Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и у 
писима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно 
е тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мен 
е?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, је 
им лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет  
се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он 
хо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Ел 
к.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је 
е: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замис 
каљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div ty 
бро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.< 
 право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" 
} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да 
трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер 
едног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, 
увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али в 
де.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се  
штао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на 
рно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад  
ђају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин  
а околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је са 
јом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, по 
„Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанк 
, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођ 
„програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У доти 
 по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном 
 музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао м 
Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио 
ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако р 
есрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала ово 
<p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Пон 
 план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елз 
гом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветуј 
љска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на  
р је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а о 
еоград, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрад 
да динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет  
 у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је а 
 нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је 
двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</ 
у сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p> 
сле још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се мо 
5" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито ста 
да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га  
еома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде 
ли је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Б 
 већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством 
p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију бо 
тимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и за 
роз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продр 
ла бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити,  
 за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уко 
а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах 
 би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један с 
равитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела т 
ном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој теш 
 успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интриган 
у затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је 
кон тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените  
ајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев пис 
 Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ују 
.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у ф 
 ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54 
ра се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, 
ђе депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпо 
као, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје 
са на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p 
ељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знам 
вај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога м 
интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — по 
век растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи с 
онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па је 
 оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p 
Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће  
ачину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је глав 
н ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двад 
ју, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре  
а ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него 
амером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце ра 
ан случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, руме 
шавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канц 
има, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На г 
о те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу 
ог квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасв 
Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресовани 
младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сва 
сподин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p>  
ста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија 
ивота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, 
 оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо изби 
и у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... уп 
<p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по где 
 него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Го 
аст.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*,  
мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је  
не:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш 
у и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па т 
ија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми  
кне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши! 
пак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља во 
кав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомо 
виштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, 
аваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израс 
ко је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе з 
 човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш в 
вим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родите 
и ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> 
 једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сим 
Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и коб 
к у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, оп 
 задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а за 
 се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују меха 
с ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крст 
им корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете при 
>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ поро 
е:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан 
Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улиц 
 и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет  
се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена. 
жимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и св 
 те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а зат 
, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Св 
смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да  
 ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да н 
 са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бри 
, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p>  
аивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које с 
том да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не пр 
аш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Мил 
се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се 
те на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви не 
боме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад са 
отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> < 
л’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бит 
 сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо банди 
ло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућ 
у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, ум 
е и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нест 
 није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ  
најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи по 
рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ —  
мо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп 
е он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управ 
роз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим  
еним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче  
ну на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, п 
орит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, 
онио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то ви 
ати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — нећ 
 господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> 
 госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца  
но смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, зане 
 Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени п 
о те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да ко 
 читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе  
а налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка 
 због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Мо 
 због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>—  
рло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубит 
ројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, гос 
дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да  
оље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p>  
ка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.< 
 журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{ 
p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је т 
 Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> 
а, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех 
n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Бла 
д?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли 
ику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, 
 писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинс 
ипелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помог 
pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја с 
{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарц 
о човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука св 
љиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето 
 молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти г 
 олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби 
И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је 
ри и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне  
кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би с 
осада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> 
один Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету  
едерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже  
.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини  
 Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло т 
бећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било 
љују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S}  
} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, обја 
ак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>—  
лија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искре 
 о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро 
ма и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одгово 
д тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми  
 ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да д 
о пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да од 
а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, ра 
ј се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, о 
то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађ 
аграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p 
 главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} 
: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој  
 он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми ј 
вео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покој 
ај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p>  
 тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — у 
че госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп —  
а љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште  
рно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где г 
жна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио  
е пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја 
о казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да 
 сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли она 
 Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> < 
 брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и 
да удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а 
. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши! 
>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p>  
дмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у ц 
бучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда е 
ог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p 
јете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете  
зница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и  
е што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајд 
, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељењ 
рећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао. 
а као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак 
и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива  
 ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па  
г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, упр 
аре амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, 
 заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан 
сред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћем 
/p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онак 
 растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штај 
иму опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име. 
, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па 
се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>—  
се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју д 
ра — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створе 
а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p>  
 <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврст 
а.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби мо 
и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке 
ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао 
 још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <p 
разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер с 
бе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога 
истар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим 
 што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Пе 
о је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће в 
<pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} 
отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је м 
иром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по  
ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете каза 
 и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; 
одчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Зна 
љка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учин 
едложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које  
да? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта мож 
то не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А 
што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Та 
не.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ев 
убити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љ 
/p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше се 
> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао 
 пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче по 
адоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Ра 
 велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се ре 
че Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} 
— велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> 
 Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Сед 
навање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћем 
 можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са де 
екаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја доч 
а, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са ул 
емојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>—  
, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p 
ажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — настављ 
и је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити п 
 лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази дети 
 близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p>  
пели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам г 
о, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — не 
тељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начел 
ад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p 
а!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја доч 
вори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Е 
а пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће д 
и очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека 
иње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И с 
ш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога 
тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — К 
>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>—  
Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима  
ајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар п 
еша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се с 
 својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, п 
?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— 
 те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толик 
 Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини  
ога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — нас 
 не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па  
аестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели 
се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га 
<p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има 
 кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог дете 
м научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче о 
ам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у стал 
 јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одс 
 да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, тво 
у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>—  
ета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну игли 
оста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај. 
те само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја с 
ало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и 
 месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Але 
 он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што непра 
верењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а 
је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нист 
г романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву пл 
 ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наред 
ити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано 
пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још  
кву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p> 
ете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други! 
овица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, ил 
астала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господи 
нџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово д 
и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Неде 
у и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А 
ого више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у твр 
твице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значај 
ошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди л 
 „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не 
 да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дет 
уше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непреглед 
у има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко по 
 <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Д 
а је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то прис 
ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће 
страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да пл 
те за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— 
 сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам пр 
да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче. 
p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепо 
 сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p>  
ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Рад 
то је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту 
у изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi 
— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си  
</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад  
авиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њ 
а ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад 
их, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чуј 
ком не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легн 
 пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — нас 
ели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да  
шао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за ба 
приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S}  
 детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгле 
могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Та 
а хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари гл 
а сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то 
ељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам наста 
обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка  
hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа 
p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и 
ми.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа знача 
 министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава  
ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, ка 
 — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти дин 
 И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћ 
а? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.< 
, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељ 
написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоу 
Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим 
вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — а 
ма госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такв 
ес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ј 
брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да р 
?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под св 
кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и  
Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p 
ресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p 
<p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација и 
<p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни д 
</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и шт 
прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као ш 
ту на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се гото 
 n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> < 
 издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не 
звикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окрећ 
цу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госп 
колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро 
сав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто н 
 је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме 
, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Си 
— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, 
нда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљ 
p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради пр 
зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље с 
илима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужно 
а. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке 
</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадн 
а направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, има 
а ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ о 
и кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао. 
да се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице 
а се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се  
 Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и  
азуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дер 
о саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Он 
 нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен вид 
рт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и дру 
та, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога 
 да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час 
 израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p 
е собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не м 
S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотич 
е, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ов 
Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува  
b n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на 
ам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би  
, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице по 
то је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора 
 и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога ко 
 па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за теб 
!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Б 
те главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p 
а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је дод 
зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет п 
нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и послед 
 и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио н 
 кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и вр 
 идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе,  
поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међути 
а, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћ 
кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло д 
</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— 
, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> < 
е господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми 
реса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S 
више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb  
лучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишч 
рвом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — по 
 тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — н 
то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује глас 
оспођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је 
 би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добац 
 — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и пог 
ини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита 
укопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном поно 
ку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али —  
ли да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића каз 
 закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло ле 
радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усво 
сати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагод 
авља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица  
, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу 
такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он ве 
ки:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} По 
врђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу 
 што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.< 
ио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А виш 
иве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате,  
колико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелни 
 ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџиј 
 приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа дад 
.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше в 
{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву 
ађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора ни 
ата је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења  
да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са с 
брати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p 
ек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви нем 
штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само 
зне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа  
п</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</ 
, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објаш 
мора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислуш 
кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госп 
времено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дет 
 само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конфе 
и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </di 
м се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа бл 
pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти м 
ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица п 
 Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његов 
буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важ 
у Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп  
ead> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Кр 
/p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p>  
 се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекл 
то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на  
рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче  
р брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти ј 
е које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај пла 
написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам о 
ите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам о 
</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се  
ма ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госп 
и на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да 
, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се 
 мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учи 
 извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бад 
 стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p 
 је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се  
енади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано  
Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па 
ркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више  
месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погл 
/p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ  
год дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже 
 држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући. 
 поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред д 
} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више 
госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како у 
 за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, 
рошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорит 
решло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првен 
ин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p>  
ћи — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тре 
исар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом п 
господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на  
ећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућ 
омисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — 
г разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне гр 
навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда 
на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља к 
какве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио са 
им, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крм 
тим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских  
арска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у 
себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрук 
иђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="cha 
 овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш 
 <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави инт 
и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен 
удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруг 
, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практ 
излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> 
122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дет 
нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по неш 
џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или п 
 му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто р 
јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Не 
лу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је дове 
 грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>П 
ико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> < 
 може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ал 
 недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отмен 
 тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно зб 
јању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима по 
ога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на 
им вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди,  
овело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви. 
азва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће реша 
/p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на  
показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало уб 
 настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што т 
аде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче 
 пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да 
 уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман б 
а била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки 
о живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест ме 
 од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија 
окуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па 
.. то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогућ 
</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове д 
вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим дворишти 
сне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук п 
 не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{ 
њавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен меха 
>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрх 
ој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Боси 
ред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграф 
воту да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу 
а сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, 
звуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав 
 шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува 
 питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p 
о то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ 
решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, 
у никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле м 
меном, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи р 
тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том  
<p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљи 
p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те з 
<p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити. 
<hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и п 
слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшав 
ога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у 
, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, 
зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> 
о учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, са 
било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} С 
го да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек н 
госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету 
стима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одбо 
ену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели при 
ијског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На р 
6" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том сми 
раф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, м 
у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,ј 
шљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n=" 
м пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим  
и сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имат 
 пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођено 
 улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type 
<p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — т 
 ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:< 
и као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако 
ени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослов 
ло заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, 
овије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњ 
 треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полиц 
а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="chapter 
екако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно м 
иду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познај 
ну: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да жив 
>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако  
дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бра 
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом с 
тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> < 
 отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужег 
 саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — д 
 још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у  
 је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српско 
 и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урад 
 разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министа 
уп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме 
е малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би о 
 толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она  
и попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то г 
антазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину с 
ри пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, тр 
сно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на  
ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и  
арски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом  
у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе н 
 прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хте 
"81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда об 
Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли  
а, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <p 
е главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и  
ести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постој 
исе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе  
ића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фић 
да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, 
? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> < 
а, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем с 
како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо 
ак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ с 
 да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и с 
 <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват. 
 <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе к 
ву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и гото 
а ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?< 
ојми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата 
Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} 
, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве ствар 
ћа</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића. 
ао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно 
 ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет приско 
ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не у 
 крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћат 
> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог 
читељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад 
, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплет 
 изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало 
резе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} 
о и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашт 
> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ов 
 и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ з 
на, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда  
лим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо 
те које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова 
! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да 
а том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, 
 једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија 
теља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се мн 
, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке го 
кав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — уч 
 то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, о 
 треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учит 
Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До 
о! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — 
алога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите н 
поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете в 
же бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло п 
ах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено. 
а зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти с 
бор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други 
колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите 
 <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко  
зговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, 
нџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом р 
истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете?  
ти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који  
о мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда приб 
ве друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до  
и је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагед 
ели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта р 
лежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пош 
 /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се д 
 је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вар 
да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да  
до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми  
а, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди 
 марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ из 
 су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фр 
— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Ј 
уље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="22 
Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</ 
 а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разгов 
о упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива дру 
а ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим  
 да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S}  
би.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а п 
Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће 
ине робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у 
, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро. 
зражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се 
„Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам  
вик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко 
 Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” 
а пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „ 
 динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар”  
 жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „та 
-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} 
суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И 
а још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исп 
 пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, 
ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Бо 
 какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам вид 
ицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он м 
маш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шт 
Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност ни 
а л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли  
обајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му п 
дино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p 
да му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се 
у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао 
и госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачув 
чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дво 
 прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогас 
ише шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад први 
 сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он по 
озналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, 
p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ен 
нађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да вид 
>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепни 
тајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља г 
{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини л 
акав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S}  
 <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога  
 чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер 
су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, та 
 с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као вос 
е!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, ни 
ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А,  
одмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве т 
попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив,  
ао у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за 
ти и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо шт 
атељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p> 
у интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и об 
е би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ  
писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим т 
p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за  
оја се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан с 
 Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш вид 
но седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, по 
/p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете 
 ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши гл 
ојој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То  
познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше  
а, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину на 
снивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће јед 
вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина,  
е казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>П 
могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="9 
алити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за час 
бољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</ 
та и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога м 
а је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завад 
е пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста н 
а и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте уло 
оже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам з 
длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју в 
ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Ње 
исаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поме 
1" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем п 
рдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p> 
ву па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески п 
падија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Бео 
ам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — уви 
Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А 
фе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало т 
то, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричин 
, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како 
тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже  
тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра уве 
не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не  
 да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња и 
 се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ћ 
евтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима г 
е што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од з 
е”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три годин 
 под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га 
0" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па л 
моле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Б 
отов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> 
ете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове реч 
ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече 
аз, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богосло 
етка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а 
не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно так 
!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам ода 
 <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> < 
 ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана ње 
ене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила  
е рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p>  
венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p 
је могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар изв 
је могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <p 
анџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се кап 
 он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, а 
а, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић ј 
а, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као 
к, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини 
говорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и 
бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божј 
 хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно 
д злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно изла 
е од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам к 
ђе нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> 
рно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш 
пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех 
а да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни 
овати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.< 
: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја 
 ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене 
о неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дот 
звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брин 
 не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче п 
ш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче 
ело, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени кол 
 Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> < 
е метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Ст 
е бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и 
 вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ по 
тра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p 
тиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, от 
оспођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „ли 
ити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса цркв 
</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш х 
 то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.< 
— прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете су 
десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако 
смеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> < 
орио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и ш 
ћа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час  
теља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су 
а.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући  
те, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— П 
 је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! —  
е умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопоја 
ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као 
лу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега д 
к неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио сл 
р.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и п 
 <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим оста 
n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, пре 
равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пр 
шља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши и 
а, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл ј 
ња рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више 
— правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно 
S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења,  
а му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо 
ше но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читав 
говој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немој 
ему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну 
} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.< 
мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и 
то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госп 
оси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то 
p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога  
— Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дуго 
ад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет 
алеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету 
па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, 
х крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вили 
 додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се 
укама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало о 
, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један 
ја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што ј 
, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га  
 /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>А 
биле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без  
 <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвор 
!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настав 
уго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га м 
је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, го 
ра удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p> 
усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљ 
је требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара ме 
да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква ц 
овићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе  
бог тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — 
Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, к 
ad> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних 
ad> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејал 
.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час 
p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова сам 
ико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима. 
це и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учит 
а и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те  
 је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај гов 
ћи мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао пред 
ека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} П 
ово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...< 
ад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала је 
 Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмет 
ариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није оби 
ариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете верова 
ријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:< 
дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстић 
? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, им 
вимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу 
иш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се и 
га роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се б 
побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га уж 
што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрав 
" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p 
 држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било ј 
 <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као  
 љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт- 
а сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, прогово 
и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељк 
ила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број  
ка стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог 
ори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвни 
p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао м 
ност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који 
 господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући 
> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, п 
е и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га ис 
се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и д 
 пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши 
штење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конфер 
са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тај 
 наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>По 
оницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозв 
е да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак 
није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где  
тоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио св 
знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни св 
е имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је  
 настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помо 
це и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можд 
S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</ 
о одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове с 
?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ  
дјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, под 
 и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало ч 
> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ д 
мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљу 
 метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а г 
а је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав ум 
 би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Поче 
ио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ћ 
”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, с 
м жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се ум 
а тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак 
 отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И  
 су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пу 
 млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него 
детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа 
ећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још 
егова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће,  
то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево 
решти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да  
 заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и 
>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима ј 
тресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, с 
ео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у 
. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка 
га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да  
 је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а б 
уђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152 
да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној 
{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> д 
, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под  
 од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како  
и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, пре 
 се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица 
head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он  
госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одр 
затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter"  
ли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док 
није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао 
ној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општин 
 општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пел 
ВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или прост 
тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозор 
би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Ју 
на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да  
до, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се  
Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по д 
ријала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељ 
прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако  
ена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз ак 
pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком нап 
!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био ј 
од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити 
 <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитц 
p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, 
когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана  
о је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} На 
} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљ 
{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио  
зивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор ј 
н, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n=" 
о јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који  
ика г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је са 
ика г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једно 
амет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, 
ом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као  
рњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео д 
„Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се при 
е сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На  
орише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскоч 
ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљк 
 непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врл 
а је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир 
о, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу ве 
 <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упут 
 исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" / 
, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде  
највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, 
о узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору  
алканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две  
ки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима 
ренција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио  
о је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је  
иса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седн 
ао да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је мога 
чевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао н 
ћи и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин С 
едне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач потк 
а цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </d 
 при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам  
едељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачни 
 није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни 
.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Том 
 које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом п 
 непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана,  
акле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то 
 вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и  
ике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни ма 
{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнеб 
кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, 
4" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи М 
 Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није 
 <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <p 
и „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са  
ељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог 
а се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Нед 
тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију 
љу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено г 
а ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} 
дељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па ј 
е Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда ис 
о запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп  
наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А 
ш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по под 
и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, 
ви овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења,  
ој касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање гово 
 да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> 
азовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на  
ам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кири 
мена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покв 
итна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом 
 је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} 
ици, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог реш 
 једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин  
госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио  
али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то мо 
удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, пр 
ате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите  
поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по  
та врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ћ 
 на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г.  
љен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред моји 
тички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафан 
ш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и 
уни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама ок 
<p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелим 
диста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну  
 он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и поп 
але откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те з 
е један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S}  
чи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капет 
е додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као х 
скрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце 
 минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује. 
ло!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> < 
е је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је 
који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бог 
о, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме,  
 да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој  
одушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим!  
анат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао 
p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па  
p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обр 
т рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обр 
у. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров 
 светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић,  
ика је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да 
а умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупу 
стиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Ра 
оди.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислим 
слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се диго 
а који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за  
p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!< 
села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а ди 
бројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Да 
 подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S}  
Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отв 
и са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојо 
ла је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Ал 
ле од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да  
ико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све н 
арађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика 
 нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем  
} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара  
Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о де 
вој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи 
о, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се дон 
аву дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо поп 
нистарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.< 
из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и т 
јим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и об 
оше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као 
ре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потре 
Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{ 
о закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао ка 
 досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на н 
, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе 
т — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази 
— почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публи 
пита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која  
е пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у црк 
га закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти? 
.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, 
ара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p>  
ли ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази 
те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p 
никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} 
 ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров 
како пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сас 
жевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар м 
у оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као 
и господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талија 
ља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу. 
 откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да прос 
>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То ј 
са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брз 
а више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта вел 
 мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — в 
 Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се к 
бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ств 
 наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="2 
вим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп  
S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радозн 
тала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не в 
ј не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћев 
хана.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пр 
он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили ј 
поведник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му М 
е, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као н 
крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под манти 
искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, 
ста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару и 
се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште ј 
 кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша  
розору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да 
и укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музик 
е писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне 
тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној с 
вај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила 
Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи 
тите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин С 
 Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Го 
 образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима,  
ње?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремен 
ошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</ 
овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не  
иста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ 
 тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и 
еш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а у 
 дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госп 
 олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда 
е прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, б 
и зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна,  
ри дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде 
не је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама,  
 и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакост 
о уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у  
е двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово 
наести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те прода 
је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на при 
.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете пр 
/p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега 
 да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ м 
 пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад ни 
би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да н 
раве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту 
јмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да б 
ате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар нач 
човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</ 
 требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шт 
стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице дог 
о у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест и 
ше.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и и 
е ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утв 
ад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био капла 
>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене не 
 <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви н 
ећ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му 
ичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајућ 
оче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у гру 
 вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп 
а, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје. 
ви и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као 
гледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник на 
 већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју  
ка, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?< 
осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањ 
но јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештен 
води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удава 
 им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Си 
ако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним 
о — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, ч 
 Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар 
/p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, 
рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговори 
ом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публик 
 још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у 
етанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен 
рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку за 
пширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, је 
у косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог а 
ће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи 
бро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само па 
 звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да  
ња, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{ 
 банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије пока 
та роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка п 
> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав од 
ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло се 
оп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао  
њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој  
 само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену  
 јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек  
 чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појави 
веса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматр 
ретседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече 
цијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особин 
.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране тегл 
 Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа 
онове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час у 
сти.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да  
роз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим сто 
га истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант 
, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да ст 
ежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.< 
но је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две реч 
ди застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту 
 — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му бил 
 допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погле 
 уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Пис 
г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром. 
спут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и 
идационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата,  
и друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана 
 и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог раз 
ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па как 
није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се 
из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у о 
ома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на п 
што тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Проми 
ту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, км 
анаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огро 
кову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посет 
друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.< 
у неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било  
а ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи д 
м”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима 
та који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом  
S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди м 
е смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају пре 
ћи да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпо 
им романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у 
 ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ћ 
е затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</ 
з јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Миле 
S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камен 
 забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је с 
а вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — д 
 којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим др 
ете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</ 
о „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је 
 не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама  
хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори о 
обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле 
м под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолик 
, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био  
траном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује дру 
 дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нек 
<p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусв 
р, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружиш 
вања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин. 
д београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслу 
обуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио ви 
ање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Ср 
а у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт 
но прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход 
ује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" />  
руге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и  
ти адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог  
шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одго 
се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у 
ну из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав од 
учно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу  
о наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако  
ерцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао 
услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару  
ко?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о  
сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о с 
икант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изостави 
је — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно 
естита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже  
му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p> 
е, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће 
господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми  
 Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} 
="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, о 
аветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио  
м, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин 
 је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако с 
ала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клуб 
а Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кро 
рошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је пр 
та вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чел 
> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и об 
</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се  
трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p 
и читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да при 
требно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија,  
едуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кућ 
а разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама,  
Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев- 
оже се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај ни 
<pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју по 
.{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и 
ш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мор 
а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, 
тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Рис 
p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не по 
> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао 
 „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је ум 
нде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Уч 
 и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџи 
S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пут 
 <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну 
е главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она ско 
<p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да 
од своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и 
На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но шт 
рај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућ 
иљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Пе 
осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно други 
/head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнес 
Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели г 
ар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у зе 
лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама ј 
 погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</ 
ак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева  
 то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седа 
еда лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази 
едно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно 
нски биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу 
е видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у м 
9" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствар 
Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па он 
 дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што п 
па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало п 
.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! —  
кле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, о 
 израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су 
p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седа 
една стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију 
а долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор 
.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, је 
 време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек чове 
„вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којо 
Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при том 
о хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фај 
ину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати 
 осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор,  
адалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пр 
Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Нај 
боље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге 
м, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их ј 
а виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама сед 
оста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> 
 што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— 
 једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</ 
век, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јас 
немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си дру 
ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова 
н.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем  
6" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем  
м се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако прост 
рема стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који 
змемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шт 
гим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка глас 
госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p 
 кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — н 
ају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком ж 
/p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није с 
 то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Мил 
</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори уд 
Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p> 
ло.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже,  
 ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас 
/p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Пе 
— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи  
p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јо 
о имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разго 
ивразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав б 
душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би 
али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно з 
ђен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична цент 
штини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде 
а.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свире 
ине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га м 
<p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а 
е узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта 
вите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — наст 
 роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу с 
господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесник 
ло, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за 
S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задово 
” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, 
а ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до под 
лагим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш к 
.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој 
— вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да  
ио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем мл 
ели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немо 
>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р 
ај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, пр 
као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мир 
 она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него сву 
> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним кар 
ћу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро 
> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљуну 
врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, в 
 ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p 
, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> < 
где да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде 
ијо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија 
разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за т 
идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите  
ме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; ина 
о.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам мог 
 у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што в 
Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар  
 говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако. 
јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек,  
?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћ 
обро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да по 
 капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас 
 заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас 
ја.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас 
лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо,  
 Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш,  
ча.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли  
 ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и 
 је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може ре 
 Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда 
ка се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напр 
главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право  
д на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој с 
атко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешћ 
ен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све т 
Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се  
е се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби 
дин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да  
а је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба  
т слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је 
 Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете наз 
вала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господ 
тонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази л 
рзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, к 
а да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је т 
пили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такв 
 .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову  
ику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p 
то их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број се 
леснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери д 
63" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> 
ма.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, наче 
е то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад о 
<p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{ 
 лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу матем 
 ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и 
ове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад  
тепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док ј 
ино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— А 
 л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели гос 
} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити о 
е да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, сти 
 се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му пом 
еди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичн 
ите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Р 
пусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу 
о што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се заг 
.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прођ 
адао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шт 
емештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног 
у, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док  
д пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно сп 
ad>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима  
кла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је м 
а виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барута 
вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десил 
адише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели 
ме, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type= 
 нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p> 
ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> < 
 ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш  
торија мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам. 
љски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> с 
ла и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да  
, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпо 
 плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S 
ћа сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих з 
како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта  
параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека  
онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти 
 и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико уз 
 читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала  
мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов с 
комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, зн 
би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди мате 
една збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци  
овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта 
 као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни 
е пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном  
тује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промак 
штовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p 
азнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски би 
мом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је 
 — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више,  
асна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рука 
е јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p 
о од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S}  
е удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као  
рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини не 
его ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав о 
це.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; но 
8" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим и 
, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све пр 
ако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка 
ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Р 
 изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" / 
"139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципел 
и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор ј 
> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може о 
ече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при  
> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну рам 
} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно п 
биљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да пр 
вар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафе 
му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Ода 
> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен пок 
предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари те 
и познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да 
55" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан с 
и држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капет 
хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде с 
 је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би 
то родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те заж 
, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како 
да каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према т 
исмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног 
му из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је  
ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћ 
д ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> 
па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — дод 
бати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа М 
{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} И 
 вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће  
азговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p 
онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко  
е, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фуриј 
 „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота дев 
и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упути 
то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад 
и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрада 
ову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мисл 
Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади о 
илоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробов 
 му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани гос 
и што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заи 
пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Т 
и рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила  
те се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника  
о дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у  
м занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није т 
ојешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, п 
43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цр 
мах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „ко 
вештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на 
тајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на се 
ига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за из 
 у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у 
 Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конферен 
што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на  
а вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи 
 како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљк 
ци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим 
 n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p 
>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један  
ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошко 
је.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет 
 око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? 
је два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има док 
 шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га  
ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вел 
ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима 
коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата. 
о, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви  
 тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако к 
му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> 
нда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре д 
p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те 
а не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћа 
иј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим 
p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају 
упите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али ј 
>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брат 
да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> 
и.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесит 
в коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни в 
за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А  
 казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну  
покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде: 
ли он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у 
ајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја о 
и неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш  
на апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу  
је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком за 
зати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма команд 
" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, т 
 види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, 
 неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се о 
се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је об 
 у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милев 
 — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote 
ак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји о 
му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у 
ришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стран 
 једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом ц 
а све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у с 
p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужа 
ме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Си 
ав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете  
 положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде  
пева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме муч 
 у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од з 
боме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима  
ућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да  
дусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун 
 ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није нада 
 Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен про 
спођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледа 
од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља к 
рећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који  
 Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.< 
нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бриг 
, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb 
. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриск 
 ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Н 
ке?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља зна 
ет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Уп 
о селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошиц 
и госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћ 
 ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, шт 
како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужаг 
ати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави: 
званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.< 
есеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабо 
о занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи по 
 уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</ 
интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, 
сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S 
 Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: он 
право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — в 
p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде,  
</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— 
ли се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <p 
</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громов 
 час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чарша 
трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а вез 
.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узм 
ни карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па на 
слов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици 
то толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме вл 
по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути 
ји ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вар 
акључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како 
ћи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ т 
говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говор 
</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — и 
ему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Го 
 дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:< 
сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло  
<p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и 
ље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто 
 но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити гос 
реза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајућ 
смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> 
и ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> < 
> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одма 
шти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те 
бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде 
а му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту 
 поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовити 
шебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну н 
велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p 
у.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га  
 Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb 
а Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовес 
ши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо 
кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопас 
р осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се  
извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим  
 И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом 
<hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми,  
ност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} 
стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помод 
 стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и п 
е, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био н 
са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и п 
а стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и по 
} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе. 
 лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>—  
} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, 
p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну  
ратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице 
селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, 
ко пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви к 
је ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то  
црвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеж 
ви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола бр 
тела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <d 
 сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко 
 што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слобод 
нар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А гд 
 породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додај 
ао што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар 
днику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при с 
 да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што о 
Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и јо 
еца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и тр 
змет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не  
иста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем нас 
кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добр 
ћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак,  
еје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и 
тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад један 
је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="7 
но се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на  
о ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп раз 
лебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута 
ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шуш 
вим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позван 
ци, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући зат 
— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у да 
тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ  
скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни з 
иш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртвац 
ничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, 
епастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план 
ажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то  
 и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и ш 
о ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку с 
 и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</ 
арамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро  
ругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ћ 
о попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао 
це?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба 
д тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп 
 пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођо 
ођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати ка 
ма у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у с 
 љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешт 
 вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине,  
 нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала 
вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} 
се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде 
 је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив 
 него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на јед 
леви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досад 
же лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунча 
ан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p 
а, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спа 
d>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе  
ном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} 
м столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свр 
лава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а  
деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано  
картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у А 
е које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим забо 
 брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече 
о ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, упр 
главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати. 
к паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како 
n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И 
ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не 
ћа трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста 
, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n=" 
ком, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше 
ндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, н 
одила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојн 
 недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. 
итав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу  
еколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је 
бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Си 
улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао,  
ти општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а  
 <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — уз 
бу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ни 
а, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је  
 покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем о 
 и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу 
ор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p> 
је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка. 
умови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила д 
 паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та ниј 
е игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде с 
едећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" 
.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо  
ђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> 
 Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још о 
но оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћ 
ш била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође 
ан сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по ш 
на била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</ 
и брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф,  
ало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе 
огао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише д 
 као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да  
 преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што  
амо по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најз 
ш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи с 
емо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар са 
ила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се измеђ 
енка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Миле 
се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне 
 у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чуст 
е и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне је 
 што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што м 
— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза 
 Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом 
ити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се зако 
кала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока  
ога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима 
 <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У 
Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како с 
имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао 
абускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш ова 
илеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у 
/p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите 
за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђ 
 у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том 
у надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи 
од иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео  
пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </ 
 какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах с 
е.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, разми 
селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онак 
оја се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које 
сторија чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учин 
узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се  
 у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезб 
сала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју  
што плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не мож 
ајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi 
и Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али т 
е рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили кра 
ојави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чи 
ажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, пр 
и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други б 
ко, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, 
ти, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп уз 
о, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се  
истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава 
 сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припита 
одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: 
аље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ ра 
з многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „ 
г већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осет 
несите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о том 
о! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућан 
ити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а о 
S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи 
ог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то р 
ца без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би чов 
 ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали  
— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар 
о, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до чети 
"16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачко 
 почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљес 
просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </ 
 очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не мог 
сац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлук 
да селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато  
о, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замисл 
 — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигд 
 мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и  
} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Па 
ћа казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му с 
двокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</ 
ог лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и,  
ише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје  
Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не зад 
ло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нов 
у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би по 
во Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </d 
 њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац 
слобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од 
 не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а о 
д стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Т 
 ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p 
љуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <di 
сле се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана  
S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и п 
је је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пак 
јвећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунав 
постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија св 
е загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... ј 
цније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да  
а-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете! 
те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њ 
о баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што  
<p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који < 
, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ нап 
„зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, по 
а господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, ни 
а више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часо 
 </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он у 
p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови  
о дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим она 
а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и  
даван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад” 
утало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погде 
 Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно  
дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p 
ов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске к 
ин, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени прест 
ећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила  
 су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село пи 
> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон 
е као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је  
а се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправ 
а тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као д 
то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после изв 
а леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, т 
увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све че 
ало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и 
 n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор 
 цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је би 
м, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и ра 
ома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике суз 
” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога  
је име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настав 
ати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој  
 пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само ш 
 — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p 
 дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.< 
није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све н 
ија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у к 
: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две  
не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брд 
ла у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Ср 
г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протера 
 свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он д 
 десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране н 
 тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <p 
 <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју  
о, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђ 
ш пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређ 
адне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда  
жио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у  
зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар упле 
ало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало 
али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесо 
 кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увеч 
 прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећа 
 сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p> 
, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <h 
ви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћ 
ла Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад  
атријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} За 
 ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p 
реба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отвор 
ма где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пут 
 која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогут 
> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопи 
 <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А 
 ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену де 
Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, 
АВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио. 
логу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога  
не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго  
утрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</ 
то је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај 
њевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крил 
ома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама  
о синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвој 
 и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> 
 Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S 
ни, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у све 
приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео  
мењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога 
84" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донес 
в телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још до 
е говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како н 
дећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави пр 
види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и  
ога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па  
а тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Но 
ова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S 
</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича 
нати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека с 
ве то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бив 
крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је б 
ила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> < 
иштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а о 
писана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици  
о јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу  
да се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта теш 
ј слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме 
 свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, 
оспођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву. 
господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да  
на се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више 
није ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кме 
к, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Х 
 <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према  
стаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, 
 n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да ј 
икиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по  
b n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама 
> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на д 
а, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав за 
енског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелн 
 са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати 
ло побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутр 
и човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p 
м прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.< 
селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријате 
иста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интрига 
 Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме  
ртикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле 
ва програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он уз 
p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време 
 би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је 
имску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини < 
 све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој од 
 „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад г 
н дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачу 
другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју рол 
д дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад с 
о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако ср 
алби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адво 
ги су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако вољ 
 трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ  
И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у  
ољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми  
рт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из 
вако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из 
к по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ в 
у је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питањ 
а јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобај 
о.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није бил 
и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је  
ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаж 
вао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се  
ла у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јо 
још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек 
и месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој г 
 може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки сл 
ебацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на  
 свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{ 
S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, 
а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p 
вори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади и 
јући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право та 
о договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ с 
епу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку к 
избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој нави 
овор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предло 
вору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева  
одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готов 
сподин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није мог 
p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и  
се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у д 
 у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао 
е да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрес 
ер, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Пр 
 којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је в 
на личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удови 
о гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говор 
просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи оби 
оједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали д 
 — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p>  
ога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче д 
еним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш там 
епознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење ње 
ог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако ми 
а, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" 
љковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред 
ни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, нег 
о да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разу 
изнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у  
 из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога ром 
<p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријско 
ар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рође 
ната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се п 
огледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану. 
кало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила 
а то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као св 
’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Сими 
аручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чаш 
 неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, 
 <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши д 
 ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се 
рак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју пре 
 у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде г 
шава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама 
 о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је го 
ет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја п 
 Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до  
о истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окру 
чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У ов 
невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим 
екако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па 
осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је 
нче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелеп 
 и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато ш 
равилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, к 
 била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он 
о више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p 
алу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није јо 
шта више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао  
љка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, 
састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где 
д куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју ј 
а могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p 
4" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а сва 
 силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{ 
шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, г 
м писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је  
сти.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Дет 
рањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалнос 
дуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карт 
чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</ 
тито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поуча 
 те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога пис 
р тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Ц 
 ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све об 
стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је 
ог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, 
е марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотека 
ласичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао 
е се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај” 
ци собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и  
оје име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, 
ад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала 
ло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без об 
је ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да 
 месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ сед 
итавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и о 
се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се  
е.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне тра 
 суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала 
 или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колега 
ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет н 
одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђ 
ељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Соф 
 већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту  
нате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да  
тан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нит 
и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не мо 
, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на 
други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих  
стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да јед 
 разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, 
их се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта д 
је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да пи 
 је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне 
ињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његов 
приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то је 
 припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, 
 будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала 
 пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није да 
нуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је 
римио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Ниј 
 — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загон 
 поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има неш 
сто премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколик 
ад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је м 
/> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> < 
p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па 
се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове 
ревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испреб 
 испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три пит 
 чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавир 
лави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам  
ећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито 
ла свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и једа 
дбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.< 
те наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако ни 
порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев пр 
 /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече ж 
 — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао. 
да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не прим 
 обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мис 
о и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по је 
/p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ 
> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу н 
у одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Ње 
<pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него  
</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше 
ски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, мор 
гледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што иг 
а-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле п 
 казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате,  
ледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господин 
у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог. 
ци да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију 
спод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом ж 
о!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћуј 
и други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста т 
са, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од 
е примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сиро 
 <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим 
е одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>О 
ржавне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког н 
ут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снаго 
змемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само как 
што тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест 
{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се ни 
.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза пра 
hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођ 
о код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лу 
 настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку 
/p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја зна 
ај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само ж 
ога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је и 
и збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унекол 
и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без и 
оворио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то 
 брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па доб 
p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односе 
ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div t 
к.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико пара 
b n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, 
граф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то н 
свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере,  
силни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме  
мојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам ц 
 ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— В 
на вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”< 
 данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и о 
 дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади и 
 али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло. 
ш боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отв 
је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека живот 
е исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој р 
порна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да 
 насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бив 
ћ и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети д 
а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, п 
аче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као 
 Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да зап 
лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапу 
, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје 
стио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што 
ају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно д 
зову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпоч 
 исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он  
вање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћа 
 <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвико 
ећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опр 
а испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S 
о шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио с 
као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био  
ужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најб 
али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="12 
 и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, за 
рнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије 
па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна та 
е и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју 
 веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако 
 љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} 
 из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.< 
 ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не на 
 Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећ 
чани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то  
, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Ка 
један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је  
терија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разби 
је још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај 
вокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцел 
 се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља пор 
 бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било 
о ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене! 
ави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да м 
вљевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене род 
ту може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди  
а</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара друго 
те ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и  
 вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!< 
а се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза,  
.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја 
/p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се уби 
ко малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога огова 
ате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав 
, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n=" 
н о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли јез 
 ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после 
пут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канц 
а пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив. 
устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар уд 
мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, а 
 болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци 
илике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој с 
колико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у 
 је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</ 
едседничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога,  
 га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и са 
исти сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људи 
и није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type=" 
акво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа 
остити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити с 
</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више ра 
га је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ ро 
> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним  
видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа р 
мет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ак 
 већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n= 
ва брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{ 
ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си са 
 закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допира 
ега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађ 
2" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво 
 правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и 
" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију  
покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е,  
одила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се з 
ки позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије  
ини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p>  
навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још а 
о: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га нек 
во, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си сми 
о на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, 
ија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао са 
 прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{ 
трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова  
чност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, к 
својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се 
ити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану  
дан мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није 
?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годи 
гових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — за 
новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико г 
<p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се б 
није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му 
му видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала 
блика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на 
ним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време д 
на у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, т 
 јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какв 
ијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену н 
 задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div type=" 
огао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје дра 
 требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо зам 
е да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако  
и се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да сво 
ме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу 
к, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо глед 
два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало посл 
дао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференци 
о што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљ 
мет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи п 
, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да к 
во дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дет 
 уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, а 
, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радој 
оспа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад,  
ко би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме т 
а гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једв 
лази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тр 
— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одг 
:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара как 
, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и зап 
="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ,  
е изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је за 
ао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Н 
 овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна де 
ве је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто  
м чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се  
 механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим пр 
е лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Нед 
сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p 
оју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена  
а ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако с 
мет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div t 
 јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћ 
богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамот 
оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у  
никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служите 
— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — 
ти рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше до 
хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> < 
 под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ 
ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарск 
о госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или  
вела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> < 
 тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат и 
ош мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му  
 извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи  
бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни им 
 није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је 
увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбо 
 знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S}  
Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi 
зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Го 
— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срц 
шајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашит 
p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>—  
а шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој  
тање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — 
торију.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био са 
их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи 
како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто н 
 звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изиша 
оља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n 
на је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дет 
уда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!... 
ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Ра 
„Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку. 
нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакл 
хну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу ј 
ружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову ре 
.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p 
уј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до он 
е срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да раз 
тави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узв 
ао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско 
м још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како нис 
ном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, 
аш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{ 
ањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак др 
шчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо 
шао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, 
е се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Как 
 — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја  
виног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат,  
— писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпо 
.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под м 
{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је 
 стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом 
и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb  
н Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну усл 
<p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и  
но ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</ 
ео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> < 
i>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> < 
ача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу н 
ог угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Са 
о бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није 
ли <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита км 
ласт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш  
оте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, 
S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад п 
ио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и 
 промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристан 
док! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај ча 
</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дроби 
чи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, ј 
припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мил 
ли као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та зас 
рицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је  
 дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, з 
ду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обич 
пшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а 
и од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа  
су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред в 
подин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе н 
<p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она пр 
 <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешни 
 <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</ 
ва и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче гос 
ала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолон 
оп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже п 
 па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у меха 
ођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста 
 кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу 
а неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нароч 
е и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и в 
еколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p> 
 и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да 
е су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме  
е које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искри 
ство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници ни 
е су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод у 
/p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се с 
тио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим с 
 <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор опш 
 десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане 
а у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да ни 
. .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су 
.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено  
у се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у  
њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, м 
збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног  
 десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десе 
” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да  
 отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својо 
та их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорит 
трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно зава 
р их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — 
 овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је 
 има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Та 
г и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су 
ја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — реко 
грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио  
 је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p> 
елу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друг 
4" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало 
беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</ 
јим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну  
мпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p>  
о женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у  
еђутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и чет 
случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане н 
у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштери 
следњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи  
 разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да из 
 лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле,  
 цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се 
ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Хр 
р масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенки 
тио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са М 
> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје ужива 
вдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити 
 он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити 
<p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је к 
ени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да  
ин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над врат 
 <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у ов 
ет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он  
лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, а 
" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава 
 поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p 
о у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у 
ата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p> 
у.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пош 
у сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, 
и успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type=" 
иће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је с 
завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у 
 опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па к 
да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи ј 
тише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p>  
 прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре 
очне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метну 
је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> < 
 очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да м 
 сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман 
 да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буд 
} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршит 
а ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — 
им вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ј 
ћа.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то по 
опово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у прот 
 ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се  
ти.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће  
ри.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења 
чну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну  
било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд 
 он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељк 
, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се пр 
послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћ 
те, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не 
е.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи 
умла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под кој 
 ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образоват 
 уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврат 
бајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погле 
 је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А од 
се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па 
ко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова 
епо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:< 
е наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да 
говарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па ви 
спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед пр 
 Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште н 
ћанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би  
 његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, ал 
ворите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, 
 привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ 
ну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Как 
 пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној 
ча због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> < 
или из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици уч 
 и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да 
ара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић. 
сан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> < 
и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела,  
 читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чу 
S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржав 
ре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којо 
пођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљ 
и је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње проз 
n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако м 
тено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу напис 
ам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али  
е ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују о 
 се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорим 
је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, ова 
 велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потре 
.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и 
оп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако с 
 ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био 
ш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то т 
! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазн 
{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он  
базнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по  
 прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима,  
ђаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом  
цама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се швер 
 требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о о 
’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори 
 <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се  
</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: баца 
 Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговал 
ручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквим 
а јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима с 
па као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед н 
ек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па 
те које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Нед 
ицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, 
ичи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то так 
ак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав 
још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p>  
није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.< 
себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под св 
, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога д 
е ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј 
атинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или 
е, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала в 
 да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје К 
шава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </he 
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} К 
ну децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p 
 Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> < 
задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде  
 боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење 
спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по 
<p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину:  
 онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра  
, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је извод 
га у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештен 
 сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то н 
 она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диж 
, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико т 
оји је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p 
д тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но ст 
 и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији 
е од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Со 
м месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао св 
ад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S 
и глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош  
оту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још 
јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учини 
о, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђош 
ужише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људ 
.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно но 
 а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори  
ни обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога ми 
а човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, из 
вастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је 
ка тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи  
кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Та 
е, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлук 
тога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак 
ки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови г 
Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p> 
нца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из с 
чинио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих о 
ји брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да са 
о питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p> 
 кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече  
осподин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као д 
била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли од 
мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи о 
.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље 
ходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак на 
има шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се рад 
евет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то по 
ТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у п 
и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да  
"94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем п 
дно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за свој 
и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан  
ћи интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајц 
елеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро 
рам, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио 
вршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницо 
ра масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на за 
клињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој зат 
н Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који  
тео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па  
 да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам би 
ој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и  
а би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осиг 
 оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема  
ро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој пл 
, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да с 
олико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачн 
нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> мног 
ћа баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="1 
а њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се н 
леда и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек  
</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет до 
па Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак  
а наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа  
ља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће он 
S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p 
ри пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о 
јнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и и 
 ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, п 
прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, 
 трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при дол 
ан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда  
. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина 
а отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка 
орођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и  
ну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да н 
, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од  
оди, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и  
 већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко 
х врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Пр 
злазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима 
публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац 
г, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није нас 
{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те  
врт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није до 
 А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а си 
и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференци 
ј дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују 
зио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно б 
и себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто,  
је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? 
— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дет 
танских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се  
 а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, а 
ужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг о 
ким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40 
у мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и д 
е се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем де 
у преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса  
арапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан  
у ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад 
у ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих с 
је беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са обод 
азделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и забо 
лазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа,  
 очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би 
> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, 
рала Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите усп 
во да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, ода 
и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи и 
 да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта  
Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и проб 
о га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на зем 
ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео 
а него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била т 
да час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком 
 се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав  
посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на с 
Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у пра 
ључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и де 
, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад 
нута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као  
.. нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, 
.. вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за  
 успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на но 
 дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један ак 
о, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Сте 
м Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутр 
p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рам 
стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — на 
 кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам?  
екивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом 
 гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио  
н лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и  
 ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а к 
да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећи 
неш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па до 
у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде једа 
је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим дру 
и, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, кој 
!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тре 
и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он 
Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кме 
у поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинско 
пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писаре 
ат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе 
 већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, п 
ато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је 
мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико  
 њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши 
д Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако 
 којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа,  
ц у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито п 
зи, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две  
ће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научи 
абога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.< 
 знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу  
 да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен”  
ла дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад  
 ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто п 
е бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу 
ана, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код ср 
у, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богосло 
јка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> < 
 и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи ни 
кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној варо 
петан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину  
е куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она 
а” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми 
опа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих  
ело.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” 
Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> 
 то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.< 
 боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар  
> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, н 
мамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има сва 
 је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он  
публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!”  
 да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет прич 
 од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица,  
е увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку. 
и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, с 
а, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет 
к од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који 
 девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеш 
хов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешн 
е на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина  
носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један м 
 толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, 
ечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледа 
, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан нек 
ин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често иш 
знати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провла 
 је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да 
некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Ка 
 .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хла 
срећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да  
</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га н 
а кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издрж 
и добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто 
три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по 
ладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је  
елика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф трист 
<p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао кап 
ихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и п 
кве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S}  
еле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у 
столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове п 
егове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је л 
ка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личи 
оји добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p> 
ети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам 
АДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила к 
> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на 
у мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак  
 то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кме 
разно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи 
.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чу 
полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету м 
отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то  
ом уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у кој 
оспођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и циган 
човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред 
{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, 
 је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запит 
</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „ 
</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „ 
</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9  
ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину  
д хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осв 
теља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе сваст 
 је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p> 
вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи н 
 спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био са 
па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано  
амо мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам исп 
p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и по 
управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, з 
ек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачк 
обијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младе 
ено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумуј 
 мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене један 
је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Б 
у дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина:  
> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома 
аспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а п 
сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а по 
е стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, прос 
 додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то б 
але папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одго 
>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, 
 ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рај 
ба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко 
 рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше 
обом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што  
и дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије о 
ного би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па  
 јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— П 
, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви раз 
 г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра  
 каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код  
м је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив  
или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број  
као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="chapter" x 
iv> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВ 
"titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дел 
age"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧК 
нио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор 
колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварн 
 чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одсел 
ке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица с 
ед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у с 
неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, пр 
у девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог  
 сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p> 
дно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао време 
остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву у 
анемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле 
ма нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се 
слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Так 
 она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за  
n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу 
ли се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлост 
и да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео с 
 гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да дол 
ра среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће  
попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због 
е чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити 
е господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад 
на.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га 
шевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља 
о је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни  
 глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантиј 
 удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница 
ате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, а 
 моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што љу 
муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да 
 готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде 
ене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја  
нференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг гр 
оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био по 
о велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава  
о нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p>  
очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побе 
!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, 
р му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити 
ло боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је  
добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на кр 
жао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне 
е оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="17 
ах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумст 
са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати п 
етврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско 
од кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <p 
 господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би има 
, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпит 
p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајд 
се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, по 
прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем  
е ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга год 
о краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Дог 
 мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај у 
екло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји чи 
 овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да в 
pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саоп 
текао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих  
ех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отво 
 тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е 
е.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то 
а попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{ 
у полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао бо 
ило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста,  
анеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав ка 
смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на про 
је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет драж 
ест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то је 
вирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су  
у ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, 
 танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене оч 
чи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и ши 
јавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на  
сли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не 
 гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрв 
 рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао  
{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме  
’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дан 
адоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>—  
17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нис 
ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била  
видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао 
уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепниц 
њивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од  
и сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад н 
 зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двој 
без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању с 
стру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он,  
ад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколик 
ање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљ 
удије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канц 
вео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје 
, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </di 
не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међут 
нио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди син 
а вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете с 
о муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из  
а тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „свра 
говине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{ 
 она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.< 
 половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору,  
по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме пр 
и господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча. 
5" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Три 
 У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Т 
ујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Ал 
т да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазн 
дну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знај 
ао сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сироти 
ова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за д 
ове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводи 
 имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао с 
у и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S 
говори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан к 
 је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп 
.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S 
ија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, 
разована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је 
а опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окуп 
оку од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца. 
 у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима 
S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S}  
ко је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n 
ао и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих пар 
омана.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова прогр 
и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ств 
звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају 
ви кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај чове 
ија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже с 
ићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p>  
за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови глав 
ог пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће 
о друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор за 
 прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго д 
 одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би  
о, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у к 
 објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о  
озицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде 
окала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за зат 
p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре. 
иле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету  
ет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не мо 
рти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада 
ве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ н 
е из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлуч 
ву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „пра 
ича на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часко 
 која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе зајед 
, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да  
то је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја  
а, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући,  
 Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у  
могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p 
илици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је у 
чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића —  
већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио за 
ведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је уве 
{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у ње 
ије могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној со 
већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побега 
га суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана 
т у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{ 
леда Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међ 
рија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била ре 
тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају п 
ок круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато  
собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлуч 
а Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро з 
"228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у мом 
{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диж 
аоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је да 
а да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се о 
та девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви изд 
 То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учите 
е никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда  
<p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсве 
гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињава 
рога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене  
нтија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, 
 цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на п 
тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво 
е жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта 
ођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману. 
 име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни в 
ао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриг 
 столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није раз 
ојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман 
ли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити нек 
 сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право 
а децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— 
карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поно 
S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, за 
у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч  
а <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p>  
росвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а 
сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођи 
рата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске п 
е попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загл 
еко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема б 
додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора  
 узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> < 
и начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви,  
ичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском н 
 вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му  
е нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно д 
осподин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име  
м једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак  
Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се 
p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прав 
Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па д 
равити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} З 
ц!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечер 
 са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова с 
, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин на 
 на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш  
S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије 
ја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно  
на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је  
поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: не 
е да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— 
мештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то  
е тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако с 
{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану 
еграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм:  
ци тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није м 
 завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне с 
о, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сум 
n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом он 
мам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се 
 грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагл 
е и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му нек 
е опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса 
 <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, М 
оспа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, л 
ану, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода о 
 у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n=" 
 не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не мож 
е приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ип 
, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је 
АДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се то 
стиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, ве 
ише није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он  
коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који  
решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и 
рке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је 
амљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Ка 
асније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</ 
о још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, 
 њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико рукова 
дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Ин 
 још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пр 
{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— 
ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, моли 
брза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда з 
ака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха 
ринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као ш 
и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све 
о је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, се 
е.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских  
ести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма ра 
увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног ус 
м што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клав 
/p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећ 
 је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавн 
 је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искр 
/p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а 
девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа је 
и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему дру 
ви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао 
е што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи  
те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „ 
јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те  
 мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p> 
најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај мо 
оново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посл 
удници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овим 
и, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите 
и” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на 
! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се  
о крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуск 
тим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не  
зме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем. 
 диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста,  
ста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош 
... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историј 
242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код кућ 
 је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу д 
ок за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да ва 
бом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама п 
програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећ 
љи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза вр 
а оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому бого 
 још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а д 
де ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли  
вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — в 
/> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а наро 
већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је 
} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино 
ну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до  
p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже И 
виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави  
и пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се пр 
рата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве н 
!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад наста 
а клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак 
екоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило. 
 госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима г 
за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вра 
оби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где 
адају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, к 
сле оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели. 
г пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо 
идео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти так 
ћ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p 
те писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и  
 а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рек 
 видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мр 
чан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред врат 
па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрад 
ну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих 
се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли 
 шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу св 
асе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се т 
ије дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</ 
н, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигн 
ор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и са 
: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, х 
 Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта  
омани пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на  
ретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су соб 
ачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој  
ам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, 
но, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После с 
а онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из с 
господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у  
још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви ст 
словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се 
љада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће м 
а пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и 
раси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреб 
м тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно уве 
зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на та 
вих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошап 
ла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све  
 не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испра 
ила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израс 
о, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема гд 
ет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са 
а, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари за 
другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађа 
и изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фи 
вору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па за 
стовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издрж 
а важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред ост 
им шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први 
не госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла 
не госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S}  
о су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки 
о зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, 
ављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обрат 
<pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја ст 
ије остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња с 
ицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом 
n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, кол 
ом другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. 
ного уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{ 
="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој  
се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи,  
> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази 
крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у гра 
 не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а  
ао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру к 
 ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет ду 
жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, какви 
д букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. 
да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје 
и част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да 
> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у нед 
друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за к 
дила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом  
а ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није слу 
егова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песни 
 — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се  
церка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп к 
, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгле 
 било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” н 
подин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тад 
талим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме ве 
још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Так 
и угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и  
пија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја л 
кријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог 
ао очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удост 
, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола же 
еданпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант 
р извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у с 
зорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и за 
</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен  
 корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бог 
и ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кме 
ма, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако  
а.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику 
сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију  
ја је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели 
које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госп 
 молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна та 
ка, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које  
 које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавил 
у разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгр 
а заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Ј 
тпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и б 
јаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канц 
 се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју 
и поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— 
ба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је  
а лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госп 
уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> 
 сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— 
ао Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој,  
дговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости 
а да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тог 
ули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут  
лим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете м 
 је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— 
 хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стид 
ам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ош 
д другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда  
ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам  
p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико  
 се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p>  
} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели 
оту нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић 
, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима  
збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљи 
ћу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин  
ва, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да  
ша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p> 
о у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет  
ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника 
недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошло 
е његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разго 
а би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ п 
га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесе 
ђивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, 
е госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p>  
Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па 
.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чи 
{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сут 
етница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној у 
па Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</ 
е.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није им 
S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учи 
 три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, 
 их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац ов 
т.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му 
тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелни 
н собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да 
ећ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла 
днички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требал 
и г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим 
ликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој  
ију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он ка 
време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="15 
 би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се 
изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо и 
мрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слу 
 најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на  
p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да  
а гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу ч 
> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо н 
моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечн 
ај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, врати 
ри нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га забо 
не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге,  
ишта на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли с 
зуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да  
 округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној н 
ности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим рас 
е није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се п 
ам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погл 
што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада,  
сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити кл 
ачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаве 
ељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да  
 је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све сво 
осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору 
е!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, бр 
те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све  
аводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица у 
 загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Е 
зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што С 
што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господ 
 ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде 
последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...< 
ко је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се 
ш ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили 
 трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјав 
ије баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да 
ао свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <p 
>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око ве 
ешења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана пита 
гло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може  
и насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци ниј 
араграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непре 
 ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице мес 
сиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред с 
— учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу 
и и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено с 
скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Или 
ма да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год  
ено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у 
а Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да  
дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво,  
p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још је 
 /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба,  
оше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши  
н исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не слу 
спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, 
кон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти 
110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружни 
нски поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеос 
ни законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па 
сти надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана до 
м, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — 
рљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко 
а, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је прича 
и, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навал 
снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако 
у сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о 
седу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ зат 
т се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо  
ор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један пр 
о, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни ре 
 јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксент 
 добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, о 
 није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња 
нат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила 
а.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу  
</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> < 
се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та 
ога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко доша 
S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божид 
, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја ж 
околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала м 
јзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисле 
не су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репу 
 је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у св 
 упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час исприч 
и задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике п 
у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике  
 мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог деж 
азима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Та 
амо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општински 
и, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим 
ао свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробуди 
ом обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим 
 да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећ 
о вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам з 
подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како к 
ошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут  
>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он  
теже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлоје 
 <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како 
 Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори го 
г.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само те 
не последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога р 
и као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт ид 
вета и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим оч 
жем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква цркв 
речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао 
а по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет за 
цом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Банд 
} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми  
лико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко  
 жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми 
 његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и боле 
сподин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јест 
—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу. 
од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобрава 
ворили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји. 
настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да у 
бише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим  
видела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="2 
ј села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне ле 
е, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и 
ици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} 
лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог 
бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућ 
те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би  
и се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — д 
!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{ 
нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ћ 
ио је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследс 
а број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот ск 
рину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и  
е.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изја 
м кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, мо 
ним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним ко 
 једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или д 
 па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</ 
који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео ка 
а се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе је 
p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпо 
у.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одвед 
теру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p 
е да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет д 
 л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши 
ну свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она 
</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p> 
и! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} 
е његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло ле 
ново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима  
 и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци д 
је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p>  
ема својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари  
лулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, мно 
и, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опаз 
ву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта изв 
рин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није то 
ет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спус 
. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешт 
а чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да ов 
 на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни друго 
 дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне ко 
тле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све т 
ођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напр 
 три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помо 
и пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло жи 
њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у 
 /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у 
— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој т 
Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S}  
за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису г 
и гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како д 
<pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, 
же задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као дан 
 је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце. 
 сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као ж 
биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све  
ребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вече 
пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде,  
у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам 
за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>З 
се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S}  
њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по  
цу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, де 
 што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и в 
из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хар 
 оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба  
овнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у слу 
ем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ј 
.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S 
а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, н 
је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало,  
као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па 
вала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако  
таву.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, с 
јава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у д 
енатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу т 
 доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, 
аћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог с 
се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће,  
е је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увр 
ична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ 
ти <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> 
таје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, от 
дно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, 
богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле н 
довица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>—  
прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђ 
, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопш 
орео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити с 
S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> к 
наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као  
нас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају  
аката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и поз 
ћи се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{ 
а побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му бил 
ка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те д 
е најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуб 
 тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија 
а им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу 
тском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, 
боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са д 
адима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику б 
нара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето ве 
а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били 
 вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у 
 свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако,  
пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова  
већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција за 
од си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и ка 
то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје  
а је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — за 
 лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а  
мадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још јед 
 дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да ви 
ознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Том 
, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-да 
сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикне 
ку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила 
че грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, д 
у, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао  
а и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних  
ку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радов 
 дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „госп 
меј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због ко 
иде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да  
ош један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја 
лика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као к 
, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубав 
ери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о с 
речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у на 
м оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на  
омаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Упра 
е измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је сли 
учена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на 
Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. 
нолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и  
 куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која с 
класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногам 
> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску 
 платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумац 
блетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, су 
реског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчеп 
а Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пил 
один Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p 
ош мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p 
„Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не 
 онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине др 
ш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га прити 
вили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је гла 
рсину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље об 
 <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшик 
а пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S}  
ође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према др 
сподина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су та 
учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од мил 
говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> 
 да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Ча 
 па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола  
ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако ј 
 детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — н 
 то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно 
да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не пози 
га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прек 
опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и он 
p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поч 
мисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљк 
рех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да 
ет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него  
аголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој поп 
е он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест ме 
 овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако  
 сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачу 
рада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се поја 
и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фић 
а Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва,  
несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> 
епша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази. 
ди из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на су 
м који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: 
е поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као 
а, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држ 
бузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога прав 
да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне 
т и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и св 
 сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а дру 
нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге и 
Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који  
о уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, д 
 већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључит 
ов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од пошт 
пити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим 
више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читав 
мено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете н 
мо на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конферен 
/p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко з 
ђа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био 
тка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па 
свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девој 
— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да л 
а и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност кана 
и јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим  
едао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господин 
ом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпр 
ног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му по 
 одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>Пос 
ову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и 
жа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напу 
 мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из п 
<p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија г 
о на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> < 
што опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Си 
омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та  
а одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А 
ос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пи 
сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут д 
, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу 
и и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, 
и и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свет 
ашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је 
дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’  
ло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онак 
азговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па 
o vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли  
>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука 
тељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу пар 
е капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.< 
сте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одгово 
ли, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразгов 
<p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да 
а да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа 
е, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам 
им, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То  
Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу. 
ао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо г 
</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину пр 
, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ 
е изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо погл 
и је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још н 
 то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем ка 
а.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе. 
дан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи де 
ка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи л 
, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако  
нога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, ј 
S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, 
ет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, О 
ога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то  
ла гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у  
 сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто,  
<p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му  
ету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј 
вао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трч 
ашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожн 
ше од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се парагра 
 глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у  
Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу  
то сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводск 
га дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т.  
 се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" 
оте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. ' 
 могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собо 
— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке. 
p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унес 
 уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује 
или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компет 
м.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га  
: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одс 
шири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позов 
такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је зат 
која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољ 
 почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла  
улијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин 
еђутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће  
 рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем 
ко је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> по 
је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме  
е мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме 
јно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Ми 
те крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог р 
равила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељк 
док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, ску 
о је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсториј 
ена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се  
{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мо 
ала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних ј 
 је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S}  
о?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчић 
овољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири 
седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p 
ко се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Том 
би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" 
 Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити т 
и му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџи 
и причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, 
јачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајски 
.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам 
 он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепни 
чи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ак 
своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „н 
т би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како  
аза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заб 
и, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" / 
</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узб 
и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.< 
</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p> 
рез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, о 
одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми б 
 како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођ 
 писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Ост 
ечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот прот 
постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала  
ме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинск 
ијему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи од 
 послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метне 
је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по ко 
ше и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и  
о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету 
то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мант 
а му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{ 
га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text>  
бина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се  
>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, 
Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче б 
беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то о 
 <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да 
радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори  
p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато п 
овић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац 
, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свем 
роста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим 
у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа 
штане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу 
 коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, д 
елу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, т 
ожићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљ 
а их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реф 
 оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио пози 
> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако баче 
стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам д 
аменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231 
> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах 
ави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моме 
врда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво  
, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли  
 <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”,  
а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Б 
 би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ам 
н глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у 
 Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па с 
могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! —  
собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осе 
 ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никад 
е, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име ц 
— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — 
је крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="1 
 и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb  
</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије п 
ример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женс 
 га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега. 
из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Моли 
дан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућан 
<p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кмето 
е кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер са 
па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „ 
и се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, гос 
м.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онд 
дник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и т 
ему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете ов 
 <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} 
путницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе 
е сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад  
</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства ф 
. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико бри 
д набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављају 
/p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да  
ђу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и  
омана професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлош 
епници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) мла 
</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме оп 
 којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да ос 
м, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци непла 
<p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а ка 
стрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цај 
з луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> < 
 од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како 
ц поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, су 
да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и  
п.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински ре 
рате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, ра 
ин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно п 
релепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров уне 
тово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те 
пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да  
 на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> 
 <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се н 
а диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један дин 
ину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — К 
е вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по 
х, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — 
бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре? 
а. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповед 
у и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много м 
рмалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећет 
p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би  
е на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносил 
е мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у каф 
дника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ  
Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отвориш 
енка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и п 
извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ам 
је ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о 
— одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктира 
добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи 
 приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из  
 n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе,  
одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и са 
> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Др 
е, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ва 
те и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> 
 те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и у 
 интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју ча 
 <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а  
ржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> 
ржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> 
ога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па  
 господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p 
ше? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола,  
в и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама 
 на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и п 
 паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешт 
е разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.< 
Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте л 
</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома п 
рала окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да 
 било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у варо 
ача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p>  
афа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107"  
пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпи 
сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пош 
p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> < 
> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и сао 
 и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био про 
 је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часов 
 било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко 
 службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програм 
ведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед н 
осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су 
м их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је  
сник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну  
тригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за дру 
нао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и  
илева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукам 
љује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш та 
ет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни  
<p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима,  
морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најран 
има, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али кој 
p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немо 
ије, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза 
бјашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлуч 
па-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим живото 
ав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је в 
ицом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међ 
лики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>У 
а господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још  
.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечанск 
 никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру 
 добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођ 
ут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су п 
днеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па 
/p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући 
де:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мен 
 би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја 
</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имал 
 Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше 
ао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом брук 
есну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком 
, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до гра 
да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби  
ви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му по 
лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се о 
и, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p 
о веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну п 
зи се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше 
ор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила 
уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писк 
 за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињ 
 управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене? 
зике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су з 
де, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете  
већу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што с 
госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне 
ј се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши с 
крено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{ 
и размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> < 
.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то сам 
— настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мисл 
а је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>—  
, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за 
бином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна а 
оју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>—  
 коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено 
b n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађи 
олазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p> 
тање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би 
очеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да 
а ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се 
м је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је с 
S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мал 
ветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, ал 
ећ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њ 
то ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p 
47" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин  
руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником ко 
 писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове деф 
је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по 
есеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили 
исли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на 
p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем.  
 довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће 
вар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа одно 
 — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <p 
ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — 
ри учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржава 
љао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче  
ва.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је н 
о да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и  
ом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га о 
 <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га о 
 истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвоји 
син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Е 
предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да п 
ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— 
није ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај п 
њем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n=" 
као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборн 
да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали ј 
p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p 
 бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разго 
м да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се  
ре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на м 
Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Р 
кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p 
 ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице 
ребали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом ме 
ену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наи 
ио зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позват 
а лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л 
се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у с 
ва на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођ 
а је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни пос 
 појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибр 
тању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вр 
како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гле 
 сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики го 
 рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p>  
та Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, 
кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И  
ер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, к 
а господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{ 
а приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што ј 
а.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи п 
 <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат кој 
... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са п 
 само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један ва 
ја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кад 
 се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао с 
да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву  
ену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћ 
по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том 
ма, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало предс 
а адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар не 
се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му 
романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац 
 ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој  
{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове ш 
догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и ник 
е толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те та 
е; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па  
мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи 
ео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породи 
се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је 
ћанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме 
} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chap 
такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да  
 дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, не 
емљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушев 
е Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не 
кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде он 
се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све  
е свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне ре 
инско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се 
рети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба ј 
*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литера 
тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако по 
отребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу  
сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у пред 
ако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музи 
капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’  
/p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које ј 
сећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као 
е општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које  
 широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та б 
ишта научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средс 
 врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у < 
даде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону 
, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој  
ријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Мил 
но мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер 
е, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> 
тимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био нап 
услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост,  
один Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову мла 
p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељков 
ој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, 
 одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински бир 
једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог,  
ана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни 
тку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време д 
је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div ty 
кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> 
леграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је ум 
едала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу ре 
/p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене 
тељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима 
е непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну 
ој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (П 
ве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али 
м објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад 
дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почет 
оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, ј 
осадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет по 
апетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео  
 Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано  
је родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек  
тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „уд 
е.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, д 
ојам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он ут 
ушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и  
.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једн 
ори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букаги 
ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а ст 
ана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букаги 
> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— 
 носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а 
а дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стог 
му се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном де 
Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели м 
та на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се  
 оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалил 
могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} В 
/p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим  
т и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</ 
родио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.< 
енуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак 
учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ов 
{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</ 
ада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај  
араграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, к 
туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је т 
ко ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта 
употребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S 
ов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских п 
ки момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао сваком 
 г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, д 
/p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг 
 <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим  
могуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Ка 
 у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, с 
све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и опту 
узике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како 
е што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спаз 
ац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светл 
ка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Т 
ије могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капет 
адоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљ 
Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удов 
ући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. < 
а нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се 
 довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Мари 
ти да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући че 
по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало п 
 разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда  
 прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне к 
из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— 
м и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милин 
 опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој 
јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она  
то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што са 
ко би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, не 
о боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све нек 
да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дот 
ек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку ка 
рдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госп 
мој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глу 
Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене  
причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде 
ут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и т 
им вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Т 
е ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен,  
заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у  
о и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да ос 
— „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори 
о је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једв 
о не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да сп 
а да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала 
управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, збо 
 сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги ч 
ровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се  
набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му из 
тку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни н 
вадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како 
а.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај друг 
 обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако и 
пођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свак 
 има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти  
 стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одист 
head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ  
њу свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разл 
ило!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомак 
енади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријате 
жи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођ 
 обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином саста 
<p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер  
пап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже  
 почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Поса 
 те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо о 
е штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак  
ука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> 
 Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi 
а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но шт 
рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да  
снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се 
најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од 
ака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет 
мо у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случ 
е поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш к 
увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— 
пи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, ко 
падија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће  
није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бада 
p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, са 
леним јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је  
шала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</ 
образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први 
е са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима,  
деја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићк 
а под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад 
рује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла с 
пет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, теш 
{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петкови 
ме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пе 
 више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија 
д ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према 
дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се 
вршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге  
” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Мил 
у недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би п 
 господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако л 
 извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токор 
ана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S}  
у учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога ч 
 тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако д 
ли...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, к 
ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, о 
 хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових уши 
p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дота 
ршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна бербер 
 помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло ле 
 то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема. 
ламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно пуб 
боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем д 
ли му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња  
 на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што ј 
едвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> 
 редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у п 
<p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p>  
ћине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе гос 
-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</ 
природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумам 
ти неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке не 
осподин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter"  
ири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p>  
ему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Шту 
е жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако доб 
иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је из 
биљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је с 
е у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу ва 
 и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа 
ка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, кој 
 квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако с 
десио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице д 
ели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Ра 
је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло  
а господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; 
је је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави п 
утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; ут 
о куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе,  
ова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до  
но, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече 
ешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Лен 
пи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> < 
е богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола 
то је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са де 
 а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревно 
журања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а 
ћајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући  
ма надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гл 
оће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би  
уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао вр 
јника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Пај 
ати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p>  
е <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој  
и сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме на 
шла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба  
ући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јо 
ини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво вас 
а одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије до 
главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пус 
 него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chap 
на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} 
 цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је туто 
 није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, н 
же ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцелариј 
, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро 
 разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— 
ви пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај ро 
 бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друг 
="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и с 
ичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан ј 
н испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвиј 
вновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према на 
једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало п 
 — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>—  
 <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да при 
 још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар 
b n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p 
а му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу  
Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p>  
а дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свек 
илијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да 
:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве ф 
 дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућан 
ти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, 
е колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та р 
 n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и,  
већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несве 
уговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 д 
:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона,  
манским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си 
е.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с кр 
адо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита,  
злази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Кад 
ећ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакв 
 опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не 
не и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташт 
иташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дат 
 краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона;  
им кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ују 
зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после кој 
ад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискре 
оспођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде  
едни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} О 
<p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама,  
сад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у 
ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог ру 
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казива 
х, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi 
озајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио б 
ив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вр 
 шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а им 
а, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног 
} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је т 
ивеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је врем 
им ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p 
, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара ост 
одина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардероб 
.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђ 
ланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> 
и помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар 
е знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„До 
има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте и 
е док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Др 
 је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле ру 
х очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, т 
укоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ов 
60" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да пр 
рима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме 
дом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све 
оју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали  
је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку з 
тво са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је  
ако је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те 
>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни  
а није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава 
ву да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардеро 
 црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и пост 
ост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удо 
— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Он 
 је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико и 
 чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш о 
ете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме о 
 /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S}  
ању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут не 
анијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Свак 
б.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо р 
уцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да 
оћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дуж 
и и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше 
а будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да но 
а рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.< 
а широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погл 
ка да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пил 
не прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог  
p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n= 
аги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој ј 
длог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и 
ању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са ст 
штава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних прави 
ве у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ пр 
о да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит!  
 дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ 
рење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље  
е комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, с 
<p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га  
 жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрук 
ер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома 
се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упу 
о, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе 
 да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му с 
да као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је не 
п је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска с 
 та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге 
х дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари п 
е на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, ма 
д” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско де 
оложила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и од 
ну ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити рек 
 зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па 
 да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> 
еног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам не 
 од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, оту 
у недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету ком 
у, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у дру 
 и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попо 
ем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох 
, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> 
а најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па  
читељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромнос 
Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек  
ог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи 
{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему 
е кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p>  
 запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ј 
 ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може 
ти готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одав 
> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као  
цкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи н 
им искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знал 
уче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p 
 никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је  
слити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настав 
 трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој 
орезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара цип 
отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још  
 то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобаја 
анку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити к 
p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме  
 близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том м 
ома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагеди 
 могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињава 
 дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p 
и смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, 
>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте  
дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато так 
петану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није  
во чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детет 
е могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене прави 
{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би 
изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> пр 
рата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде н 
е оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом 
 оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави 
који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друш 
 два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тра 
адали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, с 
исати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу да 
тво г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет  
грешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је пр 
чку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са 
их друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних 
епом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прир 
тири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који 
ојину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћ 
едељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем оста 
нференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао матери 
але, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале оп 
 погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као  
 прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, ка 
што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врача 
о оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши 
 Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату  
седник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавају 
де) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија 
друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није 
 те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претсе 
акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, 
— иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, ко 
 ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад 
акав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокруг 
 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не  
исао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане 
" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека к 
 два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и врт 
 види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он з 
испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља,  
афи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> < 
ствујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше 
ђу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p 
ји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта је 
ађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где ј 
 се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће с 
им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који 
 једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу б 
Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене  
ртијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћ 
 стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цврр 
ама, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у но 
тионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{ 
ке, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, так 
свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што  
 свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва;  
, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје цип 
 преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као 
> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо им 
о мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у улич 
ећ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепаст 
о усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— 
 и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје госп 
ку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, 
 да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — наста 
а, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала  
p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута 
је.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита д 
а?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама з 
оћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан у 
p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обав 
ставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда оро 
у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и  
S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разу 
оме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки  
 пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као 
оћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у  
нало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором кре 
ринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удов 
ма.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па в 
ко!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било са 
дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S 
ра Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Ју 
о у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на  
та?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се 
убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остал 
м да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Как 
му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за  
: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом м 
шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово п 
попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет 
хиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје  
оле, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ 
да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био 
најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поце 
ком капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану  
ов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо у 
та тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то  
ко њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изја 
 мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој  
сподине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одгов 
> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али 
у, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" / 
те у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра. 
ре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве 
? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду ко 
отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се зам 
Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџи 
ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, 
то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p 
ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви 
> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p>  
Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест,  
 шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> < 
уже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите ј 
овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ип 
оном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с  
х тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их из 
инити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, да 
мо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... 
еко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> < 
"213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и 
внику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а 
енађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како 
>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењ 
ити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући  
од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом 
о није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле,  
цу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општин 
 дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћ 
аиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — на 
ме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као  
ло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... пошт 
одиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, д 
раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја  
а леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће жен 
Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну 
ло и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала 
кви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сир 
, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошл 
е одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да  
мет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и п 
да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свет 
растао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>—  
сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о с 
Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} 
читељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљ 
спођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тих 
о што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глу 
 мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’а 
нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али 
оришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Нед 
а паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише 
p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у 
 Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање понов 
било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не 
а мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музи 
 моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.)  
>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У ак 
штен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али  
ад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на 
мана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је  
сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили 
а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у суср 
>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло п 
душује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли св 
а и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме  
из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога,  
надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— 
p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њ 
разумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред оп 
<pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор 
тле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спр 
еће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, шт 
ожда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд глед 
ре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће п 
 <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брин 
рда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта 
и кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете 
успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њ 
о псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклон 
 Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста  
којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од та 
репоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај,  
да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20 
ављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе са 
 се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пу 
ији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и н 
одарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусрет 
} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Так 
тан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> < 
о?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p 
ву дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, к 
аком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата 
аком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, к 
ом на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, 
даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви оста 
>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapt 
ахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.< 
 То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту 
после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.< 
ла да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није уро 
цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не изла 
радан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осуди 
овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чу 
ин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музик 
једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп  
облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачи 
 шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену сваст 
ат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Миле 
у изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и пр 
овеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин В 
ј на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрља 
>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп  
чки послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а уп 
век, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— 
и знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и зв 
е узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева,  
 бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На  
утим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са у 
ар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Мла 
олицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам 
> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; ка 
ћи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те  
ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу  
о сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очита 
!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим к 
 n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је сел 
а је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се  
р поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очинск 
е, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се 
тницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим,  
 невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је о 
на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међ 
 што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, 
еднако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шт 
вирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон  
пут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше не 
ожај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да  
рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам је 
 требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за ва 
е се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини д 
е мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпу 
} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb  
е једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" 
ако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудн 
слила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> < 
те Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако  
агонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекн 
а, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза  
о име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата у 
ам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира јед 
ост, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам држав 
кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!< 
није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико п 
 кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити саста 
ристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један ма 
 рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> 
кнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господ 
 то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао 
пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и  
више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, у 
ак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи 
исару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили д 
х.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n= 
из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Мил 
а половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом 
ад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела ко 
 из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, ра 
шће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио 
лушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад  
о да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестри 
 познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздра 
лар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону н 
ешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, госп 
> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се 
их особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче за 
и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богослов 
сподину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља” 
нција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту  
тва и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број г 
гао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења  
ч неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да 
досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену по 
ојављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а п 
Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и но 
 ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчиц 
још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, пос 
ћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за ј 
 дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске ку 
 да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би мога 
јући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам с 
едан велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује  
а је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу 
бро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фи 
ет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита 
 акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — д 
 <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори,  
им поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угл 
дан божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлог 
> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> 
вора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се  
никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек први 
а четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи с 
ешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— 
потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре с 
господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, 
снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дак 
д те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, 
 смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је  
ма такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом,  
 Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да м 
ту да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она —  
/p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литр 
е, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао 
и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а т 
елнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати  
 лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито п 
бо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} 
год успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу каф 
та хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат те 
Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се  
о не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да 
ана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познав 
и свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што  
 једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кмет 
атим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио 
нула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, и 
да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог  
рошћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топл 
ичи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цр 
радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену се 
ручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> к 
зе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није ост 
p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан  
зрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага. 
 овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи 
ћи под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже 
г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се 
мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варо 
а оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по з 
 Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га на 
сет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она —  
у.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а по 
ом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело  
отражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p>  
Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете,  
ођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има т 
т динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си наша 
тојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима 
руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по  
аменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо 
Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p> 
е забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаска 
 за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из т 
е чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па поглед 
ј човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три п 
а тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни  
ом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p> 
 много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима о 
во се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је 
ојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док с 
јско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — уп 
 недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А  
икну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола 
аво, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механ 
ства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим 
, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, с 
ује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину  
а службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одм 
љка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— 
е сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако круп 
естру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Си 
и, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мисл 
томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — 
а свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџ 
p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослу 
Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, г 
д вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, 
”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо 
пет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једа 
вку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се 
е са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, уср 
p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно 
арне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се  
стимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка. 
 да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вра 
ба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не ми 
те имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто 
 непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак —  
{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> т 
је тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске з 
 проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример,  
ависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{ 
ених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо  
 проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је до 
конски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватн 
оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни п 
кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, 
ње са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и ли 
 говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, г 
рмалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром н 
да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му  
 Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођ 
стили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предал 
ства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и са 
 увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелик 
ара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ј 
м да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић би 
џија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— 
> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да и 
вог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими 
сеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку  
 У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</ 
!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Рис 
 одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковић 
абоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве 
њиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге 
га мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмет 
стељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало 
ћи све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госп 
.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Та 
 двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела  
ћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а  
штине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а 
изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога,  
моте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост 
прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, б 
ка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим пле 
даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаве 
пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио,  
нили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим 
а је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Кр 
у децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, им 
м да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут,  
 као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p>  
ине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Ис 
 а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак 
 /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној се 
даје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није  
начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на п 
ругим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропу 
е преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао тако 
 почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут к 
 давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста,  
к?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше  
репрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је  
де, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.< 
де, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају 
оје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, о 
Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео  
{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{ 
ла, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— 
ећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p 
оз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <p 
 само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојит 
, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога да 
 у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за госп 
просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, 
е оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него к 
жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док 
ихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к  
ке канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити  
ло код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, ј 
> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не м 
<pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> < 
ћ, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хи 
е крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих  
>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Гос 
; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било 
 кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини 
 по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да про 
једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у 
да сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да 
ање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} 
е питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџ 
у капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S}  
ко да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, т 
 од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то  
екуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда 
 трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу  
човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана 
— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би треб 
амом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона т 
 а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г 
младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стан 
> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову  
ојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— Т 
е она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марк 
окојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да из 
авља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две к 
 он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да  
ану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и  
ишта мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и 
е друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена  
ад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те ож 
 ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, заш 
<p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је зб 
="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек,  
.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на с 
аде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет  
/p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу би 
азује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час ос 
ерењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је пре 
 <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и виш 
на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па д 
Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити 
ред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог суп 
 измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво дог 
ити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као 
и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпа 
е удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S} 
> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а т 
што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде н 
 Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао  
м и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром и 
/p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одгово 
вику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?< 
начи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рек 
ност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме 
имо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја поду 
ео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да уг 
вила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" / 
са.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је 
1" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисм 
у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам 
су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватр 
калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</ 
али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донес 
 И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свешт 
 у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а 
S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Л 
 попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-М 
е се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где  
стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три 
, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај с 
око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао са 
о! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p> 
оси више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагиј 
у и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу  
а ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S 
они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb  
</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам  
о је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете  
} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окре 
 други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска ла 
е сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а  
 ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> 
 се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исп 
писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које 
ди што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као 
не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити 
 и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> < 
 клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене 
јих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме 
граф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како  
сити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе госпо 
ње увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у св 
ржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дот 
ва, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрат 
сала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари  
оју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била 
{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици ниј 
лић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од ч 
ћанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на 
е Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине 
лика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Се 
 направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с л 
у, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом  
мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који ни 
ледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође 
сну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија,  
 оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па с 
— рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — реко 
, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџи 
да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца тр 
 ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разгова 
ох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме моли 
 Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву па 
е па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало з 
ом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седе 
ригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном 
ане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, ле 
оби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не  
} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита 
другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није н 
 прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почн 
Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шт 
 имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у  
Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p> 
ито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест ов 
— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћати 
.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нек 
ратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, ко 
 за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта  
.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно 
зненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутр 
 кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Бос 
да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извинит 
дин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{ 
 речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p 
еби чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?< 
 нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Неде 
Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и пос 
једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака р 
е, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још 
ређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радо 
амет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову 
, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрн 
уриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће  
е задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, та 
свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан ш 
 восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стад 
цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он  
Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; меже 
>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим ств 
м дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имал 
ла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Зат 
 на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође пр 
ерао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, го 
 било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{ 
дног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S 
, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне исл 
 место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са  
што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па ве 
о мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— К 
а и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у ц 
 у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разј 
ако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу  
анство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио д 
 у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапу 
та — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама 
м да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп 
шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, в 
.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који ј 
о.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то ниј 
 трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отера 
есе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњ 
и мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се об 
ео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А  
ког одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото са 
 ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, 
ам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухв 
тињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе,  
ој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на 
но фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква  
и хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада с 
ме службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни 
олима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бр 
ред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прсл 
 прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушн 
ивена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му ј 
гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и пр 
о у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чу 
е оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p>  
ако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их ј 
ки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче 
за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та  
<p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта  
-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га 
вађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више  
 као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима  
шну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком. 
убљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично сврша 
 од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно  
ушу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, а 
и срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, де 
ђа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче бе 
падија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе буб 
, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S}  
у свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад  
еци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца им 
амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, кој 
рашно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p 
сака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мар 
к у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити пог 
ђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо  
е да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам 
а, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p>  
ш пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, зати 
сет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдан 
 мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, ч 
а олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази ни 
ред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света 
.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p>  
ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Д 
а, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не  
попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из ра 
15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут 
 и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђ 
 је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим в 
да то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Мож 
тави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби слу 
b n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га ут 
а воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро 
 на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако н 
хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежи 
ретрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури та 
S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а на 
ем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари  
 младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му  
S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер и 
ји.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја 
в да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљи 
оћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S 
 рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске с 
 врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јерот 
</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ћ 
д је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја са 
ло.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S}  
ћ.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Мож 
> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на 
 био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, при 
рности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судб 
лонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно 
} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита: 
 Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прич 
 <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Н 
та су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додад 
менутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо  
о Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је уста 
 пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази 
ом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више  
А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као ј 
о „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво 
што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче 
 у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али,  
несе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле  
а плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим 
ну, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у тр 
> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео ј 
ад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што г 
а себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели н 
ео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам 
, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, је 
његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друш 
који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућн 
 томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање 
 али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а  
тву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је  
 на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме б 
 сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је и 
кла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати т 
ио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, ме 
ало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз,  
осу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клави 
ма које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном д 
о мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту ч 
чео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толи 
шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и 
ли матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војни 
ком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрет 
Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онак 
pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасав 
у и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механ 
 за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се  
а се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је ка 
ко очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак,  
артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, мест 
е ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата,  
о у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара ки 
ма пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ства 
ршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову  
ије разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом кри 
о велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> чет 
 те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име 
ај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотс 
 пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се ч 
о и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се по 
ито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје брко 
толико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не 
 са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истин 
омотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ват 
њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи 
гао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно 
ј учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У ре 
ет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат 
тоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију 
и и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешав 
ена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он  
ажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Ј 
 и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својо 
знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се де 
е род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па мож 
 уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и 
ја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања по 
 одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела 
напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n=" 
аопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сај 
еоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето 
 га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесн 
ким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се н 
ару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој,  
насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј  
дозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Каж 
, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па пог 
поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S}  
уком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби,  
а да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није мн 
 да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћа 
умрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме ј 
боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата 
; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} 
љком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То 
 кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника  
чели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште. 
 чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Рис 
другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а да 
лија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин  
ће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан  
даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је 
 као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је з 
ју писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву 
инуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} С 
 сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заист 
е даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од брад 
е му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне  
 подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца  
 са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, пит 
ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово н 
а бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шт 
ко би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по  
, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио шк 
ва нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод  
есник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта 
азговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради 
 љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само  
ко је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да 
ну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати 
 бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у св 
ли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да  
одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— По 
} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и д 
ем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} 
 зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде 
овитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна заго 
р да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бог 
исао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно н 
ћ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој 
ј акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио  
е вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</ 
.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’  
ио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га 
едан исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не  
 Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш д 
стрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа др 
знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па 
метио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.< 
откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао д 
са, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније мог 
 мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па  
чекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновн 
и реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мис 
је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} 
е часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толик 
бала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удру 
е, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био и 
.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа  
бнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међ 
аћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала пл 
и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а  
празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али м 
атима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би  
ме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p> 
ута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког жи 
и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје  
вца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и 
о момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу  
Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наруч 
тује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у с 
га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан  
ему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада  
 браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао диз 
 тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуг 
овић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „ 
.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — п 
 прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, по 
лећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема  
. . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се  
 тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп 
ући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући 
p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли 
право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао з 
рво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа 
од поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио 
ну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. 
и очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p> 
 наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — 
ује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући саста 
весне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од п 
е да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била н 
нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као мо 
 родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у с 
 ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не  
или, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега в 
ко је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш 
 и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић по 
и да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му 
о је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и т 
 не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бед 
би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупљ 
вира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред  
n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи 
ужни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, 
 боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> < 
14" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам  
тост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, с 
 обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је ка 
тео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породи 
хватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је  
е требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S}  
2" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмази 
није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом пр 
доје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово и 
а још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје К 
чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачуна 
вим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом ад 
Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна и 
не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова смет 
а уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осет 
, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове,  
роблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и чит 
 у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, 
е рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је чести 
> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите 
а свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чуј 
 општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако 
ека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” уд 
ино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво  
 његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао ни 
е не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих м 
остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и км 
ађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али 
ду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а  
ашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу 
 рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе 
х.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао не 
је имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{ 
крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је с 
ао магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срам 
поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између поп 
ачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам г 
и се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри 
чини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећ 
а, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он 
 њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да 
 појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу 
исаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчун 
лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наре 
к, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређ 
 писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p 
би сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> < 
 столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је паж 
њу цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не 
на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало 
грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао 
о је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но к 
она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско  
ло, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S}  
исам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога 
 помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Бос 
ер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђ 
да уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога 
еш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као  
е детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>То 
да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га м 
ј публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? —  
мици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржал 
ут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу јо 
 несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, к 
лове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га зад 
те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај конду 
трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају ј 
а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален 
 им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише  
— пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! —  
ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p> 
ека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпо 
 То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини је 
детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата ње 
„по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто ниј 
да да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не см 
говори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после  
жњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p 
p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја 
p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза  
> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам и 
 ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужб 
<pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник  
овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако тр 
и је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и з 
у Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— 
ично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио 
 азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући д 
реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо  
ија! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред вра 
ерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто д 
еца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на  
зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; на 
</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћ 
 боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — наст 
полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кеса 
она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а  
p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је < 
е?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, вид 
епљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише 
клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то 
кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, се 
ој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} Н 
т! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — ч 
онекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио 
 треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у 
десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђ 
 одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — п 
ивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, 
ну ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито 
 и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све  
/> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује 
! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p 
 И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље  
 ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, је 
ом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло зад 
енађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једн 
и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо  
к рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека  
инистарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и  
о воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем 
 да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада дин 
ерени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијс 
 мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио 
орао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио  
е, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у арх 
, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну п 
: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у поче 
икнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије пр 
ог дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Мил 
е стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола ус 
 област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Кв 
г да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да по 
 у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свет 
да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак  
била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатанс 
епрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n= 
 и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља 
иси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, т 
с сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и ист 
е.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p> 
за кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у пуб 
се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као с 
 дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Р 
о сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда  
 кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кљ 
 прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала би 
ам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки пош 
ер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила п 
Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ле 
м отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по ј 
>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> < 
аци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла  
ије била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој  
а.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њ 
реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тог 
на мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{ 
 вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Н 
ва је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега м 
те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о 
је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, заг 
у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и ка 
ику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, 
поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чис 
вори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији  
нала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви уве 
ло увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да 
мак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чи 
ним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће 
и злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, ч 
насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није  
ако се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.< 
 се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао. 
 некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда д 
 <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита к 
Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно 
 прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима  
дува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не ти 
Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додад 
и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовиц 
а њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, п 
то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако  
зи човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљ 
<p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то 
енат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведок 
попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него ост 
, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо  
ену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>С 
па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити све 
рија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењац 
 <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђ 
ја, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо,  
дна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и с 
 под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао не 
>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет к 
аснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће п 
олено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није 
 нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на крев 
ају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са про 
д оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је 
дера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узе 
/p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа пр 
Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Б 
наш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пиш 
ешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</ 
какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша,  
даде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је  
.</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, је 
ђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би тре 
на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онак 
ати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па 
— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да ш 
...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан  
е се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати 
> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њем 
ацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа,  
сећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, м 
огу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао 
 требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је  
узике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње пор 
сму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која с 
 а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канце 
 — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па н 
о усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се пр 
а никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на под 
и вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са  
не стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Рад 
а сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па 
и њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као 
а није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динар 
а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за так 
едох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — реч 
ћу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седе 
оћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се  
 протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи  
е ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — 
{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку п 
 госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рек 
је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећ 
ашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Је 
а добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара и 
на ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је 
да вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињ 
 Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момен 
ешавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дет 
b n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ц 
 <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила  
кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље б 
 казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, 
> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком 
<p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми ле 
а са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с об 
н он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за сво 
Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен 
то се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче  
е је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</ 
анџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки  
/p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме 
ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем 
 ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити 
 <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осе 
 На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна ба 
не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће 
 кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дак 
м лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али мор 
ац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још је 
ануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот  
зговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па до 
 — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p> 
ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — пита 
спротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, 
ком упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти 
да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро,  
казати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за  
кну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се 
а весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде 
е.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да не 
ешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да зн 
змеђу Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— З 
иће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или  
х кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово 
еко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала 
воре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб 
ати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа 
е и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако  
, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац н 
згрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој 
 је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован 
<p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са  
а; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да виче 
чем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p 
да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се М 
 и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе је 
и кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али с 
 ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе  
чали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и  
осподин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали с 
водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио 
и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица  
е, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају дол 
ба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа 
ате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталиц 
вррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се 
ст и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети пон 
идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити ш 
 се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа 
мо слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све пок 
сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како 
ћута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кме 
ицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да  
 сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она д 
обених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у д 
о нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), т 
о и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ип 
има, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, ко 
чима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смеш 
 тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на  
е да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара с 
ам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама  
 у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који апла 
јенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава 
н смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни ш 
ти кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази 
амљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је 
, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе кр 
 да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп< 
p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јо 
убање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живот 
лена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, 
 Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна п 
слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би 
 у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ј 
ли да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p 
прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији бриса 
је био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу ни 
у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Бог 
, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта 
о Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек нека 
отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно 
ако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу  
вори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте 
едној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска 
лан сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на п 
е окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беш 
 ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова 
ило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на 
рата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канар 
, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је 
ева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гус 
ао желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</ 
<p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар из 
браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер  
ад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> 
ва удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожа 
ло ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огр 
етицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда,  
/p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна с 
ра Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква  
, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и 
 доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p 
есило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш 
историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича  
врће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му 
о помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шусте 
ма, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ  
ду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p> 
, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи да 
оверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се зам 
е могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер 
чно жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промис 
— Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри с 
ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцне 
ођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена т 
 ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’ 
х, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута  
ешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само,  
па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p>  
рно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n= 
, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж 
И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, кап 
S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери  
на, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад 
— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој  
љања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — пр 
{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су  
, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не з 
p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме 
Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку. 
де ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а п 
ла Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, 
 артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артик 
иректно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отпри 
ржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу  
дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обича 
>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митро 
ош да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издр 
а господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено 
да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чист 
у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице  
да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љуб 
ли и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћем 
вају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће 
ављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то  
књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свак 
ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — 
ол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четв 
ке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег це 
у свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који б 
Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госп 
А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити те 
р, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} 
азом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима 
 кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{ 
, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти пости 
иш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу,  
стану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{ 
 на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов  
врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу 
о знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и от 
 бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може цркве 
је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па  
ешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била 
колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник по 
... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па  
н о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о срески 
три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго  
 родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> < 
одник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се  
а Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а  
S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом 
 најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне бр 
редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то  
рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад  
н одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из 
вијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Макс 
ете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га остав 
а.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трб 
на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлеба 
почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="24 
ојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате  
опов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршћ 
а, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кец 
уму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић  
е, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико  
стију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> < 
е почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до гос 
у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири ре 
 је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се 
цкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме  
 детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?.. 
илом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад,  
рам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто ка 
ланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се 
 се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко 
овео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за и 
њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, је 
S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књ 
нџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим 
 децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо 
вим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање 
што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он прими 
 куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћа 
је изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S 
законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p> 
зван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар  
 удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес 
и, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, 
меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка,  
едлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини г 
учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми каз 
скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:< 
е скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министр 
ло: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реално 
е.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље нап 
чије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb 
>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори м 
ете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу 
 на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параг 
е ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „ 
 попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из сво 
е са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола  
а учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, 
е пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у ка 
е је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p 
 општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет р 
као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{ 
 само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са соб 
а донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може н 
ларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене ос 
и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати и 
 на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим 
е жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И так 
збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико ч 
ци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, п 
 први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла с 
никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једн 
спречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, 
а!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обоји 
носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’? 
па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су тв 
д знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p 
, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — 
ин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да каж 
ата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и  
 „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти зв 
 шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову гла 
лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и 
а овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред  
 по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како 
примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S 
и ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се пар 
тмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних 
 па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има 
 жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и  
оћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи доб 
у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свак 
ша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>—  
 случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари ниј 
 кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, 
је Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, се 
ве? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се ву 
ок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита он 
ана прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb  
она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочеп 
уповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не  
 га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — и 
артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он 
тња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама н 
 оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по есп 
тело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек 
цама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кут 
чају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хте 
е службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове ш 
но и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога 
, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили  
у поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стр 
у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства. 
> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стан 
то су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола исти 
е развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу ч 
 две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година пр 
</p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, из 
атити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је 
о који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те 
су само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под к 
 на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему 
али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови дете 
стао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, х 
д ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и б 
се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно  
им прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Том 
 и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један м 
а.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше  
p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за  
у да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{ 
 да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то 
ац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда  
едводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— 
ој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, 
амо каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{ 
ства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше  
а платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата 
и смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут,  
го је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а ду 
19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— 
— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису зн 
одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, кој 
и, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче 
но у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну теш 
 и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела пет 
ам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то 
ели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест п 
оше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред врат 
 посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S}  
декад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каж 
 може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено при 
е на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе ж 
каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад пр 
реко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које  
м да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на с 
 а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад  
оче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав к 
твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберу 
, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> 
/p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева хер 
узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>—  
е се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само поп 
интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а  
а циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи  
 је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга  
а, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа бра 
сподин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако 
, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које ј 
ече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> 
е дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошл 
м ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> 
е, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, м 
по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме јед 
она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу 
 попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша при 
оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано за 
је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, н 
нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче 
ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто  
 побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и  
ожеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од то 
 n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом 
 је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Ф 
надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек 
фицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S 
 тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сест 
а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се р 
и, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици 
 механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су по 
ра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори  
а кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, госпо 
 свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у  
ко још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ 
{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је 
и мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор т 
престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго  
треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и как 
>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не  
 за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна у 
/p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p 
>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмет 
дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме 
ога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дуб 
па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин  
дговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мисли 
 пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује  
е него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му на 
p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно 
 већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало за 
гледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> 
ку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда  
 грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто о 
т и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је  
ађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи к 
идиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе проз 
говорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп,  
во тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се саби 
авља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је сти 
било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја наград 
 читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обича 
да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одл 
а оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си доне 
м детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”. 
један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ај 
а.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, п 
е тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово пр 
епог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав  
а сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар 
 то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у ко 
 се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају,  
те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То он 
га (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по сре 
анице, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју!  
ој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе,  
 а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p 
езиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То 
дисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате  
ад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити 
стави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из 
 сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} О 
стали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет 
ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једн 
S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва трој 
амо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јо 
анџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује с 
 <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у ва 
 телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред  
 педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S 
ф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест,  
то је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно 
p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али.. 
ако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговор 
та биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> < 
 завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје каза 
е том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати,  
ме тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу: 
.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аник 
} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архи 
деља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој  
лих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће 
сила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова прикази 
у цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером чи 
 сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору 
приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и за 
у.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну ве 
 /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала  
е сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n 
анова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збо 
ати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико  
тавља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велик 
е, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја  
ним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше  
 задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио о 
не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге ка 
ита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуш 
} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог жи 
но за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, 
/p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објаш 
 се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> < 
су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им  
а, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час 
 рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те 
ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.< 
насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није  
ем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам с 
е, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по  
е голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око п 
} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу 
 у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права  
јпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар кр 
зо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} Пр 
о је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова 
о они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком кр 
опе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад он 
ркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад 
 то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где 
е био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни,  
и.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p>  
 тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се н 
о пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже 
едну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у ж 
не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који  
а код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само  
о.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на 
ију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па 
затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко 
о још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да 
о, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није н 
читељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану. 
у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаш 
глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та познат 
пут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло 
ије Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, п 
ало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p 
/> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите  
S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петрол 
S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошиша 
вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је мит 
 није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње 
сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друг 
м преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао 
он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек  
е! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чуд 
атим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће д 
 n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поно 
 претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где с 
еч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару 
 велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божје 
као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да  
ти, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се нар 
е.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла  
 осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде 
 сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ов 
ко проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Ан 
помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, о 
7" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, 
разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, 
рава пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! —  
узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Нај 
 па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала м 
 из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој со 
После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала 
рду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број 
е заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз  
оново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одл 
>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од  
...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да  
јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размиш 
гњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, т 
о је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разум 
не у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p 
у Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грја 
еме размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и 
 збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из просто 
 да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p>  
 једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претре 
ом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он кло 
ао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и  
велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман  
ија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коњ 
нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порез 
се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком све 
ба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати јо 
} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не приме 
је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p> 
на како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрн 
м песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање,  
иршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади  
љко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне да 
у мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p 
а Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S 
прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господи 
штиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у  
нт одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао к 
кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад 
ља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово 
 док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем —  
— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ла 
аћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов 
 последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конфере 
друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор 
авао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода 
оп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се  
судну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласил 
<p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше  
ош четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу 
ума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, м 
 удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави: 
ов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешног 
о пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер  
огледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај 
та, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али 
ј изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилн 
потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно 
довољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а С 
оје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично доп 
 детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели о 
уо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да г 
са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој  
ја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као 
<p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што м 
седник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крман 
акле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хте 
 оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интриганто 
е резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те с 
и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с не 
ану</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда 
само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Пре 
 свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут  
голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу  
т осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p>  
чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> 
риш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао  
он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом 
{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ј 
 убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошл 
ота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка заж 
м кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за сп 
одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доб 
аве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није 
де, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало  
ајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> 
црвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у траву 
ч, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију 
и мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S 
в новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко г 
виш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не  
ене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из дру 
мећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Н 
што саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, 
 ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш 
ли је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала. 
> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао д 
, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као с 
им тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестамен 
их приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија ј 
денице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не 
 Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S}  
 све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатк 
крепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо 
ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p 
ије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Але 
тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело т 
ча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбр 
упав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине 
али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу 
 други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то с 
се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце пр 
цима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у к 
м беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да забора 
још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај 
а има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка- 
о, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога да 
ика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног с 
ачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карт 
то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех 
 ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а  
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми  
спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда 
ије велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим 
ло?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти 
брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који  
звикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичај 
> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице,  
 но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ов 
 да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он  
и заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којег 
?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина 
ово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, на 
 се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док  
 је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ћ 
 кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што 
гачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „це 
или.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад д 
мену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</ 
ман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима  
Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Про 
н није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешн 
према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него 
говара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мар 
ило — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То  
г села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, 
дан рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло 
повест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло 
ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чор 
 /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... н 
т.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошт 
 поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да  
{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти н 
он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми 
ма томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви с 
ивот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <div typ 
а је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је п 
име:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, к 
сар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош 
d>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</ 
етом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ прило 
илога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседни 
арта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891  
Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и 
ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судб 
алимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари  
сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли г 
лио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прп 
о седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих з 
 сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога кој 
опствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, пос 
ме једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо. 
 судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстари 
ани сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито  
ани сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до 
читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све дос 
уцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на  
 <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански  
ној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као з 
ту зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај ак 
дине</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p> 
одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова  
кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да  
ђанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бит 
чно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није прене 
ти? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то  
љко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин н 
тине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од 
з Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена ка 
 ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада  
о господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господин 
 Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — 
емена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо 
аре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама 
 Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели,  
ио каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, 
се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са 
воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> п 
ој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обича 
еду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За  
.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крен 
ктом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по  
анџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си п 
госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини г 
/p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је  
 узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскоко 
рији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p 
апетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда 
село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи,  
, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, 
свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоп 
мо из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато ш 
село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да р 
после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, н 
="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАР 
 <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</ 
му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Неде 
дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва 
="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвента 
 се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста к 
је и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његово 
 капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општи 
де у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му до 
да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари 
чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судни 
ку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам  
 Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p> 
 општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Ро 
 долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p>  
ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жал 
b n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по  
све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не  
>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџи 
окањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га опш 
љ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{ 
ом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећ 
ад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомислено 
ена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Ч 
, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што 
е збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Н 
има угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански п 
еченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, неш 
вако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Бри 
тељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увид 
правља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па  
и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај чове 
де дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби 
/p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опе 
е Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи  
5" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! 
војио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.< 
 кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена дец 
ter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>С 
у прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Ју 
озваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе с 
нт.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са 
 то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати о 
b n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радил 
 у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, 
еме, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" 
вати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређе 
нбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања  
ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n 
и тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под свет 
 са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прош 
И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и 
} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад 
довољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави г 
велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће з 
уги дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два  
шта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и 
на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ев 
 спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на не 
ал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом  
 из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="chapte 
дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су  
звесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у  
кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у с 
дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну,  
тан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и св 
 <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућ 
 — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите јо 
ласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, мол 
 Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да ми 
p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијо 
ан нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под нокт 
аде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином 
 љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвос 
е и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p>  
...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Т 
ња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји  
е!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грч 
има се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211"  
иснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један 
 па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како  
о смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као д 
оме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала 
реповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, ка 
 <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изгов 
о риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато,  
ник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Бе 
очео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и за 
оп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната ј 
ампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува 
лику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак,  
 јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељи 
ио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, к 
ћка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конфер 
ожји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене  
јатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман 
аји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, бо 
<p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на 
вањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише нас 
ла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али  
е му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сва 
>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у  
отово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете м 
слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини 
људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се 
 онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а св 
м гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми  
рцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде  
мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{ 
олим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувств 
ома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то  
ељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао н 
о руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стра 
 једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапу 
мео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p>  
 пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине та 
зе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити  
на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину п 
 жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака 
е замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цед 
имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај  
.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на њ 
но детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме 
 дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина 
се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као 
иганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах 
е моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као 
раво у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочи 
 речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по ко 
н и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он  
Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он  
.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала  
па Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице  
око замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, го 
 се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља реша 
Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припа 
 попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да при 
и, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управ 
ази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, пог 
pter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 
пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава н 
id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у ма 
ханџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кме 
 ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, в 
ећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Том 
 Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао  
спођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се 
{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних прим 
 згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се 
литшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим ствари 
ља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова 
ни, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако 
осте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да  
руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар ра 
 наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петориц 
е.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S 
 и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је 
ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту 
акон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, н 
во немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада 
 дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека 
астанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбо 
 пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу 
правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни 
к и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју с 
 томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за јед 
ран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за  
акође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> 
иких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступит 
као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом в 
тогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на  
 подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек 
осом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p 
е шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ муз 
/p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он доша 
м свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О т 
 збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово 
о по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикан 
> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих 
 у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али  
 их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку ње 
и се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p> 
детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од 
ите ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте ст 
p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није када 
својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, т 
а, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од  
а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да с 
 <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S 
упити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му н 
 и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута. 
74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и  
лач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и  
адожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај у 
ме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — наст 
ах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> 
<p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збун 
забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што ј 
/p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које 
то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа мног 
оче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p>  
н...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — 
еповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рука 
а Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Миле 
о на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд с 
етан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госп 
џија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја 
о јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — 
се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз з 
 и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно но 
ена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано 
S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{ 
 спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да 
ти и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљ 
 однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} Н 
 <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" / 
посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, кој 
” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе прав 
 цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казуј 
кова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" / 
амо неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: 
и, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> 
чео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за п 
</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми 
разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обил 
гу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одрж 
гу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одрж 
е све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав 
уде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска  
ње кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши 
је на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капет 
је.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт оп 
 као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми  
де лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</ 
им погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље  
цу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао м 
у па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша,  
 му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поч 
та ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом,  
 окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове  
тана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад 
игде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од 
ала окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг 
S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Бе 
че пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљ 
 нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, 
p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрад 
 као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мис 
ојој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршав 
љи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је доб 
длог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију 
он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> < 
Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична  
ве због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="chapter" x 
 читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинск 
/p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну  
и, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишоб 
а шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да ј 
ојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n 
 Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са  
ме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлос 
за пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко дев 
<p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и да 
 неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатр 
тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути с 
арило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што  
стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, 
оп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их 
нао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен 
динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у 
> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је у 
понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру 
њи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за њ 
ехани о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућ 
н непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту к 
ећ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" />  
ви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме 
ко и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разум 
обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минут 
овољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слуша 
као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад 
На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете 
а окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} То 
икле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан уч 
еву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад 
ресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова 
 сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, 
ођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> 
 право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позав 
n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се ту 
шалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме посл 
ше вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вин 
у приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим сл 
ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> < 
, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво з 
о му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји доб 
114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овак 
 издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из сам 
ипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једн 
, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој при 
шише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и ј 
овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао о 
мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући 
уме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена т 
е мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Неме 
као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n 
ако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето 
чна централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама  
— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Ри 
 се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да 
еби: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А 
з што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p>  
га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би 
дали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по 
 је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> 
један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му 
ти, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је и 
 вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам по 
риганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно 
р не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S}  
 душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу  
.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу о 
ад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи  
 покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је п 
е, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, 
 не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317 
и, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за  
ако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач не 
 Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу у 
о проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад н 
зике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно  
пуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва з 
.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за 
ајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то т 
ја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и в 
</p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. С 
и госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна и 
ца је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да с 
није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави  
има је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљ 
штабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше 
адоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> 
о мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла 
ћна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судиј 
а писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије 
n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стра 
 Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, н 
 освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати 
ставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за  
спребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашља 
ане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је докто 
и прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак каз 
на и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо нег 
опреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и  
 ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет 
инио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду т 
Ко: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елз 
м:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио 
ина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се по 
о што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Ел 
само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам  
{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у ж 
им да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> 
ну велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко  
е је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размиш 
ом часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елз 
је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће 
дан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркат 
 Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елз 
> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих и 
на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n= 
 рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, б 
ођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа 
пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој 
строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се же 
о, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он 
алутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка посла 
p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви  
о бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Т 
е; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на друго 
мој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни ох 
што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p>  
што ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да 
ог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динар 
времена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управ 
 другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова  
.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи. 
{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи 
то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је  
розор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако бу 
p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бр 
<p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутр 
исаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па п 
ојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>По 
 изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Мил 
ало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружи 
читељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно баш 
Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, о 
иштво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изну 
ледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p 
ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћ 
 ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем 
овог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу 
 одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и 
бно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је си 
 и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> < 
вастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то  
таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар  
оје у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога упр 
гант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} 
ћајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти 
зјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић,  
жним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адв 
кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандар 
а и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски 
 једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од стра 
 донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се 
дговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— 
Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бро 
здржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет мин 
ара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа п 
 цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и пок 
едимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, 
рса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо са 
а парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите т 
ја не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разд 
 види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{ 
абицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, м 
ред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, 
 селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дет 
бица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?< 
на, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси 
.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари је 
 као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са гос 
 није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а е 
ш и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се  
ије пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је о 
иви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам луп 
Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и њ 
 се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отиша 
{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатл 
 страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пођ 
/p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код  
ослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући ин 
 кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видел 
то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог 
ли и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша с 
доје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb 
на Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој жив 
а „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица  
лесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно  
адоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцелари 
више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> 
та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година 
/> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала 
="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку 
живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наш 
 <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом та 
рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без 
Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, д 
иста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије разв 
груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се г 
итори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да 
, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S 
ога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је ст 
орише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет  
одчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> < 
е а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — х 
 капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навез 
ности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи  
 својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на 
ли га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се вр 
ледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање дес 
не тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу  
јој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" x 
 он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође М 
ио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л 
та ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дође 
а порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по с 
.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога с 
и на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Б 
д врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пић 
чини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка з 
S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ 
еје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равно 
у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски  
Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој 
 ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је 
.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— А 
колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосн 
 често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме  
редником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека н 
н.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>—  
и реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпо 
</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је баци 
p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разм 
Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најб 
 као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле 
у у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј вр 
 недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, каж 
веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је и 
а се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећн 
репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи  
{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" / 
пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га по 
S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам. 
— вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумет 
 није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле су 
="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на ду 
ђене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту ф 
 испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окр 
 <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Инт 
 више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да ј 
 изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а 
 прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом р 
ура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И го 
 се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница настав 
рским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је 
дин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављив 
— Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „А 
зговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, поп 
епиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то н 
већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у 
опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну н 
ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог г 
о га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његов 
буни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало посл 
м затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</ 
уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стра 
једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S 
вио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два 
 намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може б 
ху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у пр 
ају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, ус 
Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и н 
е!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после 
пштинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, 
год спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Р 
атине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да 
 је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из в 
публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p> 
ри на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава 
канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на  
е, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, 
 кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет сед 
ите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и св 
аза овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједа 
ме интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то  
 жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, прогов 
која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо и 
 покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Том 
, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба 
изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права  
, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе  
а сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="18 
hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{ 
авање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — 
причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунар 
тама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Аник 
а Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то  
 који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>—  
 — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор в 
а кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично 
м како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја пос 
ј је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди ма 
к поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред 
едне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служ 
 некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> ј 
ла ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част 
оје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се  
ро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знат 
 на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p> 
а поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Ба 
те и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелн 
 шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље 
етета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p>  
авите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа  
вцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</ 
животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само т 
ој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је наша 
огом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игр 
ео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некад 
 разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити  
. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иб 
под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег 
 којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите в 
учавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтел 
 и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак ра 
 пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе 
 у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује  
у и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа 
а хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропасти 
Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p>  
ћи четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад 
 тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотел 
</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли  
у и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p> 
ес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао би 
а вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих с 
историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, 
која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза,  
ећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао  
бе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте 
оји је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Лен 
још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали пре 
решноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хте 
ј је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су би 
 необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазво 
тра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце ил 
 три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњ 
ка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново г 
 половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се спор 
и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим о 
а и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тих 
а он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месе 
асила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно т 
укагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком о 
укагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађ 
ој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка нали 
нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Им 
нски примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна со 
уши?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја м 
 варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило ка 
ду касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај  
} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да  
и читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> < 
од ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да зап 
ебљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима  
 тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p> 
обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене  
 поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако 
о мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејст 
/p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ре 
лике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>—  
 коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле? 
не завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се  
{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој,  
одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</ 
не као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо  
не очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и с 
 запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да 
ши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу  
} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га пр 
е се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Ри 
трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} З 
 плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш  
бићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она  
а ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то 
му наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати 
првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од  
 — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко 
ојави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа с 
Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на ста 
вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мар 
земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није  
тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинит 
ћи да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151  
терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су  
у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима 
ма, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти к 
узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића ж 
амилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако 
— рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако 
 и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника  
елиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — по 
седу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би с 
ижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Е 
ко је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој ис 
лобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у суд 
ико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре 
.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p> 
ебледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја 
јатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!< 
а диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли  
оп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... у 
иш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>—  
 га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p> 
 пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Т 
 је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би пи 
но немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се ниј 
S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Ел 
ријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна д 
с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А 
раку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних 
образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чин 
 и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове 
{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже 
прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке  
а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једана 
онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се  
слов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, 
студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов  
 се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родит 
е, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет  
 разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се 
з дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.< 
ет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим  
 многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <p 
о.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шра 
Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињор 
ду жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Р 
, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му пр 
ем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се ди 
ад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: 
тали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални п 
днога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред п 
срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз о 
а толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четвор 
у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд в 
 грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и  
 крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели  
 кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави  
 Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако 
! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из наше 
гнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, к 
и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло т 
о је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао 
авом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чар 
м ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно св 
у књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Је 
н Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свес 
ћ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, 
ши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свог 
</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> 
ло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник 
м што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ прогово 
е која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</ 
ту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат 
асно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још,  
ете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та п 
 лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи заста 
/p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто з 
а Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том  
ите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не 
е, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово де 
а.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договорим 
вица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам м 
икога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај к 
и се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та јези 
нице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће 
лупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем  
, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Ова 
есно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да ук 
n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, 
рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— К 
тано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учи 
праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, кој 
47" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу упр 
е.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у 
звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао 
<p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим  
ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну  
ати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно п 
Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола 
ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја каж 
врр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц...  
 крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госп 
воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим о 
 преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса 
роши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причува 
та поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да п 
е разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, разм 
уго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче  
акон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о сре 
глађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађим 
 полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за 
ка, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је  
смо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше ис 
ла три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све дру 
други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно  
нпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Не 
ајпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с гл 
, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" / 
да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива! 
оће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици 
у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Из 
 ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угоје 
p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима 
не сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачека 
ји велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је там 
{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би  
о се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој 
 стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћ 
рого Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела о 
о ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим  
муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље ра 
кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, т 
, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, 
римам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, 
а мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо д 
а.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен масти 
оче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне 
дломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило,  
ве редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти  
захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једно 
у није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу  
едали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и  
ну рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најз 
 нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну запов 
едан одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло 
о сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, 
 она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> 
у, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шесн 
о увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање М 
p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га  
бљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепниц 
ала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p 
е да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из  
рески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и  
 а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учи 
оже зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У а 
о дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га ос 
33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то.. 
оже црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек,  
ецу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажал 
да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвок 
е ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш  
ашна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име по 
бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Н 
 ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако,  
а па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</ 
сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне  
 школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неб 
е како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p 
навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци 
ут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да нис 
 јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је 
тог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да  
лбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n= 
— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — уч 
спођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо —  
— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мисл 
нао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ 
е ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да п 
асред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа ла 
</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се 
жила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године сл 
се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији  
 свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи з 
страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>К 
упује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важни 
 увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога  
вија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко  
ре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хл 
 у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n= 
 ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку 
вао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигањ 
ута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, н 
ви сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву сво 
на имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробуди 
 посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена 
 пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну 
њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је и 
ји пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се же 
, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и  
.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 дина 
це нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па 
се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гла 
 у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре јед 
и се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути 
о.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну о 
покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Бра 
о је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суману 
ор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себ 
елтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендек 
 Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад ра 
 о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, 
>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их  
куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо. 
е правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајми 
, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко 
ио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да проп 
и с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан 
слуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки дога 
ем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ак 
ма.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћ 
м лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да д 
кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га доне 
 људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, је 
а рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рат 
ма га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивањ 
<p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</ 
 носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, 
и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза 
{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата ос 
 најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар 
ма од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој с 
 знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим де 
оше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су  
ипали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она д 
а онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на с 
одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а 
— одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој св 
уго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разр 
 купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p>  
м — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па 
је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за ве 
али, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си 
разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, д 
оп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право  
ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија 
не догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часа 
је.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога 
и сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чис 
 ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћ 
 да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p 
 он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Ч 
 су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно 
 пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата рамен 
мо по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би  
 и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, раз 
 онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино 
 нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те 
/p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласо 
пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако п 
шљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја са 
е крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, к 
Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама 
т спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пре 
ње и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</ 
ирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се изв 
е учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра  
се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су л 
још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једн 
је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало 
не једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу  
 змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго,  
 тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али с 
и.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је п 
 капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми 
мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Р 
и нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислон 
ететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Ј 
оп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он зас 
} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти к 
олицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног по 
о да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборав 
 се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и  
ге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ћ 
па па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити 
итуисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једн 
либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла  
ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ј 
лучајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, не 
 — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском у 
а.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише с 
 проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом 
>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и л 
.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господ 
ом чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</ 
тише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога  
вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{ 
азна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом  
авала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина 
 бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и 
опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а род 
пи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима. 
 и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Н 
> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један мас 
n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа 
опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља п 
к Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" / 
S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; м 
" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се п 
 да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем 
 свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за 
умњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које  
ри му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дуже 
не којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од 
араграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну  
се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годин 
ије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако праз 
е, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господ 
.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово 
 том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње. 
е да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре,  
ову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце 
у па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кљу 
а зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако ка 
уче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори по 
е и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири ка 
вију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола т 
 теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Б 
м и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Ц 
"71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћ 
то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири  
т изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Ја 
ојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет  
а цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, р 
ица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз ж 
м гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петров 
одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и по 
ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у 
<p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вел 
S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о 
нт сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам пос 
и смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и ч 
>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Рад 
 о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођ 
>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жен 
ћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?< 
веса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи 
> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те 
 Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт 
ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са детето 
ш једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} К 
рате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, коли 
ија ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет к 
иста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још јед 
и.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} П 
оћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам  
што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="1 
 и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механ 
да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колик 
сло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њ 
 бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S 
и траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако ниј 
ш, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се т 
 је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода,  
стим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а 
а у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу 
рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писме 
та се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива ов 
 и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не  
и ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и 
 тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p 
Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, пр 
 <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра п 
казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде  
ако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а св 
о му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по поз 
 поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на ко 
е је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до  
 капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Не 
ке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице три 
то као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца  
 Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p 
ко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка у 
та да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали ла 
 нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јо 
дем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам т 
ражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те 
ну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири 
илић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћућ 
и плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево 
е што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћан 
вај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по 
ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да  
 молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он 
 Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају оч 
таре амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку у 
ак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А  
олнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младено 
Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору 
у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предл 
Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p>  
па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у сво 
 дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а  
дена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телег 
сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте 
дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у к 
те лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ам 
 и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква 
у на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, кој 
 <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не мо 
је ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ни 
у ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити пос 
 коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и ти 
ено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш 
/p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ног 
 из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви 
 испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха  
аф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као меши 
е.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Си 
ко?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на сам 
и да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материн 
астилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најза 
оварам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто 
о у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када 
од вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господин 
деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне ба 
д чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога 
 да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне пр 
енуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се ув 
е повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра з 
помаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једно 
оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога ро 
да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али к 
ој њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, 
села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта 
ар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплака 
ађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, на 
”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори 
сподин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад  
тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада ди 
еп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на  
{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би тр 
ем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да  
, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" 
 другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, 
опуларна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је  
а повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер 
рехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, реко 
 проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, зна 
наче он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, 
о детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да 
еханџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер ви 
слу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло л 
, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави 
сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је м 
 и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он пр 
ојој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да ј 
ије куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехри 
бу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако јо 
ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашч 
е осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не мо 
од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближ 
г, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне по 
о да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" />  
 већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Не 
с’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу 
ш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p> 
тер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али м 
 како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју  
емо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свак 
да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измол 
та.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одма 
и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја< 
 није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi> 
/hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p>  
сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302 
 Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, 
 за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати 
</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p 
ја настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противр 
ку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ т 
 некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако глас 
то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде  
ице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосн 
о.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — о 
 госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зи 
 О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим 
— одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не ми 
 што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S}  
додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди 
е било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави 
и биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше  
ило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p 
ре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то тв 
тово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се  
> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише 
— учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљк 
 и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p>  
о, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> 
ко добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, ба 
овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... остав 
 на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p 
и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> < 
иолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, п 
ментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао д 
Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, н 
 да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је 
знадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Ри 
ени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Дру 
оп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија ва 
} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи ја 
она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни  
закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет ше 
а.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад  
ка у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би с 
говати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би с 
амотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег му 
редника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули  
гледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, з 
.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели 
амо што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам дина 
 Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је 
тна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само  
вкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се 
ом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке  
свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам ш 
’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што друго 
p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, д 
а ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу њего 
ма у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — 
лави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је  
> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, 
? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчу 
бројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвор 
о се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово 
 га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да 
м млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> < 
о сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа  
мигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, роди 
анин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одг 
га?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе с 
оје се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвој 
 са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!< 
учавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах п 
а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара. 
окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се о 
оп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, зна 
<p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— 
 позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни уд 
сподин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешн 
 се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одгов 
ажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> 
 идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка ра 
рене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му 
/p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ств 
можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво 
ела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n= 
 <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену кој 
 свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања 
 сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљ 
р ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, ал 
лико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> < 
 <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="3 
, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> < 
 жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и из 
Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подба 
наш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да за 
 пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p 
 ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта ј 
е ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p> 
ример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који ј 
вни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>—  
ашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам о 
 излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи ка 
а, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устре 
 — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте м 
и! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.< 
на то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам ниса 
> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>—  
е то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте 
и? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме о 
 некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи 
 кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</ 
огодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забрин 
етов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га н 
<p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бру 
>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да каже 
.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да 
о не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>—  
 може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежа 
мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја 
ома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио к 
есплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога 
Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ста 
p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи с 
гледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те 
ао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да 
 госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је 
 главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо  
бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и 
ма, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам  
крете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом? 
е, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја  
лела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — 
ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да 
то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за нахо 
вала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло  
/p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојник 
педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава 
 како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у а 
иси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бог 
бе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га опш 
 Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа 
 није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа пра 
е, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у 
 А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> < 
з и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он чет 
>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема  
аузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у  
p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по два 
метно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсво 
— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара п 
тано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу  
кне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик поко 
људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је глав 
ма меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајк 
ре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена 
оји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном 
ла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем 
мем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буд 
.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда н 
годбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад  
 нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам у 
ужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не 
 Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да ов 
Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него о 
уче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> 
е се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p>  
ан, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену  
а.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да  
 у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но шт 
а, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, с 
едну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној м 
ед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршим 
одне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћ 
е!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разгово 
у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> 
име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован нег 
чао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо упра 
пове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" 
дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој 
ју, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’  
а доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да  
о да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да 
видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог 
ипекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она  
/p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко чес 
о њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му да 
је се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грца 
ама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво 
м ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све траг 
ије.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и  
аш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом,  
цо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „М 
и:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће 
е виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана  
те у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би п 
а се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— 
о на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника 
ри, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад  
нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако  
 поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb 
д не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општин 
ратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — 
з то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p 
 у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће н 
ати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> н 
ремена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве п 
сно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</ 
</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад 
дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Е 
 чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало п 
ели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — до 
дравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче м 
 и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p> 
ије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику 
 и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се  
осподине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{ 
 лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта тр 
двоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како  
имер, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му,  
ћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Доб 
" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p>  
ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога т 
 пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао 
летог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S 
 <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас јед 
ам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет  
замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете 
пним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Ре 
едељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам  
 нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така  
, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, т 
ити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам наси 
 Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунад 
ило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се 
тупили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута 
у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледа 
тету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на при 
 здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека  
да у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека ло 
</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините г 
ато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Не 
је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кр 
ети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је 
је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" />  
 чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, 
{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо 
е: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стаме 
p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда  
ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се  
аку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три х 
д дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, н 
ама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја л 
ead> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирец 
сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама 
е стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите  
ре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пун 
еоград, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где  
 лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао 
ање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета  
треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он  
а, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је у 
, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — ма 
м себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрез 
о да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но о 
кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је 
седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји о 
а виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница. 
е што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, нас 
код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и 
кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да  
.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — 
их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што  
и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} М 
.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и по 
о кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта м 
 само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилам 
е треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку  
 непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим пато 
ве куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би тре 
И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо  
p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи. 
ова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет  
у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дох 
ајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио с 
ако је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, ка 
} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то ј 
жи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећ 
лева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви зна 
мети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да ра 
некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином 
сет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад п 
ка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћ 
иђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испу 
ма.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а од 
то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у ме 
ошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управи 
кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев  
 предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учин 
илева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати 
те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека,  
е Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p>  
собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад 
 нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А  
и зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или  
нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник пр 
доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде!  
 уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су  
те, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p>  
оцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам ка 
стадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, 
мо учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми  
и да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зу 
зео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, 
е можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остал 
е, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели м 
где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половин 
е се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-мини 
м, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да 
једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шт 
ји из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео,  
вим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам  
онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казал 
нџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам  
њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те 
После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ л 
о <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељк 
ан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи 
мејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему ли 
честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те и 
века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве д 
ужичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновре 
ије заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском су 
 већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шин 
ођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда  
 макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окр 
товари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и 
 главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, ш 
 ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кири 
Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{ 
ло гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>—  
же пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под  
ма понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би 
е, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него 
м, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, 
S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође 
је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, д 
ажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и  
S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, н 
ли „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ 
ји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”. 
е што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храброс 
се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим с 
вану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима 
 шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дуг 
је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степен 
пће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај ст 
ојој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од с 
ри, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао  
трдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право  
длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <p 
били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга 
 да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама т 
видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, д 
, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручња 
д се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек 
 ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чу 
 разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су му 
е сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наста 
у право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више 
ељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Госпо 
 прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и с 
 да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је гл 
бично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да с 
 што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити кап 
шапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби мој 
рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па оп 
а на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Бож 
, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је 
А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да  
као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од 
p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила 
мка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех 
ра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао 
ли смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јел 
улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да 
S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} 
> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Руб 
ац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му  
јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је бил 
М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> <pb n="57" /> <div type=" 
звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међути 
еалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, о 
о рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је ру 
ије ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио пр 
а толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми  
> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Пе 
се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао  
 је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ н 
е не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигд 
е никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрав 
је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре 
ером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва 
у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} 
нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетит 
а и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према  
 Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не прили 
валац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљад 
му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у живот 
 почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца 
вник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чи 
> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>—  
 кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ру 
умрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плач 
и да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра пос 
ма ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p>  
едан литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се  
 о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попуш 
тави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаће 
х је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>На 
 већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би 
меху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник 
учем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, 
оје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешт 
ва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми 
 увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо гос 
 дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — дод 
{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да т 
да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где мог 
 с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину з 
но за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>С 
да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла во 
аше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при  
зао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — ве 
уседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасви 
 чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је 
пет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} 
 би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>—  
тра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не в 
а зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре 
упчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније с 
господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно 
во.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после кр 
ва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друш 
не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће 
има растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у  
јеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и 
му у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капи 
з кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се  
— настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека с 
штинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло 
иповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина 
едњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у сво 
 колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он 
глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</ 
уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право гор 
зишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео 
 говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, 
"210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, ка 
х мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крш 
 сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће по 
чини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и бо 
 Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза  
а задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа 
, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како  
е решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо л 
и г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да  
 меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући 
и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зн 
це, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А  
 ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникин 
во које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разгов 
 <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, т 
да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И 
ким народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му з 
ве је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим 
— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није 
 сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мисл 
} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништ 
па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати —  
 ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да оде 
ш док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци ј 
 па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на д 
 вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А ш 
ви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитат 
гословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шуш 
То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучн 
њем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глав 
S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... м 
сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши ка 
а, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити  
им јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ 
ларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепн 
а, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњењ 
 паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу  
 уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, к 
еманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати буб 
 не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом 
купио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави  
{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз  
вога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је  
а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста вре 
ц.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен  
, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза о 
час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карт 
дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју 
ја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачк 
дељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јави 
ра ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џе 
палише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав  
не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања за 
цне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри 
жи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да пр 
влачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S 
ма.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те ка 
зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин 
и га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио  
ути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с д 
 је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а тр 
ет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „а 
а сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу  
љом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти ла 
 <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи. 
орим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај раз 
нских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 л 
на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет  
то то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, ка 
узике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће м 
побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко ушти 
 то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него 
е беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али 
у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и т 
 је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ј 
се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да прогово 
но.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то 
>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:< 
ици, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Ст 
т — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми при 
на — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила траже 
 начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у 
је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то 
 чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљ 
осити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дан 
 <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста 
ији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта вел 
е позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његови 
се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш 
рмално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзакон 
 законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и  
{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти мож 
аље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падн 
да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих  
е оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове однос 
— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p> 
 ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође 
, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, п 
 Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је 
слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био  
а ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснае 
та и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, проти 
во да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се  
новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веом 
ри параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди  
ла, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта л 
него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо  
раграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако,  
.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајк 
ћа једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и  
и, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да и 
ерење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ј 
еве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњен 
и каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми пара 
 Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђ 
ки циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и  
двали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, позна 
штено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите 
 кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно 
 сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} Т 
.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где т 
ш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам 
у да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам  
иран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не ди 
е продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести 
 пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори в 
емо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо  
ор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће мо 
пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још 
тпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и н 
о у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа 
ја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у прили 
е тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част. 
 ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу 
погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некак 
мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели 
м.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој  
.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружн 
у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, 
равља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а дру 
бе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је прав 
и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, кој 
 Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била п 
дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за  
шава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дез 
, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејан 
„Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 ди 
а, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од нек 
раће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 дин 
лази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и др 
је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију 
 ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, л 
 Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из па 
рати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Бе 
аст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, ал 
 цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет ј 
 на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегир 
п, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на  
ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје  
је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме зан 
 механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душ 
ни и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се д 
ловији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горк 
ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљи 
 и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један т 
ки пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са прос 
ни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше  
 себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гне 
 како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај  
ивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриган 
у помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p>  
 толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, по 
пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објаш 
што и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за 
да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за в 
.. твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш 
мија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p 
и пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и  
роде, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама п 
је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за 
уну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта  
а да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ор 
јка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пау 
<p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит ау 
шњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у в 
њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљ 
) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче ка 
вним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и сврши 
 то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно,  
колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника  
јеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Том 
јеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу 
ости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав 
иште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— 
в раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту н 
 певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не мож 
жући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда  
лилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборн 
мачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред бог 
а поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али в 
ира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљен 
, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњив 
во, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу у 
ова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз де 
ет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам ве 
цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ћ 
 све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он 
ни.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао 
пео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господи 
у:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p 
чка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову  
вори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали  
у четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ п 
ла и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, оче 
кококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевц 
и пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин С 
ЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење,  
 /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја  
стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и но 
ису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ј 
пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласн 
је је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођ 
. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка 
и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. 
дин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му из 
 има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарс 
 живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљи 
 обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Ра 
адија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које 
ли морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код  
иђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као с 
а ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— П 
 мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језов 
b n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљд 
ав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна к 
ховни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на не 
села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви. 
и, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на п 
 што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о свако 
 себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал ок 
ургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су  
 тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдек 
еоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога 
p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео д 
 ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даљ 
к ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Ан 
али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће  
 преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капе 
многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мис 
еће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је  
, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Сваком 
оговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, п 
олеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз ок 
спођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, 
одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља 
} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће п 
ирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне о 
, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи  
ји таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Може 
Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трп 
рину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њ 
ерсо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквог 
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p 
, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, 
иваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— 
Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово де 
ни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори  
буни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзир 
</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом н 
та усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испреки 
рвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар  
 нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она з 
ју.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије 
i>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја< 
кнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да 
уку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb 
{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ј 
да га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само из 
<hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све  
Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S 
а</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi 
х свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</ 
дмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> < 
ц, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит  
 /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се на 
</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увред 
> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме ост 
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим 
>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!< 
: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi> 
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толик 
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <h 
 То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рук 
 само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> < 
ава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</h 
а</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже 
вај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја 
 јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речи 
ох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и пит 
?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</h 
си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да  
а</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгуб 
ница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уме 
унене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У  
ро, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези,  
д си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p>  
г дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегда 
а, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачег 
во! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није н 
е то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којим 
ти да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да с 
ote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази сво 
рну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, ка 
лева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади г 
и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </ 
идојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа дети 
де.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Ис 
pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народ 
 из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост 
 љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и  
талаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бог 
сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога  
еде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе  
ира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</ 
 оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 ди 
ло: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила  
о тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то 
зад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на 
 је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао  
надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа 
жила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсви 
е још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, ка 
је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још бил 
закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање  
ше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам 
седу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г.  
 за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела прав 
аесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно 
плаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још ш 
е да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово д 
 мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара 
да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народ 
г пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ај 
ка Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који ј 
а у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло  
ter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се  
id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никак 
id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народ 
жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, г 
оска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p 
аше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо. 
, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси доб 
пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> < 
ротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису до 
ође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен г 
настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе 
ести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате  
вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш?  
му ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, н 
ј да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све 
порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не др 
еницу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће 
ла оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари 
ужбу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она бац 
ter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удо 
о осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух н 
о, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и  
ана код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино  
ати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме 
ције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друш 
 друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стран 
јзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решен 
н да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилим 
ри месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања 
 је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председн 
ве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стран 
есеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће це 
p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} По 
ети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и  
љске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина 
еднем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телегр 
господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све 
еграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођ 
ко једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада  
ловином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста 
, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, т 
акве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човеч 
ричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, ка 
ом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госп 
ако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је т 
жи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет  
 орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он п 
гасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је  
те или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој мат 
е чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком 
рем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима ка 
а богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потр 
 једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и н 
авијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А  
ди.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, вол 
 гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене 
еданпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у 
i>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си  
 гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али. 
да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да  
неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недељ 
p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више о 
 код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама п 
у, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла 
 три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да  
или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и ум 
окторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и  
ако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у изве 
ла примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо љ 
а му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му тр 
д по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је  
ве црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на стран 
с он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да  
 кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се  
ио је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет 
ео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да ј 
ом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођи 
ледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералшт 
чевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, при 
то је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пун 
е брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све ред 
 могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш  
ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, г 
есо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет 
ита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија. 
” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једа 
ђег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, сваког 
е попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не 
спођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино  
к антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изл 
пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и 
 зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p 
од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је на 
е засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и  
, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђ 
а како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> 
S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за с 
нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није ч 
мем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава. 
 начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави го 
 па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленк 
 кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпан 
ланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме н 
ђа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу ро 
де, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио 
је никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb 
— бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи суд 
о се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пут 
завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часа 
љити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму 
и крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре  
нати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божи 
че свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музи 
ако сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је игр 
p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије  
ј сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми  
.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер го 
ивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женс 
у и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необ 
по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</ 
звади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а  
ог писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну  
> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто 
о тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо 
једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То м 
> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити н 
ведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па 
/p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га 
 један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћ 
а да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, т 
 господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— 
 па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушањ 
Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку  
 радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стра 
ако је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, к 
ила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и јед 
се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p>  
им ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p 
је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није мог 
 се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да с 
</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и ј 
жбу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази гос 
рирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као  
ив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у с 
 најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, правед 
</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тр 
о капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе  
 Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он 
его као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и че 
говорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јер 
ти, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао 
сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио 
 Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од уд 
 очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изнена 
а се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао 
— да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћ 
ац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац к 
и њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о 
/p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му  
 <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.< 
че игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага  
ад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; ни 
отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је дв 
p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — тр 
ога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S 
ме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додај 
го дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због п 
узикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретар 
ивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде 
ико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка 
 облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S 
аже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једа 
 Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку  
сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога 
head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима 
на са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу ов 
била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не поја 
није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем 
на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце  
кав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши о 
 ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав о 
ио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста. 
 како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног  
 тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Н 
сли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мис 
> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељ 
ијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе 
сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p 
 да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли 
, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познаје 
hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп 
 познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе? 
је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сет 
што шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, на 
ер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.< 
пис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знај 
у” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био о 
нање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p 
один Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао пис 
одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти. 
суди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да н 
 белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорн 
и за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из ле 
јане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну ве 
раво хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао  
ређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, 
>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{ 
сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Зати 
је кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пи 
уњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију  
успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она 
м нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница з 
 живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођи 
роклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p> 
челнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово пис 
еђу мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господи 
ник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да п 
 првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га з 
 првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму ја 
 <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка напис 
, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену н 
} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није 
асвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала,  
ијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол 
дне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и м 
е вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, кој 
и његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p>  
акав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Ма 
з свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> < 
ова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш 
жа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког уби 
рао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави т 
ј да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Сре 
размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића! 
 где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p 
атио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p 
иш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p>  
нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица 
дом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет 
 уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и 
времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у  
 Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — п 
а штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама,  
 ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одгов 
јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p>  
дмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јест 
</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немц 
ећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p> 
/> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамд 
> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да  
адисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно. 
</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрс 
рамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> 
инуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</ 
/p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</ 
огло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не исп 
и донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одго 
p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти к 
 <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином к 
му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те оти 
чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администра 
о.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, 
а.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помо 
 <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брат 
p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се 
и и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој бр 
p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Ист 
и ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, г 
це. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не бр 
ни да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћа 
ет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи 
дава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш 
 чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p 
дговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговар 
даје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било пом 
пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели  
S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми с 
дини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећ 
до невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу. 
цедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и  
 није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p>  
ка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на 
бојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вел 
p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко узд 
глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” 
 је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да ви 
 који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена у 
и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, 
 запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том при 
читих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе р 
а да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово де 
ција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би у 
 прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође  
а никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, ј 
.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мис 
и леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— 
а сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S}  
8" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим 
ајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве  
страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, 
Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побег 
 дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипа 
е одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата!  
овек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, нем 
ата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да 
Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Од 
е прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ус 
>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с днев 
штини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се,  
јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут  
икну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S}  
гуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвик 
ао да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пут 
овољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радим 
шу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Мож 
пре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси 
p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре н 
то.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге  
и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских к 
је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господи 
у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је 
Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја 
p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче свој 
, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима  
ао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S}  
ао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штог 
 је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били  
ре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин С 
ку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом гово 
јући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасви 
 прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен 
не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи 
слушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „раср 
нти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки  
, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више  
И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан 
икама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио  
иће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети пре 
се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у треће 
есовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разни 
 учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене 
— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу  
дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакл 
и нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то с 
дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> < 
 не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— 
 онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ  
... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима  
 одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да и 
н Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ  
рама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијс 
им паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није 
рашно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава настава 
 правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење не 
то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму 
е грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га н 
глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем 
них списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и о 
 ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај рас 
гледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стре 
<p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне  
и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити не 
и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бре 
и сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он 
на бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промеш 
то је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11 
се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрт 
сти, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која нас 
упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и иш 
боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком  
лико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са 
S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима 
 да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати  
 к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само ум 
сврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић п 
</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} Пл 
 дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић 
>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни пар 
м тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата ил 
дном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад  
тоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у  
ма тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вр 
освађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа бом 
није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије  
т.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него кап 
се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, 
ењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом национално 
зишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чи 
hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изг 
ојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{ 
г опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо 
и се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем о 
очео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти ме 
ојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Жи 
 туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А 
римам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар с 
д ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче  
<p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан  
го морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почел 
 а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја  
инара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутра 
а последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако  
сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се проте 
т шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слу 
нтригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад 
 га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп 
откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац л 
ако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију —  
е друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али коли 
 па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Р 
 платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за ту 
ут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде 
је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} 
 да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево  
Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је угов 
ом, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљи 
p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет ше 
истајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Та 
и мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напише 
ви љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше 
 „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина ј 
ирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели 
, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, гд 
му даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде 
жем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну 
о вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мар 
знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Ст 
ру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, 
 у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали 
 оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилин 
о врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која 
 старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико  
ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те  
 те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среј 
уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село  
на је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке 
ара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — бр 
не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не 
p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и да 
бав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио  
е у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и н 
кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти,  
њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо пр 
предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска 
, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви мог 
.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се пр 
 готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени 
му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени  
 му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера  
 пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но 
оказа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко  
 <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S}  
ту, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео 
и се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чут 
, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са 
 све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па 
ео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероват 
од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се 
 и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— 
ва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да п 
ва ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао  
 се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто б 
 је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тих 
или у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе  
да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, с 
Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена  
ојим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па м 
 пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изне 
етога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме с 
p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш 
 што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше 
ри тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека  
 n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</ 
> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш 
господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његов 
ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дет 
чише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја 
мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино ш 
н Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са м 
д у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби ру 
зраза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико п 
ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема 
 сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он прими 
о: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо 
 иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи свој 
 додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} 
, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb 
 затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, 
” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, п 
p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одгов 
вио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И  
ве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом  
>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му р 
едва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Ка 
притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — ск 
о!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чуд 
Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође  
м и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по 
ити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> < 
, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи  
 при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љ 
се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилич 
црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и не 
 тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у с 
глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њ 
р је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи н 
, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада у 
и да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из тел 
дари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искус 
е дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако  
>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајк 
а ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— П 
која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику  
гим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по спора 
" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико д 
танову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита  
у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И ком 
ку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине 
} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја т 
ви Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из т 
 је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала д 
ко лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћ 
понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима 
е ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</ 
n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рек 
тине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфск 
 седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће 
 био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина та 
_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка  
то покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени  
и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна с 
 деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се разв 
.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он  
рте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А  
а.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане згл 
трос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— 
ши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада д 
Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p>  
седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седниц 
 <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово има 
/p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, т 
ја, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два сл 
га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Ан 
змеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покр 
том Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Ба 
емљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Мили 
ећ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све 
кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада,  
њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она ме 
же бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она  
е Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута 
ог тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста  
леви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо нап 
да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.< 
ељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда так 
држаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после 
дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућа 
ар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо 
 забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена кој 
сподин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену 
учаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се дого 
ста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, нег 
ишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb 
 сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је изм 
најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога М 
 <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајућ 
 Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавољ 
ека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за јед 
у и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у  
лупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би г 
а поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Ниј 
а оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није има 
етаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја 
д срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p>  
е чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пи 
бацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282"  
дбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да 
?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два,  
и... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p>  
одише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, ка 
еден обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек  
е пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као 
{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је  
ас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило д 
о, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао  
пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви  
 за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате не 
настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накит 
адије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с п 
черава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије к 
грала.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не 
кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општи 
ко је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, је 
са знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г 
 Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те ј 
а деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, о 
а гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграл 
а писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, в 
ђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb 
ко што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра зд 
ре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу ве 
 од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова поду 
а сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву 
 запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова ду 
.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако  
 безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те с 
 једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо 
де из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно 
 и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и нај 
е она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах о 
м, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном  
д имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби ч 
у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части 
кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: ка 
ни њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима пол 
е изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, 
Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији 
еном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој гла 
месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, поква 
Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали 
 часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потпис 
 звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S 
 није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садаш 
 Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај 
ели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ног 
 Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које с 
а, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{ 
али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, 
ш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо,  
авање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка п 
 <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да 
сам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам прија 
рнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпо 
ула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у с 
естра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те с 
 но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу соб 
 је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прав 
ани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у  
се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А  
 подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-М 
е прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете 
же сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то б 
-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је б 
ететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад п 
. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим  
и у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Н 
а против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштењ 
еви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је кази 
ош кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напо 
ећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка 
а дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану 
дрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог пом 
 ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове гл 
ника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музи 
адији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S 
онику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за л 
ра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара 
окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно 
Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p> 
у.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, ве 
је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: 
е може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом мог 
ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разгов 
уд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} 
ога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одо 
 смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пре 
о строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био  
тељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p 
овек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаес 
 срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила  
нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то  
 одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспи 
ушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Коли 
дно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп 
алемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете  
поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> < 
к су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p 
ева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у 
 били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада реч 
, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јес 
гледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако 
ТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p> 
већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осв 
вним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публи 
 су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!”  
"207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на ко 
и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу  
а преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавн 
а од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— 
двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви с 
нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци 
 написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао парагра 
, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мар 
ј соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, 
ић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборни 
м продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, м 
ванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес 
 два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за  
а ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања  
е било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да 
нџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочет 
збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му сам 
то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најза 
и да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју 
седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погод 
или са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заје 
 није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} 
ао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S}  
е она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене. 
стиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу  
танем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се п 
, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу  
а веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос ка 
чна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек  
платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви удари 
 ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кред 
вакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп бр 
ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјав 
 па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и из 
дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома,  
 ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше гла 
ако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то деф 
го је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца,  
се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опр 
а је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пе 
нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога  
управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би  
оложају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p> 
тио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац са 
 деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p 
<p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море? 
растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата  
ви.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се 
ћ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p> 
те!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги з 
е доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу баци 
 поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и  
шљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је 
 и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страш 
ј својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дуж 
p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него не 
најдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и сте 
ИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају  
ио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> 
зе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Ј 
 се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му б 
ао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђен 
 очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући ка 
те један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пр 
да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, и 
тала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да пр 
А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би цркв 
па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска. 
те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p> 
захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који  
ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где 
млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса 
 Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на  
<p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз  
им ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, ка 
и разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја  
тим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друг 
о казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова пос 
 и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, п 
, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број 
а.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позо 
} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, 
кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени 
<p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p 
 требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао. 
 узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га —  
на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} 
S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине 
о, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p 
а на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у ње 
писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <di 
ин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је ум 
 интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је исто 
n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p 
а? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита  
ош пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи 
је дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на св 
— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у  
 кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала 
вета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је  
/p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију 
 музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, сам 
ј радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а 
оспођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побл 
па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам 
обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и ка 
не маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јо 
раму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се 
нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и 
 они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p 
: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели  
> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да  
целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи ко 
>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Д 
дну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви чи 
во корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу 
оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и пот 
То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушк 
свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду  
напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио 
акупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p> 
просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И  
 рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} 
лико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути  
добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вел 
ина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси 
онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што 
е и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не  
де је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која  
у много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан 
огомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусе 
поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би  
вога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на са 
о је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је 
сли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p 
господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на у 
о њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то  
само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра 
але по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и  
ледње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одгов 
није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „ 
елу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све о 
удила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано 
ренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме 
> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утуч 
p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> < 
дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова  
остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој 
 смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде 
 се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, ста 
јући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман с 
и ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ до 
о, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа 
ш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа ис 
и грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — н 
гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Ш 
<p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> < 
клано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! 
ш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Г 
да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знат 
леда, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које 
 кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти о 
 бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се 
а остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Д 
з кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.< 
као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био ма 
кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи  
иљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да 
м сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем 
 понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису 
 ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ  
ра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, ко 
најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благ 
ом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а д 
а по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па ни 
и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме с 
ине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодр 
 ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин 
а и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту н 
а.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из  
мет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан  
 Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске пан 
а сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> 
ове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, рек 
ед Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најп 
 кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219"  
иког улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опа 
p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад  
октом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп.  
{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом г 
казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама го 
пили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко 
 се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван 
 ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, 
 погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p 
а ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај,  
нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type="chapter" 
сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан  
p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што с 
Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ва 
 село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека к 
ичке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ран 
е примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узви 
азмишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на ко 
е вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, 
јка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се на 
зао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећ 
Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раме 
умите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе  
ија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у к 
ему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му н 
едао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним мла 
"190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За с 
Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји к 
е у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на т 
емогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да с 
му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно за 
пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> <div type="chapter"  
лева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева  
— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш 
до, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута к 
и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, о 
p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за обра 
кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у 
вајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино 
 и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много  
ј је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег муж 
p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо 
овијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код  
 не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати  
, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој  
ије.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у прв 
 за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица у 
По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара 
ете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цел 
н.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у 
и се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петориц 
ва:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините в 
београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу 
жу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, 
се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са ник 
— исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући  
етвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једв 
то помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На је 
один начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљи 
е ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на 
месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична 
ара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столо 
а момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити  
еђивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали С 
 памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, к 
тине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Мил 
овића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој свет 
народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати  
ишта — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му,  
 часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општи 
не прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њ 
ође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type= 
вај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад с 
оменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то 
решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дет 
ело, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одр 
же и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карт 
ако пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас пи 
СЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јут 
е да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погле 
лију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио. 
рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелн 
атила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела  
боје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али 
пођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто 
ној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо. 
ом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и  
а памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пу 
 у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у  
 позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно реч 
раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је сп 
ехани сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, И 
у, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста < 
пак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је пр 
рахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жа 
паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у  
ђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у приј 
а и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би 
ад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, ра 
 ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види  
ad> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао ра 
 да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — 
рију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружају 
143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у 
 после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жу 
ој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је  
, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби —  
Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интриг 
еки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, 
 толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би т 
окри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господи 
арају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео  
досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а  
 и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" />  
рци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> < 
агонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Н 
ани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се 
 ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао 
ћом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени. 
на мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, ка 
.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопшт 
 је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско 
своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госп 
 разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом 
попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у в 
ела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвал 
разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче у 
ео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— 
ивање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сија 
р и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто тол 
> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</ 
рецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путни 
, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим 
тетом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чиј 
и, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресова 
осподине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога  
у и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што б 
n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Ш 
— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу 
рого, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> < 
ђе па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око мо 
гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере 
ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим 
/p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да п 
b n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки д 
 становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</ 
ствице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као  
и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола  
нски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема б 
.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за  
столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз  
т није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истог 
мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба м 
ли само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао 
а, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде 
дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p 
што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се  
у ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан 
е! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна  
 ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје 
 Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је о 
 личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се  
жића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Мин 
ја-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" / 
пет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га из 
 би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу 
чела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест 
изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуј 
војој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S 
ога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <p 
рађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече јо 
ром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те  
лим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се 
’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и 
га.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госп 
е.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресе 
ениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати 
сла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље јед 
им да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — ве 
зненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу  
 да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Ма 
свечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марк 
ш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја  
ем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подв 
S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три 
јати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А  
чепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нит 
љно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу  
ва конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши 
огао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> < 
<p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ниш 
умња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тума 
ца није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи з 
рце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — п 
тељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима гд 
 Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорга 
и смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово д 
.. ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’  
о боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго  
а, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви 
па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет усп 
истајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије 
рдероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да  
е главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тај 
p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико и 
 са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! 
<p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе пре 
ће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и поја 
е са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на р 
ти трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не ма 
ише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роск 
ену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по нави 
пље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељ 
 неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је оп 
 посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друш 
о четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају: 
и су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у б 
пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p 
бом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} М 
н да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га 
келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их 
 појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад 
</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би с 
и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете 
p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп  
остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, б 
и понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} До 
 моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљај 
ђе крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа р 
еше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> 
ецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помо 
ило све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, 
ново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су  
p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нум 
оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљају 
е ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој ка 
/p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се по 
с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома  
/> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је о 
{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јаг 
м.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио по 
валише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном д 
овима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркл 
у, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно  
самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да 
говарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња  
о цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних крој 
подине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој 
ут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се сми 
 она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива 
пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке д 
ићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођ 
 сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни То 
вој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио г 
 држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно 
извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељ 
о на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{ 
 за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узе 
мом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама ј 
и је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, наст 
за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само  
 вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да т 
p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим проз 
ари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато  
леда исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бог 
не.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо  
госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И д 
ним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, 
било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на ве 
га припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И 
едељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини 
ни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опрости 
н Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног  
. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Са 
е да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кме 
а прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у субот 
ам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> < 
 двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, ко 
пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као 
во, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који ј 
леђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп јед 
итативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе,  
иког нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та г 
читељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би  
д познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље 
 право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу те 
тира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са велики 
 истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме н 
>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих бе 
бу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, дев 
абреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Р 
> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже  
вају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућ 
г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају на 
аиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни 
, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, н 
, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и  
да предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и т 
узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан 
лећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато 
уче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава пр 
д у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји оде 
 госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите м 
 па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од 
есарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му м 
i>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине 
ве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам г 
ако ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практика 
оп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Е 
ло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротиј 
бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло прос 
 мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу  
та сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом  
 ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти  
собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно поми 
е била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочит 
 хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију к 
ти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потп 
ло Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростил 
 са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чеш 
 сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи 
давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од позна 
н Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилул 
арог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно пос 
авице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се  
да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Нед 
ровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да  
оје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је  
ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госп 
</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познат 
и грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави г 
} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S 
ких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резулта 
ар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће 
оју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције н 
>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако пр 
љеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крај 
две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из 
 га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толи 
.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилинд 
ли то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: 
.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и  
Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је  
 врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S}  
дине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја са 
.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бад 
и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S}  
ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину  
 </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — 
лним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је ј 
еза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаесто 
 а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога р 
те! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља 
г светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластик 
а из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој ма 
ову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лек 
ова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</ 
р чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је 
 ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p>  
е радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу уп 
р зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам ко 
>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара 
ше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину  
енција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен 
е он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном о 
 закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p> 
Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики  
Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо,  
ју, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа ви 
жном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</ 
ођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ј 
е решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</ 
та неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи 
а кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика 
У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо ко 
и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да  
то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по 
етплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p 
ео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је из 
оге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Треб 
осматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало за 
ловима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је на 
2" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се 
не љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У То 
авниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар с 
е и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би с 
узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми тв 
} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле с 
е смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то  
>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{ 
, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, к 
јзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Н 
 је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења кој 
че, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слав 
екивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шешириће 
p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна 
атури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p 
”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S 
што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у ру 
врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се дан 
чи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срц 
ад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом  
два дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу г 
лико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласо 
м заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то некол 
(презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Н 
уз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај дру 
неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то  
 мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p 
.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: нас 
се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите  
ad> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште 
ио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве 
не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе  
ренцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, 
о да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт с 
ржале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио д 
стаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се  
 <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите —  
а чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да 
и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је 
са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако  
оси на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да 
ђите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом г 
.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али  
о треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он ј 
а.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако 
 је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елз 
 у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите ш 
уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочи 
 пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> < 
 а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква 
> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњ 
ш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему 
 <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али с 
ог лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну мо 
туда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао 
жасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лут 
 нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Би 
пко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и ч 
ћи га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало је 
ет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички пос 
ућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учин 
ора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту. 
епо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта м 
 нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада  
у ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома и 
и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио с 
 n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врел 
о сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, овакв 
мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и 
оказала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења  
се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га ист 
остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има по 
ред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, 
Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око 
јавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више ниј 
еда једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, ч 
ишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њ 
мислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S}  
и сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И  
, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам,  
а до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срез 
анку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога ср 
 Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у  
</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били н 
на страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што  
ђена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних љ 
а и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из  
— поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ п 
гао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се изм 
а земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Ан 
-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп п 
 лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђ 
 једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научил 
з своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је 
 потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло вели 
Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођ 
 није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје с 
а посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, 
 али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; н 
 колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га у 
окојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суд 
лор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних  
о и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а н 
и и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алем 
али да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели. 
мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеон 
 а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И  
 је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо  
е остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента вид 
а мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијен 
 им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S 
е у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче са 
 и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завад 
.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и  
случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пр 
јвише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</ 
i>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Але 
ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и  
ојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, пос 
твар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код т 
/p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће 
ку тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу 
нај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадн 
рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{ 
о вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Бо 
 <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризн 
раграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући  
 <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује шт 
гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљ 
а!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим  
покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сум 
 покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и по 
лита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче врт 
скрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом ј 
рата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p 
гов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су ра 
ру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава к 
мане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у  
има гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од 
 Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разгова 
аправила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње с 
, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај  
ку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да  
и да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће м 
могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb  
же! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополит 
у, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домино 
није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређ 
>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да 
ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништ 
 од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равноду 
к је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста 
имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у ова 
а грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, т 
кости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати  
азуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестамена 
, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва  
ика женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, н 
ошћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свасти 
, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове. 
у другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити 
ваше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а  
нт свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долаз 
а би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — д 
 седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафан 
ако се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љу 
м са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме 
гант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и с 
ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и То 
о интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да и 
 моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>К 
, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да  
 <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила 
ној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме из 
то ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Ко 
 и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину с 
знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох  
о на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз  
налост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи,  
ео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p 
и одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— Н 
које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету. 
, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз в 
.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испос 
и доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лек 
а акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до п 
и господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у св 
.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на сусед 
ли ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек 
 — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — настав 
џија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цига 
во?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов п 
у жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала  
и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је не 
 плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће с 
же, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпу 
на изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукн 
мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да 
се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја 
 овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чуде 
 мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код на 
с, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису поли 
а и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p 
А ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушат 
д да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ јед 
ти или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред  
 тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало тр 
ицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на 
} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „дог 
егао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па  
ели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> 
он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста 
, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мо 
ер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са 
S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а т 
ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изус 
 нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка  
да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — дода 
ија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан с 
ину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не 
 госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и м 
 и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан ка 
вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а пос 
казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секрет 
од пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у прв 
акши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског  
 неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, п 
у школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби с 
, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к 
ог тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин  
о то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар  
ицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма,  
 се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу 
сећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се т 
вен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица 
горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој с 
 <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија 
а:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случ 
ије имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Соф 
 најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, ка 
ећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>К 
p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} 
ако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било  
ледњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, 
ест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био распол 
ло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак 
та по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би проша 
”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опази 
ту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи парт 
 онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> < 
 се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно р 
прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> < 
а (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n= 
вери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јаје 
ме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица  
тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, 
 под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би  
овану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели:  
 врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима 
ину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом 
мете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? —  
ко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да ј 
у са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да заустав 
Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу 
класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S}  
месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати  
— Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандил 
ем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га ду 
 књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ 
 а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који б 
по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти 
легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није ни 
уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може 
ита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пак 
говорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Дос 
 наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, он 
ете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче 
 крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapter" x 
 смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице м 
 коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затека 
стави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p 
.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслог 
свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и поч 
</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико н 
 петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку 
ући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— 
рафа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и за 
како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А 
е врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је сед 
50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{ 
ај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли с 
је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло л 
а дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:< 
 је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева< 
играју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве. 
и јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то д 
не га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} З 
<p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> 
чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још 
толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> 
те изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, 
укџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се  
 Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, 
а, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па ве 
о поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети из 
апишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стр 
ело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије,  
пелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p>  
е у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осој 
није ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту 
 колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те г 
ете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени с 
 њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски 
ве, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана  
то продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.< 
p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треб 
а, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јо 
та, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком  
а, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком н 
апута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио  
како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; дан 
ику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</ 
приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то 
наву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садр 
>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, 
<hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p> 
ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Ог 
за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало д 
ква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p>  
оп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ћ 
— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> 
ек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а оп 
а, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љуб 
 би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође д 
 још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је  
</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабиц 
ала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да 
ут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Госп 
одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — до 
ду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципел 
е та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми с 
искочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена на 
} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја  
ем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које има 
еш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу прав 
а... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и у 
оје имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и 
раксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> < 
и.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој  
 — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Гос 
> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} 
се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао по 
, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћат 
моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју 
едео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку  
.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс к 
нице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не  
мнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест” 
ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ нап 
некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао пра 
проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних  
ако се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, как 
p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити  
ема г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник 
дговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и 
е, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво пона 
попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Сав 
лушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са 
 љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље с 
и се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310"  
пет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена си 
ко згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> 
ко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић 
да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кме 
а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне  
ши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло 
да му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим 
етом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ 
 механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружа 
, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што 
 брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша п 
} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину наче 
— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то ј 
{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажал 
 И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заво 
са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-б 
<pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити  
ећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— М 
у нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику  
 <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мисл 
ало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала  
 чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Нед 
 Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особ 
 изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно ч 
нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже,  
ка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да д 
<p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се наш 
ан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа приб 
Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упаш 
 је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико разд 
оји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грч 
о да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам 
д би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све ш 
а ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом нац 
— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од  
ко рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна о 
и — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш  
ли опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, жи 
 питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис 
еби и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе 
мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха гл 
азмишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по д 
вор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он 
је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мај 
рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило д 
су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на  
а не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учит 
и троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ при 
датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јов 
шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело сме 
 поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли  
га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, к 
— али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрз 
конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и н 
првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Си 
е, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила. 
би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљ 
аслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетанови 
тити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је њег 
оцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике ху 
ка тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је 
ина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пу 
/p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi 
 — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, кој 
p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде,  
још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да  
ста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S 
ладен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка 
ћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Бр 
ца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене л 
, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’  
да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи  
или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто ад 
та ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, 
ла кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вин 
 смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом руч 
, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави госп 
Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја,  
д духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти н 
 смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве  
је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности,  
жљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га одн 
гих села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цр 
ашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да  
е даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па с 
кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко с 
и, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а  
 и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут,  
 те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у 
 да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: по 
> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у ц 
ао људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу 
нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, 
ње, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге сит 
ном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на 
е за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, на 
а попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије пр 
 вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља  
ио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга 
> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијс 
аједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потр 
ди, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му  
а диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у л 
а лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадиј 
да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајал 
и, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест у 
ио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о с 
у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смо 
е ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи 
дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и са 
п Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у 
и. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је х 
асао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућан 
падала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њег 
сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго з 
, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп 
и о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у се 
путати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S}  
ћи у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски ша 
ријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа с 
 пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кме 
о.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али 
 муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили 
 док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чув 
не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и 
ао находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч: 
{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и д 
ија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друг 
код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не изд 
а општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, ка 
говара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио 
 литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како 
у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек  
ем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџ 
есеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? —  
апун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче  
p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према 
год с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које  
шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— 
 Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да 
лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита  
чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољ 
ћу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ  
, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S}  
! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га т 
> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће 
p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!< 
 како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, 
Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је по 
једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направит 
каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па 
лемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је 
, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ дв 
</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и н 
> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе час 
ревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тро 
в „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави о 
би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипа 
е налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем,  
па почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао  
поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало 
p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хт 
ан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г.  
идели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, к 
— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дет 
 договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи у 
— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам 
мета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побег 
ђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш ш 
позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте ј 
ста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није ника 
е пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџ 
pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав х 
та дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите  
Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора!  
 <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто 
p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако ј 
p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И н 
попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно ре 
де.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причај 
епутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад  
n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пи 
сланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовн 
обегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кме 
и.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чеш 
а је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде 
ча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једн 
="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где  
 загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с 
соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како 
, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — 
паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, д 
а помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или ка 
 чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p> 
една наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — до 
 шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у 
а по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што б 
у тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где ј 
 наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, 
 попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и заме 
ли, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера че 
капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да л 
да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да 
а окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би т 
урио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне  
 упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу гов 
ема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, 
, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, види 
вих дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p>  
аш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосн 
т.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му о 
и! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата 
ни учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним по 
ној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав 
ред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако 
 ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове 
p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подер 
ћ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не п 
гледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћанс 
е издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, к 
 и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна  
наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> 
те удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабом 
— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p>  
> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А 
 <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш ба 
ете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм,  
</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p>  
ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знат 
т капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, п 
а им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Пе 
д су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија т 
о живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у бело 
о, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дуж 
о у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... н 
евојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека 
чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата с 
ико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско д 
 <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви на 
/p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> 
’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се  
 па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађе 
!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако р 
ожје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до д 
се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи 
е не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>: 
дити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није 
бе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p 
 помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са ст 
 идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово.. 
и, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћ 
у један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце суш 
— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?< 
размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који 
 на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га ост 
еднога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске в 
<pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{ 
.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је ше 
јега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу  
своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он ц 
 Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се  
ако то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни уд 
ишта, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Св 
екаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на о 
 један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијо 
анас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Рист 
м чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донек 
вршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S 
 њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Поми 
Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме неп 
к.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? —  
р.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш нека 
 n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека  
ебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код 
у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране н 
— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе  
на.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И в 
.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </ 
је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која 
ло вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капе 
се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су 
То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се савет 
о проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринц 
 браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — д 
а после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S}  
S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p>  
 попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</ 
о се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па  
анда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да с 
Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да м 
ика родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу 
пила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разгов 
е две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да  
је муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се 
о лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, 
попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хт 
п уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре наши 
сити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћ 
ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он нази 
те и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, госп 
осно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у ш 
не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помо 
тити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, л 
ског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Ј 
говор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му разме 
, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>: 
кант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, та 
и овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у 
ња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се  
 кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа. 
оређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, 
 да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике 
</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Б 
 смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} К 
рости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вел 
черу и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да 
ало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него с 
его се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" / 
м.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стр 
дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по ч 
у.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бис 
нимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама н 
а адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе 
поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да 
бо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? 
кта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћем 
е била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе 
ијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.< 
научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само ш 
адоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сеља 
ђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама 
је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега сел 
ведам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељ 
p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, 
вану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на т 
 <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стан 
р?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на таван 
где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жив 
према, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у ба 
 сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и г 
оље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потвр 
 Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.< 
а по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој  
и, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је,  
кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој  
те ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натер 
девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку  
а о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад 
дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом 
мане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту. 
ам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са ко 
седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка. 
ао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима ку 
а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у 
и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, 
, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што бе 
гледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</ 
о се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју брук 
амо, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>—  
аде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те вид 
ад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те вид 
в део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни А 
емпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па са 
.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па  
 би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни 
:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити изм 
’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у 
жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш 
е лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — 
 за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се личн 
ијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао 
вога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно  
ећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у  
 те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се м 
— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се 
<hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око  
уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже за 
 <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n=" 
но дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у 
иже њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Аник 
е преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p>  
а које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ће 
 сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеал 
ј да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то 
знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалко 
трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт  
и!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пре 
а.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били д 
општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у сва 
онио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га 
митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... је 
p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери н 
загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека вел 
том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељс 
ију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма  
рвипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прел 
 <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су заб 
гли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>—  
нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрен 
има; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу,  
 никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, 
ком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико из 
ва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</ 
ио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али  
стричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, по 
у, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да п 
за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наор 
.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаест 
јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се  
н седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знам 
> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, 
 му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им  
е прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на п 
ић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза 
и га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп п 
е изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није оста 
 се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> 
 нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S}  
е у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да 
} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав  
> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж 
 главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж 
 патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж 
<pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, п 
стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали 
ед оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под манти 
су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је пос 
и попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је 
ајзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви 
 жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим б 
и и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а наво 
, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави 
 за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу 
на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радој 
је Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отат 
окат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али 
ћа поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат то 
 се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, 
е другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити. 
 да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па до 
уме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што 
че механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако...  
 кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и о 
и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p 
пи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одо 
срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како 
ој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима 
ца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обав 
 пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! —  
већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар  
етац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку 
 Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, зн 
а, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу зна 
ћу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тр 
>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно  
д згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n= 
оче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је  
ник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p> 
 општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, н 
ита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење з 
уго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане н 
спођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекива 
погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и да 
з малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало 
го је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку кој 
па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још ч 
пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетан 
и књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кме 
едну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од 
у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако од 
 реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, о 
а правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и с 
тив чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} 
о је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судск 
чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на ми 
стогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе 
није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радос 
није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата уне 
м госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, кој 
ри, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив 
би, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Мил 
нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се уз 
овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, је 
ковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који 
уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тест 
астука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што ј 
 свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> 
ш породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја?  
ана, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави 
м тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала  
јим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би  
осио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутк 
као по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија  
 би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ. 
тави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знај 
м трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди,  
е зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе,  
ање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог теста 
>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим пор 
ли, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема р 
јна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А  
ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала њего 
ле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бит 
но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино 
ремијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељ 
20" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она до 
6"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, п 
ди ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељск 
е жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођ 
е:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га 
слуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му  
} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп 
а се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко прогово 
 поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато. 
, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па наста 
 поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за п 
а узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p> 
истала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да 
у број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а  
pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p 
 седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин ст 
опка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ 
ени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи ш 
 број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, с 
ије толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, остав 
га се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право з 
 ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ај 
а ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи  
.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канце 
 <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</ 
прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи,  
p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} 
те, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S 
а она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и г 
је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа  
ивремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сад 
S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p>  
</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје с 
ино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад б 
е припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а 
е лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца 
 то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрада 
ње и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, ал 
 блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p> 
>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="2 
а патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан по 
ли у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једно 
о чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана  
осао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских  
ер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита  
јавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога  
 опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме го 
ри, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а с 
руги момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био доби 
 то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у нар 
то викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p>  
 — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као оп 
о, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p 
ти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси 
читељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих  
ли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му  
 што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш 
а путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој  
е моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста по 
ђе берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што  
дне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не 
 Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он пон 
 пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, 
а господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе уп 
кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има  
и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву пол 
="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Нег 
ођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па ле 
"165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су  
дницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p>  
етровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S 
ко се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из К 
о са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио  
е, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p> 
Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти 
узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад с 
м, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има  
ослао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још р 
х ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба 
љ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење 
оријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се  
те кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ за 
јала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усво 
а ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у к 
ако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div typ 
о тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји п 
а за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки 
 на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете  
ле, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци 
аре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо 
ису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га с 
 причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да,  
олитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипа 
ета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном л 
, па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их  
вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>М 
креће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да  
дин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скину 
 морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носе 
 заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала  
> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учите 
том остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ 
овијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни 
како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капе 
неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Р 
нда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и 
} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполов 
пут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера ј 
ницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар ј 
ио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је б 
цање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се о 
и заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, ј 
бије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није 
Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила з 
хану да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воден 
споведи, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави сно 
и, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <d 
 кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се по 
се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и би 
 по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро к 
{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дот 
ји носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Мили 
ев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је п 
 замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато з 
и, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста  
пним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је  
 све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга 
га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете к 
ина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћ 
> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо ше 
 све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели 
зи, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да  
и је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те п 
а и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је 
Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је в 
 веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радој 
"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дан 
 круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сал 
ћу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло 
прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одош 
 детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се  
знато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало  
 и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и 
исма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му  
о, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор 
и време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе,  
ожда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете к 
није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мај 
 стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којим 
инио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у 
срећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, 
мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају,  
да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што 
p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћ 
p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај 
етета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учи 
очитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету д 
!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је 
ако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, ст 
о? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов  
о последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по кој 
читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава ов 
бог којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знат 
емађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па  
ш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на по 
осову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним оч 
вој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се 
ито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога с 
 слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали са 
тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исх 
 испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега 
еларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дете 
 данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на пам 
рафа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад 
оспођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и  
 по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конф 
а Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва пол 
реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из 
 (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који 
тио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика 
у се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет к 
 оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и п 
ћу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у  
дсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници 
сто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је”  
аоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи  
У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи с 
пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како  
е дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Ф 
{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p 
ан и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у мех 
а друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је са 
 и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао  
ан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гарди 
она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p 
и још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не 
га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да в 
276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезо 
х Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се ар 
пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио 
игнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне  
ешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепн 
 на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</ 
омислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Он 
ер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не 
ечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположе 
p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, —  
аводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици ж 
о пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала св 
е од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и  
и.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке ко 
вим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једн 
ника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила обј 
ц тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада ди 
е, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој род 
 мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то дожив 
 и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је м 
, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешен 
олико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, руме 
а ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у о 
шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ов 
није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не зна 
ћ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпу 
 себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћ 
рошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савије 
шни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на с 
 лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства пред 
асвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мис 
ојој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, умест 
ичног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био  
те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом паж 
 колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџи 
мпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине п 
ничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена 
 лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, ј 
чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте 
ија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саж 
осподин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је  
тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зат 
е он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта д 
реме умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да ј 
а, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим оч 
 другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо  
</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, мл 
S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279"  
а свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница  
е видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> < 
> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће боле 
о вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу  
!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће  
лаву, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуц 
био службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном  
 г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар 
развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и р 
ши, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — ме 
Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако 
 прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две 
се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо. 
 лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да д 
била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p>  
у и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете осп 
и.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет  
ћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> 
/p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти 
и, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји;  
остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила,  
оћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано от 
 тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај ово 
ремери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди ов 
менуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> осн 
 капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као  
исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практик 
екивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исм 
рло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само 
а он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, п 
/p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена  
е о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби 
 упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно  
џија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздрж 
 свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли 
вори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и  
ели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и ок 
ава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.< 
управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се с 
ја однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на  
ивремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор з 
 власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор ч 
ам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да  
ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају,  
 Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву  
 јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради 
без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што  
 више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо  
не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бин 
ће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати. 
оци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћ 
 Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се н 
рце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пет 
</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — нас 
е. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, д 
 се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да ј 
 разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар пост 
ло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ст 
 свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећниц 
ну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби гл 
рберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што < 
и, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које 
Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан 
а тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неуте 
е.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоре 
а како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још он 
оче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гл 
 са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он 
едном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али к 
ељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло до 
/> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи  
е се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћ 
 трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на  
нске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година тол 
сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако ш 
ем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Примет 
ако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одма 
пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном брак 
тфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учи 
рети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно 
ани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</ 
војој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима  
ложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој пл 
огу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад сврши 
елу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене об 
 такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закљу 
пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила леп 
— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p 
то, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се 
 се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, ка 
то пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен 
па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и 
Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из 
ти једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је 
ијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих п 
олио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми по 
и.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потре 
али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то такв 
ногих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна 
а им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по св 
а све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе 
ко ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га 
 од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина же 
 шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програм 
да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите;  
ућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа в 
немо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да с 
 да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђени 
зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи. 
 једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживе 
епа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, т 
p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће  
сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, —  
тупи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Ма 
ожеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа 
андармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљено 
стаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи  
штину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и п 
м.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај  
р је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблу 
етко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он 
на која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а ра 
рве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као т 
сећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на стол 
 речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усв 
ми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме  
 и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div 
 да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, иск 
лану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог р 
ко прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прич 
 цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари  
аки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>—  
м направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све 
 <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> < 
ече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему 
ше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему  
ао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, глед 
као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике,  
се.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали ст 
вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут 
тава, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је поче 
а и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза п 
 ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нем 
није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је је 
сали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — настављ 
им смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавни 
се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не  
ђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али 
воље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један пове 
умицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> 
и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да 
речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко  
враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Л 
аопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они д 
тила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p> 
јући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе  
своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да у 
> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за 
а деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-С 
ла.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо 
аде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом  
, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине,  
и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде а 
и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позори 
ли од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешт 
p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да на 
?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, т 
p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије  
ткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је  
ца постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш ни 
 председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из  
 да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога ко 
 ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још  
ој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="8 
>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма ш 
написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није 
могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек 
ричали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам поз 
и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти  
вали дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћет 
у.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је и 
један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p 
p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто т 
... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! 
причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а д 
 само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки 
 вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад с 
ом, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и при 
те и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по 
и као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико  
А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико 
стичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је  
S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интриган 
ад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у  
уј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те  
ли.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и фор 
пусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред к 
да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би  
оста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да раз 
а престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то ј 
је свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, не 
} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понов 
онце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па 
 о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом,  
кви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</ 
а би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам просл 
м га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у  
ајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са 
 она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l> 
а у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа! 
ча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине 
а јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук  
репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb  
рат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је б 
имунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго,  
 као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као з 
такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз 
ма чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а у 
га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместил 
узе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакл 
а сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Ваз 
били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе  
ла.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви пока 
 своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога  
.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а к 
 али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S}  
 разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помо 
н одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ од 
ном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само о 
асно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p 
вади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у 
че један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Зас 
р вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше 
школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} По 
 се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе  
 под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз ме 
.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање 
етрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ  
ио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаес 
кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика гос 
уни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ак 
е кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни 
.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим ок 
но пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>—  
S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки  
еду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— К 
ха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је би 
— на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> < 
еп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више п 
а кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански п 
з тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за 
 <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која р 
будио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестамен 
рези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</ 
своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не р 
ници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Јед 
четка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских пан 
 дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољ 
 како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како ј 
монстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва ј 
оспођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она 
 у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.< 
 једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако  
че ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и 
 дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота  
ао змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаесто 
ра опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је 
уж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући в 
вао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Бо 
 сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим  
е прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека  
ом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је о 
е ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раниј 
само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у 
на слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све 
к и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се 
 дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи би 
ћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је н 
ту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим  
естрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наск 
ка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио  
окотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он  
у и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заб 
професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и н 
но наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако 
је није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а 
сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва  
 и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, 
 те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половин 
тал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је 
а његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен ч 
зад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од св 
ио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држа 
дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео с 
ој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би 
/head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свак 
интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Т 
кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збун 
у једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту 
о се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих р 
 кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште 
; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још  
</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, по 
о с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео 
комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас  
рстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави к 
не, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча б 
ти је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} 
уркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их ни 
а женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад  
ех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз при 
лед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала д 
Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, 
ао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам к 
b n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све вре 
 Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, пале 
 столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се н 
занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем д 
ста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њо 
рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мар 
е му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићен 
тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S}  
а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ј 
вести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник. 
ао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму ко 
д стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одма 
 преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док 
 Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са з 
икне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза по 
номе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног 
ђаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драг 
се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb 
има Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две ст 
ивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{ 
унцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена М 
те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде п 
 Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти  
имовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео,  
ђено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима,  
у сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне 
аст.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да сп 
се крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео об 
и газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју  
аче?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш  
изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електри 
и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и  
b n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Уск 
би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је д 
 </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео  
и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду. 
тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужас 
.{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује 
 ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смед 
једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му т 
 телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p> 
трењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Пос 
рам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели  
 Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском уп 
маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро  
head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> 
p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопш 
 сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим п 
</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој 
 да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другог 
размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш. 
ратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочеп 
и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под к 
па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп  
аво не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати ка 
е у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и мод 
па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, 
то ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али п 
мену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој  
рестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом: 
у на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно! 
„Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта  
 поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из 
аспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{ 
је му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића 
ога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње укло 
ви ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </ 
дла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш к 
накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А к 
 се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше д 
 Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе н 
Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књига 
 да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника с 
 да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шт 
поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Е 
Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Л 
оришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи” 
>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништ 
 и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе 
а суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то 
 друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{ 
на издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част 
никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад ве 
 Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, у 
>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, 
<p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија на 
 дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</ 
одужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (ово 
ead>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово после 
акшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова нес 
ази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви на 
те...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрв 
в ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и 
о је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, 
Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском 
, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родит 
Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео 
свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози 
рљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једн 
итељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друг 
поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име. 
је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година сл 
 целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, к 
дем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једно 
 говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за  
ричао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хте 
анке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, 
 из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет 
а? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућа 
о: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, госп 
је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је та 
</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећа 
.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музи 
м хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце 
човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држ 
ија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; ра 
/> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивањ 
ова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је шт 
 ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. ка 
чај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није ра 
пољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка  
 би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату  
е а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, к 
еда у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p>  
 здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа ко 
>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али  
те?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — нас 
у ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне 
полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе д 
них ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика. 
оме крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ује 
еси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао  
 сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је к 
ек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="2 
дељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако  
ивљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао св 
еларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпр 
ила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне в 
 И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда 
22" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сла 
ејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да и 
 свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, стар 
то се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не 
аних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференци 
 колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је п 
рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, пр 
се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано 
 стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да  
 стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ш 
 да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дођ 
забра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва  
ова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђен 
да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабо 
и а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је гото 
, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо 
четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и с 
ланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb 
ја је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке 
сторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, 
их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за и 
е изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је и 
се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена у 
<p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала ник 
о последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе 
.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у ко 
решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло 
на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на же 
ућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити 
ели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помо 
сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сва 
ма час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опушта 
некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа  
и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један  
е па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини го 
у његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter"  
Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерар 
ислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш ст 
 црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још  
> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Ниј 
а спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кр 
есет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоће 
> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега 
ло разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста  
p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— О 
таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Не 
де! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчиј 
Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — она 
 у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно  
ко закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако 
д већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло оз 
иђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на  
а памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника ни 
едао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско по 
и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на ж 
не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога зако 
 мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> < 
адањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу 
 за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, 
Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим. 
и, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из нек 
јим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он 
његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему и 
ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођ 
аца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало  
ки писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленим 
ут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по д 
који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Не 
.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S 
прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, д 
>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти ка 
у, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођ 
о говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, бр 
ете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по  
, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се  
еже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити  
, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професо 
лушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало 
је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Гос 
 <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и ње 
на са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице мес 
 /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> 
о пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренут 
ељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би т 
и:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде 
нове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде 
а се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде 
олицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — 
а идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и  
ао оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата  
ији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате  
, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби 
лади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њи 
, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључ 
он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја мо 
е знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да ј 
инемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45 
е десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелеп 
ead> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога  
 да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нар 
— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година б 
је Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако 
ега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као зад 
чије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у ме 
а јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад 
 знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је  
ођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господ 
 своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сим 
га па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси 
 ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме збо 
е терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S 
} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Мили 
е погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да дон 
 да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења г 
м.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вр 
е?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишл 
спа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па н 
чудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљин 
о поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила не 
чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после крат 
 буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народ 
прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасви 
евога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монит 
ове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од п 
 његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав 
моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, ко 
з далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе. 
ах око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар. 
у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну  
 дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од 
 сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а не 
в, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике ко 
" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смеј 
и.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да 
ковало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој ни 
ори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друг 
све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и друг 
оже, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе  
о које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући 
ад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет  
творише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потрес 
Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину 
љину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више п 
 сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно  
а.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком 
pter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега  
 укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — 
а дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — 
 оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p 
 треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише п 
не и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са слик 
id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унекол 
id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Д 
30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло  
о решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да  
 звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p 
 буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није исквар 
нким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p 
ш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путни 
а била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета 
течени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем  
то је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, ком 
на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p 
љ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{ 
p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне к 
 је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у во 
ца Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца 
но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Дру 
ову потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор н 
људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би 
тите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живе 
се.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један 
и тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен с 
пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуг 
руго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш  
 смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори 
 А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза ред 
ике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред ул 
равдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био најв 
војој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хо 
.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није ви 
аните!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовц 
не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S}  
о, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, вид 
ав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у др 
прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, на 
лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате 
е дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће па 
косних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажова 
 једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски е 
</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши параку 
<p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да при 
утношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, ок 
ене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племе 
венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука,  
инџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то пр 
постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је света 
 Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи пе 
н начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је г 
вица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено,  
се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="1 
Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три 
ријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе гла 
а каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома 
оплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете  
су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети де 
 вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да  
оче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то с 
зе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он 
илике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... 
ј понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кме 
вратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да ниј 
и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па  
по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе гд 
аскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао сво 
о ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па позна 
, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у служ 
/p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како 
 Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче к 
е договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у ва 
рно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да 
то ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са у 
жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу ниј 
било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Ча 
свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, јед 
 чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и 
p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер ка 
ститих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi> 
ије, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Дру 
:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго  
а те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> 
/hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ј 
ају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој  
ада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после о 
опаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узв 
во, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа 
Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежа 
већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недос 
/p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <p 
аде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претс 
ме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, по 
ођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> 
сцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо  
ми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут об 
рине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претп 
е које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашл 
 овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.< 
 рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима 
ка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње г 
 начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује ј 
оспођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> < 
ођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви н 
спођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, о 
за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са н 
ију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, к 
овића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} 
ку.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врат 
је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то ј 
тало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин 
стварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број јед 
и је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумал 
лоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници 
бегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођ 
и, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе проз 
е може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ова 
девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо 
е је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био м 
у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затеч 
ad>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце 
ву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— 
нијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправља 
</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад  
замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненад 
пијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај ов 
ођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сва 
ао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери  
би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукам 
дељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало б 
нут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто с 
Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вер 
већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види 
е четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том 
 дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато т 
двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, от 
његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на п 
ви или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно в 
ећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак 
је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врач 
чану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се заб 
ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако  
е се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја 
ачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред  
 и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среј 
" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она б 
тима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете 
м пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n=" 
спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге  
 видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су с 
а — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Та 
о тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги  
оп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И с 
е да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оп 
метније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако 
> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} 
 одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло см 
ључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број ј 
о два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, 
 сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, прет 
} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он 
ошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну ва 
 сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи 
бу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> < 
анпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само  
 оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам 
време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шт 
што боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала ра 
ево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико  
ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар,  
 па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде  
 му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n=" 
т му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Зати 
 му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда 
 И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је 
 овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али 
дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— 
ла.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе 
p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, шт 
ели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет  
се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека,  
ст, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то  
 лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она  
нских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — грак 
ј који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се п 
ш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би с 
!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку,  
 гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребац 
кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p>  
 опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси ч 
е, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му 
ице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па 
 се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко гл 
 дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од с 
ници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— 
ица преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами  
 сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај 
еким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На п 
а.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади паро 
би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да  
аја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, мес 
.. размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна стра 
но јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па  
ена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма 
ве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбро 
тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале б 
д подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него м 
и:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим кас 
Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пруж 
 грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прег 
„Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам 
етити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје 
и и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промис 
вио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правил 
 згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви о 
познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из  
> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити. 
а; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачув 
припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку су 
та са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у кој 
љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо  
ијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари св 
ишта више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то из 
че Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био ке 
е већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном  
} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљ 
и.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле,  
а, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да  
удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну ка 
о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко сме 
уша!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита ис 
као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица  
агодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто 
слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево 
мет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли  
рата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кме 
у и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чино 
ице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што  
 није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа 
 том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет 
ове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, р 
и и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p>  
е могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S 
у да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, ка 
b n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Ко 
потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у т 
p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла  
 се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па,  
орен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Л 
ст”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Ј 
} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сет 
вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и  
а још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г 
ицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p> 
ам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену. 
заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му 
поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обо 
 богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е 
кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" 
зусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и з 
раво из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је  
руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако т 
епелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом,  
д Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушн 
 „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступни 
 да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом  
зове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у  
је Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право каже 
ла се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно гово 
 се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па п 
ледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице А 
г ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу. 
ижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити позна 
ана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у 
изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прос 
и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} 
 земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник 
е му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!” 
p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена  
ој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сут 
па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле у 
 — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја 
 што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани  
сији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао н 
ели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те  
чај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и  
Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђ 
внички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари предст 
асу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као св 
би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљ 
т, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „С 
ш не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав  
вој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедит 
да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре. 
 свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи гов 
те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако др 
 слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћ 
о, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепр 
.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору  
, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар 
 спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафа 
 праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— 
и.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да на 
ше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не при 
 као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би г 
ма да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој  
 у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о ко 
Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом д 
{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан оном 
се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> 
 господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи 
еби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — 
евици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на г 
, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кр 
бреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” гру 
ве и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну  
ез материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест г 
 ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити  
ни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од ње 
оспођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро 
..</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, коли 
 би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу га 
дитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пу 
ао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је  
з обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се на 
аде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња л 
перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> < 
че овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не 
а, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са км 
 канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку б 
ка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити  
а који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран 
ктима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје К 
ни не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игр 
ознавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не  
ош страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову 
ете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пр 
г кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, 
 се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало  
 <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Н 
јника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде ба 
ложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предла 
и да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференци 
едељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оп 
варену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложил 
анске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конфер 
ено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој г 
кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те 
 до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дет 
ску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хв 
/p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету 
јке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога д 
 само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да б 
 село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу,  
ћности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући  
борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дан 
 да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не 
срди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мисл 
е да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије,  
а се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредов 
 таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасв 
ози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. С 
и.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p>  
ле већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било  
ак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу  
итељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада на 
p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону 
Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати п 
а.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин  
ика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо з 
а му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и ј 
 њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње 
 закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједн 
нџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо о 
ограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се о 
а!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би о 
ио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно зб 
адског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? 
 у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши по 
ј пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће в 
шање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви,  
лико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p 
 име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа с 
редложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на р 
о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу 
је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да  
а у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побе 
дговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својо 
а Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој ре 
ље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p 
 и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили циг 
д дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички ст 
ори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без  
е није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, оч 
ко ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп —  
 и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љуба 
На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новча 
ма откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуд 
болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Ми 
 зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се ј 
 стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и 
 икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинов 
ш једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном  
не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце 
да, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Ста 
 чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошл 
ер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођиц 
ог госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глум 
СЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије рече 
 да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} О 
ви рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све мог 
агледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као 
 се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одва 
ва необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична пој 
тенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима 
ка је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је б 
<p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА  
инско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="ti 
итној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.< 
ађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је в 
имо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту и 
ом столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Др 
 брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно ка 
.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи  
 увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, 
<p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо,  
 кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним акт 
е диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, 
еживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, насл 
ом добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел 
е капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел 
 — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел 
ног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп сав 
да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама 
 за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком д 
<p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био 
ке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Нед 
ад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског 
 у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе х 
лих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном мл 
ву.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивањ 
то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио 
p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље 
о главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш  
то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али т 
угог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из п 
тим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том друго 
чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одју 
узике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p>  
 умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свешт 
д у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајде 
 а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудн 
т успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дир 
во питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што с 
ине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учит 
ог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице,  
<p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи  
Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} 
ита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам 
 /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку  
и оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира в 
је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих си 
стало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртиц 
четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је 
ити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још д 
а жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дет 
је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је 
е представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, 
 одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које 
 се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прст 
, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре  
чен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapt 
чно заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и  
лите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише,  
влачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици  
<hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од к 
у Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар с 
не, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, ра 
, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље 
епашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радознал 
закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега ш 
пођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то гово 
p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, к 
сећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А 
{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среск 
но Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад с 
апредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би с 
и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада 
ли а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро 
однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претил 
и као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подноше 
. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p>  
ђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капе 
ead> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, усле 
рова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву м 
 Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вел 
биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! 
е, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп,  
почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су гр 
 све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одгов 
/p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Р 
Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb 
окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — 
екако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако 
ринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p> 
мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере 
еле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А т 
 причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још 
ead> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би 
ла крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у п 
а, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима 
да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетано 
аги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом 
и су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те од 
 оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав 
} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га 
влачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapt 
 самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала у 
ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p 
1 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</ 
тињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде о 
тињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у  
 но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није 
акву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане  
62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаш 
, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао 
ко, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинул 
ај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, кој 
општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу  
сан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на чет 
везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је ш 
 шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он јед 
још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле  
дам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговор 
да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, 
ојега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега 
 у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара  
м адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено 
еника неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и от 
 тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привре 
ити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с д 
ина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крма 
м.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбо 
почету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца 
> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима пр 
хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, 
 која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи 
аса.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вел 
твари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да!  
могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>—  
ке, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су < 
Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом 
и пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, 
ење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се  
уснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То 
ичине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непоз 
е рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Ф 
вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> 
{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила  
а пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и веруј 
еш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него дос 
о сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> ни 
да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а г 
он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да н 
пругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш 
ча г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не  
 не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра  
оја „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у 
 бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сим 
у, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разг 
 увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би  
Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар с 
нело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала ј 
о млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени м 
аво на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати  
никину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао к 
о мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— И 
други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, пост 
ја није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао с 
 собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, бр 
пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича,  
 Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Сви 
ан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је 
/p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државно 
итамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија. 
путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из  
ст саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена кл 
а добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „и 
го прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучив 
у беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p> 
ојој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p 
онца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинств 
елика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана  
очепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађен 
ко приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чл 
 враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у је 
 кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И 
<hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> 
 под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под сво 
 <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљи 
и ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под ма 
овина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p 
а комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица 
 <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом пис 
аћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света 
— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајт 
у па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако 
у још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му с 
 у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са 
S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере пан 
 <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим,  
чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо 
ше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вра 
слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> 
>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора 
 пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва суза 
о и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види  
као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили та 
е депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу пре 
 си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа  
сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћ 
 се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, 
илија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још го 
 плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Не 
је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, ка 
.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси неш 
та жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извиња 
 леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{ 
 тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да п 
и се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије,  
е кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chapte 
раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десил 
ићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, с 
х монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени н 
део, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те  
ата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у ј 
 једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер  
би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не 
ин, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досе 
та је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Т 
 твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је п 
 да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје 
те кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи  
ожемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одб 
 вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да 
ић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка  
па-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету не 
оп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> 
а једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као при 
{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки  
 те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад  
у, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту лож 
змишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обал 
жником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ му 
ј идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву  
 конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале  
 до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је д 
чима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега 
е љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао  
су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p 
 сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господин 
аје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе  
албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа  
м журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо < 
 видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могућ 
 да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз  
} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p> 
че игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло си 
ожете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник зг 
вног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и т 
Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да ниса 
 находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту од 
утимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, 
е Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi 
а управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељко 
ици конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељко 
о сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео д 
.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима о 
.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастик 
аш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S 
е <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да каж 
ити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету,  
еренција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то  
већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је  
човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и 
д ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места. 
p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове  
 хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то  
м акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш 
ло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати. 
а му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, ко 
едан за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није б 
ко је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци с 
е г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Стано 
афише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала  
ћа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио. 
рло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на т 
S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у 
и да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио,  
нио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклони 
чело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у прави 
 коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се,  
читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило в 
вастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учит 
p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се госпо 
му уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он ви 
стричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Он 
ује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа 
риличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је ко 
/title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и до 
д при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их нај 
очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је у 
 никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све о 
а дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p 
лника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Ч 
као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи,  
осно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и н 
је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвал 
’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак 
м! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да  
о има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожел 
м, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује. 
мех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних  
фе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да  
са</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, 
све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупн 
дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претр 
нима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори 
ознајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>—  
е тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то 
а у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као  
вља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе  
 те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, сре 
 су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек 
аком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђ 
ад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а 
та дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткр 
он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не 
p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређа 
ослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p> 
Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безоб 
, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трош 
Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог  
уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди с 
није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на но 
учај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кр 
ер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је п 
би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поч 
дбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ват 
 шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p 
рда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узм 
S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни  
... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, т 
 се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташ 
ном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па  
ца.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имал 
ри којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није п 
.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, пра 
 се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S 
нина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</ 
ржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију 
атру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се,  
амо од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и о 
} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потв 
а првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново 
а, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис  
вилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланов 
и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и вла 
ошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазил 
 отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и ц 
е, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} А 
о друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као  
спа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује  
сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p>  
во шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство 
о час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p 
већи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Вас 
ш слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги  
 <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногам 
ахори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”. 
 с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио 
д му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови,  
понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух,  
у и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се с 
ола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо  
>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p> 
д.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно 
 на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? 
ред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав  
 дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са 
презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али ко 
ину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на  
и му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи ј 
p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, маг 
е, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам,  
 <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.< 
к да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга по 
 мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица к 
бу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, и 
у, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није оста 
 врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу,  
 дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли  
би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали? 
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi 
” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне кр 
 дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p>  
ролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, сред 
 не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Д 
 вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S 
р он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад 
вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> 
ушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељи 
ђа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења  
p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је  
тко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна  
ајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева 
и и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност. 
а.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен дока 
S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа  
не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашт 
изнајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани То 
а, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> 
, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p>  
 ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— 
привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исп 
луку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привре 
 за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре п 
 дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у  
а Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала  
друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за с 
кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам дина 
лушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило 
атра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb  
ку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам  
ати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њ 
путали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи 
у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи гос 
 бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није ро 
сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад 
} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</h 
е она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда 
ћи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код први 
ме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро 
и растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи ви 
а пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад 
е мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година к 
а овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми 
каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, а 
објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној т 
оћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватит 
то га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које 
збаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје о 
м селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако  
>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S}  
 не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло н 
го...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како м 
а коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било д 
ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном при 
ћ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је прос 
 налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робиј 
 где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас 
 учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p 
р, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> < 
 <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци,  
та.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и п 
а свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздво 
а.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо ш 
аја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог 
азлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, н 
из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрет 
ђе до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он  
сија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно  
и неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што 
 <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељ 
ођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месе 
м животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсе 
у и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не  
ером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи г 
као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, 
утами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима углов 
пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоћ 
 ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="1 
 буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, 
узити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Та 
сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други н 
ане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа  
да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи  
осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варв 
јпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове  
е можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, 
баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међ 
спод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије о 
S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разг 
е десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погод 
рношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или нег 
биђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како ј 
идите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији  
 ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згра 
е се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То ва 
 признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с о 
да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је зат 
порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са прем 
фских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио  
ачин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружењ 
јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема ру 
који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку мал 
ођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb 
 једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика л 
ара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народо 
се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ  
 жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и... 
већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p>  
{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина  
а тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>За 
о збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шес 
јдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој сваст 
стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је наш 
жно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откак 
ну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три зак 
а, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је  
азао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да ка 
ем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p>  
џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија 
же начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу п 
јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош  
ију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако ј 
лева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округ 
одсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома н 
 општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крма 
је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила 
била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пу 
p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p>  
би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се п 
 општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му  
 загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Рад 
овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са пр 
 који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом најве 
е се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb 
ељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најз 
ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> 
су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су изма 
ине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крман 
дницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита  
немо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прил 
рилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз се 
 се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце в 
ега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као о 
манске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево 
је је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ст 
 сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погле 
где из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће 
а Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се о 
 вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво пи 
а прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Бе 
кле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и та 
аучен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе  
јан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је 
и Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља п 
 напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, ме 
уруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе о 
ретседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и к 
 се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Т 
/p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома  
 вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађ 
овоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма  
 до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Бо 
— прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету 
ете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета с 
 човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи  
 се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им вра 
 депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би бил 
ш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамн 
вога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</ 
атила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на врат 
е погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у 
оту и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочито 
ег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести,  
све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека,  
чки и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред соб 
 таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласи 
вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси! 
а шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или ба 
умније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! 
 био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> о 
="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, к 
} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће;  
пта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези 
"229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— 
разне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p> 
 на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нераспол 
ичи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хо 
, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно преброди 
о што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи та 
ше личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми  
најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим при 
 сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Пу 
а поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од 
акви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, 
ао оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Бос 
м телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телегра 
док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо пл 
о би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— 
икако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о  
подин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не приста 
сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити  
осилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и гд 
шкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, 
а је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго  
 навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је доса 
 ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој с 
тету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S}  
о је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну на 
даривши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смр 
ву дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.< 
три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упу 
 која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин 
и’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па 
онаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо кој 
е намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="3 
ик кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати. 
дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, 
лцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа 
е Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или  
дељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпита 
<p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви. 
гу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако  
 требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за це 
т, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скри 
ироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И гос 
е у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затво 
/p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учи 
о сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и м 
 претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имањ 
тврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сироти 
дговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питањ 
 родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита ст 
ка.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у св 
еба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, 
које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова ма 
угог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико им 
S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Миле 
ан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га понов 
хом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски т 
тика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрште 
атераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана  
у, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адво 
астику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прим 
ипало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право 
и у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази  
ако већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата врте 
ње на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — и 
 штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p>  
ело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и њег 
врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="1 
оже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне 
лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати  
ро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је  
есникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из дале 
, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господин 
ајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћ 
ом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумња 
лазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу дру 
сац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово 
о оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и  
не слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да 
/head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б 
чу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена 
а је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, к 
те женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете н 
буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност 
 дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише.. 
 рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да б 
 млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да д 
 <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у ва 
укчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет во 
прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза 
не прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасв 
, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгр 
а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А м 
а Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстр 
сет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} При 
сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — 
о колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствар 
већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену  
о је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу ка 
ај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу 
е навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ от 
ива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Ов 
јако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фи 
дин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, н 
и рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вел 
сте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па срав 
ареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе 
да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата 
замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} У 
 /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара пр 
 <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе де 
>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели  
ао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о  
 наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p> 
е без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> < 
ад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутр 
 тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препир 
.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мај 
лико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми  
бњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка прос 
рс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p>  
 што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младоже 
био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да 
а остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p 
ду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па ко 
рговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> 
>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гес 
 сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите 
мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па м 
вио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је  
 не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме 
е то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да  
У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је уп 
љада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и остало 
да динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с м 
асом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина,  
а опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад  
ковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовањ 
 друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор 
у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових  
жете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n=" 
 брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором ларма 
та и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта  
"291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је д 
 просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S}  
е лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго т 
и, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на с 
н, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет 
сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући к 
оре, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу 
иљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:< 
ту?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштов 
а депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију. 
орали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, ко 
> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо ова 
е не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити на 
 се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесн 
едно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публи 
отивник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седни 
а остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изнена 
а остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у какво 
би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима  
зима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по 
еље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врат 
 услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и  
јега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад 
ћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тро 
так; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.< 
месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се 
га је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд бо 
 бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је б 
ањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати старо 
нио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, за 
о израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264"  
м почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина 
 шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се 
ете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> < 
АДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, 
је! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интриган 
пште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то тр 
опала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто мно 
Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и при 
ва два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотек 
жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут 
параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се 
— одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општ 
јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу,  
се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</ 
једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој  
иста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и т 
 у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у 
ародним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наору 
а само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме,  
а.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</ 
ашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине 
а би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — бра 
уди којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и т 
13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти 
дна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у сел 
Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на д 
нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле г 
и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ћ 
огледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин  
непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова д 
 жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам 
 одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере,  
еде неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, н 
нталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="1 
а да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих  
 двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по јед 
 пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У 
 Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричин 
ју коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човек 
 људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p> 
ош и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, т 
ви као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју же 
ану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармо 
е већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као 
зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји ве 
шење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа  
 понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад 
испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељ 
 једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудн 
збуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из 
а не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> 
сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди не 
пштине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја 
 и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде  
реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код вла 
ам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, уз 
ћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чек 
тац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његов 
а сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p> 
ледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећо 
во у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто  
ти и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, вид 
 из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, свак 
<p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се  
би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је 
е пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: н 
ти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позо 
/p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћута 
омак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко 
S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се 
рији.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пе 
у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајк 
и прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S 
 кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошт 
са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија)  
 тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и у 
ела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да му 
те мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања  
а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако 
има, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, ко 
оспа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих оч 
била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваз 
е, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачиони 
</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани госп 
веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и  
ица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, 
са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из сед 
ести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p>  
 Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја  
адгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други,  
хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тро 
p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носит 
ковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дет 
тање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То г 
и забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Неде 
ант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим  
/p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брз 
Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... 
не под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, 
ст није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по сто 
вање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div t 
на код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута 
ој недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао  
сле, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, 
е ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И ш 
је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на г 
 кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљут 
ге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини 
а пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.< 
вим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и с 
} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње 
 суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара  
p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као 
1" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{ 
и мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто 
а нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и с 
 треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, а 
толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уост 
је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке. 
о на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он 
а музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабе 
 у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно  
н млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовиц 
ужи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је 
враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> 
вела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно 
ети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S 
„Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господ 
шен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, до 
 <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не пут 
ита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем 
има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онд 
> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ћ 
од, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година ка 
, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p 
да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут 
у, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...< 
вати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести,  
<p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јо 
’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу 
 Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спу 
атрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи 
квену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и  
у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div 
ре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а ко 
 нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи сил 
 једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита ра 
инистра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је ка 
 увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било  
мином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Ма 
о.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест р 
аведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе  
и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>—  
а, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је 
> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се п 
исли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би м 
ти, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода ба 
 може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — пита 
шља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Б 
 па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резо 
може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p>  
деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може ј 
о госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, о 
.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и н 
ди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дан 
која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, 
 не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пе 
пиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако 
А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да 
рише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „др 
сећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдес 
о на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на т 
а спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма гл 
страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под сто 
је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну са 
де!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино;  
b n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се догово 
 као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би 
е да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n=" 
, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{ 
 не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па ве 
ја си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p>  
ад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћош 
 Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђ 
 је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих мог 
p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> 
пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгле 
смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занемож 
 оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па он 
 робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у оп 
жавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се ни 
терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се предста 
ге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, уп 
азмишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г 
<p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капет 
.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим  
Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад  
S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једви 
 удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему ујед 
му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује 
 мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p 
ико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћ 
к десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала  
ти шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они 
две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> 
ство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у 
дина дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупн 
твеном фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично до 
еће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити не 
ко потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекн 
 <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, н 
отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> < 
иљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде 
Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег сп 
о:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, 
зовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Проз 
ом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим 
к, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на је 
 изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се н 
 се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње не 
етровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу с 
новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац 
да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци. 
обе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна,  
светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе бого 
ин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друг 
али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тог 
ена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну 
Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади 
е лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз  
ако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад ни 
у, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. С 
еву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опе 
чним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу проч 
и.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако  
 Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку 
рисутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>—  
 врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуд 
вића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се в 
ухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— 
 унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад св 
шим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет? 
Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p 
у мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’,  
к био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, 
и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.< 
ову ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ов 
бе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то прав 
же — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног д 
 писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља ма 
него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди,  
едног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох ку 
ако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику нев 
 његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p>  
бу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ  
 прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга приро 
 али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их,  
, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није пр 
згубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једн 
ене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p 
ле привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и годи 
д муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке и 
ила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, кој 
<p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами  
 прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије  
штена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, 
бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p> 
>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему на 
служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растан 
ења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> < 
а да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами оп 
уди!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за  
али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста 
ути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога 
од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је ис 
 тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p 
аку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; сву 
 реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него 
ко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не мо 
еби.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као 
ха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било дост 
ет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види нај 
ашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства 
>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да б 
/p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, гос 
елену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један д 
а.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је уп 
сме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, гос 
но за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин  
и се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са к 
гласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S}  
м.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског 
ен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са пре 
о лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то  
 да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата 
Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варн 
о, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите жен 
да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</ 
грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело  
у сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Гос 
а, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати једа 
поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћан 
ихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само сло 
о да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио д 
 кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има је 
све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г 
 <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје 
ен дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да ј 
И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао 
ека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S 
ети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, 
 дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче 
е ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове 
онске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што 
а ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се пара 
е мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, ш 
> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа 
четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој  
ђутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се пар 
ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе к 
ог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да 
ене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, т 
тигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме ид 
а ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на ј 
ре, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово 
атим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и 
S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова 
сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!< 
твом, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хте 
едставља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, р 
у ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60 
ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! —  
је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут мо 
е тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да  
 <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окрив 
, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја 
решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу 
буна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни  
ако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим ј 
а, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p>  
 смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна стр 
о, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти 
ма:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и  
његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат н 
и је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са р 
арало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, 
ћни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За о 
>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му  
ам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та  
а увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много 
</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с детет 
е такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови бео 
уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потреб 
>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете 
одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</ 
зван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и 
или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих  
е широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човеча 
кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан 
су, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан 
је горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан 
<p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </ 
очићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака к 
потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, 
 Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћ 
је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви 
пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа  
н сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру 
е га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> 
осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свет 
а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на  
еци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господ 
 је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док 
о”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} 
пре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Ње 
речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду. 
 Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружењ 
 ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви диго 
</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б 
м да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сат 
арте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, 
о је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је 
чно би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много виш 
р, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни је 
Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био 
се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од осо 
 сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао јед 
који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h 
нфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула  
една сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који 
ан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кр 
ар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе ча 
ли кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су м 
зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? 
О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов п 
Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на ме 
е целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута са 
жакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца  
ућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођ 
ране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, 
стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе  
воје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два т 
 сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом 
> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у  
су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, к 
у! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.< 
шћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене  
ре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лу 
 ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је н 
 љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао  
не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио 
ковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у бр 
ену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, 
двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због  
 једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће прогов 
е него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p>  
ог начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео  
утро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било в 
 уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову н 
 капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давн 
прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето,  
у госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их  
а, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборни 
м.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико н 
ну цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на о 
им оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп. 
 посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске рад 
ењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један 
епничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочи 
друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцел 
> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето 
тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња бита 
</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је 
 и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читат 
и, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога р 
вога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким 
ао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве к 
> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу д 
а Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>М 
 бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до  
е је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после к 
оли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигаре 
аш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла јо 
 што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети шт 
Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи св 
е диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико н 
и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као 
 и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре 
ла и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре 
а и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре  
сет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све  
 — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и моли 
у малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала 
у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља  
.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окре 
и, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност к 
али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} 
, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега р 
 нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то 
 видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили чита 
а код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали 
 њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба н 
> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ни 
на и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцков 
<p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву зак 
ље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав ј 
Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост 
ребало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет од 
ву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље го 
т месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио 
> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толик 
ференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што 
ога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падају 
говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који изла 
поразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да уч 
p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало  
една осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда  
м у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандис 
вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управ 
улијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња 
Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала  
{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као дет 
а жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хт 
чео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, пра 
ном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са по 
 светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле  
ИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, 
прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином 
, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене  
а светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са та 
в паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда 
и дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и в 
му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ј 
ав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... ов 
а ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе  
 стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест маш 
 Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он пон 
 <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу п 
вари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка ниј 
ка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па 
октор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, д 
аном, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим 
ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „ 
 вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ев 
ови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био 
б око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме ле 
целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, 
 <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слобод 
То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p 
је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а  
, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај н 
идиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли 
ндар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече 
мак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови  
о бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве к 
ом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако н 
се тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свеча 
м положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, о 
сподин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кљу 
 <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим  
виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даљ 
уштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љуп 
b n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би  
ојави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се зб 
хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на ред 
и очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не 
осу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупа 
нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајућ 
као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрс 
на ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је к 
време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао  
власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе д 
 поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о орд 
убавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није б 
 ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац к 
фона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правц 
 речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре 
је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, к 
е у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична п 
се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на т 
ије.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та с 
омаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељк 
 судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; ј 
ују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама  
свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни на 
нце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И 
ак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по  
е нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{ 
ублике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави наро 
<p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примил 
вате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује  
, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па  
о је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ муз 
ад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка  
већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће  
трашан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу 
дари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут п 
хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> 
ак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа пред 
рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главно 
.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне за 
се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој ул 
зику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају пог 
м он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз му 
зива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце ја 
затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никак 
силе мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} 
ј завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није сме 
 у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{ 
асила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харн 
може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам  
неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на 
ли можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима зами 
бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце 
ВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</hea 
ју као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму ј 
сети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га г 
цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села,  
уштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова  
за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај с 
њао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месе 
платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачил 
ла петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду ил 
рце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милев 
 њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, < 
ог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конферен 
ћина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, 
е као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега 
е обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а  
ући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је ле 
острто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили с 
расла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, св 
ешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију  
 отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала 
жао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлова 
рпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узм 
и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све пле 
деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p> 
прављала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозор 
очињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S 
авир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; вид 
ти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси 
 тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога 
 скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пан 
 црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но 
 што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у  
 зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу д 
тање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтин 
Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он  
 га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљ 
болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И 
 у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда  
се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми н 
великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њ 
коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, 
а ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” 
 је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> < 
е, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да про 
 си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни  
 беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час прав 
а оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан с 
т поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Том 
, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита 
 Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p 
за са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разго 
тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чу 
спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, к 
 — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било 
} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један госп 
ор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатко 
око замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће парагра 
 послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — гос 
дан господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, к 
 и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једно 
 и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-п 
шни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други ку 
> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави 
шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p 
p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом 
 Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог 
, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, по 
ена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео 
е очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред о 
 комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, х 
п сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове п 
сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо жив 
орода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И с 
а зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се 
 није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и п 
ојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили  
овој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а  
због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, 
рло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које 
 врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли  
оћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуц 
нух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} П 
 нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S}  
но па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија от 
рећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="ch 
 до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играл 
ао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попади 
ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слат 
одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами 
S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски п 
грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним 
p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p>  
нера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, п 
 добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p 
 теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори 
и, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него изв 
е маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш г 
66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икак 
 се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усавету 
то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом  
вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу п 
Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у  
ојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S}  
ла ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана 
е баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — п 
еда затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</ 
 силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на  
тригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико ср 
ца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не  
ски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, исл 
.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Ал 
 ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет  
{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад  
.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко г 
еца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварил 
е и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што ј 
немо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p 
 то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се  
 једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку  
а девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није сла 
рофесор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се пос 
у одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу,  
анпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још 
било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на 
и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седиш 
 о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отм 
 добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом,  
 ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем  
 првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је цел 
и где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан  
ма, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у ко 
с, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не м 
.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов  
асни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари,  
ој, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек 
ана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S 
е на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="chapter"  
 и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало  
а се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покри 
жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n= 
.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да 
ним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним при 
к колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни 
рса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се  
— пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S 
 Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју  
јој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши та 
улијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи 
њем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са 
ђа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајт 
d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којо 
ановање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој ј 
е могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста 
Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, 
боравила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином  
наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што  
Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штум 
тој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и  
итиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p> 
<p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је д 
 Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> < 
такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p 
 ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади  
ако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав  
вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и поглед 
 овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе  
му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема 
учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми о 
га безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никак 
е на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кро 
арама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — ује 
весну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме стар 
еститом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} 
p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Е 
— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p 
едај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај неш 
p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика 
 тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића. 
 начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво 
о моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја,  
?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев р 
 у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набраја 
ићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа  
 Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је 
с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара д 
амо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај сво 
крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па 
гласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомил 
 и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он про 
а и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору  
 увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га исту 
шао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив с 
ва постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, 
ницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању,  
ворити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно ов 
нцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А т 
у, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у посл 
ош две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференци 
јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више  
 постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div 
је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци 
ије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, доби 
зовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концепти 
 Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене бео 
ледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај п 
но јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због ко 
>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p> 
сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима у 
 онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све 
рад да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгу 
 која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради  
никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и х 
, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па 
а одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на 
ка компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред њег 
утру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — гов 
практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динар 
деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у ис 
м дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> < 
а разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам наша 
а у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворе 
ву тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Ма 
</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мр 
газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није т 
инут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то до 
p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одгов 
ћа.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и  
, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам ра 
осподин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са м 
сав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђај 
, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре  
> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у а 
 нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе,  
анови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав сед 
менима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p> 
 Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико  
" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше 
 задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина,  
акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га  
 ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> 
>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо де 
те, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како 
 неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из  
Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров  
сав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салути 
ном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет 
ма”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све посло 
цу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p>  
дало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — ве 
дставе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на врат 
а је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Рад 
устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим 
<p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба  
ори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, п 
</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било 
 закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параг 
и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога так 
ога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин С 
са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија 
иних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изн 
то шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципел 
аси партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитрије 
а и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и п 
о није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећуј 
на запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина 
 тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих ост 
поче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко 
ног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој прво 
рна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi> 
дне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић 
ите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да н 
их утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије 
ана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери,  
 обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими п 
седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види гос 
а.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође р 
да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме  
такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми в 
ке осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у ра 
слугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми  
још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</ 
 ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фурун 
ст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p>  
. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо зб 
СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Ка 
 те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жен 
 ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом чове 
их колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се 
и се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p 
 тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> < 
 што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем. 
 <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај  
 те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава не 
 кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћ 
земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, чи 
 <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголаст 
а литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језови 
а Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидб 
бије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би  
и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али ка 
аци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и поп 
а се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта ми 
тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлет 
Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, пор 
и.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да  
ј пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у сре 
же:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онд 
 до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ћ 
ше навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан 
ет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шуш 
ника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У не 
и дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} 
азивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је 
ле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Бож 
<pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: из 
>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет  
/p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији  
>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина ј 
— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му 
 се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а 
 што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће с 
 да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад  
 <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се 
тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа,  
виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву  
а разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Ани 
прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— 
!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као  
а.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јут 
 лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Д 
у мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p 
а ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</ 
p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <p 
 тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то с 
едаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, ина 
едне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> 
<p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у 
а крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом 
мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговор 
ти попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако  
 осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— П 
ика ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Рад 
да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде н 
 гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од  
го кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као 
нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко 
е чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за м 
ог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све т 
плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп 
по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се по 
е, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст 
го говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким пос 
ан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде пон 
ај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се с 
законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш д 
 општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па  
де таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти о 
кву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок 
спи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једа 
к, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају л 
у, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му доша 
 као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, бом 
ушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе 
пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> 
брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћу 
/p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, го 
после, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p>  
а које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада,  
ни да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радој 
ављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо 
.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за вре 
 за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света п 
 мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви 
> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући п 
га закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буд 
 онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па пр 
е онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чу 
своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у ж 
ди из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па с 
т и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образи 
ше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осв 
кона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — у 
ја толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p 
ају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и 
 осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати  
о пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узб 
јка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе 
онференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју в 
ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбор 
ј Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа. 
пођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа  
ао жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је 
Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте 
</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са не 
његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је и 
а, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећн 
се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по му 
иљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз ре 
 се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да д 
ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вече 
х како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па 
 била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад 
свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суд 
тељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држа 
на да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од ти 
аву и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, по 
.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније 
е други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видест 
 били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у с 
, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп  
да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео. 
е.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим  
ога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у 
 тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам д 
 усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје 
у.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафа 
 се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно 
е као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још јед 
p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господи 
.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село П 
, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у а 
аде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви  
н, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покр 
штва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је чит 
шала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав  
кад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома 
зуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр...  
у ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p 
 даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија 
 онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихва 
 лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.< 
е погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше с 
 не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек ок 
драв здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} 
> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам 
има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра. 
елу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све по 
леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разго 
афане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си  
е вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неки 
завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штим 
p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-кор 
ј нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пр 
дела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p 
p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мо 
 се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам 
ијатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп 
мо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се  
оворио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо 
у из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забрин 
 и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— 
 госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окр 
p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад 
јен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богос 
ина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне  
тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћат 
нате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — в 
ени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти т 
Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не и 
ка плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предме 
 — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође изме 
p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте 
не, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — 
 господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва 
 писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Нед 
ао кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и с 
о сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер та 
рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати д 
са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изг 
ри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест,  
ђи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се  
>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету 
 почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти име 
кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p> 
ве чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — в 
 је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо,  
у вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Рис 
ећ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи  
масе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч 
учем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Х 
а досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и он 
а млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате је 
p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, о 
и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да про 
ли да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој  
„инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? —  
капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је  
рипалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо  
S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квар 
зама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и  
ј кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречи 
и кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да ј 
 био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда 
дојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то ј 
ом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића 
 па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се 
у, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутр 
ог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и би 
ели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло л 
смо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и 
 n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се н 
нама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Сре 
иноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше т 
.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана зат 
Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо и 
> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</ 
им стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ 
апут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, 
p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина 
замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је 
к још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да 
.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко 
ло једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна ра 
, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p 
м у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и  
ки сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Сре 
акве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једно 
вори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрч 
птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична д 
азмишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљ 
хо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — 
ичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском ј 
.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до нови 
ну нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји  
p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апо 
сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко 
дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњ 
ај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по 
p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну  
го Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши но 
>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено 
увство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затанд 
ли, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми ј 
ђу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Ал 
вразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... до 
и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако н 
а се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— М 
пођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да с 
зео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господ 
 из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гле 
 јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би в 
— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p>  
а, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је  
пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему п 
d> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти св 
у твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа  
екови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S}  
је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из 
е госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог бил 
p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, 
ротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му  
ође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала  
тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Пре 
 попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам кара 
божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p> 
 полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће б 
 и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти 
али као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треб 
</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Х 
и, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Зн 
снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више  
p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба од 
>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фи 
 требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац л 
 и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у п 
 се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би  
p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, го 
д чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> 
ћи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од 
рупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне м 
 <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зн 
змишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком прек 
бро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да 
 Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као 
p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од то 
де што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p 
 је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p 
што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече 
реба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад  
ом мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, 
а за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то пос 
ла у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец да 
p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што  
 селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> 
ок је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори  
pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находч 
чуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин поша 
 госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста  
де госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — о 
клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреб 
<p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не про 
ного боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је  
 на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, бир 
и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне 
зикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и мно 
 је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, ј 
 учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Ш 
зуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а м 
је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се 
и ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад сти 
ођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже ст 
исац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води 
е се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу  
свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одб 
и”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у  
енчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то т 
.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидови 
азуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па  
енској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му  
 рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На 
егове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} 
наест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и г 
о и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, др 
ео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлук 
 већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити  
уће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим пут 
о хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој г 
ригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући 
зи свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а 
 иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које  
еличина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Ин 
цу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узет 
а сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам ч 
гант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p 
је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђ 
еса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите  
 <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало п 
 о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у вез 
 сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и д 
уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Так 
 излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хри 
 у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њ 
<pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једн 
чао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на послани 
ђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није пород 
 селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку  
абрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лека 
 на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике д 
 давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умеш 
упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ник 
 отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он за 
 тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за 
ње он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гл 
} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати 
ревуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду н 
дне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који с 
ме док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, 
приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S}  
рађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, 
ли апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене. 
ре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угуши 
уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око  
е наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ј 
и, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом. 
оће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту м 
ставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артиле 
н у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо з 
т и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, пр 
азао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убеди 
их вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом п 
ла јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бр 
 погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна 
и побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех  
 коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и к 
престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што  
ши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да р 
м прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псу 
ређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коме 
и две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића пон 
пис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови. 
и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, и 
hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и  
ете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у 
лико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није 
 начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако мат 
> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усп 
своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, ш 
госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве п 
> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је  
ина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — ч 
 „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим ак 
хивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но 
ише није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да по 
не трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да с 
главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>М 
ак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p 
ем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и 
 Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем на 
зумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар м 
е.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није п 
ајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају  
што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправда 
ади неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S}  
мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{ 
 ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћ 
ик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И исти 
p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер  
све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се ни 
и тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, г 
собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, св 
ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена  
="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети —  
орник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драј 
и.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано 
њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто 
 земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видет 
 више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну нед 
 а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет  
зражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, ба 
и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћ 
а брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према се 
 наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће 
а и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се 
ни Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћат 
 мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артик 
ут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржил 
трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева  
<p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> 
 Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде 
а писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах 
 приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си т 
рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S 
Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати 
е сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како  
ојом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Прип 
емо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па с 
м, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гла 
јим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво ј 
у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шт 
ата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове  
прли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него д 
то? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредито 
ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија км 
>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене к 
 мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p 
p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јаха 
 <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не 
омодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар па 
, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије 
из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна ј 
{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> п 
 тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину 
шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p>  
оружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После  
а пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колик 
ставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре р 
и деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онд 
 најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то 
изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, 
ем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим а 
м актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Рад 
е у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикала 
ајпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да м 
ео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; п 
в, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја 
почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако с 
згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко 
"100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је ди 
номе капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио 
пштина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када 
њу.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна  
ача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве пос 
мео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{ 
даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је дав 
о дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, по 
ла она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп д 
 омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p>  
је топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о  
тељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ 
гим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник гов 
, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво 
е у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једн 
спођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и д 
у.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би  
: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа  
ао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату,  
ар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако 
многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће м 
го нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га к 
ућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда от 
е тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> < 
ви.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђен 
остраним двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам је 
 карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој уве 
им да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p 
а неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p>  
о знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и  
гедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети 
<pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио са 
а Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Чести 
За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчи 
 срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да  
о поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мен 
, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и о 
 овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима н 
како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жен 
 он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Пр 
змишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у 
нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оста 
</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика  
на до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml: 
сава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда п 
о се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло  
им, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав полив 
 му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на дру 
анану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је изве 
 му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се друга 
своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу 
им на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архи 
н Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p>  
него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав  
ама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје 
ио миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда  
ти дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то  
 чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али с 
лом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и  
а и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био ко 
метио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква  
оли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући 
зби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и  
едино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту 
ам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долаз 
опу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, 
је, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и са 
ијатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, о 
али ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га 
е он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натур 
 памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове  
м, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да пре 
за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе  
на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и 
 хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и бри 
и па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет  
а стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто ск 
ао и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”. 
ише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најза 
ва ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу 
својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те 
упштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу м 
ш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра 
n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочит 
а, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да  
 ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се са 
ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро ни 
е после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих 
ви; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са 
а ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш  
ти у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобаја 
ештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран  
утрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао ве 
нције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанс 
 <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до уш 
ме да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на п 
 као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} 
.{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је  
а две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре  
познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо ск 
 даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се н 
 само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла 
то и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара с 
не, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да во 
пред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сирот 
улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ науч 
дин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно м 
у ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем,  
 <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реве 
ила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише по 
а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Л 
и.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини г 
.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавир 
де ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— З 
 нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као мил 
обеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању ро 
е и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</ 
ра, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на  
лази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, јед 
 и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље о 
и.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То  
ло довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо с 
а пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе поз 
 друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било ва 
 претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године не 
 позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је о 
ите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p 
дом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у поли 
— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p> 
вска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надни 
их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за 
а да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали з 
отврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дођ 
ар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а ма 
 себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око с 
ј је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме с 
а му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи 
тпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке к 
е, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници госп 
>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепниц 
ад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, се 
 у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра  
јпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану  
! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо?  
вде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми ка 
о да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово д 
ли: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухват 
сам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије и 
 дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се р 
 онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења 
ија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, 
о другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако  
 опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — 
p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три 
в. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је оди 
таје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S 
пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши  
145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева по 
че као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје с 
 уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш 
мунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вешти 
 би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напушт 
је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутр 
и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим 
 нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предме 
двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно мом 
 песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је при 
 ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Ани 
лаго и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да ла 
 право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја н 
ао да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако  
е то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим г 
одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и 
ати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује с 
овора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без 
ила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља,  
> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађ 
</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних д 
ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек довед 
еђивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако  
е да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи  
кламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина 
жавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да иде 
 материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек в 
осталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, 
не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбиј 
о себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна 
лује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села,  
рим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па им 
ат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још к 
.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>—  
, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих 
баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крс 
ерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, пог 
да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, нег 
 није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сва 
у, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па м 
а помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свек 
о оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје врем 
 <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко бо 
шетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукам 
њор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.< 
 страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран 
лили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; 
ен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, није 
ји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са повере 
— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако 
 зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да 
ар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број  
 сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да 
азговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником  
дели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му свој 
него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и р 
 те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у 
а никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепниц 
 знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће к 
цију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засеб 
ачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и,  
е није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разум 
дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутациј 
га оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p 
а их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, блед 
пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у  
 „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотре 
="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са ус 
 дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле 
етама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би  
, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце! 
у лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p 
и. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло 
те, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он 
ако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа  
 је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се см 
ги неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и 
ви:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не  
 да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме ј 
јта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесе 
.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и з 
све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</ 
ине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу 
апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, 
ожјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно  
 што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, ш 
дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвој 
тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тај 
<p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настав 
> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри,  
таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући  
 госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити 
телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски мома 
 премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изнена 
дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло би 
</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег 
 немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш реш 
 и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада  
p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици 
и, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Зати 
даде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p>  
> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p>  
 он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тр 
иста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, ни 
чети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се т 
а ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приа 
изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ев 
 лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу к 
за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да ј 
</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну  
 врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, при 
 не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласо 
 се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помо 
ренција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конф 
} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друшт 
 конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тад 
ије и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, до 
конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору пет 
 два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти 
ицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако он 
со с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је 
ад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли,  
брати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати  
ш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени 
<hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с  
него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не зна 
те дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p 
 то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пелен 
вари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ств 
етовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> к 
 па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој! 
то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље  
етне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са плас 
 можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> 
p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја кој 
и детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да м 
 су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Мо 
 Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека ј 
{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора ч 
 има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко  
 благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да б 
<p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Н 
>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, т 
 заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} О 
удре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је 
 Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском стр 
ст тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то 
сле једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још д 
 нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и  
 моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја 
попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се  
а госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју мат 
 пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету 
е, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нис 
.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>—  
 уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успе 
еч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислит 
х се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже 
 „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о де 
а на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе. 
 језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне  
 је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефици 
ошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то ј 
.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узе 
рац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара с 
 којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше гото 
во до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква,  
лушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чуј 
 и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чу 
разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде 
 увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција н 
 видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно им 
ребао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позо 
ледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, д 
уцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштер 
лим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у  
о, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само на 
те о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана,  
 баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању  
ло код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p 
што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а 
ребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p 
е му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понаша 
 својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођен 
штено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, 
т.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио 
та раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p 
о узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однеку 
но уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек  
 ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и 
 Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ре 
а.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Зами 
p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало п 
акле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> 
 не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао  
 непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докто 
е ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из  
то држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p> 
ог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како б 
син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд 
косно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздраже 
} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самно 
 <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога  
а то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам 
аља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ов 
цу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није г 
иво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он  
се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде  
у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо д 
ему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо  
 некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека 
са.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко 
ник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и 
> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче 
окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово  
, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар т 
овије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја 
 се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати! 
исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сим 
во било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван 
.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста 
 богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој пр 
ао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лоп 
ну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него ј 
 да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да бу 
роседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер ј 
 n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код 
е утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капе 
е а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} 
прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити ка 
ао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p> 
почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе 
 непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Шту 
изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседн 
 гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он 
 доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и з 
 да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спа 
в предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај п 
ер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на  
адосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дн 
 једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то  
оме ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме 
 време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — 
ави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, 
езни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а 
Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговор 
најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава ј 
 створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може 
сподином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, 
ду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; про 
ра.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p>  
Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сир 
прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кме 
 иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се с 
 жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге от 
ешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну  
 би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био ве 
се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најз 
њење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно,  
се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у ку 
ија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите  
"41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути  
овора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конфер 
адајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, так 
потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она —  
 се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког држ 
лије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а к 
чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошт 
о уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно  
прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="3 
 ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да  
ивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, ка 
о чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p>  
еш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућа 
реба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не д 
ао што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, п 
е беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад 
ете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била 
} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева 
 а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начел 
 допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p 
</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба ра 
S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишља 
двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбеди 
рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>—  
мет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чу 
<p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа 
ато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу ко 
чке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да с 
тари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење св 
гађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене гос 
нтригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам 
ислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаш 
о ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну против 
љ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у ј 
ука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, с 
 тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку. 
ори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф 
еће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у к 
ао ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче б 
 <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фић 
могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитат 
Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осе 
подин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељс 
ad> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао најве 
је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брат 
стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p 
млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи  
шко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће при 
{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш г 
рекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корац 
узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер  
те у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво 
очовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике прв 
и се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство 
да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гле 
х виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у в 
им природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље  
ом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза стар 
аве.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати с 
S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због 
ожији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али разм 
елокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се ни 
 <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док с 
ва и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том  
ање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збор 
ољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>Н 
 састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Д 
е разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у служ 
и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила  
прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига г 
>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћит 
 у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори  
оже никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и д 
е је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које са 
о са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ов 
, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га м 
Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је 
, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p> 
редитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у 
да ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, 
и колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тре 
 после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> < 
тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију с 
{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао 
сумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која м 
а избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p 
 један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин 
ривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза н 
у?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То је 
то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, по 
тије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми 
бично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која ј 
ислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А  
војчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју 
готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља с 
>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам  
 не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођ 
мо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и напра 
 за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем. 
ле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вел 
 ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</ 
е с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафа 
приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по  
усти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се  
зу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је б 
лази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се ок 
о нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка  
 га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још јед 
ати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то 
узику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплау 
 Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његов 
ма живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је д 
овој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две в 
Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово 
рове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи 
 још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија пр 
ставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па 
та понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учин 
кну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут д 
 он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да в 
ети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај с 
> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? —  
кам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, в 
успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div 
<p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штум 
госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко о 
емирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, ка 
.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџ 
уке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме 
ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога к 
 Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи пол 
ашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет 
 то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет 
p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је треб 
онише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре т 
 од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, доч 
 наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема  
низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њ 
p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени ј 
пео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску. 
 Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар назива 
ине дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кме 
а ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет нај 
ут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли с 
ог полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе  
 као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у ч 
 Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари  
кривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутн 
d>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба са 
ше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Ри 
pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да  
, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом 
аручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се  
але, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађ 
едник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div>  
ј деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две 
 <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.< 
и одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, поз 
а обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је куп 
и, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало 
наш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.< 
} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n 
а због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало време 
 Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха,  
н-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној,  
мишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и 
ек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија зади 
с јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио 
тановници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја 
воје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један  
вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш  
p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не  
ло до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полага 
 би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> < 
за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима,  
е госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленк 
жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив 
бисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је  
ао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је 
или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници,  
и Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, ве 
 девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p>  
 читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ 
p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као  
, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је  
 ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест 
, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, ко 
ића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био пис 
идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: ка 
оводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случа 
године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њ 
. у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да с 
ба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да  
господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, 
она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом пи 
ја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда н 
 сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за мину 
а сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p 
нце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Раз 
е далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко  
еде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да  
ст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да,  
и, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била проп 
 поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђ 
и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправност 
сецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају в 
 мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете ст 
је ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једног 
, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родит 
би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога 
 право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не  
 пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p 
а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p 
 вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — о 
емих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачу 
 кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би дола 
вши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику 
, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не мож 
ту није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, 
би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да им 
чански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики 
 плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S}  
е на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки  
ма, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! 
один Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на 
али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад  
е ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља в 
е у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У та 
лу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хот 
ви:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и п 
ма, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан. 
ника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани свој 
 <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака оп 
 сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој 
ински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" />  
е и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и  
е приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, 
 n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљ 
 од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина С 
аест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене. 
оје у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детет 
араграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске п 
Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ст 
а дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш 
жеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на ј 
афа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до  
адим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како  
„Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег  
 да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири  
је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формалн 
у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или н 
 својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао  
дње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њи 
ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се кој 
е уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила  
 мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио ка 
. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Госпо 
до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за 
ати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар г 
о шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type=" 
ђени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као ње 
 роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна  
 после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов  
би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана 
је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и  
а месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, зна 
омани у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала са 
и кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Пр 
или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу 
, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда  
ло на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ак 
 вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мис 
о било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива  
рац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и ј 
ио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао 
оче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу ка 
ед очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман,  
} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад 
А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасв 
није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли 
а, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје м 
је срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још з 
дила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима  
мо нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> </TEI 
троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна,  
ио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, д 
ad> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, н 
ј неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је о 
ји — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод до 
м тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави  
 смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре,  
ју, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем 
ко раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако про 
сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја 
елепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете  
ну твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па  
а још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био п 
ом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су он 
ме ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" x 
„издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се отк 
ило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претхо 
ити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да 
ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна у 
 Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу д 
 прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S 
о опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ  
 села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој гл 
 једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </ 
говора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, ова 
, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам на 
и.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би  
н почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар  
он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојал 
 а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако ј 
 још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би 
 тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника  
ешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми в 
 бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац  
p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава  
 романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разн 
не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног обр 
>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пус 
омана, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да  
илима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког т 
/> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој пом 
атан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се ју 
једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није 
а.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим л 
и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова д 
његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.< 
би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ три 
етња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p> 
 код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку са 
рошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би 
њим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанс 
те је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто  
оје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.< 
} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало  
би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла 
е било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење —  
<p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти 
ојне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али 
Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као пр 
дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи  
нога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној у 
ге вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особит 
им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као ка 
степени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, 
аље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И од 
ј.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="27 
 марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са моно 
, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је чове 
и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста з 
н честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се 
ог чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, 
S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{ 
Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>: 
Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изрк 
алог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p 
четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} О 
ј рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi 
 у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене к 
ам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза он 
и и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у зан 
ику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође  
мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране пред 
и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога 
ло лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p> 
је не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко нас 
у реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, о 
 је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сел 
ест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању  
 срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних т 
ко је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше  
о да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш каз 
p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералд 
> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, 
Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Че 
и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђ 
S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна 
лаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изн 
 се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство н 
Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује  
су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осе 
 ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почне 
бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и г 
едељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој  
ику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то  
и тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку  
<p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ва 
 удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету о 
ам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ д 
зе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени 
 га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не ум 
н — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљ 
а, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети зби 
 прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково 
ко гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како ве 
сну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме сво 
ок је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друшт 
 то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додај 
н је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} С 
е, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ м 
, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се 
е био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p>  
"180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву  
 и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се 
мици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али 
 Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p 
, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, 
ма, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за на 
— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи док 
Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини  
, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је л 
да, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче 
 кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата,  
 г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као 
 ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p 
дмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у м 
шљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисл 
 гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него о 
е јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпо 
ове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу д 
 опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шна 
која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око 
музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, к 
ећ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин 
сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро 
/p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем 
 <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p>  
угу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде пи 
ар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него  
ова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо прим 
спа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине п 
поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су с 
ригорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћан 
асност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој 
ни овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> 
н приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно за 
да срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин 
а је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане 
ад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласо 
итељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све доса 
ну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После ве 
284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо 
лагодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игр 
рицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p 
а рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p> 
ори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођ 
ије ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му не 
ако изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђи 
 седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу 
а разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу  
 руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком. 
а:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} 
, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено 
а Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам ш 
мешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу 
 ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под ки 
— поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај  
” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њ 
ни, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није мог 
олан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бог 
својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, заш 
но, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин 
на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице глед 
линој, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине 
} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би ус 
Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али  
азе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прља 
>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звон 
 вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-в 
о од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о том 
се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</ 
ињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више п 
 село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су са 
чепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p 
 ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p>  
ају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, напи 
ите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi 
а бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш он 
као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међути 
i>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi> 
теже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p 
епенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана  
пет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу  
 Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми 
и, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говор 
а то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп  
емо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за 
не, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пре 
>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још ј 
креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пај 
буке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се п 
па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убр 
.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још б 
сте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини  
ења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да  
 очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој ж 
ао <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере 
си на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни дру 
ила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p> 
 деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје сре 
неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да 
ш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са а 
 раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто 
ром седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћник 
де поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пиј 
, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна 
е тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" x 
 Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter"  
— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то  
је опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђен 
авати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада с 
гужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв н 
29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче ве 
Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и  
 те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> < 
И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су  
тна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и  
е скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које н 
> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима 
влији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохват 
<p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дет 
шко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љу 
{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају” 
Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће д 
 Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, о 
</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим  
те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па он 
државање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загл 
се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце  
а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, прокли 
собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама 
 и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" 
овица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа див 
ја објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у 
олицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он 
воду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Бе 
ћи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете  
но је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> 
рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> 
атиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакну 
која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред м 
ећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру 
сак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом,  
...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Г 
ом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и  
у; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.< 
аучити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бру 
а је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази 
ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет  
а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је д 
/p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесм 
помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне о 
у програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бој 
у они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у  
>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слего 
пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који 
т’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не мож 
ећ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у 
н пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да  
дуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза  
а би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га м 
</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одг 
p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> < 
, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле,  
ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек  
ао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или  
се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођ 
Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи  
 је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним пи 
лите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу  
 да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому бо 
спођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда 
 n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало ј 
се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а 
ј рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.< 
 где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш л 
ошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бр 
дсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <d 
, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — 
рекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме воли 
 месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, т 
у жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, как 
те написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.< 
асно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, гос 
ју, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да ј 
нџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не  
" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а на 
, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што  
нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није мо 
а све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти по 
ану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу с 
рејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Н 
 па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црв 
ици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго...  
S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће 
/p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу 
ска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библ 
 — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не 
полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другач 
гу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобр 
се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном 
ју доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— 
 завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посм 
е се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што 
ришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше  
ајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чуј 
и излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да 
ко да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, т 
гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изнен 
ead> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госп 
х.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је 
су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује к 
твар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пру 
м?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то м 
о много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и  
о одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паст 
аром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по прија 
чајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и 
ку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до 
да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци ко 
авља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација 
ело и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литр 
<pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким п 
иског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те п 
н дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све 
 на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну 
Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са 
 састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кр 
час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хте 
ије проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате 
.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред 
оспођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на  
луша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих 
тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или  
ана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама 
ла која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операциј 
же у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од ц 
цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, к 
</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза с 
долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које он 
 једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућ 
оје им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица 
ом случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца 
и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љуп 
 који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има ув 
и лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијск 
ене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала П 
} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са моно 
к госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе 
аса, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је не 
ка је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Ка 
одигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али  
нка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> < 
кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има вр 
d>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа 
з кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као  
ц са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране 
може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дв 
>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p 
, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњуј 
ата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за  
ца, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљал 
е то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тот 
Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске р 
 учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада 
са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После в 
 удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрч 
овник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У ост 
ерса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} 
рчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, ов 
г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и 
до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и р 
ву под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметни 
лику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрт 
е преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче ко 
ница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгле 
 све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа  
роје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> 
едом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео н 
ла.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p>  
шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута 
џија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошап 
лезницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а 
кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапут 
но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапу 
 породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману 
е и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати  
 Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну  
И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуце 
ан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју доб 
ке и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне  
</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S 
 на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи 
зор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да  
ов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богос 
осила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да  
и, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са не 
танојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— 
ехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен,  
му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберци 
 зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским  
то су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова 
дин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> 
 Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи  
на или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнут 
деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошл 
светљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и 
 (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p 
ву овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У  
ене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госп 
 на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на  
: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу 
жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: 
 само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да  
кче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, о 
ве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао к 
 са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га 
онео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, к 
у сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантиј 
/p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фић 
ио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управни 
ређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче 
ди господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахну 
{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и  
авке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано гд 
ишта друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бин 
ер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и м 
и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како 
 се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> < 
 Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао 
век и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима 
је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и о 
воме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот чов 
а, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове 
авесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове 
своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове 
ква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што па 
> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне се 
p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће о 
не и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити 
чери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине к 
ата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, 
" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор  
 све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вра 
општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни  
прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да в 
цима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе  
музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни 
им још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— 
ознају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники д 
ним јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, к 
на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је п 
т претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предв 
и да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и де 
 није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упозн 
 учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељк 
 поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео ку 
однику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95"  
 судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочи 
е, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а  
е, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те д 
којник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види по 
о је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам 
а.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска т 
од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div typ 
м разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ник 
е обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или д 
ије никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у ју 
и при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао пре 
трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ст 
јатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div 
м — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, прост 
ћен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} О 
ског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је ј 
во? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле 
ерацијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита осо 
26" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мења 
 се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом зб 
а се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <p 
 чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се  
вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p 
, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви з 
 који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пике 
јгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том момент 
. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела см 
зумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранији 
 слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак с 
S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико глав 
химандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говоро 
ека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S 
в, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу кап 
као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и с 
 објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је с 
eign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ врати 
<pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу. 
љевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и  
ром целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница 
S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтере 
роз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — 
 јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар 
 покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па 
рује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он —  
брог пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло р 
 је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме с 
ла пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није  
.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, 
настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим 
тилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним с 
рзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари то 
 суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јо 
 врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата  
, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и 
сар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Ка 
е цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је 
а ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Т 
 дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да  
ате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> 
дне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени 
 господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Ел 
исам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ 
ити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне н 
, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Ди 
е он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили он 
а ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да 
казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интри 
капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило к 
.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <p 
протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лиц 
еном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он  
а министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је 
и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, б 
на Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој гла 
 Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори гос 
метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај п 
та.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, ур 
 она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или 
Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Пр 
га!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у  
има, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између 
ази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете н 
ад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима 
ило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Мил 
јим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то до 
 би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек н 
чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село н 
ст, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете уз 
а је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе 
даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва 
а, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ То 
та и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Том 
 Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље 
лу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина н 
много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га збо 
а буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рог 
 се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мисл 
постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим пот 
у механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служи 
реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљут 
мам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно ма 
 му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико 
и! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том п 
ом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у п 
и прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко в 
 више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је 
оспође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени  
ва ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S 
допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У так 
парена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице,  
 да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одист 
з коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси 
Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљес 
рамом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позај 
 па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка в 
 до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мар 
у сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> 
а значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а 
би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају 
у беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p> 
очеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на ње 
љен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране т 
 ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и  
не”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њег 
и пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док с 
кта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет  
приште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S 
оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме пис 
оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо до 
оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете 
оја га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотин 
су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки ср 
 је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм,  
арче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче 
растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије п 
м, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што  
на страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа...  
Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="ti 
ЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p 
елики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А ка 
е треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} То 
 а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Ра 
, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у  
 нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних  
 којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза  
ко, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, 
еве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе умо 
а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" / 
њене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разгова 
масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав зак 
шајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син  
радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има  
 пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске,  
а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . ди 
а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, ка 
а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и 
 срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо  
а свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за бла 
тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника др 
море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу д 
дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на пе 
 изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави  
 обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим д 
ога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је ка 
, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је  
оју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај 
којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља  
 и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало. 
е ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац о 
 роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно  
 има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у  
тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у  
> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p>  
стаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах  
ам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији пре 
 <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не  
свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току о 
шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та  
сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецим 
нога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан  
и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од  
, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немо 
мет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто сасл 
се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму 
ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</ 
у и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћер 
 писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к  
>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да  
мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља 
вља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој бра 
 ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слу 
 му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не мож 
ну, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавк 
м за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па ве 
 мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша п 
јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пе 
 мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина 
та:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</ 
по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становниц 
бом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Мили 
 родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно 
види како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе  
кад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређењ 
зник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му ј 
јих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато 
> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="2 
и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони 
 мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога ра 
 него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испушта 
 весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја вес 
претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор ма 
е појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између не 
да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему  
 <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац< 
, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу 
е обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завуко 
:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома 
нам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана к 
S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини 
 кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби д 
</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац 
авила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође 
арију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе 
.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја< 
х заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и у 
ини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда 
рши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Моли 
/p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме о 
 министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S}  
 „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила 
ица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Миле 
могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет 
леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S}  
е практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши п 
То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштр 
/p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде к 
саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати љу 
се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа  
.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разу 
оју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложи 
 пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је т 
ј, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што 
не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много  
га није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај крев 
с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица 
 близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем 
 Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би треба 
да све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се 
> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — од 
вљено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа,  
, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и покло 
 јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p> 
 видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је остав 
да” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин 
.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још 
пусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу 
цеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да  
ерс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без рев 
твар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберциге 
<p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хо 
већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Ва 
 карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем 
р по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би  
— поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди мом 
ерса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не проти 
одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, 
те тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави ра 
ду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једин 
 соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="19 
о је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти 
 је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ј 
оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе 
ом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног ла 
 основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На зб 
а узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по до 
ка на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево 
> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ј 
 одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они. 
њу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако к 
о <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савк 
 још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао  
ише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао  
<p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао  
 Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И о 
те, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а как 
зике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на ко 
викао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем 
тишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп  
ћи, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу с 
га је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Т 
раној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом пол 
i>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на крев 
ко исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја 
у тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен 
p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свас 
итра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се 
шу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд:  
редба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> < 
оми, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше  
д виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокота 
подин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — 
а.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, 
 предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конферен 
 <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што  
{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да  
овић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и прим 
 дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је м 
ја су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића у 
и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома б 
аде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде 
 воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева ле 
етеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога  
је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери н 
оћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се  
паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска  
плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај 
кт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> < 
како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствар 
ематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и 
и пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да 
 нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њ 
 пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом 
војка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није с 
лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта 
врнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута 
ене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже н 
 мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме неср 
умем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господи 
p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га 
што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би с 
 како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, п 
 сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели 
ругога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Рад 
>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам  
ог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја 
ас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да у 
 <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са  
тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и с 
 /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он 
'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— 
 шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана,  
о своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову тра 
скоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — ре 
аграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ст 
{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да  
 могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор  
 видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет 
епница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогла 
несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, ж 
крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто  
ис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <p 
ут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div t 
аде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би мож 
Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује пит 
другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја п 
га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљ 
ти ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма ш 
 на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио д 
аборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о п 
 речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се ниј 
у и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе п 
е о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најз 
 <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и о 
ко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен,  
да, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> < 
м из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо 
учно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p>  
</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио  
 <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, 
ање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је с 
 час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима 
и идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> < 
те крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребн 
>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се п 
се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конфе 
 голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи п 
 служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, 
уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помо 
 Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго 
 би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тра 
рунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клет 
цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра дру 
ивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за п 
но напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава чет 
причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица п 
чкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пи 
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина 
све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, са 
вета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога,  
 за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји чита 
<p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свил 
 на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је д 
ојима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова  
9021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 год 
l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, п 
ема власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако посе 
несеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали 
те у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и он 
и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да д 
ажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажал 
p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао к 
 дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па ј 
е главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погле 
адоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу”  
икантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и р 
ојима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је 
осподин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађе 
о нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће 
тврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор упра 
на.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах при 
времена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привр 
а потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довоља 
ија.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на 
о налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те 
двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је 
води довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало св 
штитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, г 
еренција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола њ 
вар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивк 
песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!”  
е, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је зати 
азна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе 
 који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи 
е места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке 
ара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте 
 Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст ст 
ао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како? 
би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (п 
што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, 
итам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две со 
вој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца до 
е и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> < 
"297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не 
{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</ 
у, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи н 
м и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа М 
, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а к 
а” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове кон 
 сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реф 
 да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, 
 шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове 
 не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем  
дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова к 
едњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција 
вима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор подн 
нредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број ч 
 како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се 
осто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандова 
биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p 
<p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упу 
репирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта  
и кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви с 
Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу 
јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у каз 
чувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња  
а вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не 
ико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p> 
у подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат сва 
 не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Каз 
воме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То  
нзација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он мет 
остављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска 
лица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до д 
сеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предл 
рхимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте 
еде у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седниц 
ведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, 
ни до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет  
и куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва из 
гословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер п 
на каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> < 
сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не 
 толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="13 
метила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим 
 ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услуг 
 — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— 
готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и  
сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још јед 
сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп н 
сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му ка 
заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на в 
а, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну,  
афу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и т 
 о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врл 
ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором б 
и причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а зао 
ге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје пи 
мислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> < 
S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како са 
лугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утоли 
 <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, да 
{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресо 
т...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, 
а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој г 
га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће  
 рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим пар 
ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да ј 
> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> 
бе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те  
<p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те н 
пу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога ро 
— одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар  
ако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципе 
сподин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с ле 
а могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам 
залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса,  
еће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има 
ала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и глед 
стижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да и 
евојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приме 
блета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате,  
 видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187"  
сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душ 
 оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али д 
сам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа 
два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио  
ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми љ 
S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па л 
пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им кома 
се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, 
ичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај ч 
Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p 
вити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам 
и и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, пр 
ом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богослови 
тво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S}  
окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председ 
/> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођ 
де са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седе 
је је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и 
ела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, пом 
ах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеж 
hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Ан 
г никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађе 
анску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често разми 
ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад 
— извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви 
да нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” По 
она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, глед 
 и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити л 
p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржава 
читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову  
јој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због си 
 и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због си 
На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само 
 дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.< 
 ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да и 
ећ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? 
сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам  
рог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти  
ара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је 
 шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госп 
ције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено 
 од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод 
 већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно в 
/p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Т 
т кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом  
 првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си 
о из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увија 
ада си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави ов 
</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје 
S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о 
нт боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мо 
ас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то иск 
т и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима с 
је извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се ј 
 истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли 
ете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу 
им је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук д 
лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} И 
ровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу 
е, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни ње 
а сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елз 
о Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета не 
ак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немог 
 чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са опе 
 л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за су 
 се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним мој 
аоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра 
та мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> < 
вар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту с 
рође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час 
лава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео  
питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала де 
о рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код  
вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} 
прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу усп 
питач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Же 
евојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог гос 
, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то 
, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ. 
а романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман 
>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је тре 
и, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће де 
чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да с 
збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако про 
а је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да  
</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те мед 
 вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе 
га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из преве 
ету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је 
 били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад  
е главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са 
 то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако с 
, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван 
.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пре 
> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети к 
било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и ка 
 теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шт 
јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остал 
 <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тр 
и смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се осве 
ј су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја исприча 
д ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео 
л; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне,  
диш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Так 
шилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока ни 
ран са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете  
е исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгу 
>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол. 
 преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као па 
а на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div  
ома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то н 
— вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у ц 
лазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извин 
 су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радој 
/p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж 
 а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христин 
Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад об 
и кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих јо 
 будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и  
 имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су 
олико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једн 
} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бо 
има С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изр 
ени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{ 
 Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Мил 
а испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стан 
д нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он 
ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо,  
жно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му  
еровати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца 
 те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадиј 
рислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најп 
 час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог  
де шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца. 
ибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погле 
 добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвок 
рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двој 
 Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толи 
но грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће 
?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре П 
људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћа 
 ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам 
први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећ 
чно облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров 
 после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у 
звикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук 
је ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Как 
ко.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача. 
а понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба 
ије могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје 
слим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запита 
<p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпос 
беница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да 
а поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Кој 
ну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био са 
их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да 
овор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих по 
на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гост 
 дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p 
налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на зави 
 што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уоп 
био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набав 
 су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад н 
подин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окруж 
 и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ доби 
епо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} 
женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа 
 службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази 
слушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме сва 
жован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легне 
Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да вид 
е Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам раз 
, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви вид 
 жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S 
. управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам до 
о.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату и 
ла мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што 
ишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда 
ом упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор  
S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти 
/p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кме 
да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћ 
ук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сас 
> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Јед 
ате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја,  
не недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео к 
си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да  
о ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата  
тио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то 
е прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми 
 и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на п 
 жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим  
о ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао коли 
варам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опе 
кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његов 
чинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То  
ни и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, ка 
ише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу 
 нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да р 
 тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био  
шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам  
итам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав њег 
ам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањ 
те — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим ца 
тим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добр 
S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја,  
 брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја  
} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мисли 
 Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и га 
апредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="c 
?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што прово 
ет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</ 
и господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ће 
авајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита са 
Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутр 
, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} З 
па, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте  
га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да  
то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја с 
} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а 
 забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, 
ер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. < 
Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> < 
ов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да,  
/> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих т 
 један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</fo 
е верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, о 
ако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он  
 нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрн 
ре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је  
о госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме ка 
же, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то оп 
 све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем са 
же боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се  
много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — 
 пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забу 
већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је  
 Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте  
антовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, до 
стила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план до 
и и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди 
зи, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледа 
="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узе 
ерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета,  
и.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се 
 опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на 
твар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ни 
а Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и  
кочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора б 
ила је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та ј 
јем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напиш 
. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-бл 
роговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поч 
и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај  
ине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња 
итаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Он 
</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда  
изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче 
остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов ст 
.. шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом 
 узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то,  
 како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p 
е надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S}  
пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала 
 покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно заврши 
ју, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и д 
леда значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа  
тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту п 
ив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом  
 ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да прили 
— упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да 
>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кир 
рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — 
уги пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> < 
паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радој 
 те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одл 
 па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p 
дика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — 
ило помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окре 
 <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо 
там тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако  
вак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унес 
ра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти 
лепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то нека 
је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се 
и имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p 
— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра  
pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете  
>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и зд 
асан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан с 
поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребаци 
идети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча. 
 из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их 
противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само 
> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће  
аво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> св 
 Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем 
ри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само т 
ете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете,  
 још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам  
уштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па  
ако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора 
а за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да 
шљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка,  
даде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се  
у учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p 
и он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и 
ао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и  
тине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом нас 
 попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по д 
ном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума 
 своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и нај 
учна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода госпо 
штећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са 
рно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до ње 
S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо с 
агњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па од 
 најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} 
сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далек 
, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна с 
о деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановић 
два виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Сим 
а у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код 
 оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да  
i>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ј 
 да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћућ 
ивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он ј 
p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тр 
ек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p> 
ишта видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" / 
о сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успу 
<p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личн 
м, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим. 
рнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S}  
чи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разум 
што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него  
е скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се нап 
ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па не 
ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело  
а том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила,  
ћка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и  
пак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад т 
 селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник 
рошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није см 
леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало  
 сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Д 
амо лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме  
 у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> < 
е то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатер 
естан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу п 
нако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, 
и то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрах 
сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље  
, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће  
здинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у п 
ан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пако 
 једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ 
која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, н 
етири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дер 
 да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој. 
 врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, бр 
ако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте 
ије реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после јо 
S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа др 
и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, как 
<pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у ин 
главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има 
је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како 
и да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете 
 То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са де 
раграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гр 
па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побе 
њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва 
аза, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је с 
загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!< 
 ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дет 
Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</ 
 о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div  
 с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женс 
ано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџиј 
а Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве з 
, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! 
ући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им  
у сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне пар 
ојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи с 
 управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то  
 кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> 
ар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то 
/p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да п 
и сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> < 
утило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљи 
нице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара. 
о и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче изба 
па-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се  
чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше.  
 и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеш 
 ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ства 
им мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на < 
а лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата  
а држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вел 
вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет д 
којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан  
е увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друш 
} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у  
 и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олта 
а зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Ме 
узећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, види 
ку или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да о 
нијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очиг 
казати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао м 
исивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној 
сајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи св 
} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удов 
то су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео 
ва!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умре 
 ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш,  
лу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из про 
дник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „С 
з нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — 
дици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље  
месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p 
, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он  
је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост 
удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар н 
а ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S}  
ше сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то 
ла насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и а 
ко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови 
 последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога ром 
м гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика  
једно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже 
тави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим  
аман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то п 
попадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колик 
ава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед т 
сприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је на 
душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети 
 велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на  
пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде 
бећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрх 
ниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена,  
</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабо 
враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одсл 
а да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му конд 
а.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнул 
це, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ  
о упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би  
ретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да  
, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се диг 
 седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крманс 
лио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумиц 
као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, т 
ло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме т 
ман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође,  
 мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана 
ан одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седн 
е послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише прос 
нференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити 
, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привр 
му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи  
ад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То  
и требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ пос 
цило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да ид 
у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У т 
м ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни  
сиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст кој 
али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се се 
о, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет вр 
а слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за кој 
ви механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>—  
и ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам 
А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је л 
о.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију 
’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} 
о вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поно 
 каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница превр 
 <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем 
дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо г 
о обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да н 
нка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна  
ј је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја 
ој један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би 
 прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А гос 
о као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води де 
сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџет 
 увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту  
 лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — нас 
удо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте с 
тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је  
кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у н 
.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пр 
> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула п 
ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви,  
p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако  
p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па 
 да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{ 
окуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави  
же се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били н 
стима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упи 
> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> < 
нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу 
трати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Ј 
вно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Ел 
<p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби там 
 тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, и 
е свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости г 
рађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисл 
свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихо 
насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости,  
ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце к 
рипита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељ 
 користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти 
те.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> 
ио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не 
, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и пантал 
p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то д 
 пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад г 
Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога да 
 рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви к 
да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, 
> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у  
ко штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери д 
ох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</ 
љиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро ум 
знавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум св 
у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже м 
ађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отера 
мојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па д 
ко ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, ве 
 на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бу 
дносећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? —  
на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, п 
 моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{ 
ду.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесит 
 је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече т 
, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки поса 
аоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају  
или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се 
али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили 
 повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле д 
 на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао ше 
илија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.< 
>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник от 
измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна  
ешење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и уз 
ључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</ 
ута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не свр 
звинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељ 
ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети к 
ди адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то 
а, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роман 
т бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва 
је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{ 
 месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго тра 
н месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, 
е, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или д 
ђе прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје сред 
n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али  
двоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остад 
ва конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог б 
рад да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају наш 
еторице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај о 
ш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући н 
/p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно д 
p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након  
 да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферат 
е сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, д 
p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту ц 
ећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог 
евно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују ш 
м музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то ча 
а изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из со 
рењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једн 
кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин —  
по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па 
м разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душман 
/p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се к 
се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића  
 се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега о 
<p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на 
 Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балка 
ни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само ј 
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опрост 
е још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде д 
а и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне ње 
гра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије  
еданпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору 
 је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу 
свим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањ 
та је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је  
оспођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно гос 
 болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звон 
Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешн 
>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним ј 
крено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак  
поје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња  
првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног д 
атраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмањ 
енат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа д 
вио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгу 
да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграф 
ли се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> 
ину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172"  
— а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каж 
ао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, зав 
n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само 
п <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} 
 се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начел 
 Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>: 
— настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали 
врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете 
да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — бл 
 тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у  
д вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој из 
ну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, 
 могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наго 
у ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа исп 
ира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он ч 
шевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а  
и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је поне 
е јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на гор 
 нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, 
ше сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са прв 
оно решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> < 
ешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао  
ки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је да 
а века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како 
не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозг 
 је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једа 
S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост 
 <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео сво 
ожише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не 
идиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бр 
авиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си 
и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа п 
 он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била д 
 си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p 
а, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi 
акојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав р 
 <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути с 
и’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко з 
подине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненад 
лаву кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дару 
 је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каж 
з нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према 
влије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, д 
 како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја пре 
јраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало 
ана пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут 
о, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> < 
ног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се пр 
дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа л 
осле, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л 
те ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, с 
а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављу 
р и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је 
давајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држа 
ојим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у  
о?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти 
на човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола 
 ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, а 
ца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебо 
ра, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на пам 
динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те при 
па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти д 
На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, 
о да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некак 
ј Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Ма 
трнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га  
ој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету преба 
са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат п 
и члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да н 
ила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.< 
м убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да 
 изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво 
ажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за 
е код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљ 
>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћа 
и сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> < 
тину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана  
 пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамен 
коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда)  
уда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то т 
ео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну ку 
наш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, 
ко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу  
Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који нос 
уштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се  
} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p> 
ита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одг 
би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дет 
тремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да  
.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Е 
тике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва 
души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Не 
ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја,  
ци која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних др 
рисуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој г 
.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и д 
оворише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да н 
ка.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је р 
хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроб 
ВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне п 
че!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — згран 
 Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{ 
говим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вра 
 сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радо 
 Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то  
оба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, 
аном.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, к 
ам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта 
ио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, з 
ји се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога дај 
ло толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Та 
„Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше с 
д је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби  
роучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најза 
отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет им 
 пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао који 
до моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, 
бе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног  
ари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу 
ољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек з 
вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запр 
памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са ко 
та ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добит 
b n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно д 
еде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав пис 
зближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доб 
јвише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови! 
егово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета ш 
анталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на но 
иваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учите 
се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо иш 
е слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>На 
ти по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као 
а Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као о 
ви.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а 
, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> 
етка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по с 
ого труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочи 
ити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врл 
хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити 
 откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p 
авитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешн 
гађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То 
затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најз 
} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука 
а не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена 
, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одг 
p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он,  
снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно  
То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин 
е крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћат 
та да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избега 
се.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензи 
 би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са на 
дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет ј 
з двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но прем 
 <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може млад 
иковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најле 
оспођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Кале 
нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повије 
збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјав 
је љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити ка 
{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречи 
е бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му  
што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију  
>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љуб 
или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу ко 
ово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Р 
ер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу,  
ку и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити панси 
ећ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он ј 
асно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више 
творити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао упра 
раз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од 
 Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета  
ни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, чо 
даде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав 
 који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и  
вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну  
длогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикам 
овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и са 
 за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је у 
т да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господи 
жи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на 
кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вел 
м и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Ј 
јатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме ј 
осио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако је 
рестрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p 
и из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће 
е мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам не 
мам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да  
будим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све 
ти, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може 
бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, 
 расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам с 
а сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели  
ен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да по 
ви, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућ 
 пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ам 
ад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} 
тник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мал 
 уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп пр 
 парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање и 
естричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лиц 
е раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако д 
војој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам  
 невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болеста 
n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — б 
да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама б 
љунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио  
p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а 
>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како  
прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не за 
да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теб 
ано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p> 
еститао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак  
} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберциг 
олит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, д 
пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дот 
 да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне  
пање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, ш 
нца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па к 
ова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја м 
да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли 
и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођо 
то више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, примети 
 те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити г 
p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! —  
овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </ 
 се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде ка 
а кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са ме 
, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да  
 <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико м 
госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој. 
роши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло ј 
в, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у суд 
а се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором л 
вари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — пр 
{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, ко 
х: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао 
ио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим 
чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се при 
на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68 
маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он ре 
/> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша  
ога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више 
 Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин 
ечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на сто 
још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети 
е у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p>  
 још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Ф 
ква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дот 
е управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хте 
S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p 
 је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где с 
ао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p> 
о се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S}  
пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> 
 а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p 
дносеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p>  
езброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о с 
 било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су 
азговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да  
е мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и к 
да тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар,  
ги пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се  
непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један  
, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник 
у.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пу 
арија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насм 
тити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне веч 
ј предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Преле 
чи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најп 
т најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капет 
p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</ 
 у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>—  
 већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли он 
а запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p> 
капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају  
ти.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим 
сет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели о 
све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима ј 
ријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застира 
увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао по 
љао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која б 
ју о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика  
менту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим ос 
е што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се п 
То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да гов 
ане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је г 
.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и ј 
е у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки мест 
 готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви 
мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пође 
ни”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио с 
сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , 
иле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чаш 
е, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а 
ромумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велик 
Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем 
о, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде 
о тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се сп 
шања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</ 
јаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у пр 
азите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је 
ше никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, 
аздарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде,  
авом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек 
 све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар 
/p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.< 
ма и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треб 
ске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганск 
еца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога обр 
п, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе с 
 би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није 
би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Л 
, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да  
у се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му и 
пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић пр 
ојачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је би 
е ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увре 
ати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па  
анцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да ш 
и се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој  
ичао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко сме 
аван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам 
ваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А  
/p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни уда 
ња одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онолики 
ћан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и  
и превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се км 
а с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.< 
> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва. 
ти у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам пр 
и Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе 
в’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да м 
м да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то 
 морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и  
етири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.< 
 питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> < 
управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто ду 
а и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињав 
 догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне но 
после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — п 
<p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па  
могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, о 
риметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о том 
ила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозн 
викује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за о 
кав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држ 
мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, 
ваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> 
добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свог 
употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како ј 
ца, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављ 
 и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим с 
дије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то реч 
а време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толи 
оспа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми. 
, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити о 
о наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатн 
 да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска ф 
његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новац 
месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се р 
кад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су  
зић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где  
 представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић 
и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дођ 
њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде  
сти.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђош 
i>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег  
ли о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он 
 пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћ 
S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућа 
ући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је п 
па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје К 
дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па ос 
} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се у 
 на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г 
 он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— 
ема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак посл 
уге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког 
породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да 
 пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповетка 
 <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету. 
а имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет  
окат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да 
их израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, коли 
а у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не са 
овек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасни 
сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. нач 
главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он 
а.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, поз 
р нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпи 
е појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има 
биља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му  
 донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева р 
амо по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и ка 
сом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше д 
е са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S 
а да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, 
тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Пе 
аљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко 
да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што  
ије било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухв 
нам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да 
ерспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, к 
 како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана п 
у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. 
где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамље 
о прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га 
са не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше 
 параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што 
 у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић н 
м као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нит 
прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој о 
аљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> 
лакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку 
— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја  
ло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубил 
 сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју  
очну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и бри 
 Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> 
они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на  
ко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усавету 
гнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да 
иви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко н 
има и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако 
есно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме  
Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је ба 
кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пи 
јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје на 
ветској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, ко 
ња признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да 
а Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кр 
х жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу 
а њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је за 
ико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ  
а — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско,  
> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла  
> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их  
раза, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш 
но је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквен 
 је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је  
ионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, 
/p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не зна 
о проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то 
p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже  
увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је ле 
то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из 
веном наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је 
егла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужн 
 у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио ср 
 Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на велико 
ила уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њ 
м грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађан 
 тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како 
амртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако 
 ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што јед 
а у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен 
наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад 
чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срик 
ћанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини 
ај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару 
лом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли госп 
 или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је 
ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, з 
о што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвику 
 припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тр 
те слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда ст 
овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ств 
е са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: же 
неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако 
а била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у он 
розоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега  
е собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана  
в-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће 
 вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не 
.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџија 
не, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре нег 
ца позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих п 
„Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у ц 
рекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> < 
се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналаз 
ла сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S}  
о, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се 
и, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме  
арски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S}  
ју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се го 
 и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојнико 
у ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа М 
је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напуст 
p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на  
>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари св 
p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на  
вани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у 
бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вел 
е: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људ 
 /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који 
з Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда с 
ћну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да  
учајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ве 
ве чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није н 
човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нис 
 очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи. 
мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} 
та опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку 
че које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p>  
 зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Лен 
о цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, как 
 попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџи 
а?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као нару 
 <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дво 
 је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што 
име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих” 
ван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер 
вице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека 
сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно,  
д раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се 
Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жен 
о сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно! 
е на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она ост 
 часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и п 
и дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.< 
рочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p> 
шених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта. 
д мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигош 
а се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили  
параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, н 
 бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је гор 
унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест 
— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, о 
пштине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо  
увици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и 
<p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра 
.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па испр 
.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну 
и о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, 
диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњав 
 могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јер 
> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи 
по казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали  
у две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној меха 
 а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хо 
Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да траж 
 и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно 
нај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Сина 
 му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га 
ало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну:  
змувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекас 
Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право  
жила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са 
о не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наден 
у да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} 
 дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ј 
ико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на 
што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судни 
ош врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. 
ише помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, т 
ише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако 
 Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парни 
ину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, 
се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилого 
 нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад  
е.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата 
 љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капета 
а време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку,  
ар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како  
 је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радој 
следства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па диг 
коме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n= 
ога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете к 
— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди  
капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одеље 
ља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p 
 Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак  
S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи ј 
 његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој г 
ђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p 
е.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам пра 
 кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, прем 
/p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архи 
одинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне д 
ји Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.< 
 дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што 
акони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" />  
а — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у  
манска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.< 
жени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при и 
те, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, к 
ма свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се п 
 — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку ком 
ве поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одли 
дитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је  
Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>—  
 ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; з 
јући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикн 
 трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S}  
одаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну 
ма, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не 
дна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна шт 
ежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлова 
одсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске  
ељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло фин 
ете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини г 
ну да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цел 
е имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад  
а Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце  
ад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <p 
ичици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Ни 
слов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</ 
ећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је 
едајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи  
ти.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радоз 
о га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо нев 
е сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ст 
 може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то пог 
 подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није 
 сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара 
 све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у  
азивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза  
d>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у мом 
"246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При т 
а даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, 
? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се 
ти да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p> 
иком спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, прес 
p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; сви 
аш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p 
о му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала 
о, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никак 
кант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме 
јета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје  
.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнич 
 <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на 
виром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги  
у Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне ма 
ни је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат,  
ричао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по 
и су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је  
, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је  
дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја  
! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећ 
читељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа 
есвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пе 
акав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме в 
вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, к 
а им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о т 
глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други ј 
аље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате 
ав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили ст 
су крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је 
 промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигу 
управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к 
к даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" 
га на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен чове 
 што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмо 
 пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз  
ки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да преж 
о пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као  
 што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза миро 
одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Осто 
неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је  
олико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, 
аја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; чит 
, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из П 
 омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну служб 
о сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нароч 
 шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колик 
га разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога поп 
же, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој 
 је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, к 
мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности не 
а Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као  
ђа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак  
 мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како  
авњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне  
а окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла вра 
могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а 
 ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остат 
е Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет усп 
 мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвока 
та Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се в 
и га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповер 
зната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку  
пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једног 
усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпо 
ед његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p> 
и чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му 
тски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Нем 
ан, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештени 
 зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром 
на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге 
им још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Том 
таде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт- 
и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време 
дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прв 
 којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачар 
 беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине п 
ва.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних  
>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам 
отел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме ј 
то ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а  
и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете. 
на, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код 
ијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, п 
д се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав з 
 <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се 
} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} См 
ао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору 
кџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја  
ара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:< 
нице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, дос 
 препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — 
S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Оста 
сао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> 
 је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд 
штина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету 
штина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћа 
ала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према с 
ном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15"  
ело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је бил 
дисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи н 
ође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S}  
тана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то у 
о ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Авр 
ишћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, дод 
 у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Оста 
 Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад ј 
 писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко с 
колачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због 
 тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко  
ући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село 
ога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорн 
>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> < 
а и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запреп 
ем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече д 
риликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се бу 
а се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под 
таде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону вели 
ишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је у 
век врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова ком 
о му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од 
ако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она  
— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завр 
држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубав 
макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својо 
вљао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно 
де се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Т 
р у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај поз 
гледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео ј 
 на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим т 
друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом су 
} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешни 
онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господ 
 стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> < 
т.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмр 
еограда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешач 
а диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, б 
енутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Т 
е тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветит 
томе лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао о 
 ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p> 
та вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Им 
/p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћа 
Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био ј 
p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донес 
ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом. 
, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели пи 
о да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћат 
ad> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га прос 
кајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште с 
д је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> < 
а о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање б 
 му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угле 
огло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се  
ш носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојнико 
ead> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци 
или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.< 
одило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све нево 
вади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио. 
сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и 
хочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима поз 
о срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпо 
ала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчето 
оји се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад ј 
е последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазит 
 црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају пр 
 душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има т 
 по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџи 
севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како 
динама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе  
p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лак 
ла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, ко 
н чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају  
ао своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p 
> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто 
 што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — 
 обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ј 
дан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, са 
 се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а поп 
 осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно 
јпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и  
 сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од ш 
ке хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разор 
p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали  
ом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фа 
бре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме 
ију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој  
 Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онд 
— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као 
е мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо св 
 уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на врати 
та више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако 
у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже м 
апијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших сам 
ом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други н 
<title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку  
и.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се т 
 чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n=" 
 намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је 
 једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што тр 
би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим л 
 направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као  
 мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за 
оучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се 
на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у  
 и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и о 
одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако са 
Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вече 
ечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита заг 
небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач,  
ући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што  
у у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p>  
и се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде  
стина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шар 
Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да 
а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима ви 
укџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слуша 
аграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрест 
ег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако с 
нтригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он ис 
е се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише  
испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, а 
да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пре 
ма господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подр 
и, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div 
т:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због 
пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан 
ог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза доб 
тиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице,  
 у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, 
и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа  
, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонов 
ће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће с 
вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у у 
и му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде  
 Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не 
јбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој  
дан огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне 
ина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је теш 
ине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово ј 
ости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Та 
д смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто ни 
ти и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:< 
 је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, 
S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— 
ако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му,  
> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви ка 
лико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна  
ка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је 
 овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности 
пођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, к 
бруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике и 
сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с  
отичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакш 
ога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} 
> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати пр 
и спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ дема 
дски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је ч 
-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, 
кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви св 
ј историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим 
> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестог 
јој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима 
мана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да  
оја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> < 
оженоме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине  
еници у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникин 
ход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима так 
дости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пако 
</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује н 
сподине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, 
о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао 
ља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека д 
оцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз за 
лушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то  
уштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред  
це у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци 
После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме,  
 /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако пам 
ћи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже 
<p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се  
рави тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су са 
ку као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стад 
 се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту ск 
ише ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишт 
ахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друш 
м се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и а 
те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао  
нџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгр 
ти како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што 
 а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме к 
следња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p 
била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ  
Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само  
у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зо 
азало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло 
лу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што 
о ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој 
азове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на 
прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према т 
упан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он рад 
p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин  
 овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му  
ку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцел 
собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да г 
 да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би 
исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе 
 али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким 
м лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет 
 ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, 
чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је из 
ју сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — г 
и отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг и 
ма како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</ 
ва односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од б 
м ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме дру 
хода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у дл 
се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши 
е жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа  
а полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обича 
 сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаж 
ћи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од  
 држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} 
 прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на  
т Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи  
овица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, и 
би у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тим 
ко даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} 
е подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Ос 
м најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам 
>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био 
Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Вас 
ика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, от 
асто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем,  
е да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то 
слеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Т 
ле четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и 
купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, о 
двокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску 
ферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саоп 
т за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе  
аходче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> 
 живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да до 
едра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може  
хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црк 
било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот  
одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, гос 
учаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— П 
раду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и о 
вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти и 
ћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова  
ти да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, 
/> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му пан 
а пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешни 
ика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом. 
едео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и до 
 ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прош 
е знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: 
Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошт 
папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од в 
Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче с 
 дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но ш 
почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце б 
вори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским 
је више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, за 
е право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столиц 
не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је стро 
илеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у нек 
даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало 
о одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p> 
 свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак пр 
е на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је 
а да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажн 
еробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заје 
ао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са ј 
„А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</ 
овори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија ниј 
 него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несре 
ам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опрост 
а свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пр 
едљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебат 
ео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је уме 
креност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и опш 
во очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава ј 
p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога 
 <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у  
> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, зн 
 могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да отку 
<p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако 
е јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Неде 
к!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>П 
после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказ 
имо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</ 
дају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим 
е замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>—  
pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, а 
је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозб 
ак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p 
м.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и 
највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин  
естамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две  
{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} 
сплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и ње 
ома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му орос 
 уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја  
 мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу 
шки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме жур 
ека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p 
е да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у 
е једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али  
та натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што ј 
ндидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} 
ним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена к 
а и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} 
Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи,  
власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га  
{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он  
н је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџ 
 навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га 
још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Б 
тпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</ 
 неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин наче 
инута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим 
д у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конф 
олећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, он 
есити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров. 
 <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, бић 
еданпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Пок 
го ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да 
тељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао  
р ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма ка 
> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>П 
ш у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики праз 
слова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала  
шти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па  
 уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једи 
им друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи од 
ри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није  
 радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута 
ведао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства 
мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb  
диста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији п 
, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћа 
ци Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види 
> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p 
— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да 
дличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења,  
 са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Сл 
знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем су 
 једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад т 
ица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" 
.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депута 
p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> < 
 крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати  
а мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш 
што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била ов 
талом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је њег 
та; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је траж 
ене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слуш 
а?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари нек 
си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да т 
покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да  
, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша  
г врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p 
="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек зн 
е да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и дру 
 се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више  
кад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је и 
 би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин С 
p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све д 
 се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа 
<p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми ч 
 добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети к 
тру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе зем 
S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога до 
о трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек 
Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет по 
} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео,  
 ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право  
ега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је д 
>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито и 
ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно  
а сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за м 
 и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну в 
би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти 
агајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г.  
ња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ра 
 те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ниш 
</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и  
к.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме  
оспођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замол 
ично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из ск 
мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, на 
i>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S 
други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И 
p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не  
се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва мом 
ке, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и пра 
ко мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не в 
стиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кућ 
 ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се м 
авде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет о 
дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће м 
тила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича 
а на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и х 
стике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив,  
еке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, отка 
ви, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и  
и морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овак 
зо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p> 
 да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су 
 се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попади 
ше се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, деде 
 да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би м 
ви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се ј 
говор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихв 
олико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето 
ви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети не 
но сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћ 
 да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја  
 покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из ч 
ђе свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем ш 
дна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштв 
х наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву  
а.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни д 
претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно  
 /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па зати 
одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S}  
.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S 
м, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што 
мех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{ 
ти без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовањ 
а ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Нек 
е такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.< 
p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му  
се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у ш 
те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо!  
не да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погреш 
вони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда ро 
нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глуми 
 <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете 
у представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема 
ет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не  
чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима  
смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" />  
Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спуст 
p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капет 
зађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда мо 
и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појм 
ега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шес 
м и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спаз 
е он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p>  
т и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућан 
 кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натр 
ивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находча 
или, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази п 
 кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p>  
е да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука п 
је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном пита 
 у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, н 
pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте љ 
окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кима 
, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јо 
и у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај п 
ај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да  
<p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно  
и разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један бо 
о, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p>  
, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полица 
 ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други 
! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— 
Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пр 
 подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Прек 
атили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.< 
?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове после 
ди и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изја 
нуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, 
 се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли 
ек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сут 
и заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> < 
сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига  
ре главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уј 
о је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски о 
ојешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благ 
ниту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је  
то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо  
 на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло с 
дношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, 
 Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p 
 којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter 
 мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се по 
што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље  
нцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа 
{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито ист 
 јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Кр 
ако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају 
омана?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни 
штва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да с 
.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста  
е?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би 
затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Нед 
акију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли  
, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још ка 
 и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А к 
 недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики г 
 да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци 
елника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у прво 
 ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Саз 
<hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та р 
а, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове гла 
Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о с 
д, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћут 
ена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нест 
сом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то 
ни и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зат 
ква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Ј 
пко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161 
у се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и 
шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе 
вом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа  
ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите пис 
p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изн 
ем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, 
дне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се 
 се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као з 
ема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бр 
 и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цел 
г, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то 
јно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом р 
једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} 
најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак по 
угу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини ш 
едељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и 
н, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се 
да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђ 
едва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручј 
 касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино зб 
ти у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Д 
 параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећају 
ли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пут 
годно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.< 
ваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зи 
тенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S 
 против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац  
друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко  
ражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон ј 
>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није н 
лавној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се ниј 
мин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да  
 терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савес 
и на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила  
пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беш 
и, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на др 
у петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се та 
је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Пе 
 да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у поче 
је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто мес 
ла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање в 
 досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Бог 
о, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истр 
згледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као 
те тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекциј 
на погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве  
е радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике. 
 длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа п 
у се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црн 
е врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта 
ам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче  
троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него 
ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није мо 
 <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење те 
разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нис 
, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" / 
ар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово 
нати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пр 
један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друш 
е, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А к 
учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин С 
.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих 
о би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубок 
ебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља д 
</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде докт 
ете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још в 
p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p>  
ру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима пов 
<p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину  
није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућ 
оклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових  
нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, п 
е.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребн 
длог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи  
прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у 
ржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима  
кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље ост 
ре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само м 
ели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја 
 учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, од 
 била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза до 
коликих говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло присту 
 и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад т 
и у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ  
емпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; 
родавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прих 
 овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабе 
ја улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је  
ан односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да 
а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд 
кант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да и 
рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме м 
— вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не п 
гова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „ 
ин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала нека 
спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде  
 бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да с 
 у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што и 
ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и 
 господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци,  
привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу пр 
и и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изаб 
у помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон к 
што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p 
на ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој  
еринске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година  
ненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја н 
кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да  
 млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора 
уђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвок 
.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш р 
оји не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим број 
е.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се  
не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланов 
ао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је д 
> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђа 
авле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једн 
ше никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућа 
опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и 
м и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и и 
ше један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те неде 
је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то  
застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, 
чам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја са 
/p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајућ 
л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа 
е, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она 
амна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру 
а на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је 
ој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Бо 
глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; ка 
асположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао 
 после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како озној 
 моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на ме 
мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме ожени 
м браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p 
вуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је п 
пу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p> 
е руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер м 
оклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p 
сподњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије к 
по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да  
 тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра 
.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу б 
иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стр 
ад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у 
е поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су  
 их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме 
а храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашањ 
а једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поно 
рекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога виш 
уљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и  
/p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реш 
а Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S}  
коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадиј 
а једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београ 
брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику п 
су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нис 
 га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у 
не, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину к 
е кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То ј 
антији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио ти 
куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговор 
 — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, из 
бљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да ј 
 генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" / 
ици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да 
И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензацион 
ходчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и 
и да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, уве 
ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би м 
громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежни 
у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није 
јаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене ил 
</head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити 
јком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S}  
> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Т 
 прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допада 
чешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова  
сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} А 
 га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> 
лева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Мил 
навао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у 
hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију ул 
ће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је зав 
е гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећ 
стало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, 
 <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S}  
а Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не ма 
а </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши да 
каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и  
 очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шешир 
х речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} По 
си знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, поп 
еш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар зак 
Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д* 
одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав 
 напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p 
а романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје”  
 по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење 
озната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђе 
> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде је 
вијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> 
може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и ј 
сићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је св 
на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да 
ах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="2 
/p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први ма 
ајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао је 
ље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен с 
а којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да 
>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околно 
ебијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће 
ђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко гла 
игант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла 
дњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где  
е, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166 
нтриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— 
 ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави 
уштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељк 
додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него тво 
пак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p 
 одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огла 
утра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледа 
кнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као је 
ад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, гд 
 сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необич 
 формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиро 
ој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем так 
 Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижи 
е такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка 
корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у  
Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете  
 и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из срез 
то смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорил 
мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!”  
о, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да  
у, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им  
 свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако  
оше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо 
о закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини  
ми комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са  
ије попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из  
рочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест 
<p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћ 
вим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице,  
сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју  
пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене  
 прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и кра 
да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:< 
уске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; 
а у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и  
нашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако пред 
ај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер 
петан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се 
 се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легн 
чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p>  
е се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога сто 
ла Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Ва 
му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег в 
p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово бе 
би!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже 
је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет 
 у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу 
а, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, к 
ст, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт шт 
а попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанп 
штује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју  
бу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо 
 гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај  
 Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Р 
е окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Са 
ом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — др 
етом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза 
ђе за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао ко 
м предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци  
ама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, наст 
иде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p 
спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је  
мо што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у 
куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требал 
 је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажит 
крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механ 
цит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, така 
е кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, 
исам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</ 
ац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му л 
 ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда смета 
узика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још 
то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и  
 откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто  
> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признад 
ву у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе,  
па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са ту 
 је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђ 
и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим  
чења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили  
у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељкови 
о беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ ст 
 тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу  
и и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмет 
лиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у 
уди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S 
и главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на с 
полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах на 
бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твој 
!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: 
на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила  
ма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја 
p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Ј 
о кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и к 
кругла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену кр 
упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборави 
о.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} 
е узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче  
 за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да  
е велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф тр 
у будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за сваг 
>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мор 
у.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом  
во ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман 
чи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p>  
не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ  
 ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори 
/p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и поз 
пођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} 
ћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Од 
иде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и дад 
м се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове од 
ас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се  
ђоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седни 
ајпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу 
зговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменито 
ило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би м 
ађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из 
за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жан 
 и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд,  
аш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за 
му и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега,  
 <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и к 
 игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер  
ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испрати 
ирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се  
е разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестам 
Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да ов 
нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно  
је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а 
урци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру 
оносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „је 
и уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин С 
бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи ка 
ије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила 
> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ  
а се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им 
е љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ уз 
 је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и са 
ставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чв 
ешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска так 
 и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он изва 
убомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек бо 
 добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; н 
а, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, м 
о се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S}  
еселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с пр 
згледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила  
елепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику д 
ао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па  
у дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задр 
којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но  
 ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, ви 
Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p>  
по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Ст 
> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је пренос 
 и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у ка 
л’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, ал 
p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како 
ана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлеп 
које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је гот 
ерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва 
:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грех 
ра! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако прек 
 да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку 
.” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те па 
о предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309 
зненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head 
његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi 
 стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> < 
авни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послуже 
 сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно  
еђу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка  
а сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја пониз 
оме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици го 
е онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што  
као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када  
а на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође дов 
истарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја н 
 у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева ј 
збија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што- 
е Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома  
у искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удови 
е једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Е 
жби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и о 
кнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гој 
трпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, 
ној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n= 
збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова  
{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p 
тао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.< 
ше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице,  
о још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двој 
ли на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бин 
господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> 
без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чи 
тао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју 
у, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побе 
то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p 
ави читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила ста 
у је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Рад 
ђа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те м 
розор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући  
ин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, н 
к донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски 
на у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било д 
злози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем 
це већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58 
други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло леп 
, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се ње 
 Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у наро 
озна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p>  
га ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напр 
На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смел 
 куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мисли 
стави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S}  
потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једн 
људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је 
гом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место а 
ао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад  
="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, сед 
не?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ов 
 одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к  
пођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разгово 
укне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на  
е не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, ш 
има и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те ниј 
акосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и наст 
 тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан 
илиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара 
није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући  
ачки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњос 
 што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога 
равиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p>  
 исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p> 
џије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашени 
ослати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</ 
 то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћ 
ило је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћ 
p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете 
ило Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Е 
head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p 
е родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са пок 
е обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> 
то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p 
једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од 
башурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са 
дна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл.  
озната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај 
аксимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедач 
од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколи 
дружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и 
а каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>—  
 имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мо 
да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?< 
у била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним см 
човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви  
 тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општи 
 уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, не 
овија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика  
диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са ч 
.</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом,  
о даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.< 
 кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али н 
в човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воде 
схладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је  
или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских ш 
<p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама 
хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетан 
 дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема глав 
за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад из 
толом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног 
67" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне реч 
 још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једн 
 и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, 
а кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен 
ема попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> 
ледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на п 
о.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину 
момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође 
152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамн 
сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко мес 
механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да 
 вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротиц 
о власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским у 
еру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинити 
 под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу 
на.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и ни 
и због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у  
акле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога с 
а одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни 
бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> < 
преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту. 
анима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ  
се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због к 
ила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професо 
а одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз 
екарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То  
 што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин 
им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола о 
ин умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих с 
оја је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <p 
то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може кап 
радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавањ 
ц, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — 
ну кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комш 
ио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним 
е већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће. 
и да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се и 
и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди муш 
ављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и на 
Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у 
pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења и 
 извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамно 
он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са кр 
.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живк 
д крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепа 
дер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете 
 На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На 
ике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цел 
ан почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам плам 
 <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у 
која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво о 
у ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „ин 
/p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му не 
приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му  
а дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Н 
n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозо 
о велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А 
е, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узм 
црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прек 
оворио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још н 
дисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како ј 
м састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах из 
тамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S 
ад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и сва 
ио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле с 
оја отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жен 
сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прич 
п, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Пр 
 па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш 
 свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућ 
им поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му не 
им Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му 
</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не мож 
као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам наста 
че са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под 
а.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му об 
цу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, к 
ако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, моли 
а.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја н 
 не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се 
, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по 
вара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музи 
е убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад  
 ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорниц 
кривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек  
</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све  
им мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једин 
ћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме нећ 
> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! 
 још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобаја 
руга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једн 
м реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као свом 
свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта су 
а Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</ 
трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толи 
ељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за ув 
енитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви 
у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се деси 
уги <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; до 
да по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти м 
д очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину  
 — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?< 
едним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и теста 
г крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио 
p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам 
а нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким 
/> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се  
да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну 
ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупн 
РИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не сед 
анова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На т 
ест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тим 
једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за  
овом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то м 
ећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— П 
ући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како 
осио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то к 
о, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђ 
оћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, д 
а дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка  
ли му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</ 
 човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — ве 
аже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћа 
воја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шес 
роста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, пр 
 ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> 
p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, нада 
ислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му  
зао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном ре 
и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — 
” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова  
 се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата  
ају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да 
отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођиц 
фанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут д 
броја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донес 
да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, у 
добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме т 
"61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вр 
антов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи греш 
ебру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под ман 
сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се диго 
 други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би и 
ш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни 
<p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени  
мо пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред пл 
џија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> 
 месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којо 
 времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још  
есет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>К 
а добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у 
о варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви чет 
и се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, 
а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекн 
него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се 
И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да 
пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним 
сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева 
пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још 
ородио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да  
е.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше  
сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Том 
, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га 
 где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Нем 
 прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>Пос 
 мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се 
ова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а  
је управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а 
 у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, ис 
жности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Н 
се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један  
није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће 
Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> < 
завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завес 
ченица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измисл 
 свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла са 
лемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима 
рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме  
 да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је 
е обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталим 
ле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује однос 
то размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао  
ажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ 
како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер 
упним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете  
м се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опро 
звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што се 
ислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину упра 
сту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} 
’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" />  
 друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та г 
абош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ј 
рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер 
предељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припал 
м хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би пор 
 знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за 
тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да прост 
ако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова п 
> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазн 
 фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И  
кратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само ни 
ису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах  
ох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натра 
ли да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под  
испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n 
апетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и 
време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих  
 и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло  
рити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док 
 да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се ни 
где из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло науче 
али су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски са 
ко то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само ис 
даје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ одне 
о учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било с 
држа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S}  
знао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви с 
словце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас 
и и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто виш 
ошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, ј 
о трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути 
ем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу рук 
и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда п 
ић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извиру 
 <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и у 
а механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у 
, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима  
аре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана  
та акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Ва 
ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи. 
ка, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p>  
>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав  
ћина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, с 
ајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не 
— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја 
>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> 
е.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад 
руштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је з 
еђутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као п 
екла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца 
 високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глу 
је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у који 
 се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час 
јна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</ 
> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ак 
дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама  
 тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се н 
дне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p> 
 та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али  
ста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша  
ној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин 
<p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетан 
а ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем к 
рвој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до к 
.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S}  
 после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и јо 
 ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежи 
с и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пре 
ца, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је 
ожете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико и 
, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име ст 
 три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде 
акле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда 
d> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то уве 
 изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, 
и и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... крев 
н учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да 
. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет  
лепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се сам 
ако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— З 
бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека кој 
ао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих 
убе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак 
а је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једн 
Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, ј 
 јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су 
<p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учи 
— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шт 
чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије кој 
</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он пр 
је је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и  
е зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направ 
 га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога дете 
ете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p 
тана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследник 
т да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревет 
 разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпо 
е читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у се 
ћи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда п 
ска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки г 
</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га 
ош неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирн 
>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писа 
 пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кљу 
аци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и об 
љен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнл 
јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ 
, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то и 
мена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници по 
есило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе 
биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет по 
ословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једн 
не биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> 
овучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад  
диста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на ње 
уо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голиц 
остатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта 
ли су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи в 
ручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај мома 
момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у 
е и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и  
 седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један ч 
номе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приб 
ад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <p 
у ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по  
и!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Ч 
ји су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својим 
ао и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Пр 
е кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он  
 кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре по 
ц саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки  
иста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То  
кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S 
 речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изр 
 да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да  
и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и доче 
ругаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест,  
да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли приста 
 <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је ра 
 носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали 
 се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове 
е се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па з 
о моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш 
о у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од 
анпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се  
али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не б 
тави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Бо 
 вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену 
 Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади а 
а месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где на 
 <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</ 
и!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин! 
н!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубља 
 <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</ 
p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао с 
ча.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> < 
ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се  
а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат чо 
едали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> 
е.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одг 
а те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, нег 
о, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно 
 суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, при 
анства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење 
 ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је о 
и депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар к 
шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те пр 
сватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш с 
тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А  
рме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la"> 
една лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је  
 <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изглед 
и цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз  
аш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успе 
ди Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Пра 
ас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то ник 
капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, 
пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима  
узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да  
 своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Н 
p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p> 
 предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се дево 
вљује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити 
заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити ха 
а се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професо 
pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико 
 млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те сма 
сти, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још зап 
а погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и о 
{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} С 
<hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јес 
романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој гл 
ао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике гро 
ме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нем 
низно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово поз 
брва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штог 
 на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окруж 
 које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао 
о неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити 
 мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље 
даје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, вид 
} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, 
места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита,  
, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди  
како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти н 
брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да 
ширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад наста 
баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео  
 то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватит 
мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би б 
 књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци з 
е напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших  
има потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири 
ешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћ 
 Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо 
ра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он 
 <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увиј 
ске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи 
ут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type="chapt 
 главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар  
авир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 
м да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милев 
— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> < 
S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присут 
 себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље т 
 <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p 
уднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно  
и позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брук 
— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га м 
ме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је п 
ијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коле 
с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара 
е? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’о 
 весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железниц 
 сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p 
ва дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешт 
де даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове 
за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима д 
знало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако н 
ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела и 
, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у њег 
то се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не пого 
 формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванза 
 се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, 
дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чем 
аде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати  
обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на т 
ете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би о 
у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да 
рна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што 
ђе, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, 
лицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу,  
не, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа в 
и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући  
енади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, узда 
зе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти прем 
иња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су о 
ата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци  
даде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Ст 
па како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији тава 
 испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском п 
ице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="chapter" xml:id 
 капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац ово 
о... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те? 
ало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Ча 
 речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра  
па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакост 
, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промисли 
зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар 
/> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш 
ију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пр 
тку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па 
 сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац  
 да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало пос 
 крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вр 
во догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора д 
а Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учит 
ве онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред 
 из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је  
ани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друг 
ог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се рав 
ија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво  
ачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ују 
број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и пос 
ао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се р 
р општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Ср 
и честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио. 
шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку верова 
они на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она —  
ше, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сук 
 она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се н 
 Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пи 
то ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, ве 
 свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике  
та гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта  
ревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва свој 
ла се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метну 
ковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која с 
Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радој 
ићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у бр 
да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда ма 
нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му 
осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио  
убомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прис 
ећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о гла 
 збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико  
<p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p> 
је кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па г 
рштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, из 
S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та пр 
p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божић 
ead> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се 
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планин 
 услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морал 
не:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог 
премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, ста 
со!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S}  
а и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмев 
то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу бу 
 Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</ 
 и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце год 
већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то  
и одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и  
привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото  
слушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење 
сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, да 
 умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак 
 ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити 
дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се ко 
му и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> < 
арају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, п 
 већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, и 
ергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из кор 
а то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бит 
а пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети  
иотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се  
подин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допад 
 — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незго 
 вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа 
 знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p 
 не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју!  
а.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар 
>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p>  
рићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку 
 да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај  
hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара.. 
настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, ком 
вините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте 
ене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, ал 
необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу кој 
, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има к 
м мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — 
етак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра? 
мана сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огр 
ве претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина до 
м: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је 
беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова же 
не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин 
ва.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу 
е.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, б 
Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али 
<p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p>  
а ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} К 
их; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја ш 
и. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и  
дим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрл 
 госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутил 
на зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје 
ш мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који тама 
а, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пре 
и се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадош 
сто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се 
нце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те ут 
пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник! 
 се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова 
урао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у  
ам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p 
— находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак  
 равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и св 
ожда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Том 
ад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш наро 
! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди 
прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то  
рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих 
ми, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Т 
ата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељ 
p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастук 
и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник 
 Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, о 
о никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсел 
> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли 
 посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова дух 
ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет 
 лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на 
 да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; п 
ам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђ 
ове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног п 
тавља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S}  
у и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} О 
е!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да с 
али”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци оп 
о биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако веч 
и жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Прав 
 по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S 
у само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разу 
ла да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је  
ланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи б 
о није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полици 
о очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима пос 
ује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавал 
рама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декор 
а које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари з 
а никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, т 
оља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, ш 
ака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} П 
> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће т 
њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни  
 а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три к 
исав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако н 
 са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад 
е, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, к 
и су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште...  
не деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у 
цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не мо 
 сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Мом 
е то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и заку 
 обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на веч 
оде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем же 
ећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више пр 
или.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу 
> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p 
к, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе  
бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање та 
 Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јо 
рошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред рек 
ао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, разми 
} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женск 
је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи 
уше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу ма 
него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога  
остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кме 
на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже о 
шао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова  
и зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле ни 
је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из сел 
 видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги  
ута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>—  
аку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је та 
у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да саб 
логај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућа 
еј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и 
оче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад из 
браз затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој з 
етакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Може 
е!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној де 
ио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа. 
} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и с 
тавила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио  
а побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се  
 се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар  
{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и по 
испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учи 
у, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се о 
боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде 
рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија  
один”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој  
се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја 
авом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па 
ш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванае 
ви такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар прев 
један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, ш 
ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалниц 
ци”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песн 
hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, 
pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> 
који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перс 
е и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искре 
а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут ко 
астаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крњ 
осављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене  
о је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{ 
ена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите  
 више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај по 
т и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели неш 
ју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено  
ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се ника 
наћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то о 
ге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се  
чима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредај 
и.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврн 
видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се поче 
{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — п 
 млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те 
ркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад  
тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење  
овори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде к 
ветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим муж 
о плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну р 
обајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у 
 и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци 
 код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати  
а га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија  
м и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погл 
мана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне 
прича шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се ј 
 његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији 
и дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред  
ој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голиц 
објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} 
у удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајм 
 Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га  
 ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спаз 
спе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, т 
ељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (по 
дити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће за 
олити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.< 
црвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Ка 
, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо к 
наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који 
?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу  
Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад по 
а с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довик 
нско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензациј 
орити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим пу 
та и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да 
"262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подм 
настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. С 
Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која ј 
 ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима од 
онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео ра 
n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без и 
чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло до 
 паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку. 
 видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица,  
ачелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сма 
 леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник зва 
з лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није  
b n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има 
р розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди  
/p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задо 
што није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао б 
а, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављ 
лити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, је 
ци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилиј 
 намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> 
астави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>—  
аја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама гд 
ригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересан 
а жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам ос 
ије се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала 
ествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се мл 
квене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p 
то, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. 
 и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, ма 
једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показ 
куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет  
 Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваља 
о да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb  
Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше 
здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била 
е.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим 
к почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то  
аша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не приз 
бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да  
најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div>  
лосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</ 
’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у 
аставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се дв 
и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и у 
 глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S 
едно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо 
 часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијо 
на смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири мес 
и:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас виде 
 важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам 
јна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам се 
ко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже глав 
ги пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше рук 
 пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за у 
већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи  
 што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?< 
тало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и ду 
 гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из 
о говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих  
вори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогут 
 Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— 
ћ претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" />  
и</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Шт 
им, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а км 
на није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом 
мерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови приста 
{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо,  
ата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јес 
ефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, ми 
во право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детет 
ођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је ње 
S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи 
аст се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена 
<p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слуш 
ставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти по 
че, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то 
>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите  
.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна к 
>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, б 
ом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а о 
 — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је мог 
ба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја ниса 
шт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није  
то је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија 
/p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно и 
 кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у со 
може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> 
ј брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту  
у да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп ј 
о је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу мира 
на, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио ц 
вољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и а 
д „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну  
чуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такођ 
удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га з 
/p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат са 
спођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу  
којног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом  
гала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у 
њена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на г 
ј породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много 
 немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" />  
 задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу,  
да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и  
 дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ст 
пу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка бе 
у Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме  
 био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или о 
на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спрема 
узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је п 
аш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које 
 се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико ш 
ице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</ 
 Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попов 
упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, 
</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p> 
се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом прил 
ај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите 
и, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напусти 
и — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па  
це места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија зб 
а им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утица 
 ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и  
родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на  
, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору  
по и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а к 
, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео т 
чи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко 
идесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она 
је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отво 
а Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча  
S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" 
е, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично б 
осподин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима. 
ељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> 
редлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар 
, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име 
за врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле б 
ново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех 
вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасви 
ше насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише 
тојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозо 
вара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И  
 <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје 
а је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! 
и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Т 
е ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} 
 неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потп 
:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави  
т:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питањ 
семо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, во 
трошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да 
амо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ов 
огледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознал 
/p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог из 
 своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично  
 због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Бож 
о прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ  
д на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> 
е, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> < 
 цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео по 
 поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све 
о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме  
о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо 
о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома изл 
тине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете  
кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком... 
 Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер 
госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и гос 
 и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из в 
ожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325 
огословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се пос 
поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић,  
 пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајн 
>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те оставља 
 та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не 
 државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на  
ај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, и 
тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опш 
них споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног 
ушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме  
 време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?!  
реме! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — п 
о има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко  
е не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у сво 
но надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су о 
; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да приста 
ог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади п 
ивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" / 
 срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза 
ним чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане пр 
/p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — 
тече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћи 
е их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, 
ину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стру 
 пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр. 
од трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а  
оглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би  
аље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p> 
ворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је уп 
оставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано 
и на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то ника 
е он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да  
ј!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома ос 
ли, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима св 
} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, д 
глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа  
емештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне 
а.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му рак 
зике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци пог 
почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало ч 
ти да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кез 
ја ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, т 
и рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога р 
 кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се јо 
како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда  
 му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни 
походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако с 
к то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> 
наест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S 
 лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из бла 
”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чу 
тио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али с 
ањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода ни 
мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране 
ољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, о 
ат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га 
 ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа о 
 сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} О 
 је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту: 
!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S}  
у и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право њего 
 се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вел 
свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — твр 
то чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У 
ad> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор  
етком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дођ 
b n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и г 
 подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете 
ајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао ре 
воју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига 
могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућ 
то није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> < 
аопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете ве 
>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — у 
Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спават 
кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, н 
и на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја 
умрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шве 
 писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бо 
 ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише о 
сти ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па  
 забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељс 
 на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор иг 
где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она 
озналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши  
е.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а  
а сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче  
ем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет б 
сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џе 
ору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе:  
и сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" />  
тада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радој 
нео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушка 
тине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно од 
е утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место  
ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другог 
и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три  
, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p 
а проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те на 
о хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} 
, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали јед 
ју, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на до 
 којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кр 
бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практикова 
Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну 
разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове 
лза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за суд 
зује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реф 
орима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине за 
ко чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе,  
 у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а к 
ој.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин 
ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао 
у сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А т 
Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још би 
ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десил 
аветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно 
о састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на т 
негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас кра 
за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ 
а се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклен 
 коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ак 
овог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатино 
ја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те у 
орити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, в 
/hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже  
 се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим с 
Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.< 
 Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај  
иној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћ 
ше одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Каф 
е изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу с 
етнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, д 
 новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим 
 да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> 
Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси то 
и треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после н 
м као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља 
роменила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она пр 
 се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео 
вим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А до 
Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— 
сподине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим 
р” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадес 
е! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си ве 
тику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту 
на среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову 
е ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватил 
 што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излаз 
 рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате коли 
ст година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако  
 и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била та 
ети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити,  
 већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити 
ну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природ 
i>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја же 
е, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сут 
 он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, в 
у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим 
 даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима з 
25" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> 
бе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... к 
управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби п 
адије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, 
кава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто 
 није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> 
а, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настав 
 То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер б 
 ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као св 
у, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ра 
а, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месец 
им у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако  
ва.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима 
м божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њо 
 удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да 
ежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље 
 му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која с 
ам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{ 
бу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу  
итра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дуб 
еданпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па  
а ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред 
то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право 
чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи пи 
пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.< 
 се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпо 
ган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи 
ажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се 
 нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час гос 
а ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете ј 
о питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p>  
ан мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</foreig 
{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S}  
кругле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној ноз 
и ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „ 
/p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Г 
ли себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је в 
ст месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начи 
вања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала м 
S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин 
ље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога 
стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у 
p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио  
 га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да 
енади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је  
јавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као  
бани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и д 
иђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> < 
трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је с 
Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да пр 
 задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме ву 
ти се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аник 
 обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним  
у је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сва 
ирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један  
p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — 
 срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и 
седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</ 
е ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ко 
 сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика 
ван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мен 
итељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се  
има, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, ал 
добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах н 
женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да 
 причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих сед 
 цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у ј 
? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Ра 
, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин  
ће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покрива 
. — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p> 
о ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са 
 и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га п 
и сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнае 
ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а  
 ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му врат 
рсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на 
 огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука кој 
пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шап 
вља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред оч 
ter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> < 
слити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тих 
 у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави  
 сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</ 
 које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме с 
га часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодниј 
 голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина. 
 како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, 
ста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеш 
ше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па у 
ше благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те  
p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авл 
њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим с 
све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја  
а, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре б 
 Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта б 
иге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Деде 
и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она ј 
ад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— 
 да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свир 
 стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана н 
м радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, г 
Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb 
ац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица 
 челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у је 
та жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гроб 
би пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђ 
е претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила 
ди, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="1 
крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господин 
ежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу  
 само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време 
раду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петроле 
е гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући 
 истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почет 
ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо ис 
е гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свасти 
младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако  
едседник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му 
раму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и  
а ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која 
седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеш 
ика окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране  
те зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете 
>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p 
одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а о 
жим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добр 
 човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на  
ју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе 
, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а 
> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзин 
е послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће г 
а жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтев 
тал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главо 
како лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом 
ћ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће  
м ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче  
е.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пр 
, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и та 
одом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке уд 
а док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, 
, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачк 
а га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заков 
вао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај  
је сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија по 
p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али он 
правник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплауди 
ду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да  
т и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрна 
Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак ј 
 Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и  
се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S 
 из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је  
 незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише  
ом месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви т 
ри!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она  
ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем час 
добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам  
то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп  
шљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима 
в ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се к 
ter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелеп 
id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре м 
id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати  
уки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики с 
<p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи пр 
има и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? 
з ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, к 
трогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са  
е презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стихо 
аске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне  
о седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио вр 
 положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да с 
женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем л 
 избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Бео 
нка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да п 
 је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу 
и кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „ 
вршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова пр 
 се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремен 
, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена  
и, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на по 
дидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислит 
хочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одбо 
.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут мог 
вите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њ 
дном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследнос 
 изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника 
анови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку 
на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав 
ут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.< 
овну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног 
зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођош 
 па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам ј 
.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, 
ену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, п 
ана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец  
е господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин пре 
 сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Пр 
који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли м 
а класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарск 
4" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жен 
едној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „ 
ка, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p 
дур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели 
тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прос 
, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна  
 Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би 
 мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини. 
ачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је 
ри и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је 
адан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне се 
ио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико х 
ним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник 
га романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе,  
Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Ј 
А </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, 
има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и ка 
рмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћ 
у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што б 
брао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропу 
ручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако де 
 <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а 
редника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се ки 
це!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар  
<p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да од 
у у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: п 
и, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отиш 
ји да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А 
 гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него,  
едом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење кап 
е — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не  
у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, 
а га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је п 
лу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп г 
еће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а 
 нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулу 
е, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете. 
је, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: 
устисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви 
 роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној 
к и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако  
— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је 
м, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>Пос 
едовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него  
тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаг 
pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си он 
оравио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, 
ешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души и 
разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно  
де кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две годи 
раде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се ј 
е, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима,  
ио последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши,  
на да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову 
.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! 
апусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто м 
ранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а о 
{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а  
ју са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно и 
те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га д 
албантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је в 
<p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} О 
 као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине 
? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као д 
> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте 
="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте 
 јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао  
"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка мог 
с, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Км 
оја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p> 
разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све шт 
е.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, нег 
оп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није т 
год моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како  
 је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће 
тим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише  
! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. —  
очачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кан 
а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</ 
.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше пр 
ног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто  
 изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе н 
ар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{ 
а одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S}  
 донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се деси 
Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p> 
 брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим с 
ати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме  
Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао 
ш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица 
лест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а о 
огови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило 
, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратн 
 <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим  
веста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате р 
о Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаест 
ру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти с 
 седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша инт 
ма каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— 
на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два  
окатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његово 
ћи, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста 
 како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша 
о под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да  
Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају  
ВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у  
 избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт су 
уше и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинит 
то грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем 
 то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те  
лете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде з 
иштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које  
њу; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да с 
 собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и дру 
 но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном вас 
едан мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није ни 
не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и  
себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте 
а! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.< 
{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно  
четка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шт 
шара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати п 
види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога в 
 главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као  
ео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитањ 
оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво  
 састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију п 
уни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о  
се туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би дола 
 после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко 
илан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној пу 
м целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би сла 
шевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару г 
ако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и  
ету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} 
авана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се испо 
ких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично  
ја му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут 
6" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну јо 
 <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, беке 
се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у р 
е дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свир 
е цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, 
0" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним  
рестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као  
тере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит 
их <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим п 
да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од наш 
 који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној  
ељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац сла 
смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код м 
ена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” 
 жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је извод 
.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те  
огу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо  
абоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта 
Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не би 
 је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да 
им вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук 
 чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети 
p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да 
му држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању ка 
 о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га 
кну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госп 
.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да ви 
опадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи 
да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га с 
поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе п 
ад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка ув 
, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> < 
е код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> 
 прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и  
е тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не м 
о да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја  
> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Е 
оспа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било,  
деју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћ 
, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезањ 
даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно зн 
а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не ок 
ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, 
ани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика 
ка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да  
 видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — 
дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај  
твори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Ту 
кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагр 
шио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога ке 
пеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта,  
омоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад  
енутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да 
 јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не зна 
се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет реч 
з воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се  
ођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих  
сподине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, зве 
а сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огреши 
шио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да др 
 свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али вр 
своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштан 
мпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S}  
Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пут 
hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi> 
 озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар 
аде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb 
прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба т 
лазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој 
 и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа М 
p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзм 
 Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило 
i>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће д 
и ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</ 
ја у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глав 
p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S}  
ај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки  
викну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође кру 
 из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојк 
о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило д 
ада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено 
га романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој 
p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> 
</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’  
злози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погл 
 попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој пр 
е, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, н 
укче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових у 
беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, дов 
видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом 
а си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <h 
спао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе С 
 си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једно 
 — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петна 
даће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде дол 
 цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Ел 
ли Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме 
ли, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље бил 
одсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео м 
е тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, вид 
ћанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова 
 Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше 
 ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да с 
ало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово! 
е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати 
 лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одго 
овек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S}  
 је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си  
и и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само пок 
 очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51"  
ом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло 
p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако. 
срете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, веру 
— поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отв 
 сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако  
мо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> 
ем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је  
 ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те < 
 <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано  
</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена вол 
, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори  
hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети с 
ели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тр 
се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај  
а.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постав 
вке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а 
оја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школ 
уци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, п 
јући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не  
отиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је с 
здо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео к 
погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n= 
>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села п 
до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је  
и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита не 
влију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на п 
трпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упут 
 упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, 
кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још 
 пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем 
ј својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изаз 
а ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти поз 
ше помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија —  
 се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве  
аво у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чист 
ревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође јо 
којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој сво 
жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога  
та или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнич 
дин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог соп 
одило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак 
авести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и за 
.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је т 
је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему деси 
ајзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прв 
екле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те 
, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{ 
а?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је 
авили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене. 
p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила п 
ва.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и по 
кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Мно 
јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме 
узике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала 
дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ст 
то је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво з 
иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши чове 
 доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Профе 
и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће 
е конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само у 
и план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <p 
 <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било 
у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има св 
ама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим в 
 све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела 
у тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он,  
!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> < 
тседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад  
И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Ка 
или!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је ча 
тседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ  
 на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио м 
де бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конф 
ако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и вид 
ајвећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се 
на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је ви 
ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем 
/p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио  
вари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крај 
 И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, ка 
е се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је 
з недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </d 
ених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није ни 
ко, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана  
ед судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила д 
пшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, кој 
ајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што 
етну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно веч 
p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и она 
идети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док  
епа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно  
> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске ман 
погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка 
<head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head 
и овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој 
а крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</ 
.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло  
, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку уч 
S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође 
идби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у дла 
да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није ј 
едан „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично с 
ћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га  
ацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо ка 
закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига  
Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> 
 шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — 
зике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпу 
 не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па 
и љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваш 
Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет 
ам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вел 
 и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S 
а.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који 
 на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — ве 
ознанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и бог 
..</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усво 
нске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и ње 
 ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова 
 тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, 
d> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јев 
ајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби  
та ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упо 
и.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо  
>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре 
 ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо 
м одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb 
фантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним који 
е отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике о 
али.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим ре 
то молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа ј 
</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То 
кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин- 
ема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга 
увам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као но 
!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа- 
</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрх 
е, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Ка 
 добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас 
> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> 
p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одаг 
дњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библ 
ЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Б 
е ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, 
не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у по 
 бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ства 
вијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p 
самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па так 
а после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за р 
ца, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је чест 
ену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у пр 
ризна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније,  
тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је к 
ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у 
оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Нек 
, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ им 
 напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усам 
уђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га бо 
ма, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад ви 
, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне 
ст... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— В 
p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој о 
те ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гле 
 очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељкови 
тана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца с 
и силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу сил 
 али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана уп 
 пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на про 
роз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле 
ао неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. 
конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице р 
утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” кој 
и жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отиш 
оћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице 
 целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску кра 
чи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин С 
у дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна дв 
n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или сво 
 тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи 
рађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту 
иња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се с 
ји је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усв 
, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску миса 
поче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је 
 и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи 
у.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> < 
авнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта д 
м, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витр 
ке вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна ж 
љ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити 
S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се таш 
саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p 
има Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много проби 
итељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео  
 <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на  
је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је в 
ј шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у 
тање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, 
ледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом 
д сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, б 
нати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — сва 
"241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери д 
бља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре  
ренцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој  
ицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, к 
вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму прво 
 шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? 
вориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га  
да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер оп 
 непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кућ 
кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и  
ој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело 
види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом 
ституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву 
иде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb  
тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој пол 
е Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>У 
ког гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div type="chapter" xml 
олим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај  
дер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојиц 
 пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> 
бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа  
 заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот  
становиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никак 
у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале  
тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још  
 не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је из 
 цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо  
мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцни 
имо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која 
оји је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички  
а заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и 
као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син,  
сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — 
Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да  
а глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И 
роменила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</ 
роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S}  
 заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај б 
доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, 
д пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше. 
 како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шиб 
„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими 
од њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, п 
 седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао прелом 
ти дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој п 
ареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p>  
су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим!  
p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гл 
ећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта уз 
 трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, ал 
Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи го 
мци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, 
јим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), изво 
Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ј 
/p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи јед 
ипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до речен 
ајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само ре 
овао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту 
и:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла  
мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала гре 
по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено прим 
 ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво к 
head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је н 
ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дет 
ње:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу 
је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сироти 
мочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сироти 
е које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! —  
рено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" / 
бро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да 
оме селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова 
је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да н 
на и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људ 
на и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људ 
рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} О 
јка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме 
да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке 
: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке 
х чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна о 
а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни  
 мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп  
пштина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу 
и кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају  
д у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p> 
ћи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и  
уће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствар 
добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори  
е поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте 
> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), 
разује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> < 
 било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да  
 Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођош 
 То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Ид 
.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће 
о дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је,  
ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p> 
’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да  
 преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нароч 
подин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је 
ђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет д 
, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне пос 
штење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним т 
ако? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете м 
> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head>  
рупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецим 
ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете  
енска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се  
је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг 
хтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или ко 
рецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то  
ева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господин 
ерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у ква 
ш и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико  
са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div ty 
" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставш 
 г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам г 
пита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и ни 
државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па ј 
 предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних сит 
а не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике. 
тле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод на 
и, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде 
нпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати гор 
вор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по сво 
једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла 
а за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <p 
одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита  
тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још 
в, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у  
а попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрве 
омбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да  
и тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на 
>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад  
ом приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — ре 
ер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> < 
— учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек  
ки.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па с 
, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се  
ме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда,  
 и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div t 
ре тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Повод 
увати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запе 
е?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је т 
зи, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мис 
во, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И так 
"12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан  
данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић раки 
више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појми 
г разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се за 
...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој в 
ела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућност 
 соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке 
ме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео по 
са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа св 
оме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па он 
:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин 
ци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу н 
нате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за 
 очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — настав 
е љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз ма 
а му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога т 
ара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p 
ра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p>  
Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га сп 
ћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје 
 ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића 
т, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде  
ије била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијск 
ао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, гре 
је отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашур 
ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу  
хватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да  
кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити  
а”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога 
 Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима заради 
дела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање д 
панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S}  
 за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада  
ражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је пр 
ови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зат 
да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени,  
 идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Д 
е његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио с 
подину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по  
 мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, изда 
 поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</ 
је и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и  
уп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} А 
учај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнут 
гла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, ка 
а иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупи 
 на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није 
га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и пром 
том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, 
е да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, 
ате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се зака 
а би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова кол 
, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако са 
>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагач 
пут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај пред 
ма купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан 
тригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из креве 
: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамно 
и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то  
пеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору 
ига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непоср 
ра води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недогле 
слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гес 
ан и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Сре 
вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за  
од светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома б 
 да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да на 
ју много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, к 
еран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног  
а здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана 
чке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је к 
и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио 
 се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајт 
ном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од ко 
 учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође ни 
четом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао 
ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; за 
 појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у ма 
а сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим з 
о на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и 
добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љушт 
атељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом коми 
и Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и  
г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му 
ња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то пра 
тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи  
кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нароч 
.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је г 
а купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек с 
<pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично боле 
ом попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћ 
о, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — в 
крва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, при 
ти ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало 
рагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао са 
увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатк 
већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојн 
ао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није  
ице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову  
, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Р 
пљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго 
> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах  
дом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво к 
 то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад  
учали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво но 
да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ  
ором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води 
и везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да в 
луја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети ки 
оз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледа 
астирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, 
е пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и  
о у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимили 
му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, који 
 стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших 
а искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и 
 па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се б 
 скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиот 
 публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у 
 виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену  
је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни фло 
.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођ 
 вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он 
 него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој 
у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет са 
о у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конф 
 од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је 
ферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од ј 
ића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким г 
едереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је 
, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима 
те још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљај 
о собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп  
никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у 
сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ва 
то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n 
сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим 
му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он и 
ла батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој пок 
антија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говори 
питрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... зам 
лужба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на 
бе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са с 
ку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назо 
правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бек 
рио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам обр 
, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управ 
 томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бит 
лово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати б 
у дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, д 
адили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад ра 
{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом 
ина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се 
скључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици  
, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије 
о стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>З 
 требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, д 
лите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, с 
 је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као љу 
/head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан б 
год је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при 
дморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства  
еротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за 
, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћем 
ачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није  
прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако 
 му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> < 
 би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их пр 
 би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које г 
ник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, беке 
амо, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је н 
, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета сл 
74" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, мол 
 њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада усле 
оши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме ме 
ске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника,  
ош док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се 
 начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварим 
 тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме с 
уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог  
ила обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела  
га, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате,  
 па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умр 
ара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле пог 
ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — 
аје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па је 
 да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је 
е је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S 
>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полици 
ело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: 
 је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи реклам 
Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — досл 
ра ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и 
тићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су  
им путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана 
а и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Је 
ку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити ш 
и једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и спис 
у никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој  
нути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Жив 
злази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Рај 
бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловн 
 Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођ 
— вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди 
за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му прип 
досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онд 
у сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако 
ересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио  
иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n= 
ер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и  
ироким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за 
{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни с 
убити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако што 
је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг 
зе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он 
" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете б 
тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, 
о исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, 
>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин П 
погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп  
93" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је мет 
лази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са к 
 је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу роди 
рагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класи 
ву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, пи 
и ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче;  
ити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грч 
а.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута 
јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац,  
зултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та  
дало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полго 
ике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на ка 
вора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим  
очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и ба 
ј располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли 
а вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Кол 
еграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам р 
деје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да 
нанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} 
авијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нем 
 мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати 
асним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би о 
рском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њи 
но ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпи 
 положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, ви 
у говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који  
крете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом,  
истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор. 
лу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са н 
кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком ка 
ак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграф 
Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана —  
а поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговар 
одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Доб 
ну интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај 
ше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видим 
собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предус 
о да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме 
Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд т 
на ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глум 
. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљ 
е учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да  
/p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на прим 
ома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!< 
 општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први  
а.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац,  
шао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац ко 
одичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на 
еха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије наро 
 Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као  
од, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа 
к... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет  
</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а по 
јашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За 
 а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем  
ћао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедиј 
е, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза 
е г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки док 
и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, т 
 је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам ост 
можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>—  
брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу уби 
то је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провес 
би.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га и 
 једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски  
рима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; п 
с да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При т 
 ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{ 
ка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} И 
м скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> < 
а дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или са 
 пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напус 
рилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријем 
а његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче гос 
{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S 
да да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</ 
, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба  
е јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n=" 
ена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да  
донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} 
друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до пор 
био претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како 
ао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то в 
, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па п 
гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иак 
сију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — на 
пази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми д 
ма није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је  
са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пр 
, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скр 
е! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да н 
и то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак  
а његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p>  
публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно 
ичу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него  
смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се доне 
озорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опе 
лником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке 
е наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин 
 <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољ 
али како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> < 
мејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодар 
се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицев 
195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер 
рете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите нитко 
и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову м 
ну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе та 
Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име. 
ва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми 
 инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ рак 
овори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дан 
, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, м 
.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S}  
а приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и  
 уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био 
 Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p 
p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде  
но рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би ка 
оспођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим,  
 та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дође 
, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>| 
Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Ми 
" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећа 
 погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад с 
ад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се 
.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савес 
ада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девој 
у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умр 
вако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљд 
акету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја  
е госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>—  
ку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> 
им вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетове 
овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни 
, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, 
же се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — 
јући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин 
та решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; ст 
грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште 
о су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву р 
овлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="1 
, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре 
аједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра 
и смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И та 
, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p 
ође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их ник 
p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак  
и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и  
а више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, —  
 ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити  
где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на го 
 да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га по 
 публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, сп 
ом месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{ 
А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, 
 празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> 
и као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута,  
иди је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа 
е погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p> 
во насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богосло 
и прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје. 
S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетан 
ораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја ве 
велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, ника 
> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi> 
ласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p 
арницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла 
: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њо 
стати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред 
 лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места,  
да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крс 
не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје 
 бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p> 
је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно  
е и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста 
у под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољн 
а ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гле 
.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је збо 
би дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецеде 
ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не  
оже бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како 
еси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </d 
b n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана 
е попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана 
дитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију 
е Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакал 
 мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога роман 
и параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у зл 
 часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје? 
 гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, наставис 
 — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су с 
и ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну с 
 али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некак 
есет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад  
рупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разум 
графу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не од 
а’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и 
осан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако ј 
ило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога  
.</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апети 
очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаи 
вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали 
 Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут  
 А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</ 
 Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем мој 
имајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>П 
 да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда ва 
 заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе честву 
ам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној де 
е за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућан 
 Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим пр 
 „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет 
г дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири 
га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која 
м, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама з 
кле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе пост 
” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ств 
х, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не  
стави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас  
и дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина  
а је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се заба 
чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију  
чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп  
чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману  
 пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и бл 
бјашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос. 
ска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених  
</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева 
гледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било зг 
{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и н 
 госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које ј 
с удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вел 
РВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други 
којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за 
>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање  
, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда 
наш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p>  
 становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општи 
 Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо  
наге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељ 
 удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и  
регледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и 
обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мисли 
ад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није 
ла да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежат 
рина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредни 
 још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по ј 
онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Зами 
же од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо. 
платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дет 
</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ћ 
еди сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврач 
е могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерњ 
како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти к 
га опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забр 
то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипају 
 ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанем 
атина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није наз 
е смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова 
 му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а 
 најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није м 
Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као  
ита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориш 
поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома бог 
што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почне 
 и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у ов 
ласе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов  
 лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n= 
седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу о 
изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па  
је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости ун 
2" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца н 
оспођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види 
анџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — з 
ичари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери 
 из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете с 
 прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у 
 пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша  
 <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све 
 се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с  
 пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђа 
ављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине!  
љда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми бр 
 Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и пол 
ај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на св 
на са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у хо 
 ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала гос 
 кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли  
 начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закљу 
ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако,  
е лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао ум 
учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну  
 <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда  
пођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтед 
ко поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој 
а у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n= 
ива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— 
 гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено муш 
 нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете к 
ђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем 
истина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован 
управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља 
атече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико госп 
д Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се 
 Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учите 
, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову с 
е је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако разд 
сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и  
отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники 
брину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која < 
дин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а 
>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући п 
 Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемаг 
а приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај п 
а око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— 
капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет врат 
момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив пре 
 он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли с 
 да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да  
јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниотк 
ијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.< 
на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбац 
Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост. 
бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија с 
е мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред мех 
 мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле ода 
а друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину,  
р се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар не 
кријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па он 
е!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљу 
ас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка —  
 лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Су 
па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то гово 
, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад г 
ања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафана 
сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствар 
подин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p 
ету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању 
штеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увр 
 ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да  
 вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.< 
 требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким трену 
} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па  
 једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прв 
осподин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, п 
к не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем 
оверењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше  
собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Ел 
а са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број један 
ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође  
на, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он  
ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет ј 
да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жанда 
то је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде 
лице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{ 
закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита 
у, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је о 
 била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних 
/p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да с 
вокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају кој 
нице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ниш 
е и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фић 
спрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре не 
се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву по 
ка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим 
ори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} 
, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој па 
већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби 
S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорис 
 појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</ 
ичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорга 
се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет  
 куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде прем 
бри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кућ 
 ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се  
 чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко на 
p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи кра 
тим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет про 
 <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стов 
} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се вра 
ни да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" />  
чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни гос 
ошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут 
 спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти  
 суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па 
еровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? 
засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала го 
 у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где  
е, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, 
изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друшт 
о времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се 
ко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на  
мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберциг 
не врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снаг 
 учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за  
ош већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађ 
зани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа 
е, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој 
је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којо 
 речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да по 
он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета н 
а војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S 
м остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу  
рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, вра 
ако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико 
 да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S 
а пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мен 
муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море 
ни, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p 
} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{ 
би ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> 
моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Бос 
лачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавд 
.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{ 
 па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту соб 
покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114"  
амолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта!  
атролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас  
07" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пе 
реје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицам 
рој девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у ле 
кан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у тр 
та, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Про 
који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико нес 
ин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ 
ка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцков 
 хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S}  
: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта реша 
видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весел 
лавна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону руп 
пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, треба 
ре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе. 
о поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на 
ћењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући 
попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија 
 ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} 
 послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на с 
рође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Рис 
а са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с вра 
сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више ра 
 оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p>  
е било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Ј 
ће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су изла 
толом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио 
 Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог ч 
а бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи ста 
све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити по 
ина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни 
; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Р 
 напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале с 
дом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете,  
 пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут ос 
 пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла  
 пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе  
о се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот 
га је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p 
људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са 
чна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је би 
и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања 
тија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”,  
тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се  
нео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p> 
га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се ујед 
 Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницам 
сад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се. 
списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију 
четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима друг 
а завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила М 
 само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртин 
 бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јак 
 њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још в 
 ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчиц 
ком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, по 
вне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запис 
} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне 
чеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој  
 <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове 
м распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, 
 па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>—  
оз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на крев 
зиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савес 
в плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је  
места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира 
собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни  
и испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није глед 
у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p> 
дељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: 
какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две с 
како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад  
ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да 
е још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом прили 
сио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и р 
да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће  
собљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, н 
о, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући 
ике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И 
 њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он 
а! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>—  
насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се 
 напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се да 
ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слат 
и кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, з 
лађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућ 
м вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не  
м кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... 
еном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не  
е даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов н 
еби уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези,  
а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи 
кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од пре 
ли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао 
 новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут н 
одаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да с 
е се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „и 
божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси  
ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректор 
 у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу 
можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они,  
кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја о 
убањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, 
 да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, 
оследњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши р 
 најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту 
ли јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге 
о ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде кр 
ице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву р 
не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да  
ало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом,  
х, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу  
с’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли 
опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су д 
оришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те усл 
ву се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зн 
и учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а друго 
е он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и  
се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде бру 
ног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, саб 
у, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој д 
ј депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границ 
остарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред д 
наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек кој 
службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових сре 
при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе  
рограмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је вр 
 за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквом 
у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да н 
 ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и нез 
х ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крман 
 — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Ј 
т диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у 
вао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p 
ђу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви  
</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, ви 
 <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ са 
га, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</ 
је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! 
 га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје  
 тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа 
 досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављуј 
 се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На 
d> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у си 
.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и ба 
 не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одбо 
т је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била 
о, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да 
додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново ом 
обегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нек 
ђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо 
 ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парни 
 за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме 
глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се к 
душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим 
а!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село 
шманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>К 
p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете 
ице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, оно 
путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти так 
и на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побе 
 ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао км 
в, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога 
и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са  
/p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, 
тину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, к 
ст која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под  
ла за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуце 
ас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији 
д, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али 
 отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београ 
кад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви 
сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај 
 полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S 
тан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра 
о задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири ј 
 дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесе 
н о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти з 
 је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџ 
аженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као 
од мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S 
n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што 
из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Са 
ао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што 
 је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер 
а стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, к 
ује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</ 
о наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> 
ристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве сно 
 целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па 
о свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огње 
само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, 
се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бан 
ац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слут 
 је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с гл 
се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече 
 то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му с 
а бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћ 
ага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, 
ћи пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс- 
е архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на п 
 међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме о 
а спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па о 
ршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види 
ако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећа 
пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара  
му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S}  
еђу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођ 
 „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је траж 
а пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах  
.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете  
пштинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" / 
пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г 
а Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>—  
н Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни 
речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним  
ису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <p 
 не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према  
ече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Д 
приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице 
спођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестрич 
ства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она 
родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру  
и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне пла 
ена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао 
открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многи 
ка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледал 
и, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколик 
b n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ет 
ви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дош 
својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p 
м шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским  
да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин С 
ошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, л 
е шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамо 
<p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у 
у изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога ро 
етровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је 
та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:< 
казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и од 
ета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ов 
ти да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезг 
жила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n=" 
.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало кој 
, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољуби 
ао стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смис 
 тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.< 
и, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу с 
— како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немам 
нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</ 
n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не  
ди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја 
 Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка 
 ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немил 
ћа, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S 
дајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни ч 
 Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пођ 
нтија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину 
е тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p 
 можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука 
алашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не с 
 руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и је 
 И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам  
ст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована 
јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми 
срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш 
на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи 
по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако ј 
 није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш 
га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели гос 
 ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једн 
ом моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колиц 
га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господи 
рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева мол 
е разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не нада 
и крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Т 
о да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успа 
отресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже:  
прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувс 
дисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам 
извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац ује 
ено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се ка 
али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао  
ш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођ 
ић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад 
је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о слични 
забран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних  
 баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским по 
/p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глум 
 таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар 
едним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији ко 
лице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Об 
било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапута 
утра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="8 
ећ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрог 
уха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два ш 
им се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче меш 
ом оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у т 
 тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га  
а га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p 
, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у па 
 сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред м 
илама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је ви 
ларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, 
е јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p 
ре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се к 
ешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава к 
тана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад 
се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пр 
сио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{ 
ао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер  
Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</ 
им је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико ме 
а.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади с 
штена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако 
 ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дан 
ца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или 
и!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом 
их из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег поко 
 И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђ 
 пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и  
попастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:< 
<p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштери 
м три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истин 
 једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе  
е речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода р 
>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образ 
ица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мисле 
адија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због он 
ој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића  
ђује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћива 
га.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне а 
 дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим 
о.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра п 
.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за ј 
 госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Д 
p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Паун 
ала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десн 
дост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино дет 
тари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да и 
е.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те до 
аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb 
т дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене д 
острој се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се 
ешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> < 
S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању 
н господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мисл 
 за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у п 
 видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господ 
зоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад  
својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје 
 то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има,  
којника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпи 
рмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу  
пет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три стр 
дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>П 
 колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако ко 
на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по т 
 даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је с 
У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, кој 
итрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена 
е: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингиш 
ле службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе 
амет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој 
ђу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он  
 И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути зма 
ницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</ 
уштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У р 
а пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктират 
 <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца пород 
 Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фа 
> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање... 
 овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> < 
<p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их  
гом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан з 
строј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., ра 
 службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио 
 никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање дев 
 улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазн 
е отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд де 
 не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа 
у идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г 
ародну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студе 
звесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p 
 Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећет 
и Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дош 
} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила  
ив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви ве 
 и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, 
 чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народ 
капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици 
ачелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Зати 
S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ о 
 том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; нек 
 он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, т 
„Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету  
жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?< 
че кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица ко 
после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ни 
, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да  
иметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако 
ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа  
се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, 
оже бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, св 
 овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у то 
ем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему п 
b n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — ви 
ња пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је ув 
 најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да 
 не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она сти 
че занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би и 
же главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који 
у коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у о 
hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — 
упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство го 
, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога С 
ше дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетк 
а и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то  
цију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стал 
им је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жест 
то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велик 
расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није мог 
је остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S}  
 — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже ко 
 је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан 
те, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар,  
тански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да 
” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то би 
умети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S}  
да отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није 
 зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се  
сти.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног  
а ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да каж 
 <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата 
икну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у проп 
ало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. о 
поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" />  
до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајде 
... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар нев 
ог односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто че 
и сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толик 
већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред ве 
ригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће  
р проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбо 
ог у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио с 
није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Д 
/p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} А 
 знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник  
 нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење 
ди, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, 
стала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забри 
 у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада ше 
 онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се до 
да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и  
једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице 
необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у о 
о перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите о 
{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> 
скрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави го 
тране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се зак 
, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т.  
} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се 
дној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да в 
у „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што  
, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, н 
одаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има ов 
ила да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти к 
много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа  
.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћат 
итељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савест 
трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гон 
ића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом. 
епљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвок 
 да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, к 
ћа</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа. 
њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према 
т — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — п 
тан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p 
овић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (поста 
 <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из с 
е и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и 
авила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Си 
ене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепим 
 дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хр 
 по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви  
узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед к 
 глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор р 
осталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> < 
а нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учите 
 које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, к 
ило лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао  
, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару д 
воју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вр 
 да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на при 
не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе  
рафима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад б 
емо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! —  
могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{ 
та полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бит 
сада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!< 
 рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило  
а из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно 
во алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p 
ите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија  
/p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на  
омана.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом к 
едан односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А ка 
 — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд 
сец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на ов 
 са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје дец 
!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно 
 тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очиш 
и задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је 
следице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има ј 
мена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог 
то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на о 
 су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удов 
 романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div typ 
, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним до 
слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb 
p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим 
твар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један од 
м извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређе 
нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење 
ње, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме 
 око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић 
 што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те  
 везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једн 
е главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много б 
кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на ко 
 то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узет 
раве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је 
p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву з 
p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би ре 
говом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.< 
оме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај  
— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — уч 
ега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одис 
ало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота  
p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је  
, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „д 
лошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу 
="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> 
, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, 
по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук му 
ге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мез 
 ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интриган 
бица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> 
ата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију 
о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутра 
 леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још поза 
нзији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. С 
шта.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића  
га дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, к 
 ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умол 
тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" / 
кву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ства 
обожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крст 
имо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па н 
акве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то т 
тав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је о 
а изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово д 
госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варај 
> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ  
ад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb  
попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пр 
 додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек 
подин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте  
огледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није  
ању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте с 
сте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој ј 
нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и  
ој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да пл 
да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га  
есмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна о 
т човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г.  
, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете 
ричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта 
> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и  
 ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одго 
ој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за ва 
> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако 
о да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами  
.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко,  
 хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писа 
лижњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’!  
 У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали ка 
шање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље  
а, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p 
им да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јада 
да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то дов 
кло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је 
ало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаг 
петан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем 
пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено 
/p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и д 
него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> 
жеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога оча 
а слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени  
молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако ва 
а чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете 
да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја  
 <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли  
сац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао во 
 певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— К 
 сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, ко 
 видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А к 
н Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас  
 <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S}  
ћи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газ 
собно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> < 
 погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешт 
ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас. 
руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја са 
 ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те жен 
је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је 
шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у 
редложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибил 
> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поце 
тећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Из 
их.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског в 
азив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи  
рата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамо 
као својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се  
асута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, ш 
х речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се у 
 корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сат 
 се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава 
аре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе 
је није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је 
ро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На 
лазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло 
ут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпо 
и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје пант 
едељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div>  
ођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од лок 
шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она т 
то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p 
праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрас 
рој врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену ку 
 у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене го 
опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да 
ејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези,  
јем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са наме 
о ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ од 
е Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јо 
ачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна 
закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар  
к имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с детет 
нска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле,  
 он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згле 
оре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је 
 одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања. 
 опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је п 
n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти мушт 
?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је 
село.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, за 
 куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин  
и врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћ 
х рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као 
е, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, д 
 а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S}  
 Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n= 
, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кре 
гледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" 
р та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне  
е у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече  
ога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари” 
адиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је  
руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти  
онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на з 
х да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многај 
ндрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову  
 пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрде 
-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи  
угови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно о 
ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и,  
 јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не 
заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p 
 грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се 
ије говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и т 
аје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика 
ије ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад увери 
касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу  
му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај,  
ало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да 
 Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих г 
оспођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уз 
 на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви 
е његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу с 
шница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новина 
зати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале 
то из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене  
лаву.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S}  
ло и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се о 
то мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то н 
ма пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и н 
уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом,  
— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једн 
> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а  
и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да  
а моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари знач 
ко би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест,  
на нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} 
у потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад пр 
<p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред сто 
верити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— П 
 равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време 
те, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па...  
ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет  
 кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз 
мдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> < 
јд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да  
ете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихвати 
ете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихвати 
се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене 
немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад  
ржава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали д 
дину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не 
 време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затек 
е, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну соб 
тор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што 
мо зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићк 
 децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не 
колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p 
 је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да п 
праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим пи 
е склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код ње 
авом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво по 
спођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Ј 
ојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S 
дела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колик 
амо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто не 
нџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће  
 обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једн 
то јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи ча 
метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спу 
, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и з 
и свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њ 
га, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешт 
сподин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према ваш 
 којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сре 
рквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на 
еварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сес 
ами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се  
вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки  
још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше 
 Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су  
тоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а  
ом на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а 
а ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута 
т ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута,  
ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, 
.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је 
има салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љу 
га момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савија 
не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="1 
 друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на к 
ницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p>  
Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је 
ти како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац. 
/p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред г 
наест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „с 
што преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, а 
чере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под с 
н одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете 
е те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели 
 коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте,  
 више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више  
у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се  
 кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49"  
проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним 
жи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окр 
а затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седе 
еним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници ни 
ригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће  
, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући с 
ле вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S 
е велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа  
говор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и х 
аручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео  
ти.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин. 
 бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружи 
сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци 
„и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придруж 
а његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чи 
и тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола 
>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати 
утра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, зн 
огледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он  
ивен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит,  
око замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџи 
 лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, н 
он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад 
дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око ч 
ту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо 
 животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један  
иког чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавај 
неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже гла 
орезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> 
!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div typ 
срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огрома 
каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели  
та Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и 
pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће  
p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — 
ила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за  
егово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и рук 
ест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана 
>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чека 
х изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, м 
 гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и д 
тране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојев 
коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а зат 
коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да с 
н, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они к 
е млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам  
мере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо  
0" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судб 
 писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто 
 овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије  
 му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељко 
 мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у 
S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазн 
 полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачу 
есрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— П 
ој Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страс 
стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили 
кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је кр 
а бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин  
вота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо 
о у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, че 
ка имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући  
ере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен у 
Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако 
 госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је 
е — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој бра 
нога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткр 
м Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једв 
неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које 
као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне. 
 је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односе 
азио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му 
 једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S}  
релепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село ле 
и сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p 
конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких гово 
 пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија  
.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је 
а дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек 
осле вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како ј 
иђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им ти 
 моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога 
на и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку 
у те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, п 
у те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребл 
а, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, п 
, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, 
хоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под ј 
удије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих 
ја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је опер 
ата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а 
аву бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да в 
се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и ј 
 свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила 
ња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских р 
е у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p>  
 Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе  
/hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бира 
ао оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дет 
Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>—  
у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ 
а.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да миг 
ву у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти  
уну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва 
ах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустри 
, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и по 
едељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као ку 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се заус 
о му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — н 
ом преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>—  
ТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> 
 <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће с 
 деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Б 
под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да пр 
таоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и т 
га друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумад 
раво при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разгов 
 тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотр 
о даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ни 
ане никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S 
га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр.  
да слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се на 
бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> 
 вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме. 
 <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „О 
</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, при 
хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфер 
ицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде д 
писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци  
ју, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би 
и корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен не 
је су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из  
било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прило 
ке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био  
, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, изм 
 је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на 
.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгуб 
/p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни ре 
лушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обичн 
е она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у 
> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта  
уђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </ 
... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. 
холизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу с 
е.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, 
е писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда. 
о то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер от 
ена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петна 
 отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају 
т облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гла 
у од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало  
јем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мал 
ориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате,  
шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај 
главкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као с 
е зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису 
 али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39"  
ве, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што 
ажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био бо 
у, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарс 
отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Ра 
им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</ 
тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" / 
 сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да пут 
и су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми 
п унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шу 
са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} 
Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт- 
 је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> м 
 Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он ч 
алека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем сви 
а се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, 
инути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмет 
 осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне 
о му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад б 
по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костир 
 на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше ј 
е — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Нег 
ј сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака 
ебни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и т 
 Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру 
 последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да ј 
тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S}  
 и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише муч 
и, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кр 
а стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су б 
стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно 
јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и 
 пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на  
моћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, 
апевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва,  
есвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио је 
јицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два  
ледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрен 
 најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је  
 „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети  
, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Мес 
е.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле  
Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да  
о идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче 
тчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско 
на ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном дру 
а сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Т 
ише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— 
олуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закљ 
е; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пен 
вићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим  
ли рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" 
ут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијат 
сли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом ма 
ас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и р 
ледњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе з 
ва израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су м 
ресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор матема 
у, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у т 
 дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се  
уму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили. 
 среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је 
би нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе,  
p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја са 
ео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Сими 
осподо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно 
.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, 
и, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам  
е није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не к 
реске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим ни 
, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима залив 
била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те 
до од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и  
ши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп. 
ј знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се 
еми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према поп 
> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена са 
 као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле. 
е спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широ 
и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свак 
иге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би ог 
носно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну  
S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда по 
нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима 
велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, 
 јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S}  
 три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.< 
е их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p 
е госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних лис 
не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, < 
, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцка 
у сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са паза 
> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп мо 
или, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали  
.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на го 
нтију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на 
ове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела  
 па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако 
у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници,  
рло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сим 
еме којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата 
за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практик 
а олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пу 
 да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и по 
 параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{ 
ајковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере 
а је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремај 
</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учи 
S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по је 
поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се  
јући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="31 
опио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју  
:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренут 
а врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз кој 
</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p>  
p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>—  
акве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, 
> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако у 
} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као 
, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома  
уњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад 
пише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разг 
на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за ку 
ућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, би 
 обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну ма 
 батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Ани 
ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још  
>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпо 
.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапута 
ругом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај 
ка и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, 
удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није би 
уче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама 
ини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је  
анце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — ви 
е предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељкови 
 га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце к 
не управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мар 
за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> 
 писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, мет 
азак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Мили 
а.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин а 
кочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа деж 
е се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још в 
 држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Ре 
и дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, а 
на разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили брк 
ји пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две 
амо у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кесте 
души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p 
 један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће  
ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, к 
, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их сп 
енуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за п 
причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје 
и Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за  
ead> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога р 
у се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао 
есудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу  
ене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао 
бразује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори  
одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине 
олико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управ 
ним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакри 
ојица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили 
а је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише тро 
жи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у  
а својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130"  
решчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бо 
 било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио к 
е ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патр 
 је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после ду 
 једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то к 
, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се 
уча у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо,  
ве редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одби 
е годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разн 
ао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како ле 
риној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и госпо 
говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и ду 
чи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својт 
 му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све 
т изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док ј 
> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ па 
p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам  
велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, прија 
у ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па д 
 дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} А 
 они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; к 
 уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, 
" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познати 
То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче  
ама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовн 
али према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје  
име Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капиј 
 што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка м 
оп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погле 
тност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете п 
Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S}  
ђе Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још 
га!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за ме 
 била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима 
да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали 
судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} вид 
 Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чу 
ша.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што  
и, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко изба 
мана.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене,  
 председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја,  
ти ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима де 
рено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>—  
посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заје 
 који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте 
ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и пис 
е то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној н 
о није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата  
> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београ 
не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед 
је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас 
тра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе,  
виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два држ 
војим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав по 
а поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па 
реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа- 
 удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило н 
, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то ка 
одитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општин 
 <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, ж 
вица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и 
и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Ста 
 Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао  
 глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине пре 
и.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S}  
 наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по  
<p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — з 
иним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи  
рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човек 
>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, 
да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на ко 
те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа  
акву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела  
тен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”< 
их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њ 
и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претс 
<p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабо 
е канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута 
а на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усх 
ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xml: 
29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1 
г начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком испи 
чишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре 
била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој к 
вој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <di 
ао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, мо 
а и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало к 
у о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседнико 
ачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пе 
остала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она 
да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p>  
рете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.< 
аслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опр 
о: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз а 
и.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи 
у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није досто 
љи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.< 
 мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко  
кове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те  
о једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ван 
о од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Ал 
> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много 
ијатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Ју 
аде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа ми 
лећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна  
иле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто зани 
ТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утвр 
та шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двес 
е ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке ц 
 гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>—  
 и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добр 
ње и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, 
р, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви,  
иком суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји  
ин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и чов 
он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у 
 Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да з 
, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне усп 
с у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепо 
послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресн 
м.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја би 
</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити 
али већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што  
ану, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S}  
исар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета  
— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хра 
ош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и з 
 малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе 
т вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S}  
 очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре јед 
еца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па...  
 волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} По 
ући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако  
позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суд 
/p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, 
 одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, чети 
јега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са сво 
p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо шт 
ов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И он 
о да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на осно 
сли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, е 
стио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила ј 
 хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, н 
, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сме 
аву, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је 
91 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p 
ора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутр 
како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро  
ту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”,  
е нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прил 
и грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савес 
 и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на 
 сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду. 
н и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем  
Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажа 
ећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога рома 
 зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу к 
дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, 
 па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у  
ј материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе по 
а наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола с 
агрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на д 
здржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не м 
сао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљ 
и прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим 
 нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја п 
а.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жен 
/p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и гото 
ка употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца 
Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, је 
менуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад 
е лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео све 
ица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што  
м спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена. 
 са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут  
и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујак 
="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа М 
 поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста поли 
жни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И  
 броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једног 
и то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол н 
 за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника,  
лета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаг 
а око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што  
ичим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љу 
а</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се  
 покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p 
.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бо 
Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необичн 
 ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога м 
тећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело раз 
/p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише с 
се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n 
Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни 
>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, 
ожен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, н 
кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити  
за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту дон 
p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем ј 
прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у  
ом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељ 
као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: о 
извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом р 
 ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с 
а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није н 
тине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} П 
уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица,  
ицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилук 
еширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у с 
о, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, р 
књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Уп 
ва, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је  
исли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран д 
меник, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љу 
еч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, ш 
 пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша пр 
осподин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени 
, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата 
 онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад  
жбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рач 
проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, 
Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за сво 
аву.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или  
 том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштв 
ли уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кме 
p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па 
а је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" />  
љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p 
 овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја< 
/p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му  
>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} 
а!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш к 
да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — И 
одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p> 
 он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крш 
о ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес 
а не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и  
а им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво 
 вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Свет 
 од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатк 
="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ј 
него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</ 
ега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да о 
ој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се  
 тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би 
амет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, мож 
тегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућан 
.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један в 
.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хва 
Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље  
стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке не 
 комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је  
овора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради не 
 онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта 
окатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја 
осиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, ов 
теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га прост 
 кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А  
у речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет  
 одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајк 
 — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај п 
е и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S 
 дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучен 
ратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очи 
ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са акт 
оравити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели с 
оћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева  
, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла ј 
а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљи 
о такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са  
Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти теле 
и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саоп 
ер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених  
> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранији 
озвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са гос 
 и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је  
ad> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милев 
дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (р 
 Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та 
 отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S}  
еле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам  
 њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А 
алој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком с 
господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интр 
необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се 
вамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате. 
ођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је бил 
би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи м 
ад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресен 
ји одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му об 
о што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до 
p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ  
ће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи  
онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p 
ознатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, гд 
жеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала бе 
у врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто 
 у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу 
оји је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у  
запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— 
Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реа 
, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се 
 душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У ј 
 на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. 
правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чла 
-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној у 
тства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника смат 
двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и д 
кари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од ко 
паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као ч 
> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука. 
кламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању 
у је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да им 
</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Вре 
 један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p 
ко лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражил 
стима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодиш 
е.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јес 
 сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? 
а, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> 
а уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо  
вори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехр 
 говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То  
ог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста 
као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а о 
 проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носи 
ном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у ваше 
год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда  
</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не зн 
енади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?< 
олиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнен 
д првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу П 
ушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или 
сподине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван  
сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру м 
и су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та в 
 ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето,  
 да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том  
дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находча 
сцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она б 
p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака 
жа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мор 
лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција 
 породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше 
, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је  
шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад 
и!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда 
 И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи 
ака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отп 
Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— З 
оз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} 
ти и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фо 
ра и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са нов 
плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у  
ији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једн 
а учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избаци 
нате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} 
{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем 
</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти го 
о, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чиј 
м се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу на 
кла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи! 
 Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд,  
/hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раск 
А</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела ј 
одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашар 
 довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре  
 свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себ 
колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађан 
аписала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ства 
<p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа  
" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не пр 
<p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здра 
ао свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било ле 
о ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у с 
ажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван,  
почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламено 
тране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи раз 
еће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пош 
 кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава в 
 то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви  
она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињу 
и, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљал 
/p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> 
 чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p 
<p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у 
ити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ 
нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уо 
лужи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас в 
омила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{ 
везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се госпо 
е сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друшт 
сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа 
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p 
 Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p>  
ад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише 
 још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је  
 сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, 
нда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и н 
” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да  
орице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и ре 
и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Сим 
толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан д 
 њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командов 
 сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година н 
у ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме 
 Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашт 
мо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста 
очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу на 
но за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужил 
ело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним то 
 момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S 
пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њ 
би тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац о 
 ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.< 
Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p 
м! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини 
са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за н 
 неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — н 
!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div 
јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој ј 
 седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често д 
ти веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му  
ања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико го 
 госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто веш 
у, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{ 
 што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољс 
p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушиј 
легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је  
ао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом п 
естала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврди 
сто у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те 
меру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи 
нда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и о 
аје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти 
ако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти 
ог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генер 
учју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и 
оправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{ 
ни да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напр 
главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења,  
дан од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је п 
ако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не 
и дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било 
подин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе к 
S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>—  
, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и р 
ћи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако 
} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко ј 
</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учите 
ала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на о 
па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} 
релепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт 
свим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том п 
аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му 
рамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па ка 
 улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, 
а потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп 
овори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођит 
но, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави 
ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најсл 
 показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било  
 толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран н 
ице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт 
 уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно с 
во игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочек 
а који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „ 
p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и 
о водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте,  
га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Рад 
гант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једн 
ља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој  
т! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу  
 он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко  
p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз п 
руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућ 
/p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више 
е био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било т 
ед њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није б 
 која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртк 
ароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозра 
 али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда  
 је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, п 
ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити,  
да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће 
м казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави  
 комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом  
а тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљ 
ДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним та 
биљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети 
. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p 
овато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећ 
 је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он,  
да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна пр 
уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, ка 
ма никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у з 
ћи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу 
 Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око пон 
 Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам м 
је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и  
пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца треб 
а је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије 
иблиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p 
а, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, пос 
и се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он из 
о сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би би 
> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p 
тором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих  
де мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" 
оја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите они 
мо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце 
несе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Ан 
јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата 
п и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, п 
 редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> < 
ко он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не с 
, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је о 
гу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога  
арочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу 
> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Так 
ијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна мили 
ман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па ова 
кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дођ 
S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кир 
може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још ја 
дно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S 
рничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља  
н, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату мора 
и ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свр 
, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да 
ити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим глас 
 да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је би 
зило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јо 
или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предл 
само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или ж 
, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погле 
о прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, к 
 на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право 
издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у 
астаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је 
шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред  
адоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад  
емаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много 
p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p 
е.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи  
ника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се з 
к нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Н 
 хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу 
</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иновер 
ила у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она  
х осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на 
е ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је 
ња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! —  
 родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готово 
и се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онол 
ознају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала 
призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах  
ње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну  
дна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев пр 
аој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S 
о ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана 
на сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанс 
шта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p> 
а се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: 
ара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског оде 
 каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учи 
у, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сиро 
х црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла д 
це”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb 
речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му 
 родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно нем 
 слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p 
је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>К 
екинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је на 
ем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ет 
 као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим 
 изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али  
 сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље  
, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млати 
а, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!< 
е пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а т 
свим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама  
не речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћ 
 ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оже 
унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну д 
чи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да  
сак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћ 
 говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли 
г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мен 
чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усу 
 кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p 
рицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су 
ели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали 
ремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади приј 
таџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Деде 
Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, 
ецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледн 
ко ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата,  
и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју  
а, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шат 
ни — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли  
 — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не 
еце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се  
 друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него 
нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре  
ту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет вра 
 сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{ 
ео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе 
оју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири ди 
! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него г 
 се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очи 
а Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнезд 
 израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на најве 
оп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> < 
кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка јо 
То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта 
ија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга д 
оју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој 
, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног сав 
лакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је в 
ит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми  
чему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на п 
едељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би  
огло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад ни 
сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа  
х залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја 
 знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. С 
ме више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може та 
жда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавн 
 разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш 
... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек. 
p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да  
нас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав т 
ец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљн 
шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> < 
; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је  
аћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и  
ио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађ 
ису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се 
арницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи с 
ата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?< 
 нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, в 
повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ст 
 него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они пого 
село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога ка 
друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и  
 а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад  
а! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога за 
ри и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родит 
ку љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим 
олико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, н 
се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо 
е са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Б 
ли круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири 
один Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету. 
у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим краје 
 су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу 
 и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало 
џије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп ос 
на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине 
редседнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или  
осумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као 
те преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе  
и било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли  
лицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за по 
 шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће 
да погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знат 
о то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачен 
Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш,  
А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ниш 
о.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сес 
 какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!< 
не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје биро 
што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у м 
 мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лук 
осад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ј 
S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> 
 би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непр 
, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да с 
тно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на 
есе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и  
ем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели  
га је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у ово 
ућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај 
а.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> < 
ини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при свом 
ажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога  
кад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дођ 
Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како 
<p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоћ 
епне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране 
инети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња закон 
око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако 
шљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S}  
р, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше  
архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — 
да, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога г 
р, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази свако 
друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био ка 
финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо м 
о ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је је 
а Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло  
ија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било м 
епрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, в 
ко је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две полов 
ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се парагр 
ац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољ 
..</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p 
 на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и о 
еринске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао 
црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, ко 
ли смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Ј 
што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар до 
пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно д 
овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву  
, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из  
 а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се  
S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће  
пници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да п 
а Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор,  
да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шум 
6 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вра 
ака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике нас 
о доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити и 
рија са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница,  
ант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан 
цит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило  
љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, д 
 занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорн 
е он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и так 
{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога мес 
е браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је  
p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их кр 
 лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне јед 
 одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p 
арији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло 
 анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави и 
м очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикну 
то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{ 
и.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поч 
 се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </di 
 и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из 
деја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, ј 
 У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја  
је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.< 
в је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав ј 
 оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, упр 
 увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе с 
те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица дав 
 њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам ко 
 члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја с 
, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину н 
ако?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" />  
у и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад го 
вету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучен 
е то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта 
 га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао. 
ненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се  
м; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестр 
ш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...” 
одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божић 
лусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене с 
г њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Ут 
што да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{ 
 тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне пар 
.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је с 
 Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да  
и као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} 
:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за рук 
ватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да 
бао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су 
же женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сен 
у говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем ист 
е мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и  
ај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и з 
д је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јај 
љ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се 
ају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од б 
ш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у  
буни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... п 
стра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — и 
 ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, за 
 се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га н 
се Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div 
тим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и 
ј волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам је 
је њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце. 
лашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију 
на Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „М 
 шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи чет 
а образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах,  
ек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће 
 нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi 
да, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје  
ком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати н 
јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребр 
ло мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто  
ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан т 
е је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре 
икад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману ша 
а, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почн 
преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери 
ва месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — у 
ћ, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до  
воме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да 
како, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клуп 
љ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докаже 
вери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи вра 
и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина 
вали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се з 
м приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Ве 
 ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој гла 
аса мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чуднов 
ењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле 
т, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</ 
а не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред све 
их још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, п 
b n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа по 
 је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да  
а да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без об 
кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га прим 
 па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како 
 док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она х 
 ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогу 
лио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај  
ли да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман т 
е би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет кор 
 стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин п 
лене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то  
 кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јач 
а у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило ш 
о може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично обл 
ио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро д 
вог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако уж 
 мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> д 
је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мисл 
и сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту заст 
 само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и напи 
ко, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне бор 
p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече 
ци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор опш 
еја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођ 
ог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је 
а, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не мо 
 одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је  
што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и  
} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а ка 
ћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додај 
pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за  
спа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џ 
а је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих ж 
— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</ 
ов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је п 
наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата 
м живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p 
ји зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је 
велико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и  
 и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја 
*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску 
 одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров 
, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет а 
— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, 
за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто  
како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензио 
 нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп П 
ни, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, г 
редлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић п 
о! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово  
интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупн 
епо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" 
тел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како ј 
 шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи с 
 у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онак 
 адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну  
шу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко врем 
ном не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у н 
 да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дет 
 да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са 
и су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег пу 
з десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, посл 
ротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да 
о за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварен 
ослати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, 
, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се д 
у одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције 
спођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код уд 
на га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде 
 га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне г 
 сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и 
ји пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви,  
и, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде к 
а се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе бро 
кт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{ 
о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална  
а њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Си 
ео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је поч 
 највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И  
 сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник од 
ви, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. а 
може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада  
 одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на дл 
ре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се бри 
вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица блед 
и се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али  
у ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гл 
ељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у  
ује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ 
тура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружењ 
е сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се  
управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Т 
штва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји”  
ар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљад 
јих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло ра 
а сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна 
 законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па о 
 намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— К 
ете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорн 
, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гле 
ла, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим с 
биње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p 
 да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, н 
да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са 
 Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега  
ту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удеси 
е раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, 
, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој  
х четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, б 
<p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да  
кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још  
лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и у 
 да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми 
 никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се вра 
чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прис 
та он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без глав 
зјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако 
 <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келн 
сила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом к 
дно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>—  
подину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко  
ји су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђ 
часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима 
 полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пр 
.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи  
аније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то  
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа пр 
тљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мр 
 ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> < 
 жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жен 
а жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу де 
опа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже де 
 сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју пар 
тарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па  
једно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14 
 Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, 
хово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, до 
ао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у  
его откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</ 
награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно,  
вих ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је д 
је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице,  
 опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног  
 се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је б 
око питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућно 
, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног 
е свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом п 
.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Пла 
енуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обаз 
о где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тав 
е хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој па 
одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запита 
о, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Ниш 
> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела г 
— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и  
бе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Мили 
 они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта ј 
ко хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је  
 одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже же 
; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије д 
се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео 
о: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео ма 
 тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и 
 Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића мле 
а је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове у 
ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште 
дио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се бра 
 жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад  
 мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат;  
ћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне  
 збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.< 
ед собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висо 
ако? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, дру 
{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман  
едници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две 
ношћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете  
плаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одво 
 као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање 
из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није  
годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу н 
требно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — уп 
шта бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само з 
 ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и зак 
штење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заје 
а ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Миле 
 није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара ми 
 су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситниц 
орио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја вр 
, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се 
а и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути 
н Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је  
како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амр 
це.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благод 
 хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којо 
и Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зо 
паде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се из 
> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу д 
љство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље ј 
свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што и 
целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зет 
у кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му  
>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћат 
риличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се пор 
 је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто 
 смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мис 
ли ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па...  
д једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе:  
 — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са 
на идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад.  
ђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко но 
о дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану 
а да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш 
о успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним р 
 кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама как 
имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућан 
ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, 
жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод с 
<pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће  
вања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и с 
у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету,  
па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још 
ики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељ 
</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, 
 — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено км 
 се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се св 
 те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти ве 
 браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p>  
ог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</h 
 ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно ма 
 кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и  
нако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ би 
тао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохол 
ако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гле 
е ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам са 
и, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је 
и уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиро 
ји је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S}  
, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија 
собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми  
емпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле шт 
бјасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори,  
кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погл 
”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој парти 
 ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино,  
и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад  
а велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" 
аца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непр 
ћом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учит 
старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи нос 
је да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда полож 
 Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се 
 говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благи 
 да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се  
S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред вра 
 тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зг 
арију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз от 
да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што 
дија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она  
е, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прв 
="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, п 
на.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога  
 ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он 
воју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад  
а јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежеви 
а.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му 
ј нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p 
не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја  
бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син до 
и ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз 
да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва п 
кад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити,  
на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му 
на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сас 
био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомо 
рага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> < 
во се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Р 
би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рач 
љани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.< 
отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, з 
свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав г 
лози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се н 
у, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та ње 
ећ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и  
 служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да г 
 селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јут 
а, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289"  
ња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p> 
p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп  
 тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога ред 
дно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на кр 
р.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у ду 
ћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело г 
 најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар п 
о тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грч 
сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека  
оте дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, 
S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете 
д већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице.. 
 та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</ 
 сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да испов 
<p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав ни 
укџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако  
 и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је  
pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у пр 
месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет 
, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која  
>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S 
јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да за 
едне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама 
равила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме ра 
оже црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си  
бро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање 
ине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много тру 
Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак  
ји који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће л 
 што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица С 
, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, н 
елики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је  
 трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и  
у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Ра 
јим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на свак 
лизма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уме 
 што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно на 
 когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу нек 
ћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају,  
иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да  
нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео  
е тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седниц 
е се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још  
, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав  
почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> 
</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну  
стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млати 
мрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете,  
а, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вр 
ало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се  
е се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим  
оји у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, 
Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на  
да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих и 
реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок 
изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n 
о некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, 
тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она д 
д уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари те 
и куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p 
та црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе п 
а, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било до 
кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори м 
е, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он 
 невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један п 
поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</ 
гове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћа 
о сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са увере 
љује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз 
 г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се  
исти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, 
 по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кме 
а говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада јо 
ћи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— 
 једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а  
гли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} А 
 вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што 
Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <p 
селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше. 
ар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сл 
е седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпуто 
бро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде 
количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу не 
, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу 
="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом 
једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са п 
И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, 
згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец  
е — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавит 
а обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма не 
— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, од 
 Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљо 
ођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Пре 
” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хвата 
 Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Как 
то пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те д 
 А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</ 
а смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— 
а смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на о 
и — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S 
треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што с 
наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп с 
ц.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</ 
 Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу  
Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћем 
</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S}  
та кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{ 
 лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила г 
но у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној з 
 „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадис 
поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана м 
ибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и а 
да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p> 
миреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву 
ином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах 
 него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’  
ли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и н 
?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те  
а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка 
но примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје траг 
 као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочити 
лицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге  
оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из сел 
} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и  
 прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је  
Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледал 
 Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш  
 јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло та 
ава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и је 
у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуш 
ханом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и н 
ек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Ње 
ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна,  
оју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутр 
 И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је т 
у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури  
рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к 
 ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> < 
ељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње из 
ету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Е 
е појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу,  
 и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n=" 
да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:< 
јине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бу 
 детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди 
</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на 
 ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројим 
 да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучи 
лагодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предус 
што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град р 
је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог п 
лужбу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву 
живели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега ј 
} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти  
> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, ш 
е договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у рав 
ене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Р 
гдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу 
то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ног 
/quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази  
пазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покрил 
ол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb  
иће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући  
 од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога  
е која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као  
 много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, н 
 ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, 
 му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда  
ила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни прип 
ој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног да 
лике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то:  
 да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у  
те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца п 
/p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су  
у сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини,  
мо испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и прија 
а слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала ка 
ве нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> м 
ад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право  
а се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби ча 
колико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био 
 поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} 
 у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пе 
еја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али ба 
то тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изглед 
ца, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удеш 
окри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претр 
и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И так 
ривремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, саз 
 забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета  
па-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још не 
Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи 
в, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отера 
ао рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да пла 
ој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крш 
 села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш ка 
тела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S}  
да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их  
 и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а 
о.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196 
м, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу  
гнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брук 
тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад 
ња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па оп 
бра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објас 
"299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мен 
лу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву ист 
та, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутр 
те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили  
апта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених о 
лојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућан 
је, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробу 
елима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске 
ити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А гр 
 музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S}  
 Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p>  
хода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад  
о је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, са 
 како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, мо 
 /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, та 
 јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра т 
е ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стај 
и пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје п 
S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, грун 
чани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако  
саца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим ро 
Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> < 
е о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели  
ући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом 
е гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос,  
ерса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара др 
 опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном 
право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна 
тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и ост 
и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда 
у имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу п 
Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му 
.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!”  
b n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Ј 
кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га 
нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш д 
</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} П 
на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се пр 
очетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S}  
а Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није  
а Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете вер 
 Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамам 
Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова 
обро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, ов 
казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и са 
о ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигл 
 речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, по 
ез икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрад 
оре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S}  
>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи 
својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), и 
за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели п 
Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} До 
е је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвој 
 друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отиша 
 <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може би 
ога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Ра 
мете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет влад 
крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога ром 
нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се  
се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш  
х вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та д 
{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; 
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</ 
 /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>—  
твар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одг 
>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у ког 
ло размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S}  
 више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узв 
, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сирот 
ечи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>—  
 да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну  
ас женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп 
би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман  
— да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то др 
 ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: ка 
рим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p 
{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” —  
очнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” —  
 се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> < 
ц с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</ 
и на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам  
и на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам  
м, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест 
 гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>И 
 умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>До 
ма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га пр 
уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже  
<p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није н 
 је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста 
.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Ше 
где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића с 
ко га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што буви 
еахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају  
о већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елз 
свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот 
е улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отвори 
 ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што 
зочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И јед 
и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић 
ети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега с 
ре „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам би 
ету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће  
аље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксен 
, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши 
, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући 
идео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде д 
њајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка 
 је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{ 
 као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори,  
лако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p 
ра како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ће 
ене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шес 
Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — ка 
тави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми 
авица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Да 
е као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник не 
еши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни км 
па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брат 
 о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај 
ре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе 
ака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи зава 
 тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан сл 
</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу н 
догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак,  
рај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како 
као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца дов 
 <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу д 
 сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појми 
 <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац дет 
ворим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, пом 
>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не 
е него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај чов 
е, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећно 
! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Ва 
о их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се 
што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме  
и госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није мо 
 да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb  
 <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачу 
ве госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину,  
н направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок 
 по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о сво 
чунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошап 
а није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао,  
едеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, 
 суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{ 
е заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пр 
ека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на 
бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” им 
рхивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — о 
ешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципе 
би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где с 
д него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити  
сталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити  
по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене 
ега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се из 
а се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чуднова 
де за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи науч 
> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем  
 Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друм 
 иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве  
же главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јо 
и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене  
у се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви с 
7" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете дале 
будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му гово 
е лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Пр 
ожити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И 
и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор  
жите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На св 
но правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу 
други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Ри 
очио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се  
кну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, 
282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да  
ова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла 
 госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам с 
писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад до 
ала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дош 
 да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас 
и да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има к 
ац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, 
 из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, а 
— Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац теле 
а; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је н 
и да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи  
 се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и  
ршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи  
 рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} О 
гне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, 
ву на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста од 
 обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом 
номе дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно ја 
Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она —  
а макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам о 
благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва 
м па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>П 
етна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку де 
ојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен ј 
ка, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је упр 
 чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, 
га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу  
 Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин 
 он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћат 
у и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би гото 
во такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених реч 
Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господ 
еч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још нек 
сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му  
како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита г 
начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у живот 
ата, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те  
ест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа 
слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али,  
мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином ж 
ки, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дођ 
>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начел 
 онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је 
 имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роман 
ра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп у 
S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једно 
/p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варо 
на, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим 
вам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду,  
pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако  
Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје  
му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> 
у у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то ј 
сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни ча 
ло убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева  
 у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен  
можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то  
 седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у  
рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Мил 
окојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било д 
оследња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пел 
ас могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и  
уша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да р 
— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да са 
анцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну,  
 је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко пого 
"220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, нај 
је, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ 
ћи попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306"  
ио на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти сво 
ри једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљ 
 прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци 
ош многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном  
мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога  
у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијен 
туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb 
на госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела з 
 Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то  
и пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњо 
писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле 
па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што н 
д јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно пр 
 ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу 
п оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике 
Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али  
е?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, ви 
о поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, 
га да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити  
од живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу  
кат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ћ 
з причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвен 
нак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се уд 
ом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети с 
да њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ један 
нако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато гос 
се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно шт 
сећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад пог 
м, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, с 
 ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb  
ата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отм 
сад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио по 
ом, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће  
 није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао 
застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отм 
е да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није 
са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји  
г паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим. 
пет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати чи 
и ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку 
шумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види 
општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без те 
 мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље  
рибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> < 
у благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <p 
 а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</ 
с’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако пр 
ного је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико су 
> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi> 
леда глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да прист 
о подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узе 
S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта в 
 ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у А 
мом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ниса 
а ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен,  
ста!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми с 
{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време 
ц, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ид 
здашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срц 
 нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацел 
/p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не  
p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са 
е му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се за 
једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... ра 
мам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да и 
 дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Ј 
ила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> 
! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели гос 
 слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоће 
ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p> 
шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш,  
> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, 
тру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каж 
веног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако т 
е, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не  
јни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу план 
 Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанов 
ој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти  
<p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p 
на стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке 
ике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у 
„Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па д 
Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препат 
 кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш,  
разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то 
м очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</ 
т човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену он 
 <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с  
ајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?< 
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p 
тра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па мо 
метнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он м 
шта лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне д 
нути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељ 
ма:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила?  
е поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно 
м, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени нан 
сећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко 
ко је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш. 
но, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Е 
и.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са форма 
еди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини так 
обро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке су 
 у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега сел 
а што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он т 
 за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у  
атељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта  
ипази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преблед 
ете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зр 
а сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја т 
 не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да  
да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар 
еша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то к 
а-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! 
 на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти п 
у ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља ко 
е адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у сре 
те за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Са 
говори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то мо 
 — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говор 
 свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пош 
ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удо 
је Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да 
и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече ш 
ало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку 
 врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и о 
есеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.< 
шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек  
случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, 
о другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им н 
 без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев  
скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>—  
динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — 
р онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} И 
у и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору ок 
а мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала о 
n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију 
те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста да 
>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскала 
чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти каже 
гледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло 
да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учин 
 и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа,  
проштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S}  
 иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се  
о осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и  
ржава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш 
вори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи 
а... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру  
 и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одгова 
— вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Ј 
диш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S}  
аре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће 
, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим 
и: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а  
ставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој  
 Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— 
 чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирн 
очитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно гру 
ворити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим г 
ховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш,  
и припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаће 
ко само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Зна 
каквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег  
о подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</ 
некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију 
штерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на 
и млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, с 
ији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако са 
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пај 
а то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="32 
о узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру 
сподине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностран 
 не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p>  
е разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, п 
а, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би т 
> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да т 
, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и  
и сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се прави 
кружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дуб 
што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p>  
снаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пе 
 томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим шт 
и душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p>  
Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја О 
и: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштв 
еда се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесем 
 параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два 
} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измо 
Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{ 
руга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање пос 
ако да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>П 
рума.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" 
Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а обори 
.. видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> < 
.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и зау 
? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим по 
— вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ев 
ажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет 
ван интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју 
 је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице  
Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре в 
ован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p>  
зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест 
јем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговор 
 писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она 
м га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— П 
ћанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм 
, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није мога 
/p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли  
јде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S 
сар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти н 
 се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету 
зу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо 
 не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро ус 
 то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем 
..</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш пре 
м дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Б 
ени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја 
и пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш 
 онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у с 
, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво при 
Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је 
е, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету  
лаву.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом  
и”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S 
ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу  
оквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па  
/p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, д 
 вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Мој 
и то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може б 
ш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте д 
а пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Вид 
чи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо,  
 тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се тав 
 сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код кућ 
јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три нед 
ао што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не б 
аш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и 
рса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> 
 идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће 
и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Сре 
д и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет ње 
куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те 
о, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћ 
улук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто в 
<p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођај 
сао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја< 
— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац  
м.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели  
мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</ 
ни! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разгов 
Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој  
а знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет  
си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разло 
кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабо 
нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни кил 
 него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне н 
брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио служб 
и, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја неде 
мете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање 
би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа 
 баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад по 
 окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесп 
а пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Бож 
ва акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то зна 
! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — п 
 додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него,  
ај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено;  
нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер 
а могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патрија 
да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S}  
 њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли  
кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну  
подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толик 
ујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, 
ом, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радој 
о да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну 
 за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу 
 па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иност 
хну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да ка 
а се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу. 
p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, 
, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге  
душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да 
 питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја зн 
се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет 
да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућ 
глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну 
је слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешава 
га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Боси 
та у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале т 
 слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важ 
ши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке. 
 се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би при 
hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, нем 
за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним к 
! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну,  
>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете  
 о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а  
лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је дру 
есеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то  
у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али  
p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопстве 
к и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <p 
ати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мисл 
о не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијски 
да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Ми 
ио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се у 
еља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и дру 
уги писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да у 
 се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да 
дарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај 
 знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохват 
и не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има матери 
и тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се д 
ницу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица 
а само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из  
кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти  
а, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако ос 
јна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у 
 свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а 
апила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет  
памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је м 
нуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима 
— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби с 
, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса 
ндиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „П 
а, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, д 
="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Ма 
ео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало ја 
 знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља прија 
</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према 
и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог кар 
 је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло аутор 
дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" / 
нова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да  
ршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div 
ла.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још 
кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елз 
ије Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступ 
ој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Не 
а по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га,  
.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу пи 
чким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.< 
ему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S 
прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим  
се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник мини 
моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици пре 
 би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>М 
 него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад х 
 види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Ми 
"115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из да 
војим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испо 
у да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" 
, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шт 
говарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда мо 
селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека но 
е господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више 
у врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не изл 
додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много  
мет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегл 
о рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана,  
да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам з 
авам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако  
ги храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ва 
се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> 
а зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да с 
ну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p> 
одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и сврши 
аске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле оду 
да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена у 
шумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да  
 оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од т 
ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим 
 извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> 
</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ 
стави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих 
 не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и  
розора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву,  
ање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по д 
</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај 
Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете,  
дином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо  
екати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле 
екати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи р 
ако је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају  
тељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа ми 
е имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто  
а вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систе 
?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја с 
вести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде н 
би га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... 
 богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљив 
>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила 
у” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала ј 
</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Цел 
 донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу д 
 рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог за 
ошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно 
нској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти 
 Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учин 
 с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосн 
мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није мо 
ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не д 
а приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још неде 
ну седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>С 
</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам  
а му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} 
 његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — 
но мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога 
бица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> дет 
 и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није н 
рану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим. 
е, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим  
p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, не 
 молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђуј 
бавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да пос 
грану се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало зв 
зигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кр 
и.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, у 
на.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер поч 
ло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки др 
} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако с 
је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пр 
 дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави 
.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи и 
и ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се 
ао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, ни 
е!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <p 
илија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разуме 
кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем  
рили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— 
о што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у пр 
сећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у с 
ђутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а 
 знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар  
} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, каза 
кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авл 
тави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегд 
 <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему не 
дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије ина 
ашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, д 
 мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли н 
ко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја  
а ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, п 
готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и 
ом:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је 
стика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу  
, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја о 
ног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, ве 
во и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би прос 
 Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим имено 
родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да 
ј кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дете 
ги су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба 
а шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не би 
еверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</ 
а мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Бо 
, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља  
ледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то веч 
} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, 
е Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који  
ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је мла 
абуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Пр 
и уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова пр 
извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — изви 
ет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> 
ош ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пер 
ржави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепље 
уфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче и 
ктикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста ус 
судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом,  
 драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај 
 се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која 
 замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови при 
мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестрич 
е пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, о 
али се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затво 
одчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то див 
оје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S 
молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остад 
ор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — о 
— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, у 
ама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!.. 
сим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?< 
д иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички ин 
о ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, о 
е бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема 
 загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што 
 дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi>  
може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринц 
друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче зан 
>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p>  
ађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која 
 <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећ 
 се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек 
а сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу,  
Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића остави 
лули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим  
оспа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазил 
один Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на с 
и или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} 
, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је т 
 бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публи 
андарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где 
че нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глу 
вање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упи 
 n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја  
 вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним сл 
о затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмеши 
опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у момен 
пних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је 
о би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> 
романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село 
је се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави. 
или они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот 
н ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Т 
лада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! —  
ако мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" / 
зу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани  
а питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав  
ма да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смисл 
ће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћ 
рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило  
гор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивк 
и из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} 
зак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет 
ц мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин  
окажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеве 
то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без и 
ете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p 
а ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S}  
ац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да не 
— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: држ 
</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и  
>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би т 
аповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовно 
отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме 
 Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p 
 То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разуме 
бога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покраде 
ете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са детето 
ко како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми  
ију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па реч 
 — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</ 
ст од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ћ 
редавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам де 
о дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, 
т и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настав 
е и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И та 
 поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта ово 
и то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав 
— пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да С 
ја није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Те 
 пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општин 
ље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знат 
знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је 
екали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој п 
не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти  
 — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно в 
а, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брз 
то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је  
ди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би  
{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, з 
е чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учите 
оне, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара  
о значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а м 
е фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</ 
слов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на  
о сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да  
 По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор 
S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, не 
иш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, 
т може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала 
256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју позн 
овек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да на 
ак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chap 
ни се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена 
оже целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би ј 
ар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју с 
штво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља  
е друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно 
.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и п 
се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ј 
у казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма ко 
 с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој ду 
промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, нем 
ве што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отвор 
 да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозо 
...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може  
ј бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на госпо 
на мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер 
р, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијал 
пут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише,  
блици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на харт 
у испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласо 
лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускра 
ува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, 
у јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђ 
ог лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје 
 том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла ниј 
/p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари св 
се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуце 
м је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А 
а подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да п 
ј овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је бр 
<pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако ла 
 па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p 
а да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да  
поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још  
последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то по 
ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десе 
p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите  
ека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је  
вац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати 
 цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S 
ст пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министр 
 тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму 
и г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. 
 је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те свој 
пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћ 
ма не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке  
ље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао,  
нерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умет 
 /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо оном 
ма вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-б 
</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад има 
.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут  
у управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Неде 
кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> < 
сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кме 
на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, го 
није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе так 
 олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова  
говара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У наш 
у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због 
на непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога 
есеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исај 
рећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде  
пођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су  
ас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и ве 
ас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас упра 
, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> 
име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ип 
ли поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предл 
шио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас пози 
е ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одист 
е да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетк 
. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Н 
 нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом 
ући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пр 
 да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је 
цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и г 
ва и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила 
а!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то 
акав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга о 
ужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме м 
га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана как 
ђутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински,  
дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" / 
и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој упра 
 ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, о 
 општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме с 
о му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, в 
вани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете! 
ек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28 
жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чуднов 
би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — уз 
 што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну 
улиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику 
а да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године служб 
то је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани м 
суде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу  
, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно с 
 му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је та 
Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Ра 
 као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори 
имо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог ум 
 да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p> 
> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог н 
> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кућ 
е то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата. 
што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лиц 
или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „ 
поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти 
 — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те? 
му у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни д 
нку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да  
{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p>  
p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као д 
{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p>  
} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p>  
све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквен 
о би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ  
ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удар 
Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану?  
и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на вр 
себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две с 
то је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У  
ајбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и н 
кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и т 
ђај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, 
, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.< 
ма случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну прим 
ичина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а 
доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту з 
некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехо 
Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ј 
/p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим доб 
одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Не 
ред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеј 
 да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере  
оби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{ 
 зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она та 
 нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познан 
у кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећај 
о на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се прест 
дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место ст 
 воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први с 
 грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, з 
ра човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже 
{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше су 
 каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и п 
говор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> < 
е ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја т 
 па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана  
 тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S 
 он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и н 
нити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато 
, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред 
п — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на  
на идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја иде 
да да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо дире 
” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (ј 
 но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га 
раве такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови  
вом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад прон 
г руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Р 
кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Так 
на није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} 
и то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење 
 одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на п 
p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</ 
 набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме  
алац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом п 
треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговач 
свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба  
 ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимни 
ненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку де 
иђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже к 
ити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити са 
то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим...  
 као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћат 
ли жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штого 
 а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви бил 
 мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених кре 
 колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничк 
да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p 
дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! 
н.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Ка 
могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби  
да досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад 
 животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у 
о величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p 
ију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање  
п, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата  
људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S}  
и град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају  
p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавн 
бар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са ду 
дно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему проп 
га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p 
и.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљ 
ста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо 
ом родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео 
 Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биро 
 ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота же 
ћанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</ 
а који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p 
опе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек она 
ице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је 
 заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана д 
а понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш 
пи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није ба 
руштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили 
 мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло  
е примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњ 
<p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, ка 
 А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, 
више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут 
п. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција 
ди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо! 
А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Ј 
рити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="ch 
ена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па о 
его ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија,  
рију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је д 
ју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, 
е ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је би 
 се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече  
ачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на пред 
ош јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првип 
ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава 
каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у о 
 што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да  
сподин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства. 
/p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закон 
би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице  
да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима 
ко је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зов 
операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушк 
љка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребр 
 n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саве 
 лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне  
челник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из 
 А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу 
 наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, как 
е, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.< 
опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубит 
че Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, 
 да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу с 
ева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реално 
и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је тр 
/p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво 
по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу 
вао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Нед 
ком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја,  
<p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јест 
еченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме с 
<p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кме 
му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p>  
век.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели  
.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата  
ио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се  
 шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном речен 
аусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — ве 
е у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опрости 
 је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никак 
> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предв 
 то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од 
ан угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта  
, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад н 
одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се пос 
ђа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу нек 
ног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из  
ареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељк 
штине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предл 
ако се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кр 
решни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одгово 
остили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господин 
нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о ве 
кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче 
да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да 
имо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана,  
пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о бер 
рло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>—  
 сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! 
авља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо  
у како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а несло 
ај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали д 
ерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло б 
има осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем  
та тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао ника 
 а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, 
и.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по к 
десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа  
вности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не мо 
S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друш 
оћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај  
пови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој ж 
доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз двана 
до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најз 
ва јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за  
 коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна 
у две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на ст 
давала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> 
да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и  
<p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо,  
иким неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} 
 свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет примети 
цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице о 
 био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} 
 — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако 
и се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> < 
д државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неко 
у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био ј 
 писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледа 
 воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној  
анпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом сн 
е узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само  
.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој! 
ашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да ј 
гову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутр 
левци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор  
он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све  
вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом)  
а, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — 
гунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични  
својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то 
е, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” св 
{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, з 
о.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној ме 
сионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застараш 
м осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека н 
</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно од 
да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и трош 
и је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш н 
<p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију. 
ешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па 
под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>—  
е, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у  
није да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате,  
тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина  
а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је  
 била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, кој 
и га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, ал 
те, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш 
 </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако  
чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја 
не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице с 
 смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Гос 
ишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болес 
мство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати де 
ежете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је с 
јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> ни 
отивразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... 
 којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити гри 
 те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора дир 
е као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не 
 је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ст 
ички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем но 
па Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију < 
рво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си ма 
м у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захо 
стоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има  
 се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам каже 
</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад 
вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет 
то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му к 
здише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо  
скликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{ 
чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и 
љивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник 
ли Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, ду 
ослуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, 
у први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато,  
 леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учите 
 Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се уч 
 вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! 
 слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је 
 нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет ш 
шко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве ст 
ило ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутациј 
чен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам на 
оспођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је 
откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, види 
>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фи 
 јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које  
уго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало  
...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш  
 сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор уз 
ровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлу 
у се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саоп 
ислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није р 
ом.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се 
илева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче  
го од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно  
таше на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи пом 
а пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један 
 Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., 
огло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протер 
оше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрад 
ра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Р 
шна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.< 
али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси 
 води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га  
овник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем!  
. којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши 
ам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим п 
сар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и  
ута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хл 
ли она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја ж 
нам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет при 
 вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита 
попим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеала 
ђаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не 
во: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у св 
ђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде  
ега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни с 
том под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, 
жа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она. 
p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота же 
деће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата у 
говори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узме 
души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу,  
о чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја о 
у.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то  
 смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари д 
убазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p> 
нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га  
ик ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, н 
ма, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би мес 
! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата  
ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито ди 
што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незго 
 будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцелариј 
ше тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му  
ико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у  
толици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> 
{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врл 
ни, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то  
дно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза  
ане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао,  
твари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и ж 
да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини 
 сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{ 
но, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, 
није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло  
це!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богос 
„била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај 
данпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске к 
ма своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, о 
</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац о 
ј да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То с 
та изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да види 
ди прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! —  
село ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, 
е му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама  
 вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе поставље 
адуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доно 
а Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак да 
ено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти 
осиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и л 
без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време нава 
ећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писар 
 се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а 
а</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, гос 
 у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан 
иде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Е 
ича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелеп 
аса кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом. 
и као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико  
, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{ 
тваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код свак 
силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то 
а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер,  
ите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо  
отични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки 
 да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хв 
 службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него 
 по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој с 
о је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, кој 
, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и  
тио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није им 
им — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кр 
чини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Ал 
ште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако 
рих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се иск 
ји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! —  
/p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг поч 
о се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за  
 и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице п 
 био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и 
, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био ка 
аку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује 
у интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих  
и не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и д 
одо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за 
 једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити 
лу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих сто 
 је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му 
о и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино над 
ла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта  
том.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра 
— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.< 
си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малоп 
ја-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајми 
м признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, не 
 кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на ми 
је позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао ак 
, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није го 
у позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца 
ало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла 
>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пу 
се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отво 
 нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи м 
је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, го 
це места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата 
куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, с 
 лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и 
Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кор 
ни дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па о 
ами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом де 
млати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очи 
в, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, 
ете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуг 
S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, 
— каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једн 
ко, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете 
већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа во 
 неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одист 
ага моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје та 
агу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и д 
Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај 
едлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тет 
н доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили 
 образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је кон 
ов-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са пан 
ави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ 
или за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удр 
 и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме п 
 се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чуд 
истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-М 
тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже  
и, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље про 
 него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио 
дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојн 
чела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао ј 
е да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава. 
 тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера  
ју, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан једа 
па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јес 
а образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета  
 камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настав 
вце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркн 
ам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бо 
додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће 
 би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у 
на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, ка 
е.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмен 
гла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облет 
се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на дру 
евино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто посло 
удници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и пам 
осподин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та  
за мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана п 
, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: 
еким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био  
ужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти 
аходчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум 
ође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да т 
енције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног  
атим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p 
арод после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и пропо 
верењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” 
а детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женс 
већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела к 
почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и чес 
а, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времен 
тво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна н 
 редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дне 
 онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} 
 нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, 
а”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео д 
 свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори пог 
естаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације ни 
ад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташт 
у нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић,  
уни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици 
учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу о 
и надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође 
а запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу  
ицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсни 
говести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на нап 
лико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидер 
Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми 
ијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дот 
против ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закљу 
а се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а поне 
реда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете  
 које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} У 
ених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и пр 
</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбин 
олити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те 
етан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз 
ој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој 
сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је  
не усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим 
има — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некр 
ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој пре 
 сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете 
p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— 
p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{ 
 завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето,  
подина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Н 
у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и к 
а</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p>  
 кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и  
то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхт 
одину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га по 
 проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате ро 
од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од м 
е велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капет 
ва да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S}  
четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, 
ја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? 
спехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, бил 
тан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, к 
 по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то  
ена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка к 
:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</ 
 тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена по 
желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за 
ао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући  
но акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смр 
удио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и  
ри динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате,  
м чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи: 
се у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125 
<p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па м 
 стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у 
ије то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се  
рстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, кр 
велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо с 
о тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад једа 
и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али  
 је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамени 
а у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да 
ер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођ 
иде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли леп 
оћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би 
руже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи им 
о у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — настављ 
а четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <p 
ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће л 
госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли 
морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који 
ан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „вели 
дсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са  
м дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставит 
е рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и  
аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Гос 
било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избо 
 оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 
ко чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али најве 
 Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смисл 
Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави  
дговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим на 
што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња,  
ерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „ 
а.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се о 
 су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.< 
 његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на ко 
ојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и с 
покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени див 
ндистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, о 
нтифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не у 
о, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га 
ену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа м 
е себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око ле 
е на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се 
ке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у ј 
ва немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино,  
аћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже 
сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазн 
и ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити 
о, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као зал 
м већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу 
ружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капуто 
у где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, стр 
з Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, 
 да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огрома 
 све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија 
.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер 
рају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, ко 
анесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов 
— Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по 
шила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, 
 у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган прек 
 интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао  
одитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских н 
м и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па он 
у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изи 
аје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непоз 
лаве и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече  
на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, 
код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо  
оворио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме 
 капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице 
!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио 
талоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n 
енте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио погл 
тварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пу 
протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му 
лза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељ 
ену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесн 
да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се испр 
јзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{ 
кле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и 
лза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час  
ке, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као ри 
огу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осе 
м је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави 
.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви 
> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити  
раголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разу 
ли обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног  
p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би пев 
за овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се неш 
ога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мра 
равнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова 
325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада  
тану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша 
већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и сп 
</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто 
ечи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> 
н плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</ 
ад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто  
што.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време инт 
а хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једно 
ахорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се  
ице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, ни 
а време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, мор 
казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава 
 није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима  
енку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веров 
ом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</ 
 <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже  
и се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после  
ви да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па  
 <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом к 
једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете 
вора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем зам 
</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, приз 
здах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара 
ао да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зи 
p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је свој 
спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Нај 
ли женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао изд 
ам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и ш 
ећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S}  
то видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безб 
таве кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствим 
дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на 
се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диж 
очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и  
етак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, ко 
d> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку п 
а оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, 
 памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало 
ам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило 
ећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао. 
— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те на 
и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га  
ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" 
ик звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачи 
ндармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и о 
 она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те оп 
кат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с ми 
b n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на 
 дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска,  
 ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је би 
познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату к 
, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумиц 
овор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он 
 нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да ј 
а свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако доб 
 чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак дон 
лизнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету п 
Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није л 
у жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат 
чи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод  
ога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако 
у се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом 
лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа  
е врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> < 
вати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, м 
х сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овог 
 на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла ј 
ички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало  
у, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као  
ајглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на др 
ме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да из 
није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се поз 
 тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том поглед 
 да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све би 
одим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убе 
агрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елз 
е баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да д 
твар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места 
љка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред соб 
Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да от 
 математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један проф 
обро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одг 
 И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар 
хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жен 
задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике пра 
о искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским  
дноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како каж 
pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како ј 
</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теор 
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Н 
али прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} О 
екарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу сво 
 професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник к 
ављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И  
појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у по 
се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те д 
грљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, к 
.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најп 
м погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку с 
ије право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке. 
а мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирал 
 околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговор 
ловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, так 
рштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у  
ерење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде 
 и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом  
 свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бе 
 да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим 
тра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мал 
арош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четвор 
ту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p> 
на.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко зам 
 <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</ 
ђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој ј 
 врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима 
} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „ 
вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су гово 
поче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше 
наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском вел 
дном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри ду 
што у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разлик 
вство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсо 
 све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар 
ви ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче ј 
оја је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена М 
ене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појм 
му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радо 
 <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ниш 
eign xml:lang="la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе  
ким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да в 
 на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало б 
пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти к 
 би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Поз 
додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упит 
Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам  
 се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није 
ати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их  
о под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзи 
ад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошни 
једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са  
интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Том 
 ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, к 
„Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што ви 
жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприч 
по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Л 
сли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, 
 говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интриган 
петана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и  
пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S 
ној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратим 
еже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како  
м, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који у 
има отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним г 
.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се 
ницом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глав 
емо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању с 
p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> < 
сподине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја 
ететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, 
 <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимск 
о затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег  
у, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код ко 
 одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета  
 није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једно 
не и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па с 
Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсво 
вала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту тр 
 огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад до 
ко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу проф 
да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави  
јд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде нај 
Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одгов 
е рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није до 
 замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала 
/p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја 
 већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узруј 
к страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и к 
 трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му 
ма је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанс 
е чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, п 
Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и ни 
јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде: 
пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао с 
</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величи 
после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво за 
м да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> < 
ј, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет  
евијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.< 
а — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора 
це, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у 
ће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удо 
 Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице 
пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и муз 
јатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара 
ља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар  
з.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели  
ра — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти  
је него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту  
е тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана  
дног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ј 
и ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не зна 
ше они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p> 
а да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находча 
пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb 
и могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руц 
се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, и 
позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једви 
се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се осну 
ненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али  
/p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло  
најдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће де 
српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове и 
јић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао једа 
едиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”;  
е, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда би 
 нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципе 
 пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некак 
би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за с 
а.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти к 
, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и 
дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири 
р петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да доб 
ног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицал 
карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S}  
дњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није мог 
има прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се приди 
м врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и  
 чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се и 
ћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер  
а сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чу 
 кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да  
„шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва  
 развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ но 
ће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па кос 
стављена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јо 
тно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се 
је.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title>  
усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, ув 
ра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојк 
 „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зо 
о и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полициј 
век крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партиј 
нут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра  
укџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверце 
бош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ни 
параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S}  
не, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну д 
а, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из о 
човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наор 
рзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе опш 
p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да н 
лим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно  
 ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесе 
— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква  
тотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребр 
 Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест обр 
р гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и нап 
ара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч  
:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. —  
 одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се п 
рквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљ 
дно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се изм 
ше полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч го 
овеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све в 
е воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као 
претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо 
нтар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћа 
еје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, обр 
оје си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план,  
 опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског ј 
лаве а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све 
 из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе ужи 
имо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па је 
S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не 
мана коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а  
 говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о 
хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје за 
 /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Сврши 
слом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане н 
ајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и доби 
осподине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и ј 
 тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бог 
олицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме 
ала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и  
осиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p 
 већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад д 
ет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе,  
еца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви о 
<p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га  
 те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да ј 
узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и  
дчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио ј 
{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шт 
а у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима 
е неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, п 
овору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само д 
а личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред  
експир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи ниј 
одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Беог 
је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које  
се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп ув 
закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрд 
припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S 
во друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав” 
д паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прош 
> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још чет 
јима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја 
ако је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му  
ајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели  
ј мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад  
сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, 
атог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, о 
се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм 
 сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели гос 
би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да с 
} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи М 
 је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво  
 и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам 
вога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не р 
иде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као 
је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њи 
ру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са 
) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — дода 
ити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Го 
ребао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата 
02" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником  
>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати 
{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева 
човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! —  
купила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем  
 ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар  
ад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једа 
да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу 
ор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих 
 очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио 
 Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и нас 
ао модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за в 
</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче с 
ренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви  
отскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну 
гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз п 
зговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати паж 
све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.< 
Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и пре 
{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p 
 је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се 
 <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре је 
на нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељ 
 није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за на 
 му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је  
ћ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Ани 
е је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшни 
прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, в 
 но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, 
="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи прија 
Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је 
, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче  
им оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи прона 
а млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док 
ter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочит 
дија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде  
 кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио,  
 Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној ид 
и ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, 
id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома  
id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је  
мина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али ко 
ава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј 
и рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он 
е, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, 
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се госпо 
 да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се 
т”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у ка 
писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.< 
дину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На  
де, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта 
 други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то  
 њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише  
тиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остал 
њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полици 
51 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим нес 
као.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже 
велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу 
д такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаес 
а томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу 
 њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дер 
<pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде 
горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрс 
рцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране 
ста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Рист 
и, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико 
е висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreig 
а његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S}  
е Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изј 
кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по се 
 акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њи 
 је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партиј 
 и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опера 
 јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{ 
 јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} 
те врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима,  
 покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете! 
о на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде 
 поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да з 
чавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец  
го је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? 
а су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који 
о т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S}  
енција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и д 
 врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{ 
ао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ов 
Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој  
та покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод п 
аспитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго мо 
ђа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски 
дељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша.  
ледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и т 
аву и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> < 
е је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја! 
 десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капиј 
амо рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> < 
е био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је 
ез обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави п 
таде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут 
ади Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које  
аје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учи 
Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке с 
Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутним 
ћи једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбо 
реси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то 
.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље о 
.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духов 
етири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама  
г детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да пон 
тво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан 
уће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не мо 
ну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа ди 
>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва с 
ија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана  
ницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.< 
 објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ства 
ве духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, д 
по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type 
 дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је г 
то, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па кр 
 Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад  
 своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка 
ци Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Сел 
ла ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да ва 
те ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.< 
{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз теп 
ter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</h 
ter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију 
ter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марко 
ter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да  
ter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђ 
ter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а з 
ter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо п 
па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да 
, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи теп 
на негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах обја 
оји нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, 
ter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нах 
 удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.< 
х нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло ј 
 <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће 
са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи наме 
ter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из 
приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођ 
е свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости  
d> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да 
а и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму п 
раграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пет 
ао о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некак 
сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мен 
 Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес 
медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погл 
ш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до  
има, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија  
вар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, 
те рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стр 
 прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Ка 
<p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>М 
, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетано 
Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више н 
м објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо  
 заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</ 
о, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, п 
то кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али 
ви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом з 
решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>—  
 да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао стол 
за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут 
<p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали 
 на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — п 
м! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Н 
им!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, мо 
ази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли 
едње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осе 
це између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен  
ју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једно 
 ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то буд 
етири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих че 
аквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћ 
елеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истин 
 би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је 
 мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n=" 
вају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управн 
ј кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, 
е може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што  
с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу муз 
 знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе 
научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном 
олитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако 
вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода и 
Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а њ 
.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест  
а.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>—  
и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја воли 
{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тр 
пати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грува 
и ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после  
 је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено в 
 жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те  
 пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро је 
ром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публи 
а ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили а 
епо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то би 
, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</ 
добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" / 
</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикн 
ао што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали  
 <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе па 
и охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе  
 ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све ре 
обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина 
кве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је 
 али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник  
ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не б 
м.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни  
м: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман 
ела Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{ 
ога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме по 
ина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до в 
вара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, 
 <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту  
Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спрем 
не, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљив 
ала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто  
<p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се са 
а ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у к 
да и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је  
учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — ј 
осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</ 
исмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{ 
 и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се,  
стаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="2 
Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина 
 <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника,  
.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног  
а романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редо 
мамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би о 
а ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познаје 
га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући д 
— одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Нар 
ете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</ 
јако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио ј 
е да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умр 
ари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из с 
е ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином 
у уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео 
а отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај  
а, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири  
ело, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi> 
ш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ак 
на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на др 
ет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, к 
а жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки ген 
 <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запит 
ни за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за об 
ва испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа 
, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко о 
оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај 
ленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећн 
 Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је о 
а удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p 
, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ 
те, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у дет 
о као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа  
док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; 
што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и  
ратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман поче 
сак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на 
е ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа  
но сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у  
 осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{ 
, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{ 
и ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге 
им гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У 
>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом,  
а моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите  
одао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се стар 
о је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не сти 
авајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о то 
сећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p 
оје огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад 
ло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам ва 
</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издаје 
а један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А 
за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја с 
 срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи зак 
оме се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му,  
> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила ни 
и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског г 
зила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стак 
упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет  
 ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко о 
 Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем 
ам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за н 
о што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је б 
уновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана 
 другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада и 
неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Бур 
удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни  
оме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, 
пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> 
ључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као кла 
то је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар поме 
 тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то 
 сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</ 
 би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутр 
каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњив 
незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спа 
а романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао  
дговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће  
грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигер 
да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику  
 није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у р 
ер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентиј 
 чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан наста 
овори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену 
хиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није п 
олико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платиће 
ину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је д 
то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ства 
до срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и о 
ке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напос 
ор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврд 
 Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред су 
амоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насм 
 к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да 
а слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а 
p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и ти 
е уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све о 
ерен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек преша 
их посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све  
ова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле  
ћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека  
знанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p> 
љка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљк 
 су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су о 
ља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу 
д осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило 
 одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете 
л него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на  
ости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико п 
она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена 
руга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом  
 кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>Пос 
акле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Вр 
рти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са оча 
о је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом  
 некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго  
па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види с 
ине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак 
осно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увр 
е онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића  
нагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам 
 </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палил 
утије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шла 
оне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му  
 после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица 
рши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелник 
о још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа  
ој мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и за 
се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам 
кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> 
обно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, 
опржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже об 
..</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се јо 
искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а исте 
обно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком 
, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете 
</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он 
а остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} 
во ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гле 
ату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека к 
а ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата 
страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква 
хани да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb  
в се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови 
 ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добр 
вако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зо 
овор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се ј 
 и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета,  
 удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу д 
, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихват 
да каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по с 
тај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се од 
оп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. 
<p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администр 
аучи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде 
>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да 
та кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — 
.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са акт 
 оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугл 
 ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он 
ни једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: изво 
друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде сва 
е још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибр 
у нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S}  
се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна 
поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општин 
утрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако д 
одају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један п 
0" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, 
лио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ раки 
 јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</ 
може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских пос 
рио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неко 
Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му не 
ила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, 
те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и 
 како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет  
је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговори 
Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онд 
 већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором 
рејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски р 
ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, с 
една, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убе 
{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели 
град.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— 
о раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашће 
> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила  
 потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет 
а крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје 
да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p>  
ко леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је р 
е. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњ 
 води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви приста 
дисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p>  
же да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Ос 
, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљ 
 не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или  
 се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику та 
сна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна 
 кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а са 
ија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му нек 
То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. —  
те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, б 
>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп,  
еђати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак д 
 време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу”  
>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли 
Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> < 
, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам науче 
о, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера и 
а ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у  
гоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако прело 
и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време,  
а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>—  
> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није ч 
Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па в 
рвипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мен 
т.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шт 
ако ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, 
испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.< 
у да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</ 
аконски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може 
имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловк 
о мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли пог 
ајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги  
опа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеж 
и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је пла 
аш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће 
ш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако 
 Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је от 
, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћа 
ре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо 
човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послу 
и, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би са 
 поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата  
аде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од  
ве опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад  
 преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагаз 
ну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и 
а!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар с 
рио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, ш 
аде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође  
дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљути 
гоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ства 
и се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, бра 
тога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће  
<p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није 
, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и 
оје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупи 
клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а 
ву. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић т 
p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крм 
да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p 
, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио з 
ници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срет 
ла нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општин 
 кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, н 
 растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Е 
ав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Ко 
ефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене  
рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет,  
е мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати дон 
 државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву  
гу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одуш 
а расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће 
ица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманск 
има!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> < 
век.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном т 
> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, 
опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капета 
ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам  
љу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како о 
умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па  
b n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш шт 
 ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш 
аче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p 
е општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се 
дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да 
а му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда ср 
њава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли  
 даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишч 
— наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја  
мисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А  
ати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам ш 
уче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови 
 Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари,  
 школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер 
> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И 
Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно.  
тра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо к 
 а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмет 
> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буд 
— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет 
ушевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш пр 
у и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а  
као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара 
а ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште 
ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом 
својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно пед 
њава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет 
супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено ј 
онашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из служ 
удски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</ 
ће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су парагра 
, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог 
а овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом 
д ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово 
ковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, 
еном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као с 
а памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост,  
за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта 
бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па  
бегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбу 
 избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Бол 
 ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник 
пођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве 
 и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу т 
 (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он  
е за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледа 
ит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— 
га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и дру 
 се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било к 
мишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друк 
S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудн 
свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводи 
 под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи с 
свим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ по 
вом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> < 
д нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мисли 
дитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за 
леменитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цр 
ја и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, в 
протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и ду 
.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан 
 робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер 
 је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није 
љда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После ова 
но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се д 
уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xml:i 
упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ћ 
идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то 
ити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико  
јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p 
 други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; 
} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да л 
и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим са 
 ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не би 
е, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће по 
Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини  
Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћат 
ша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај 
а њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се 
гледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да т 
, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудн 
и — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S}  
а зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да из 
вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, 
ећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он т 
 седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи н 
ла.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем се 
еханџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хо 
, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала ј 
пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забри 
Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— 
пштини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво  
 који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако  
тијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп 
буну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дет 
а шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што с 
олико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S}  
 дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подм 
астали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће у 
е је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — мог 
нам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чува 
стрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре,  
ри, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p> 
удници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се увр 
свим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је 
госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практ 
 Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а вид 
рими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку сне 
 <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> < 
/p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> 
 тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што 
а једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и те 
 доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек гла 
 нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Пр 
адог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански исква 
учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегава 
.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре ни 
ичка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са не 
ело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело. 
чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео 
1" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни  
а бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="17 
ао заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити 
 <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана п 
е питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питањ 
зиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад чо 
ад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично 
 и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за је 
о врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушк 
иста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског 
сти.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била једа 
је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} 
d> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати кр 
А ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не  
рте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко ч 
те да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем 
 механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до во 
 чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>Н 
о јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p> 
 црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што 
> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га  
порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, 
— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет дин 
она и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> 
 и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјав 
шајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а  
ет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан,  
 ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама 
е изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројек 
рло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с детето 
анас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам 
 први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се поч 
шавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на з 
довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> < 
те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ств 
ри апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: и 
ко ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у теле 
ељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу  
ју не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова с 
 неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како ј 
 никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађ 
" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењ 
 пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S}  
, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било  
е после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, 
кох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло сла 
а да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је о 
ати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p>  
 музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на 
себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантаст 
мо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> 
 словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао т 
, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — 
 га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којо 
ен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са п 
понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p> 
/p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете 
о поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причат 
д га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што 
х а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао ку 
 и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једин 
а-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне нег 
ју на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на 
 ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе,  
p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb  
осом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош. 
д ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вере 
 и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети,  
 и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па  
ажио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански  
ајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Нес 
у насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би  
у варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реш 
спа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика  
х научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од  
ата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћат 
до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају о 
о кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери к 
о она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад н 
зо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ бли 
</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, прич 
к носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све т 
че поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подм 
а дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмар 
ко јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, ка 
подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, 
то ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него 
радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанп 
, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општин 
А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А жен 
смо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} М 
да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити  
о Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да о 
, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и  
 ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече к 
то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу 
ца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. 
поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи 
о дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори уч 
код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун своји 
а је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по  
е исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави  
 је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо —  
земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па д 
о до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара 
после зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо. 
ако каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за  
 што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да и 
/p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми  
к моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана 
роко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:< 
, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Ми 
енама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од кап 
ли на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, 
ати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газ 
<p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{ 
се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо,  
десет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није 
те л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има да 
 батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага 
тидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи 
лачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> 
 дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Неме 
>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња гла 
авили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно ју 
и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мај 
м стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p>  
.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди с 
 настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, 
 Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели по 
 ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Нала 
 у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба 
 га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржават 
тајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме  
а додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата б 
.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу 
> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чуј 
те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Ср 
ријал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји 
оспођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бог 
о не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш  
p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са ов 
 шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време ра 
 онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони пос 
е, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили з 
о не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо 
, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p> 
мо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сирот 
о лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> 
важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госп 
и одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у 
Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог д 
мо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али  
 ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> < 
знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија ниј 
 сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p>  
а је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Преле 
, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заје 
сподина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућо 
 написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — на 
е за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да  
и, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не мож 
још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p 
/p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја и 
ису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или 
е јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протерив 
у варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план. 
</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној в 
ри да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мај 
а преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму пр 
звила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у д 
{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га н 
ио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате јо 
и, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у речениц 
о и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Дес 
> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охраб 
ани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радој 
 Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је  
а сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он ј 
ко боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је с 
дине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пиш 
ко да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p 
 <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, од 
Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</ 
 од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћ 
е будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је  
ка је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто  
 одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ 
хватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра с 
шло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Гос 
грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Зем 
</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја 
има, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кме 
те и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецеп 
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> < 
Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, 
е познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, ј 
ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја н 
, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да нар 
боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у  
, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом 
у, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! —  
атите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p>  
вештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> 
мах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па леп 
 <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не тре 
у, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задрж 
аче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, 
p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам  
о.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, км 
бе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је уб 
> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да  
 према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу оп 
S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најм 
ин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међут 
 је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, 
ац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у  
ч.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, па 
м, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то зна 
м, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то зна 
>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњ 
говор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати 
л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учин 
лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </b 
 како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље. 
, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у о 
шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то 
говор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћ 
и моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, об 
ло.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад 
 зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{ 
м помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати 
е, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> 
немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оц 
х, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброт 
говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити 
н Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далек 
ио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш,  
се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загре 
традан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац 
ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све  
} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он  
Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Бо 
аћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ће 
о, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме в 
?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати 
е могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад св 
кочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — ре 
м ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Си 
, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука  
ате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то б 
а видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих 
 ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и  
бро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру д 
ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији при 
овори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Ри 
дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити 
љка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам пом 
 кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” —  
к нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала 
ло да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{ 
своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити  
штину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити  
ли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох пр 
<p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекн 
 ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко,  
целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете 
у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу  
 моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И шт 
ита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо дос 
тижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим 
 стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфс 
целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката 
”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се поја 
сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, п 
о може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>—  
Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p>  
ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери  
у и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно ш 
а донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али з 
, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако  
браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би м 
вде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће  
</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А 
стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни уч 
 <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде! 
нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” саст 
ете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамен 
</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, 
поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове  
итају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича 
че мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви ст 
јој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је веч 
патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време које 
Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А в 
ица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти 
ини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да с 
и то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, н 
м моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као ј 
 да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и  
в.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био 
, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговор 
 би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које  
ста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо наш 
зишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим н 
не крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли д 
>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јов 
ало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па  
авити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило с 
ти да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Зг 
поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — нас 
 тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад с 
д кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста т 
p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p>  
и на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риб 
тета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мисли 
т што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те  
 а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писа 
117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и к 
<pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S 
ноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш 
абога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беш 
, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете 
авију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела са 
ла носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{ 
и глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, н 
ам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И 
ећ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од 
у публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан нов 
е чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је  
ели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи  
” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p 
да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасн 
асу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p 
 осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојни 
 у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељ 
мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено  
ићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица з 
да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и от 
а тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференци 
>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој  
им касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени 
ем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренем 
изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакв 
омана код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникин 
о носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Поп 
ено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало 
ио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам  
е у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако 
чима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у по 
бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, 
 за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје 
енки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она,  
, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p>  
 њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, ве 
S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама.. 
мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног 
 спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види кол 
нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је  
старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве танде 
а она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако ј 
ним пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и  
ку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ с 
ла литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интр 
и креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му п 
к чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни г 
ло је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знаме 
а, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш в 
 значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро р 
дмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка,  
ас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и по 
видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пр 
 онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требал 
а се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општ 
а и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског 
сред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола ви 
еда у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким  
да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његов 
 сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ 
а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осе 
кивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па  
 налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло  
з бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако са 
} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим ка 
и.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми  
тов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца к 
 појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа 
сеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Неде 
 а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп< 
ођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и,  
Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} Н 
 Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов 
те из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="17 
е да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није 
а тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у  
ам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича.  
ви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд не 
, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете 
мах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни 
 стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се уп 
пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у 
усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке  
исте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне,  
аветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику  
мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне 
p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем 
но колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ре 
 госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти  
оп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „ 
 својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени,  
чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, де 
прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба К 
_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац 
_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но 
_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушк 
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат и 
упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позор 
„антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не 
е појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у  
</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи 
та и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S}  
е, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој 
p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка нап 
од, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и пос 
ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади  
олицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прс 
, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и  
лазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна ст 
вало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо 
 је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што  
амо, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би  
то сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцка 
у блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али ш 
 жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу је 
ко родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и гото 
но, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој п 
 њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа 
чно је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, к 
 наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које 
ге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женск 
ли боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} 
дељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено 
дње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много 
 тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>—  
довиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме с 
ујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина дваде 
ету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, и 
актом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не  
 тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да  
>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> < 
 затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, п 
 цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомо 
м писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени 
гледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље заг 
бу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да поро 
на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" />  
о га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Р 
а у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, х 
 да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{ 
ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</ 
не танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене  
, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на  
личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и  
пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један н 
p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</ 
”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло уз 
 њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне  
лаговести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на н 
подину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>Н 
родна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвока 
о, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље 
 попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се доб 
о са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила парти 
афи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад км 
Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом по 
2" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, ко 
ана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај 
о да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побег 
 у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одма 
ка.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још 
друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пре 
 тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „д 
ив тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је др 
и носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, кој 
е у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она 
 Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак свој 
, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него... 
едаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима д 
рову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић 
и да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају  
, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да св 
ремештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је т 
међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније,  
чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о т 
ма врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у 
потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а д 
му.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше  
 одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ћ 
те ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо т 
едног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешт 
ете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако 
нгупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније 
} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на с 
, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најр 
на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па са 
о слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко  
 кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му 
>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава 
е смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p 
ти како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се та 
p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта 
и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-М 
м му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што не 
ах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола  
а Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели: 
небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брат 
 акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћ 
/p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— 
у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да ниј 
шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, н 
тврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама  
 па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се 
 поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у 
анковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој д 
м, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видел 
 жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена н 
подо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дет 
/p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако ба 
о, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их прав 
То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „ 
а смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — сва 
 нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p 
ског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам виде 
 јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било 
 селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бив 
 свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које  
 г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковић 
44" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека 
аузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намење 
и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се умо 
 да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох ж 
иска између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње 
поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— 
Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа- 
 око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да прим 
 пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела  
ној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читав 
е хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173"  
и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре ј 
и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташт 
а с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са 
<p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним 
ло.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није  
е тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби сн 
е тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефин 
у да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жан 
у потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачн 
ед вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" />  
тивно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је сврше 
а се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те 
 да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, 
 стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијаше 
 стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" />  
тати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у 
би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај р 
 нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим 
 брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај  
ма изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе 
аест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај на 
хт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође 
 веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p 
и би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ру 
у женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан 
гне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу а 
акачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У  
 самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па са 
и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо  
отињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:< 
, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је  
p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаж 
 ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — о 
ше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појав 
степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с таван 
 из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда 
 кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на 
еда око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p 
b n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам сто 
:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространи 
епознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количи 
неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорн 
носиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{ 
јући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 15 
ног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемег 
 прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочић 
дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне к 
 праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али  
ва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по је 
ње.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове 
 — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што  
релепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</h 
<p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у 
и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знам 
рећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, д 
то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господи 
 <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком н 
p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревет 
убазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и пре 
</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву 
а ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Ст 
окобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чароб 
додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по зако 
ирићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузам 
давања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала 
и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ов 
о.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафа 
раг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није н 
у и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познат 
, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама за 
, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опе 
еже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око  
оји зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} 
 није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> < 
 у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игр 
ед трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, 
а је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после год 
имити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и 
ако би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики  
луку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да има 
.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево т 
о је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа  
 што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и ста 
ор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благ 
 има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спа 
очито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога 
јствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} 
 хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би п 
спитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том прилико 
п.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби  
 ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годи 
p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа 
ој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекл 
њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав  
жби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је,  
тим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле д 
м, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше н 
 играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе мо 
 <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бу 
ко и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо т 
у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вр 
едељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло ф 
 <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си  
 улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али  
ана у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника по 
г вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, 
ва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове ко 
, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти  
ија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнај 
 која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стот 
ену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао. 
, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини 
недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па 
амота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим  
абринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> < 
, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељск 
аше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <p 
— запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онак 
о као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" / 
остепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док 
и.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" / 
b n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, к 
оје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда  
p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мер 
ф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар  
Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он пр 
 би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се прове 
етају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво н 
ају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Мар 
мисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>—  
 узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име М 
лу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па кре 
а увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је  
го сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред 
, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збе 
} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнак 
<p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у к 
S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је зате 
 улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику 
у болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа  
ноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој пред 
ш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш! 
еликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњав 
а неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже г 
 порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</ 
прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Го 
а Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да  
p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни х 
двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картар 
 мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом 
е неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је сва 
бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је о 
ани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те  
аборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницо 
и терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да с 
.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћ 
твар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу 
 <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине к 
, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела 
, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док 
— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво 
тно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто мес 
 да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S 
е господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је дав 
ство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после  
у то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде  
ика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с детето 
твар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила чове 
 ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право,  
олеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних 
 прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p 
о прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп мах 
 прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ман 
у нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ра 
д да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн  
и у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе ре 
етири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим 
то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве  
главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете ил 
ити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћ 
>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> < 
 у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се  
шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот  
а у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћа 
спођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже  
, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив п 
 Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она 
 чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа пр 
а се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покој 
коше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако ре 
{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div 
, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припи 
се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друш 
је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод,  
</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једи 
ров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко пр 
е за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са 
мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попр 
е Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — до 
Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — 
="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је  
тку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је 
у била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли  
ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личн 
арце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и преба 
би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симин 
во платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глум 
6" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар 
поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола л 
оји се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнс 
он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије 
рича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друг 
чно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може?  
о добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој  
ренцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> 
ацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, 
нуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојков 
еле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и 
нитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао 
етан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробави 
. замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да  
вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљ 
аквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопствен 
ригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за је 
Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удо 
</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би  
убав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жу 
 од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта т 
 веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А 
ука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком мук 
 n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи при 
та и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водиц 
а и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки  
себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једно 
од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се 
његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја 
своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што ова 
ике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музика 
твари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати гла 
ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то 
е попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши зб 
елеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм 
мена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега у 
и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео 
p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече  
 позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са у 
S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p 
то име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога 
а изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у 
ећ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњен 
да цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет 
што запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу по 
и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— 
ко поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује с 
ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у свом 
ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, та 
ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома и 
 се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да  
p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, и 
ћ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул кој 
уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интрига 
ин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује 
 рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обуста 
СЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама в 
петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дослов 
аже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Рад 
 по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само,  
ва бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Р 
куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде 
је, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на свој 
 тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души 
 себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и  
 њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он по 
ници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>С 
.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете на 
т владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји гр 
чку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби 
е, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, че 
а, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који 
 Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госп 
према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствар 
лилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, м 
— одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар 
, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пр 
е у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време 
етан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гар 
вом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја  
а поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно ши 
времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, та 
остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парн 
оће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне 
, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те м 
ко заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када 
ећ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало  
м се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад км 
ра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није мога 
 вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца и 
мо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, п 
егла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на  
му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабира 
ли госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрш 
сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он м 
у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p 
ешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад ј 
а почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако 
?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, 
натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је н 
ом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његово 
Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, 
ној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није с 
рет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести. 
ственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али  
м делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га  
 јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало  
картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и к 
ам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно. 
аже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не  
p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! —  
 су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат н 
вце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас ми 
 му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите  
а на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.< 
неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у 
ло.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе на 
е измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора  
даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бо 
а не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих ш 
њем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку 
ње, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу  
а поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома б 
и стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја 
.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да 
пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из  
 а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли 
исара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира 
 није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банк 
{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарн 
 — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест т 
о разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширн 
„четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне 
’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S 
сар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у 
 нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љу 
толико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мид 
астанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тава 
и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једн 
а палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако  
и, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив к 
е виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама ви 
и кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо с 
арош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и 
ти и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>К 
анио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџиј 
и чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако теш 
е!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста д 
маш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по п 
b n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица с 
, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л 
е.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је  
би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p 
 <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо  
онаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— А 
иком, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може д 
{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, 
а своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе ар 
је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, ни 
 се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома ни 
/> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шуш 
го је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам ту 
љи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од кућ 
п ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xm 
ућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то од 
ао што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто  
 ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, ин 
 човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</ 
на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поц 
i>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако род 
 им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, к 
читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Б 
 „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бог 
к, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуч 
очетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по 
 <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p 
а радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што им 
дите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете 
ма.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} У 
сиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Боси 
 пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова М 
је донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се де 
иказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и из 
оли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест годи 
, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи 
љева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино 
павао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома с 
ли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Ма 
их се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића  
{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан сврш 
е то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам  
ђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На в 
</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Урани 
док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дан 
с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови 
 <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је про 
ујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p 
ћана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје К 
 оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две го 
 али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су 
је Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, к 
 затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише јед 
адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају к 
80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут  
страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуб 
 а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ра 
ше се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су  
с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима обј 
 да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише мл 
а што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одма 
.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролаз 
, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену с 
ати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} 
сно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и ус 
то га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не  
S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели 
ме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S 
теља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којо 
а се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде б 
а параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачек 
ногим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. нач 
цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време служ 
ead>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у м 
и тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год 
</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песн 
 наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало стро 
 се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвокат 
ни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен п 
е гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, и 
огу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је прету 
апије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" 
тева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, 
у, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очим 
е сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љуба 
и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четвр 
или, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <d 
а ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и ж 
асиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више и 
канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жал 
ивота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми 
леви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, ко 
ом, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену 
би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда  
ога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свир 
 преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савет 
а се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, ал 
осао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све ш 
случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из  
 ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али ни 
 био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позв 
 киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је зн 
породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести 
бици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није 
нџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па по 
/p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и  
 превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави при 
p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме 
иста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, по 
е вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који п 
помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те по 
</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако как 
те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, зау 
пет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S 
штва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког др 
тка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је поз 
м пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече ј 
ји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сва 
 зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз 
ене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи,  
— Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде 
ју Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућа 
дитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима  
на околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом нагов 
се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточић 
авикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се буди 
едно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, ј 
 браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се 
ћ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов д 
 од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је 
а свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и  
пенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна н 
кмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се преви 
.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је св 
ела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на 
за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се 
 кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, т 
p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи 
, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и 
ест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он ч 
игер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док пр 
ало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као з 
ека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је 
еза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза 
 и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као д 
 но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шт 
а говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који из 
обе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</ 
тан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам нав 
господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врат 
прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се  
у Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрв 
м, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији 
е мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би ду 
 Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чу 
да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као ш 
матике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друшт 
зненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да ј 
амо на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандар 
јпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, кој 
 у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре ј 
се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне 
з друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>—  
 опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћ 
не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењ 
смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и н 
у одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће о 
ла једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним  
ајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: —  
<pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног д 
ед друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па св 
т у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам усти 
к што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет поч 
е и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т. 
 — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па т 
убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено  
{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је син 
ма запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне л 
остићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене с 
 тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест да 
ише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Ф 
 он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату мо 
поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по цело 
а би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома бого 
апут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури,  
и, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се см 
а одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! —  
по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем ва 
жем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је пр 
родни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред мног 
е; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репу 
омо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и  
„Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја  
ија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огње 
„Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво з 
} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте  
претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.< 
том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глав 
5" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако п 
у коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, кој 
када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела 
свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па.. 
 испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре  
рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака сти 
интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био н 
у нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и какво 
ференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу неде 
ројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи ка 
вима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти 
одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} 
једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с во 
 последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши 
 <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато 
м да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, г 
а Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> < 
ко говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p 
о баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> 
ли и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдерово 
борио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар 
и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" />  
и се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву  
ву цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добр 
ског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова  
их начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим ствар 
позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и  
ох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> < 
се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта х 
табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и 
<p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег поко 
{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у крев 
окрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио  
јдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, там 
е узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића 
са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће п 
 снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипа 
ним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се  
ним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата,  
сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, п 
приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> 
своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац ос 
и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је 
исао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста. 
 и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Ј 
</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се так 
— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да  
беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, цип 
брегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина ду 
аје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да 
почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се 
а услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост 
опа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим 
епо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длан 
 чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као 
у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те т 
је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је чов 
 сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цит 
м она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.< 
кле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима 
 пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен 
им удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, 
путио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није  
лим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају 
ако се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо с 
 забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако  
 онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда пост 
 потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже 
овор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја б 
.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се 
месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти пре 
, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у поч 
 фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, 
асно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико б 
з оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, 
с у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} 
рим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, 
елим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због  
 <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазн 
” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила 
 поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> < 
годио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме 
 да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, в 
вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон  
, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на 
 споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да  
ји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као 
љујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је  
S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад  
у незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим с 
развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са со 
леко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу пр 
 досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет  
 часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само кав 
 био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши 
 јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за пре 
могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да  
а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљи 
 фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може ја 
тра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, 
рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника. 
ли оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им в 
ности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је 
се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех 
е још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви  
 да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Доша 
ло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би к 
ави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима гов 
без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживају 
тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у о 
а сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> < 
ома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј в 
199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као прекл 
учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" 
гу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и препов 
ошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћоша 
ежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин 
г пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву,  
ра равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за вре 
, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и  
ла.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је  
вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у со 
се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путова 
, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше нио 
p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све 
 педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није 
асмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике 
 мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живот 
омак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу как 
је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан нас 
и у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, ал 
ђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио  
уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога бу 
е.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задеси 
ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондукте 
 учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>—  
егови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је б 
рова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са  
ље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се 
 конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју 
з.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки ње 
бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански мом 
боме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео,  
 разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљаво 
мет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, зб 
га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и  
а, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један г 
ица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свач 
 меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате:  
огу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="1 
њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп,  
о прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S 
ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p 
ам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Ан 
веде га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе м 
му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрува 
исто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час 
у у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и га 
.</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антиф 
јом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" / 
т пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— 
 неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео да 
сла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и  
сподин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову м 
би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и  
шио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у суд 
, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно 
 и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други н 
нађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична це 
напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писм 
и — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је она 
Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишт 
окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, 
ше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аник 
 велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем —  
беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би 
брижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица 
Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој  
 није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа С 
 пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капу 
није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пре 
вцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, с 
тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да  
ама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети з 
и прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чу 
и, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у 
 баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа М 
маћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је нај 
, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то  
аш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на 
 дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у д 
 било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каж 
Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо 
стали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади шт 
тао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> 
ре и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не 
ира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге пече 
о диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде ка 
же нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> < 
ши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме 
 недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт 
ао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете,  
ше?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодуш 
кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што р 
х пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећ 
овом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у  
Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> < 
н Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом т 
атог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза д 
 је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p 
 капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину уне 
 ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако д 
</p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутал 
е, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем. 
.. оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радис 
је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига за 
 тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би  
ем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на  
е су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазан 
 „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре 
 <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав ј 
им задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме  
познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба  
ман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и н 
тин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније  
ајбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? —  
е реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуб 
јски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет к 
спођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147"  
очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадиј 
ала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили 
е полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету 
ко размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба 
голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у с 
ију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, 
ату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пре 
опа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, 
та, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то ч 
игером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи 
дојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека  
ткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канц 
— рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па ок 
чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не 
срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло распо 
кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав 
p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био  
ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине п 
олико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Ма 
ом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из опш 
 чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’ 
 у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви 
ва брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим 
тво вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељ 
и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} М 
аво, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, в 
 из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки н 
 у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терет 
тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши до 
 гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</ 
д мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заје 
лог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Р 
 поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге в 
 зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.< 
 она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јо 
ем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дет 
ива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p 
оју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> < 
о време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, с 
тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи раз 
ле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени к 
десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам 
нтијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу 
рају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — 
 од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаи 
после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се  
ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштви 
 један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења  
во већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p 
све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, 
колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама 
 са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи д 
 вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави  
рману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S 
с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекн 
аку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар,  
т као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писа 
зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, 
pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} 
има, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целог 
 напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто 
тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, 
четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општин 
деје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана. 
n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При 
је разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам 
ила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко прого 
> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима с 
 се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго 
акле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и  
е тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур у 
носила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова прика 
ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером  
лиже да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била  
ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p> 
.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му  
} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био 
</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се дон 
а ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицо 
ти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели  
 све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није 
p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одс 
 шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у  
ије слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилер 
о?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука,  
ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца р 
ад вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба пра 
 из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p 
>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под  
вањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb 
аном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом  
много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Ко 
о да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А  
Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ з 
ма прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељко 
ом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко  
поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а 
 поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састан 
м, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите 
и.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби м 
о да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас наста 
 дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми  
је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав  
вописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе р 
дан чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, 
 грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно  
да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину д 
реме службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побож 
и казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секр 
 са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед к 
 много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни 
е прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор,  
ви језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S}  
ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати је 
рчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који м 
е Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда иш 
е и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако с 
це, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на ге 
о новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на п 
аправи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су  
за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полиц 
у имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош бог 
</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељк 
ва.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој с 
емену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, пр 
и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Т 
чило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</ 
лику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, ст 
ченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати 
оме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, по 
ој мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло леп 
ол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под нокто 
општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И да 
ељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Зат 
} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на 
таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због нек 
Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да хран 
али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни поме 
м решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би мог 
искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад мома 
 времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, н 
ледњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се км 
и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут зб 
а то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да 
а, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори 
ик.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изг 
није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је  
 жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госп 
 <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова ж 
 И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим  
к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хла 
е.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици 
мислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан с 
тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те 
м стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто 
н Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да  
 тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се ис 
а дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је ма 
еде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слуша 
одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан 
ва.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> < 
е.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете,  
а ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа- 
дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти 
ојим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о све 
ши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутр 
жеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удови 
чана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p 
пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам  
буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мор 
ваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то ј 
 славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз п 
ије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима 
ће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери  
лом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, при 
логом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по  
 што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити цип 
 архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што с 
т срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жен 
ај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> кале 
ет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, из 
/> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Б 
м сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче г 
 то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа,  
 се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми 
ен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му муз 
{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречј 
ин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везан 
>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb 
удиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— 
и се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити. 
 прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била  
 у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задриг 
 подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писар 
 све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помог 
 више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојни 
кају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно 
ријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му 
 колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их 
су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље пи 
рате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па.. 
твори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{ 
 кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не мо 
 срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у п 
ли нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим  
оме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћ 
па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огро 
 нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он 
година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој 
зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и 
аходчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифр 
 затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> мате 
јбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек 
 јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p 
 у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном 
ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ног 
прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена  
болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а 
нда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш л 
 <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта,  
рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у 
и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не и 
ице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном 
 поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... 
ријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије 
p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да  
авршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика 
уће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а 
 па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>По 
ану једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја  
су могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у по 
гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитри 
рн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</ 
ма, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој  
 измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Ј 
>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у  
/p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi> 
опште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, та 
 томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у ко 
пко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том трен 
ад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је к 
Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле  
 познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом же 
у реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно не 
 у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето  
колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра  
екиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли л 
> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад  
лим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и  
 мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — клик 
м! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— 
писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише леп 
то сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни  
о то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилик 
ућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је ле 
 рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није деси 
но, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сим 
ошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлош 
9021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удови 
 <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје коле 
 <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да с 
12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се 
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је  
ворих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се и 
ка све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџи 
ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински б 
а једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог 
А</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, 
ијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријат 
у узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „ј 
дило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо  
аријским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и д 
но, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вра 
 под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у п 
тоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите!  
је ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежме 
 па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народ 
и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој со 
 Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и  
остаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет. 
 — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћ 
сположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дука 
м почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он  
 њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, и 
та, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов пакл 
 четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову с 
о врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му сам 
 му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И к 
!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити,  
аног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако леп 
 нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба 
</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте з 
> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p 
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> 
 свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код м 
икну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао кр 
> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перс 
ти ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви м 
и.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми зат 
риправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме уб 
утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно с 
ма.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за пот 
чи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је  
та је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом уче 
пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он с 
сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако нап 
е, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски осни 
 — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</ 
мет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам 
хвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госп 
е који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{ 
е трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се  
ивоту срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели 
ило и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па 
 једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је 
ек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек  
 због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија,  
оморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финан 
 сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори  
успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" />  
 боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацит 
змире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и 
на.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нов 
ни, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер  
да, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике 
неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p>  
едељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дан 
ватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <p 
е Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман 
у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто бо 
и.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Г 
фану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb 
ли се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па 
а како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли ј 
ила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десет 
ла шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, м 
на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на  
ама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефин 
ић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између ше 
ђе на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој слу 
 из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p 
, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поч 
се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у глав 
 одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста да 
 јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а пос 
 девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова  
 осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем пол 
свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога 
је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара. 
згледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив 
ква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Наста 
ене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио,  
акве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађ 
, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворн 
а ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" / 
="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога по 
 О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа  
реба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет ди 
ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, н 
је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу  
да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те д 
 сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>О 
е једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по двана 
поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роск 
 некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-о 
ва грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p>  
глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, нас 
ући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И 
ри само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати,  
тходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јај 
иво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва ти 
ју”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину 
окажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо  
на идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> 
} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Е 
виком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досада 
а прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n=" 
ВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последи 
 општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје,  
ата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за 
 баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсеч 
их срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам 
 пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има ка 
>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као шт 
ричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био уби 
е могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добр 
ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њ 
но да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребни 
> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, госп 
д хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер  
е.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се  
" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата 
 је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то са 
у руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђ 
 <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара  
а, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ће 
сподин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> је 
ш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећ 
ко ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>—  
а једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би б 
ша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје ме 
ео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем с 
а воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У 
е у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кн 
ву слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела 
ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, мол 
зно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>Пос 
то су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине  
а си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>—  
ђе једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар з 
ула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она  
ти тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} 
и све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да ви 
сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају  
 са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене мас 
о руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом 
 рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама ш 
 би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћ 
 за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питањ 
ће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p> 
светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а д 
 тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као  
:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љуба 
 диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему  
, направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потуко 
тељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер  
зник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница  
о уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="24 
ати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет! 
довице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми н 
а проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер 
 да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Мариј 
орио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, к 
 увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разго 
 румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општ 
не жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се с 
 <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да уст 
и слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне 
 онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим ча 
 ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под ја 
рес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста  
сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Т 
каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец да 
е је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично забор 
ед Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p> 
 велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? 
на тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућан 
та, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, д 
 вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као  
из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је пи 
 није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да обја 
шњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим с 
 му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све оста 
сно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави 
оме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, 
, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свим 
ри тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал пос 
ало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигн 
ко је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу д 
ини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја 
је ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто 
једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује  
ашта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер  
озорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу  
есто да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. п 
спођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазв 
ратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спр 
ила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да 
 то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у се 
инара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој с 
 Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци п 
зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Том 
 па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</ 
еси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате,  
бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавија 
 невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да 
било се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то обј 
упио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p 
емону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване гра 
 ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Сам 
ки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често пре 
/p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже 
ебу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђ 
би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га  
ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин 
инистарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у  
 да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило с 
 телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Рист 
е лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из 
ан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, ка 
тарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</ 
би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену де 
се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка бил 
за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што с 
</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изок 
и, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а д 
о хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува 
Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} 
пава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе госп 
ешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, ома 
розној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева приличн 
 проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би б 
> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’  
к и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па 
?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прог 
д друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп с 
писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрил 
авно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз  
ead> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетк 
жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојн 
друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покв 
S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима јед 
/p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесе 
колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, 
кати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{ 
месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар п 
} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојно 
а пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовиц 
 је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога  
је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва тр 
о ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче к 
”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он  
— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о 
Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гр 
г одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него  
ена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешт 
а сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда  
п и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крма 
, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће з 
ика, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају сво 
 никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Г 
ого капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп 
смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога д 
у као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек о 
ником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетк 
етака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но стари 
Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Мили 
На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S}  
јми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би у 
ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи 
тро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника с 
лон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и кувари 
ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није ј 
 јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радој 
ели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— А 
те фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писа 
 мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину ж 
 на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако о 
што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се  
је чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао  
ћи у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је  
подине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о т 
 кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је,  
, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, 
ће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је 
лед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{ 
одно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смир 
госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да  
ла удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, 
п.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — 
ислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку М 
ије хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој  
 и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, о 
тално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло  
так да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију 
еч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г.  
 продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку 
ечи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један п 
и се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљ 
едног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадес 
а — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред  
pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало 
дам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прс 
ренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, кој 
екну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овом 
и, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p 
и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чи 
 се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Преле 
То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме ми 
 би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива  
 потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, сед 
ознат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за ул 
у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек 
дио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, ка 
ду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чуд 
е жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и п 
ештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у 
ала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-С 
енутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један м 
прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених  
="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши 
у и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи по 
 — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вел 
д се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управите 
и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p 
ође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па  
у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао ко 
 дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо 
уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, 
:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свек 
прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Н 
дељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се 
д општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело  
кат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <p 
од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра,  
а грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати,  
 хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома,  
о што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са п 
а својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о 
вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек из 
е, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још  
де.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођиц 
p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Нед 
што страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и 
ј пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, 
један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам има 
на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само  
ујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким де 
његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опр 
онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а 
надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радоз 
азове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са усп 
пити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да на 
е конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао ма 
кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којег 
, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А н 
атрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авл 
ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у  
је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се 
тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за д 
/p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би ст 
 музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брз 
гао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дођ 
ојену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и  
оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и та 
и карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац 
да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, ш 
ко рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настат 
видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну 
ага моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та ид 
је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која 
да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика кој 
екратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици ра 
пилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма цига 
p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:< 
ва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике,  
} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада 
дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити  
говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из д 
е прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S}  
ја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто  
е крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило 
ад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су м 
оз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113 
оји је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог 
ћ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n= 
не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата ула 
ркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље,  
риво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје  
ви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и д 
 донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, з 
мету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а не 
вршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били 
змем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не ли 
е много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми  
 пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи 
 према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, госпо 
хију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како ј 
 онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожал 
а кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, 
<p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовн 
сли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на су 
овали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет:  
за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако  
 нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време пре 
ких послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да ме 
.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се д 
 остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун То 
замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могл 
/p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — за 
е пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши 
 не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико ј 
ао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па с 
жа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана сре 
ко срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S 
Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде неш 
/p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Как 
е трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратиш 
бјави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се 
е види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако 
уза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је  
 господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете,  
м се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Бо 
> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са 
> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин 
 напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, 
 да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно  
ледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју  
ечити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p>  
 чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћ 
па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo v 
ин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чува 
 то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном зак 
који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција 
но. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућут 
 учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” 
е ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змиј 
хани је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема к 
ни, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи п 
тави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви н 
злегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се 
ог пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те през 
г вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једн 
 каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парч 
ктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао  
ако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једн 
овор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини 
 Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарност 
ао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отел 
гра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала  
а.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="20 
ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, ви 
ати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намери 
авио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осв 
ан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се св 
ло, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино ш 
на, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n 
о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену. 
се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n 
ао радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— 
, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде го 
се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, д 
о за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну 
госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко уче 
</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> 
ву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p 
 Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у жив 
 својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљ 
” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати,  
дахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећа 
мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила М 
имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S}  
у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда пита 
е батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд 
пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи 
зике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на 
} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен  
јала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p> 
вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлу 
х то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља муз 
јим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ ст 
сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} 
.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморил 
</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може  
 подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли 
/p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{ 
о дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p> 
знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка 
зјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка в 
је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од 
 Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога  
тац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте 
треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супру 
> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прим 
е као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и 
ола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{ 
своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће г 
тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бир 
осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен му 
 у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли 
кајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапута 
ве мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и он 
а се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп. 
гове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њо 
ра најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе з 
.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе 
аваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p>  
 на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијат 
олом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљив 
а један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога ра 
p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господи 
> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име јед 
ода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, 
нку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зач 
тацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопствено 
ка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, 
ло од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио 
 овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њ 
по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пал 
икну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је 
један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака веза 
ет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад  
 ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како  
{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више 
, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се 
вирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не 
р постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико мес 
ј је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застад 
ци још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и вр 
за добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се 
пођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођ 
никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватр 
ревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" / 
словије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после  
 поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она 
ља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" 
ц од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и др 
цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јак 
 од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је т 
> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, с 
бро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учи 
’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} 
а са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог 
 она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају  
 могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај. 
 имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти 
а, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си реш 
ве што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А в 
pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да ј 
јица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S}  
. тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част 
о, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја глед 
 поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија,  
шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, как 
мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, т 
м олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — узд 
оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем  
мора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље  
ше је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао 
.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p 
леграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га преглед 
 а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место 
е кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћат 
{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је 
ђу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и муш 
 обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и ст 
а свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и к 
абавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда сед 
ог тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па,  
 било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце... 
допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — д 
p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове н 
штовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</ 
ом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе  
чуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш  
p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мал 
и бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</ 
p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, —  
ите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за ва 
и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још н 
ка, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавај 
ају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад 
на?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни да 
в и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у с 
 на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечан 
е нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама јо 
 речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страх 
те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију 
ак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује с 
d> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Мож 
коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере 
у у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, св 
сподин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги 
обру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лон 
јадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучен 
 чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете 
гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад  
води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги чита 
 — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, ш 
а.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декораци 
ута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није бил 
p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је изд 
глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали 
душевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, ус 
 И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чуј 
рци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више 
 на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој  
 поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb  
хана, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом 
су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:< 
ба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку  
ко година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испоч 
а, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па од 
 <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада в 
ама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елз 
 и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пош 
и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија с 
 одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.< 
да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког по 
ко тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на врат 
е окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} 
> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> 
ас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то  
подин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља 
 прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у  
>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сач 
е претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну  
 Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ван 
енили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браћ 
удера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . 
а при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берб 
/p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди д 
<p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} Т 
.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перс 
рема људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из че 
допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећ 
 је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</ 
паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те с 
283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, ј 
 сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена плат 
не степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не 
 ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се 
ој утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се 
а адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз ко 
ад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и  
а дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! 
атно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без и 
и ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана ко 
осподин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала ва 
 <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како  
 <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им с 
 одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахач 
уван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестиј 
 ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb n="7" /> <div t 
ца кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да рад 
 ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред 
н обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек дод 
 <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу са 
и где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата 
ику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" />  
ead> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хо 
руга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом  
е ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јав 
и вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учит 
{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мар 
ао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим ле 
јте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} П 
 Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, 
би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар 
био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда  
звони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час,  
ас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете остави 
 буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ неприја 
ава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не д 
 тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, по 
у се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} 
 љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира 
ије комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свако 
} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div>  
еце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећа 
 удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није  
ад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Ог 
 удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић 
лумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад зна 
ићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разу 
едио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено гр 
који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чуднов 
тили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио бро 
о један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није  
имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и 
 некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p 
ању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор 
у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не гов 
о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Раз 
кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем  
 кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, 
— Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да 
т, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељ 
.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на јед 
и да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата ко 
 и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће ре 
она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ства 
жи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и 
утих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се  
м вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је изра 
онео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме!  
 разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две не 
ри кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд  
у музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном о 
погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна 
ула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити  
памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме  
а посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле 
некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му каже 
 кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-М 
жиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад  
учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете 
данпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други 
ле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мар 
о срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију,  
 за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан пропов 
пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том мо 
м улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се 
оре, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао  
испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима  
све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдог 
дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче ј 
лектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног 
олики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у из 
 читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећ 
ећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које д 
роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за ча 
ном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм ц 
ну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и сва 
 који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи 
о ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то ст 
 каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Бо 
али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кмето 
, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што  
односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се 
да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у 
ти воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се с 
 заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако,  
 одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт  
о објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</ 
у Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даљ 
чигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после  
и у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један гл 
ећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране по 
о не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме  
и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се  
ређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" / 
апетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад 
аш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви  
 сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по т 
нога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за сус 
ију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Са 
дем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са 
дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Рис 
ет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</ 
за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде го 
 <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и  
, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су  
е сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога ш 
г убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом рома 
е, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Ра 
ужи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га о 
ели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је А 
ра се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас 
о мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али  
уди;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месе 
 ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... ко 
ди како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налаз 
p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа  
ека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно увере 
ато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Бо 
убећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијат 
бе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, д 
г пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесни 
ливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижиц 
о и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек 
у ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад каж 
и се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те  
 баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле ниј 
већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви  
ави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да  
дила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи 
S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да 
 исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за  
 десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p>  
 Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза 
d> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зо 
и утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак доприне 
т.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица 
тку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мрт 
 из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на 
т! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче д 
хићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја  
што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко н 
а реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „ 
збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну  
прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а,  
 дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија 
а мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутам 
 кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кр 
јаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p 
 само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекн 
S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, ла 
ати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не  
сти управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је б 
 које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја 
е стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачит 
 целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам п 
ла од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> < 
авао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да  
 канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба поче 
 мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А к 
, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако в 
ај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафан 
 један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживе 
дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> < 
ла <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу пр 
карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да  
преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник,  
 је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погл 
јам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од  
о општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, шт 
 овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је 
 <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је 
о је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед т 
ики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, ц 
кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Је 
е око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И зал 
јану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар  
е зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено 
т у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{ 
не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч 
се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задрж 
омента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неод 
а исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије  
.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ов 
и, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Е 
олутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} 
танове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шт 
один Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну но 
 управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на пр 
привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписани 
ланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те и 
дно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли  
</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по чел 
азумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју. 
ња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, так 
.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} 
 за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније  
 Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да је 
а.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да 
 шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па не 
хватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одгово 
> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У наш 
 носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је 
ли сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шн 
 загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви 
затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено оде 
аиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в 
мце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како  
да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он  
е бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, 
мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па са 
 одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и про 
ељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> 
право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошл 
м, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио  
о обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами  
ћи широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био 
сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи,  
>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дат 
 да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар,  
 <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју  
говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражи 
тано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да 
Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршит 
 згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке грам 
ни” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, ком 
о је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усн 
и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које 
ста и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за пре 
ића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изаб 
ло довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На  
јој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конфе 
 се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, 
бра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремен 
ава даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потвр 
ве „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која 
 једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Си 
с у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела приврем 
ла правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили 
их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном по 
 сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и о 
више четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појед 
рди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим з 
д је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је дет 
ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам  
а ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње  
ио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — дода 
ава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љу 
е место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало ча 
 Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу ње 
ала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знал 
ослушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на кој 
— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову пр 
 па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за  
м старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је  
тету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без ј 
неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и 
старашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један к 
 пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и  
да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Ел 
о би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву пол 
 дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да  
ин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, 
 те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни  
 али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је го 
ш мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у 
ави једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светин 
умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије п 
њу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136"  
што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi 
да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да до 
 која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће  
аест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете 
и рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од госп 
варио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто пос 
а, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао.. 
и облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах,  
ледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, 
 се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може  
 <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заб 
тела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће  
агрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотел 
ин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, 
 ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима ниј 
А ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине т 
 изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да о 
 услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из 
цигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструме 
ошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три 
 је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — наход 
ст, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви 
о, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на ст 
> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити,  
ш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто стр 
 се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p> 
ко није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и,  
али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је 
е код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" 
змирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да  
кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дош 
то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управн 
кви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Д 
вају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомуч 
ми и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак  
ога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, ш 
ад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш  
ференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је 
е замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па ре 
/> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је  
 „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је ча 
. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета  
авесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збун 
 на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича к 
ри своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, је 
е Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који н 
у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, как 
.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Поља 
 полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ  
и, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што  
ака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву  
 како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек 
— да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Ра 
 да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свра 
>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејск 
ад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распит 
илог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њ 
 све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи д 
авити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити прогово 
 одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме до 
 а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам  
ред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око  
на толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност  
таментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то б 
рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака ре 
ши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, о 
оју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно 
ишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност  
шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на вод 
 децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија- 
S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике  
збила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је 
у на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p 
 публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и од 
како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога 
дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мал 
о ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, да 
се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни ту 
врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да  
 матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички из 
 се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у  
 и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни  
, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога  
вићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да 
 осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра  
то шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференциј 
ји толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и оса 
држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши н 
на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две  
>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S}  
најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезн 
звесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог ис 
Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва п 
о да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа 
 које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред ови 
p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест год 
ој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац 
де „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред 
p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпит 
и или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница 
ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравц 
 да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Е 
 за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пр 
 ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше глав 
не.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају 
а.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају  
мо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају  
своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају  
ђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мисл 
о, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и леп 
ех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попа 
ам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" / 
наћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек о 
</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му т 
а просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умре 
тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Ни 
ила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музичк 
рају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољит 
д учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак го 
отреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да деш 
ла Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p 
види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је  
а у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену  
андиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у сво 
игде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену  
карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година 
ристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави 
> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ло 
еграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра  
ожда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико ко 
 једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло добр 
 купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па и 
 <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је  
атрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то  
се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима зате 
ена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја ов 
о ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одгово 
сади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа  
> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они  
т исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а  
о исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи 
подин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите т 
</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силн 
чех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. нач 
па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст н 
ошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После  
 је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондукте 
и љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>П 
а дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — 
урђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла 
ад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, 
рите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} 
ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око 
pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је ко 
 капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја са 
гајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види па 
?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће л 
ожио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је  
илева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ј 
астати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p>  
 на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Сими 
, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз пом 
г друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник ок 
ио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодар 
рну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње  
днесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, 
Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно  
сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да 
е крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> 
да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцка 
 <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте  
едан дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена 
о, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила < 
>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти 
ваном цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића,  
д Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, нат 
н него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали ј 
е Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куч 
а му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим  
 разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода 
ти у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда др 
ирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман д 
тане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, к 
>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да  
је упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше 
сподину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи  
луга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице ко 
ија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час  
е упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само непри 
да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Мариј 
ру како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни у 
но где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, < 
не лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Б 
а композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако  
ше ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, из 
 кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} 
у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло 
их уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да 
дам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем 
дрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође  
мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олиже 
, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже и 
и бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли  
гова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна д 
ајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до уши 
 а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче. 
м, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" />  
p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чу 
пу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у к 
ика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одско 
пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, 
де поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и по 
, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад м 
ку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, 
 тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг  
ојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опе 
изам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и реч 
не, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи 
а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p 
ђана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — 
теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет нава 
о да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за 
 имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и на 
ну, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима 
пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слов 
чицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> 
 блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и 
 финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би куп 
мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш  
, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од с 
ти!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, 
о добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ћ 
оспођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе ча 
е л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</ 
е.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете  
!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне го 
ика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и г 
 две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразум 
пођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа  
у, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где н 
, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе с 
а једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађа 
рса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> <div type=" 
:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наор 
м, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим  
Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је т 
ане није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а 
у материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ му 
, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковић 
 добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и о 
ахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толик 
 толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за ч 
unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре,  
нско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена 
азлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што  
ање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику ко 
ант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја и 
 себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је  
ува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романи 
Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повер 
 девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће ре 
Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину нач 
опу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бог 
и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек  
 и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што  
ењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавешт 
у кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати  
не трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант  
!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда 
тојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> В 
 овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај  
они и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, из 
.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p 
ројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се пу 
том месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за ко 
као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији  
, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак 
теља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вел 
е, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у мо 
е ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, зна 
ше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељ 
је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капе 
све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли  
н има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када  
је своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајн 
 тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што г 
</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од 
 покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је в 
ио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те пла 
О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку 
..</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} 
својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом д 
 после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда к 
о?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћ 
да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не мо 
ија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је  
смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили с 
ст пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га 
е као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државн 
 кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зат 
b n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — 
пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — 
 ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са 
олност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе 
ледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> 
тећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотич 
> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту ка 
ћ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то  
же!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна мног 
о би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило о 
тељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шес 
трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би 
тави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за 
аче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обичн 
њем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај  
сподин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога  
ућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А пол 
а нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарај 
ржала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције 
и у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и 
 се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друшт 
а право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наш 
ли у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није 
 је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па 
аљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну  
ти службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете ка 
ладе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети ка 
е се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> < 
а увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Сре 
ижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу 
азумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и  
па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Гов 
а вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради сл 
 помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно ре 
 некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p> 
рже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње в 
а свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ј 
тотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p>  
 решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредб 
здере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p 
свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као 
ана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и 
 <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и  
 као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили  
и сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку р 
о дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли  
но га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је  
ва и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, 
! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек  
јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до  
а, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</ 
у увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практик 
ше помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен поко 
о са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми  
вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и пов 
рда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пре 
а да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније  
, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да проду 
 прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин  
удновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад 
а то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево каз 
/p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање:  
</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га ку 
ра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп о 
г коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином п 
 посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне 
аснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре нару 
и присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се ре 
и.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни од 
наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одуш 
ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p 
имски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеу 
Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па ј 
и да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на 
И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га,  
сталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му 
ислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кри 
кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— 
лача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварнос 
оспе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листов 
и Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би  
сао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико п 
детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по ма 
те.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: 
 а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких 
илија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и ис 
нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје 
ого расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S}  
, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Р 
петан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у је 
мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ст 
 зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па. 
 бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S 
а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: во 
 восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, кака 
ја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам  
пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини п 
огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била об 
и су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова  
дседник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о  
ите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то тр 
одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини кр 
м ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати 
поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одуш 
ко ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p 
оји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећа 
тави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пр 
 <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала т 
тави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и 
еђутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а  
јући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуациј 
закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после д 
ном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спуст 
или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госп 
/> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман,  
/p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелнико 
а да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца  
p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по  
ну.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало с 
> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, по 
 <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих  
је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се п 
своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе на 
а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, ни 
сподин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> 
p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> 
анга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је н 
ци да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике с 
..</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно 
</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој п 
и баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „. 
о код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: 
њу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао 
похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут  
говор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је 
урена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово  
нредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјав 
рилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n= 
а ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> 
</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је држа 
ређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими 
твеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је зада 
 су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али  
ако би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине 
е могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватр 
а, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једн 
ји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речи 
теља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету  
убавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> < 
 песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између т 
нда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ов 
ашкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћ 
а разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво 
.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као д 
 врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала р 
ати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено ј 
потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно жен 
ника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељк 
ошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком на 
ив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{ 
о је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирот 
љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на  
на — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује. 
ими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастик 
ну.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима ка 
ите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разгов 
мете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад сл 
итуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад г 
е, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радој 
”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима. 
!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p 
 радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, кој 
ласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Го 
>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фата 
 Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има п 
p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са какви 
 давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да 
то, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особит 
 Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p> 
 поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му свој 
е тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијат 
ке, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се бех 
молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би р 
Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је  
о а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекину 
е, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као  
е?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељ 
 видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи н 
какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима ј 
м речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну:  
один Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је 
један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџи 
>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича. 
 разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запр 
 вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p>  
хта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" />  
 отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што  
Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било р 
рој 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музич 
и, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати 
г размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> < 
— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромит 
 ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да  
а једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{ 
.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање 
савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих б 
 је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздр 
 дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за оств 
ти.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госп 
га романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <div type="c 
че Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово ј 
какав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора пре 
жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину  
е ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а о 
p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на смет 
 <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом сад 
ара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p> 
свим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и 
и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме м 
а је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је би 
S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чинов 
p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међ 
, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.< 
м!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— 
та, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз обр 
 чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о ју 
емарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па  
лаве, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на т 
>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а 
ћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да 
а последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја 
p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Призна 
а оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из насле 
емогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље 
сна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си  
коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним  
опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је 
ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, 
</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутро 
ој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о  
 слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио с 
оже бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја св 
оспођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> < 
ом на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви  
 оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — дода 
Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час нави 
и госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затез 
већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише  
а, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p 
, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети н 
акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио ка 
ао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>—  
 је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући д 
</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук 
једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корит 
ав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесно 
дскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође  
о деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам,  
ма, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис 
<p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би знач 
ли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p 
меш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, п 
ије да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p> 
ер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p>  
еди у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу 
улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна х 
а, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум 
ва на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цу 
је поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћат 
енама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако 
<p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо ј 
ртир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.< 
час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло  
бема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни с 
рећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на к 
де нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих 
Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо суд 
донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепн 
е било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по стол 
p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко 
> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели  
атим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак  
искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од  
да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се  
е нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа 
ева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и нас 
 овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Мил 
над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било ним 
ожише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фић 
ј брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законск 
требе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по варо 
апетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то и 
е одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:< 
а, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p 
имало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је упр 
о да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Пр 
Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продуж 
ону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и закон 
ао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету  
 да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и  
вар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је,  
рено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и 
 сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштериј 
сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у дру 
но на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи упр 
 шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ств 
споде, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас 
оче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госп 
ом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви с 
 ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, 
 вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као  
, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Бо 
х, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са који 
ићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар 
о да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви 
лева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову к 
ођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа М 
S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мен 
а Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја  
то је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи 
ледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мал 
је части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџи 
 соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз 
АЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају  
ви овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде зат 
 романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с в 
е које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се од 
 већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он ј 
p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да  
о собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} 
 буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То  
 ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</h 
 размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајк 
та, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село 
агодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их. 
е без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијент 
ако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, за 
но.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића  
 Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када 
о да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошн 
.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све  
 Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је  
То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја н 
емо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S}  
еровати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо ст 
к.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и 
 бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана 
ко нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима година 
/hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно п 
н дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер  
има још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи 
е коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е 
се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108 
азак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она н 
то динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом  
и да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила 
ином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p 
.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико 
рло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n= 
ћа удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо ј 
.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— 
ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога м 
 као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа 
вога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види 
вана Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног  
 n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном 
ођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на мно 
 почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{ 
 сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа  
рате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, нег 
емљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана 
ишта друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Мил 
:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје  
о једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S}  
 дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је упр 
се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим  
пан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео 
део је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима  
да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики у 
е, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p> 
и: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која  
а, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љ 
>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита у 
алемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучен 
 свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Ма 
ај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер 
собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво сме 
озору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извинит 
х.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, го 
 желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк минист 
то их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па т 
 Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лиц 
би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом 
рујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врл 
Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим в 
 цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро. 
у.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а н 
 тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је тако 
чком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се 
="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад 
због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме 
— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па пр 
хваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ пот 
музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за 
еком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан  
.{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 
укао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су р 
е, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публиц 
акав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим  
 свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Зно 
одине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ћ 
.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на 
узе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте 
ко сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав б 
аш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p> 
апустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје же 
вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишл 
истаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Ра 
есет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угости 
већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим 
волите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештен 
к; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>—  
у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведе 
а, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по с 
у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црве 
У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој  
меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам 
ркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољц 
м изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би ч 
> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно и 
ање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац т 
 васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не м 
ар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од 
есет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу 
е буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно изд 
иљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може о 
к, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара  
 тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка  
ад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како г 
н.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>—  
и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>—  
пасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — б 
о, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320"  
да, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50"  
ругле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као вос 
ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, госп 
 — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под ибе 
 кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Б 
је и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у р 
 Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам 
ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођ 
Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговара 
/> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, 
војку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинем 
боље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И п 
азмисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац  
</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си 
слиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p 
 најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p 
и се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста пол 
ра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутр 
кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке мој 
ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам 
а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој 
ма врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спава 
т динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, је 
 томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре  
ече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из  
аво да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам  
пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену соб 
{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици с 
ући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући так 
ар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због т 
било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="3 
сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не зна 
ријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому 
 ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп ку 
вог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме 
иту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао 
ју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај с 
 то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење  
купе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији завад 
г свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детет 
ја је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у б 
и Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p 
>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до на 
љске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — о 
/p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да  
не господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из  
} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики 
 душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ев 
 — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова. 
тирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмен 
иле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то би 
ао да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји уго 
ај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављат 
се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радо 
а ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и  
во сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не 
а заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га при 
 <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет 
о муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p 
ар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није  
о љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори То 
олимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, по 
ш четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила 
м кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет ди 
i>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи  
тависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ни 
2" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели  
 било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па 
 и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>—  
p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p 
ао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може 
з није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу!  
да га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли 
ве, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он 
да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — ве 
ју; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што прода 
мете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим 
гледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни 
 кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче  
гла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при  
 ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако 
лади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада 
 — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чуј 
— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — то 
 да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је д 
S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња 
арош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури рук 
а волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја  
ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина д 
м — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, 
рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликуј 
 толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало мно 
ве да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И уср 
осто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај  
 наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми 
радски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџиј 
скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишин 
то једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније с 
дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, уче 
 рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине преле 
о речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине преле 
и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p 
 тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима 
анчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, 
видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и м 
од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра п 
е ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја са 
ицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господ 
ш већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву 
естром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам 
жну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ  
премање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође д 
цају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога д 
ао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства от 
ко одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p> 
ашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S 
о није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога 
 у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p> 
е благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету как 
ниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> < 
а, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно д 
да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска и 
о је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n= 
ркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешт 
Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док < 
кује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће г 
ека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под н 
а буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како  
на нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не  
сле врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да  
м вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче гла 
на, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо на 
 видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том 
 све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели —  
<p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да 
го ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, је 
</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поч 
 он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} 
.. мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако кра 
а које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крив 
љиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала т 
 некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} 
едао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христи 
и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стишт 
огла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које 
мам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дет 
или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био ст 
е, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у г 
но задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{ 
лости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у 
> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друг 
се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на та 
п — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није  
2" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу  
исам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p> 
дном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је  
ду, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо 
 те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божј 
о по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више 
/p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недо 
а се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућа 
а и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом саб 
ушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p 
 — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали. 
..</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави: 
 на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу 
де! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Нај 
 га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном с 
.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој 
: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов т 
 у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник,  
е би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да з 
<p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим ш 
шта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав св 
броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На т 
’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у 
<p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године 
ко крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари п 
и, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац 
лаве.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми бил 
 вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да в 
м шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио лар 
 браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.< 
знала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче 
доносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама з 
мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по ч 
она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у 
"la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види 
дну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се са 
ла, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је прилико 
атреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки ча 
 видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вам 
к на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како  
 Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Т 
и Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелу 
 а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало  
и тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко з 
 онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, п 
уно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је пос 
нас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће 
о <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је  
и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида кр 
Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онд 
ије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај ш 
два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испо 
а срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким д 
је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја 
ошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S 
има, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, 
е.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не зн 
мски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> < 
 између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају  
ј, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи 
лности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја н 
она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је  
и то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена 
, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и т 
26" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав  
је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, ш 
авуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При чи 
ишта о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, и 
те, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да 
ељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово пи 
/p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ му 
се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану не 
з овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствар 
ију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку. 
ио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n 
ише напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да 
де да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на 
сеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој с 
е је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повер 
, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одл 
аве на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва н 
жавни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упор 
говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који 
кну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</ 
...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрас 
почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене  
и га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба 
Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај 
i>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га сл 
само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математик 
по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине х 
> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју,  
Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> < 
/p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" / 
 му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега,  
стаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, до 
обацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава 
на је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говор 
ребало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> < 
крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дош 
оме да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у г 
 дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нам 
 ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузел 
и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки да 
да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А по 
 њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближ 
 би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани  
S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајн 
да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз ду 
да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вешта 
ензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву ша 
ех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред о 
ју!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка  
 <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи с 
 позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави т 
 и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту та 
слите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема 
 широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, 
говим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разру 
изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар  
дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по стол 
ну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупни 
 мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрук 
адог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се  
 смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са глав 
{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" />  
ђанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање 
ак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разб 
о говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесе 
а је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је  
{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, 
т у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и  
{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi 
ла јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима п 
ели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, треба 
„Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</ 
останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али центр 
не:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не 
 то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши ке 
спођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мн 
као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за це 
збеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" 
добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето 
гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S}  
е осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S}  
p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се д 
у.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на 
пасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општи 
”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим  
јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на 
ити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што  
ку, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљ 
у је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.< 
иће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече п 
ник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати 
 госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту 
а за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инстру 
каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и 
кладно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су в 
.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, 
о донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло  
вати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћ 
вати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују прич 
ај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем сл 
ну шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске 
енту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па г 
е баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог —  
ера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег 
ао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније  
 томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пу 
ске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три ка 
ислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио 
ло, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријат 
 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</ 
варицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица 
шнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, 
огла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сат 
авукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утон 
 он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> 
еданпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, 
Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, он 
облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шеш 
е као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису видел 
ли, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је 
да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу 
али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад  
.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је  
родужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већо 
 у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде  
ор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ц 
е, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене 
, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Н 
>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председни 
осподњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и сви 
ти вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџи 
 циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани 
ици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија 
о лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних неср 
их вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у  
ла састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не  
не дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од сво 
н потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, пис 
шега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај 
о та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о то 
бро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његов 
ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У  
 је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спа 
ик Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У остало 
 била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам 
лом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што  
ће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду 
 Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чува 
вено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{ 
црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе 
анима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, уми 
и се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S}  
, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> < 
 <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb 
кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав де 
охијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми  
ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје млади 
вар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најб 
 Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру  
гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свеча 
утрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Си 
то, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p> 
 да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то  
па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из д 
о оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи при 
вољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у р 
{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у опш 
n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари 
квене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код  
 он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он сагр 
ја и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крман 
ду треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има д 
лете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Де 
 узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зг 
андрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором х 
— изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, и 
рослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар г 
ожја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити о 
ењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не 
е црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао  
и, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима 
га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парох 
елу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива  
ити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и с 
твовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} П 
 доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па 
у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време,  
кви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе 
Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и 
м како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прав 
дни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многим 
га дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се 
?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно 
 то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига зада 
 размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба с 
 n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Ј 
 пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери пр 
бе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и с 
од кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ос 
азговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њим 
 /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут са 
у на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз  
говора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опе 
ота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ак 
зе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Мил 
ом, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може дес 
} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и 
к и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не б 
 цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви н 
</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а  
најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, у 
у и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, н 
вакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај 
 увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после веч 
о је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и п 
 зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо ота 
 Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете 
 кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да 
а подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох ј 
ише свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника 
ликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је 
пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је з 
их је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти  
рце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје госпо 
тави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Не 
 се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника кој 
опа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро 
писан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе роб 
господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула  
она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би спо 
 нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе  
а ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћа 
о близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разу 
на звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица дет 
а, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да  
м, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад  
г веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане 
лованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелеп 
а, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носи 
, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" x 
ом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице 
пођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну  
 тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би 
редставио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се 
— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <p 
па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p>  
ће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, уме 
 је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формал 
је коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и 
нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то 
сите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, ка 
ос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним  
} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин  
т захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља пато 
, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за 
 врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, бр 
ње господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли в 
к па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао 
 цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Б 
е то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радњ 
ву Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да с 
 то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите 
осову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на 
, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест,  
иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне 
по гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало  
овести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп 
риликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, го 
</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини:  
анова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p 
лаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим ко 
ало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу 
да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да вид 
 око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и  
 /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:< 
, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељк 
 Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Ел 
 господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Вас 
та, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли кого 
о у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она  
т их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад  
викну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа,  
дњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет 
и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пр 
енована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дођ 
 додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ће 
 покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перс 
и! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је виси 
 и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом 
гант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми се 
н глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценари 
баше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова  
на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Св 
та до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су  
ича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се по 
не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица 
се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојни 
д њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је ј 
а рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног 
љу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова. 
како нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут ј 
у.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затеза 
ослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак 
.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здра 
чунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} 
и се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час  
ушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p> 
ирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи та 
о лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле н 
ај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линиј 
преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају  
</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш ода 
ачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да 
нио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, је 
та и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле 
 не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт з 
да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово т 
нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући  
умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не  
ра да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па ј 
<p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — 
 куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај  
ов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које 
 тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи  
о задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — наста 
 замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну ци 
м десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом 
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранији 
 донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако 
новатоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chap 
им гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p> 
арно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестр 
ледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније т 
шао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У п 
оришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{ 
браз само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним в 
х била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван,  
слили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежура 
као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав  
грам: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи  
моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако м 
и сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне  
кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p>  
била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Свет 
е радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писм 
е у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послуша 
 <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим позна 
е уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно 
а својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n 
наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар. 
де умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били т 
ораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно о 
вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу  
 једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га с 
 крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Т 
ој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она 
ело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус 
сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али  
је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад оста 
 почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опе 
ика из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дет 
ло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у  
па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас ниј 
га друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено и 
ири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, св 
, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити р 
им, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје К 
ш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И т 
остили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, 
да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Рист 
акије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сиро 
 интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за ке 
леда своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим 
ога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви 
дно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капет 
 један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се при 
о на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма 
сео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </d 
ма осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ков 
други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради  
он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p 
одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос,  
 понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабук 
а линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писа 
цу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p>  
> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:< 
мак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови 
то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. —  
рагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, г 
о!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам  
<p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb 
 је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него у 
ава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као  
само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S}  
вите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази кр 
 <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p>  
 затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварц 
> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p> 
 — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах т 
ћи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам не 
 и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре м 
ељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> < 
је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су 
их кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже друг 
е дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових прис 
чина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп.  
/hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмо 
ијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њ 
/p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушк 
зи, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када с 
„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, гос 
нам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста 
је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричин 
толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати се 
је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/ 
е бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе 
, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />,  
ити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче д 
дно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно  
надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вр 
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi> 
по, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мар 
им оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Д 
чека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? —  
ет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће  
Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске 
тила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</ 
...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — реч 
уће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код 
”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицај 
 питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n=" 
овије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп.. 
"289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месе 
лилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281 
n>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила. 
 n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p 
— свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том паме 
 озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешн 
ори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се бе 
и, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је би 
да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка? 
 зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој 
При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госп 
 забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће њег 
лону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с де 
у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч: 
а одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ниш 
 радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и  
о им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о  
знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. С 
двите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</ 
а и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е 
 престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> < 
 љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку  
жи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је  
то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме  
то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села п 
заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Јед 
ма где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде з 
а нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> 
205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла  
 </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни о 
изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који  
 запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лес 
> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојн 
аском у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљ 
мирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од на 
пши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се т 
i>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h 
ја је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено ство 
исао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде  
оклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен,  
ајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши,  
о, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш  
hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>: 
ћентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер с 
је цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози 
ругачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио. 
ић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, про 
о, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бри 
уче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, до 
жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у д 
оје ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли би 
 док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за  
алом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало 
н он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, ра 
на мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за  
е два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два т 
есе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родил 
</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си 
исар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел. 
у, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница н 
ео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви  
p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче? 
и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да за 
ter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да с 
уга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену м 
id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне но 
id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали  
нали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а  
ву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу 
 жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су в 
олицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <mil 
 а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу 
ости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниск 
а, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је б 
 да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, 
ј руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју рук 
дине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што  
 Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског п 
, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука,  
улијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер 
У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, се 
.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам к 
соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дат 
{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети 
р једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква н 
 је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица 
илог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На стран 
ању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту 
Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S}  
рате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што б 
онференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише с 
 n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко 
овнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb  
поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанае 
ке ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” о 
били и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и 
е, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како ј 
е!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та с 
е.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запит 
кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенст 
оче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у р 
о, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је  
буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико траж 
же се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p 
<p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ та 
и реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покр 
ти одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петориц 
аести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и  
паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи нами 
тио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад ме 
ојега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати М 
го „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено 
мете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели км 
сле четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, 
ad>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, дру 
управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друшт 
ник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слуша 
 како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти ид 
ао виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се  
ет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је о 
а седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо  
ао и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици 
, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега врши 
За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих  
једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине п 
— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет с 
толици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли  
ter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head 
мер, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет  
ет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>—  
ан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила 
е породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката  
 кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији а 
ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како 
pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па  
 мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лу 
хтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао је 
а Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а ј 
очеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се пр 
{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто у 
зад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже харти 
!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке гос 
ужи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од р 
у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадн 
ено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Ог 
јући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то с 
мала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће 
ија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја  
е јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутр 
 се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување 
ртама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код 
мо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар поли 
 Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено 
 поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без н 
подом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чује 
једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне 
а оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне 
Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне 
отела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан с 
е он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улиц 
 по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се уве 
ећ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p 
ам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекр 
 софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’ 
ш два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смеја 
планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народн 
з двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, зна 
ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.< 
е он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут п 
 наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа. 
угаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве 
о су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их  
ти к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га  
" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S}  
 пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно т 
ставу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{ 
н ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем поп 
ом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај н 
<pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не про 
је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слобод 
пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са ко 
ви:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: оби 
нтији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствова 
и је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S 
} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та  
 настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекс 
и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га пог 
це и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи  
а, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод  
моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да 
љка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прв 
 ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор 
ати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођ 
ла.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задриг 
 је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и суви 
птати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спав 
.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу 
не парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парн 
у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом к 
одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, пуб 
зом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} 
уг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним ж 
 и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — к 
. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — о 
танију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих 
н крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви,  
ети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође  
 и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се предста 
 помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда  
де штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао  
 за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се 
а на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и заба 
у ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа не 
војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господ 
рлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која  
под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој  
и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и н 
ом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на о 
мо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о 
?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама 
! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, 
млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изл 
 узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се к 
 у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало 
нако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, 
 неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од пор 
 онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвени 
уцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем 
м и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу ист 
S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне с 
исав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он сам 
се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав ро 
 <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко н 
тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јо 
рло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и п 
се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том пр 
 мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p>  
/> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад уста 
е, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног  
читељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се 
је могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише гото 
рва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да 
е само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p> 
 кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, г 
а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чу 
ао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у пр 
b n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учит 
е приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала 
и, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им би 
а, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога би 
лушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, не 
 одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и  
лој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана кр 
дељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Сим 
помене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам  
разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што  
сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућ 
АВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава. 
 је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те по 
вога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас наро 
п.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око 
у, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства вра 
осподин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота дево 
ита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, 
ти староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се поно 
у својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бриш 
ог сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступа 
 да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног д 
d>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим 
ако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле 
ај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне д 
е, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову  
ву удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети д 
ад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко оби 
ца детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења,  
 правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p> 
ово главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме 
га?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за т 
бразовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову истор 
јој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепн 
е за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n= 
лоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићи 
е мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{ 
ељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, нећ 
ојим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, из 
левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме ш 
Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу  
вцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи  
ави као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ он 
 и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разг 
енско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може?  
здатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, в 
квог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да 
изала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна с 
 где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме дирек 
 па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> < 
нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тач 
 кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па 
више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, т 
есеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друшт 
оп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код  
ор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико члано 
едни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати с 
азане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупов 
ови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила  
 други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" / 
 затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појав 
упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила вла 
вила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан бро 
е дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга к 
вршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и д 
оје ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас пр 
 те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржа 
и заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и чети 
ов да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те мало 
 четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се 
а.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми 
оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђош 
а управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посва 
 другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер ј 
е седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше свак 
е оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о то 
ка сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја С 
.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој сво 
ену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, прив 
.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Мариј 
епо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање о 
цу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког  
</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојен 
сни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста ј 
признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра  
 Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је ср 
 жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, 
еговог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те н 
че да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара 
м! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби н 
а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи,  
S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он м 
о бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник ма 
наковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комар 
ога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и  
{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а о 
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет 
 истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета о 
>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на ку 
а је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спа 
Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишњ 
асече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бад 
 поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе  
и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да г 
и у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци  
е се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан 
охвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми ст 
ма угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко  
јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасн 
</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном. 
ни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, воле 
и Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, д 
е се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље  
го мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити какв 
огледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се 
> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си  
еднога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском 
 али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, ни 
етан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и 
 крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али ј 
може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер ре 
 ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један туж 
</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме 
еног џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено  
>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје вр 
покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да сво 
{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже с 
ну по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче би 
ом се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се  
а први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толи 
, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а 
еде двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођ 
ови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити 
се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, 
 бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи и 
, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита  
вала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родил 
> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код 
Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса 
град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек 
 у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да  
<p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — 
ет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву 
гло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну 
у, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који 
> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар  
} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставил 
јде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим 
оље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је 
 учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на ком 
ран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То је 
, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ра 
ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после 
ра се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је н 
и могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам  
ка врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одис 
поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу  
ше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри,  
 баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испо 
>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — 
улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међ 
них дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p> 
ло већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта д 
 план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао 
го, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква  
како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, мож 
ечима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски  
м тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, дас 
им тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каж 
им тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био 
им тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим јо 
 господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па н 
ли кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да вид 
 приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му  
ти својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно 
а тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Је 
и и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> 
мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да 
укну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја ми 
 а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио пр 
ехану, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а 
 није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</h 
он.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан о 
е до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb  
представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се гос 
<p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина  
обе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не мога 
дно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у пр 
а плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{ 
 Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник пој 
рну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, 
.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер 
 <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Те 
 Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb 
 Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p> 
реја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p> 
отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори  
му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.< 
Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао до 
браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>—  
 реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео  
 да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви диго 
анџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана 
а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабра 
ду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и јед 
ава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабуске 
ло, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу ка 
п савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледа 
„Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима 
гарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету 
огу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па 
теним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, 
етом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово 
а имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим  
а.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво дру 
за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се 
о дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене 
славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба један 
 него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и 
pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.< 
вати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, а 
азати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Ка 
д главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А  
огослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола ка 
гослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још  
о нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p>  
ли осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело 
ам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу 
ешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећ 
и, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер 
увство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећ 
 <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од ч 
а све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што  
 у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и невериц 
мак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица  
присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Ме 
 <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S}  
ар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и  
} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази м 
оврне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан 
га дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантиј 
а се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњав 
ледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њо 
 — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрено 
ет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси 
Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да 
 вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би  
ње на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење 
оликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” ов 
 <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади,  
и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато с 
коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.< 
 дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капут 
магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле 
</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ  
p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш так 
рљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вешта 
е му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарај 
астави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ип 
бајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза  
рија чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Е 
зненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадн 
мом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је  
 глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb 
ем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у св 
казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{ 
тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте,  
е дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p>  
ре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правд 
дили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао 
путише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао 
и глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити 
елу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био  
 n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као  
и радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви од 
 Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног о 
 објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају  
ико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p>  
 положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за 
уку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под и 
м дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на ка 
исар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао ду 
/p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попади 
р оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвор 
оје је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборав 
е хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, 
 вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њ 
ком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина поз 
, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{ 
ацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем  
е у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметниц 
атвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, 
лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као 
ао да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена  
, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народн 
за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могу 
оји имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, но 
њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној 
аха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче 
> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је  
емо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?”  
>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Инт 
 разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас 
ла.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, так 
 дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у п 
уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека б 
а разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он 
а глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба д 
оче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под к 
вим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то м 
 и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити! 
абуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Хр 
и на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И 
м ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у 
о му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у  
 да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а нек 
што се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома од 
о што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314 
на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показ 
 Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељк 
 чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женс 
може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се п 
 <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпо 
ту, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста 
радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> 
, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве нед 
 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p 
ори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p> 
та, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај 
Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на по 
 о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> < 
одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p 
ш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали  
огом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласка 
рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> 
 али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски до 
” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брат 
асно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Н 
свим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S 
 нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не  
ан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом трену 
p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <p 
све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само  
умрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде м 
ушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— А 
можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове соб 
р и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крњ 
ве је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа  
зо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Ис 
обајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да ј 
ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он ни 
а љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престрав 
 дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућан 
ега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово у 
убавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми  
е досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г.  
 се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, ко 
ом, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља 
о почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешном 
управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као д 
е бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрест 
коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње за 
ослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио г 
 њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: ста 
, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тиш 
ву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у о 
ницом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој 
— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.< 
та смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, д 
у, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљен 
лаву и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и р 
рише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у 
момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је са 
ника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који п 
ртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заи 
, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за  
 предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календ 
р је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је ле 
ктор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Пош 
отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што 
сти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, реч 
ад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна 
 чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он 
 велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у м 
ри капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је гото 
е! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радој 
 бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Рис 
а је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И  
даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми т 
кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму г 
 кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина вид 
да рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино ли 
астављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгле 
која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција н 
, кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маш 
бога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско  
равам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! 
 прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изн 
.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони гл 
се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ  
 n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у стр 
</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у с 
као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у стр 
ао зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде  
У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те 
ако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ  
} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је к 
ко је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета 
по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљ 
човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав је 
прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S}  
, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> 
чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с 
а опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната умет 
ко да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила  
о за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су 
преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред п 
, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар 
своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко 
д ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она сти 
Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој му 
 сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слуша 
љи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више 
господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац к 
куша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чарш 
и.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни бол 
е.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече 
.</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути 
сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора 
 очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт с 
утати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај ра 
ј глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео он 
о бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми  
-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа 
поменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног спом 
 на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, 
и.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо  
и у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув  
аљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша по 
дно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати верг 
/p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, ко 
ља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с  
највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Или 
проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад 
свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и вр 
говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Или 
тог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно д 
дим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута но 
а мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја ње 
леда, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично  
лом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином 
> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита п 
е на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за 
е се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела 
ега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне гл 
чио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на 
 рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није и 
рцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је  
После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде она 
 га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у непри 
 јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</ 
ијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно 
идиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега 
својенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му 
er" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, 
: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двес 
рђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди 
осле кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по ње 
сти, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на стра 
че <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше 
етири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на стол 
он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се ниј 
ћ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора 
сеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и  
ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију,  
потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутст 
езани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Ј 
уги.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изаб 
 четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични закони 
а ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада ди 
г се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> < 
дан професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да с 
Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелн 
они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за г 
ијатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде,  
част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са  
да рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то вре 
ш једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капета 
роговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни п 
ter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се ни 
id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Н 
id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива к 
ет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се с 
уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак  
 n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста сед 
сец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, ј 
рес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи д 
у положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану ин 
им те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату 
ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том за 
све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мал 
?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и ба 
Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зн 
вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S}  
то вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен 
век некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једно 
едела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не 
гама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаг 
/p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојч 
ће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S}  
Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин заг 
данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у  
а самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један с 
о седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе 
хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад  
p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је 
један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако прело 
је могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} По 
 и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама  
е му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попад 
але; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у ње 
а мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је 
а даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, 
жи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими 
ћу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два м 
.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, 
це држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држ 
га рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао 
те мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити  
твртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тел 
ја, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као кап 
 је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред м 
тпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљн 
ме, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пи 
кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Д 
>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњам 
о! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и 
.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем 
х удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао. 
нпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању  
 чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно они 
ко гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање  
 чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили д 
кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ак 
 није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никог 
чи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — нас 
носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом. 
ксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, за 
Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, д 
ебе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јереми 
џија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај 
што да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у  
 у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две тр 
носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа  
и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради ц 
е позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђак 
о он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре 
жбе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панор 
 шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварај 
ице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p>  
кли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитриј 
х писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду 
а своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— 
!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као 
их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи 
есто долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учит 
 њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним к 
/p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикар 
ану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није плат 
вљено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово. 
е знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошеви 
одио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута т 
 узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална 
који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то 
дног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је стол 
вом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом 
ељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља 
> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и 
е код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из во 
.. па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешт 
и „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се р 
каже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха 
 човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћат 
м сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додај 
се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А  
е се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветова 
ећи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти  
црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — ок 
сну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично з 
рекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што в 
— додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж 
твеном руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужн 
 доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћа 
ут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо го 
рло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту 
о погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту м 
ита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" />  
о настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скр 
ерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова! 
рћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он 
 капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p>  
во у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни с 
да општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> ника 
 али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа,  
 да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у  
ија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! —  
ањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам!  
то поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теб 
дине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разуме 
проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован. 
 заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но 
" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, он 
 мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да 
ста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одма 
омах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевљ 
> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам р 
ођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>—  
лаву и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ниш 
у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то 
ице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно прим 
жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена 
ђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="11 
марно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — 
>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, ш 
ако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала с 
је, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, 
 сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... тр 
д тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама  
столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како  
и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи 
оживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више 
 би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдего 
м бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем  
ји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>: 
 /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да к 
та мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији з 
сну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још јед 
</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе  
ска, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам једа 
х било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су парагра 
 сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам  
, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" 
ре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у ц 
, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> < 
:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ о 
огледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Зна 
није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата 
ао значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем ј 
<p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> 
ло затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза с 
је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћат 
 стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — јед 
у:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике. 
:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у 
та му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет 
> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ви 
ед очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да 
те колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми. 
н на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онак 
— Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија. 
 сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављен 
ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћ 
арамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговар 
о друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметов 
ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и 
се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— 
 му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кме 
 по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То с 
вом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ  
ијем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин 
с спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта зна 
.</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуд 
та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред  
ете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете  
водство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако 
набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта  
.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удес 
дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не ост 
ауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— К 
ва сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни  
 Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међу 
ански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кум 
и да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их 
 тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био с 
 се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, 
 у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која с 
 и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако  
е мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, 
о немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има 
158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач  
уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступ 
никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који  
а, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не м 
емо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћа 
иров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у з 
ника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули как 
 се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, 
мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, 
иљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио 
 </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не 
ног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта г 
страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџ 
 по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> < 
ју се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Р 
 диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега пи 
ње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић  
 не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините 
ад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је 
 друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било к 
S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Б 
ло тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га к 
а.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p 
 почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакос 
ица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, кувар 
— узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћ 
} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене и 
ичаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила. 
е од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и 
ош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко  
та је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!.. 
сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако ка 
и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — 
материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги  
еговој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учите 
као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на 
p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овак 
м, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га  
 трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разо 
а сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер т 
а нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цига 
 на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учин 
ића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} 
ости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и 
четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале,  
а-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> 
е у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ра 
ноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S}  
 у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се 
т сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радиса 
мо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима при 
одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени  
ље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка гл 
па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да уз 
 било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мук 
ни госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— 
е.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „во 
та ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. 
икако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— З 
е кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходник 
 окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ к 
 од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно,  
 на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p>  
ли учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљ 
нем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из р 
ели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се п 
е сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће в 
а он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде ка 
брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време 
син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као д 
 и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра туж 
нуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњав 
 чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљ 
ство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!.. 
е био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете зад 
ети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја с 
и не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како  
стричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпел 
за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то 
p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— С 
изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а 
 настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Т 
а прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним сто 
рошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу 
асно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, 
ом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквени 
обро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Ра 
?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а 
и лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се она 
у вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</ 
 се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам пом 
ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа 
мисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш д 
:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то пита 
а се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме 
добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, 
<p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што пла 
лепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело 
а бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек мал 
бучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут навод 
чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за врем 
дим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред ме 
ета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из се 
узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог 
туд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом 
ђе дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође т 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p 
мет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре 
а сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али 
јим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке с 
икса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целоку 
, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати 
еца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле та 
својче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом 
тана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — у 
 да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која 
еће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има 
и с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друш 
осиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану 
е прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јо 
род га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши,  
је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус 
ко, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Сим 
ила никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је уч 
б лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и 
о и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p 
ајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је 
ити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун с 
уђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по ва 
> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држ 
ла да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа 
ако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде по 
му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду откл 
 роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али пр 
сци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, д 
, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочи 
 та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није  
да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђ 
ија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је  
тане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се з 
аво!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> < 
ост за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, оти 
чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да г 
и на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели п 
 договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једно 
њао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји 
викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја 
у дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво. 
Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музи 
ко пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла о 
невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти  
нда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p 
 неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, т 
ступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насм 
би и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову м 
p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је  
 <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Бого 
д.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато м 
} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти оче 
осве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p 
е сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њег 
дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> 
униш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија 
, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, 
ам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не  
И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, у 
} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар 
оста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођ 
рила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још ника 
г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред к 
да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омел 
да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза  
ријских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог д 
на ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети 
бичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, 
0" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или 
з оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не мо 
а у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И коли 
х не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде  
те овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта х 
 то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p 
нгија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо гл 
акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на ко 
кају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Лен 
p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Л 
е вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да м 
ошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко п 
ши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то  
!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам  
 је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>—  
то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника ј 
убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi 
е мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не траж 
 <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је о 
ешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог св 
лим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је 
и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили о 
међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</ 
 треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја  
ницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — в 
твори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не 
ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, 
 Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа- 
и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, н 
новато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да пл 
>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мај 
це.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја 
олико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражи 
одина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нар 
тиви томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете 
ов.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па 
мента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако 
Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се 
 је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у 
 каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под упра 
ајпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер 
, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу,  
{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако ј 
.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије 
лауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врл 
и то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са д 
 чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p 
— учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим  
бро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још  
с:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право  
е, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попа 
не.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редов 
његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете  
баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној 
а онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику 
своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, 
аш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!< 
 кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим ув 
оте мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је пета 
а полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако ј 
да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко п 
 год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао ув 
ана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева  
 Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански д 
а полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка  
 не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70 
спођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме  
е смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, 
ду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне па 
ље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла 
одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више н 
, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и 
мо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по 
ко напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div typ 
.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбух 
ветац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекн 
 провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеј 
одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г.  
 идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После д 
верено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и 
ара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири дина 
заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у гр 
и је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћ 
 он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — прогов 
цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>П 
 Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један 
љковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем муз 
ко како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми 
рицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да ј 
 али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отиш 
ларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што п 
и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било 
а човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога бл 
!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи ут 
еме вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико ј 
 како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу  
ете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, 
зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</ 
и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно од 
лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири 
ра беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да 
>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се т 
 вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем слу 
ријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а де 
децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јес 
е порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела 
кле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат. 
ћи, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не саз 
 би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена проти 
од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очиј 
својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети  
и доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се в 
и.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опе 
аиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због  
пуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану  
 Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p 
есор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижев 
лице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{ 
ине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p 
ужбе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што п 
вет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре. 
 цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине 
трогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео 
вег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} 
кво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешн 
 није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник. 
ањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она  
Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радо 
пу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у  
им Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на ме 
{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, 
асти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Сим 
дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сет 
о.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крњ 
де је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста поли 
 мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају  
 опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он 
шије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку,  
да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако 
ени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим пр 
 му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је њего 
ћанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а 
 дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара 
а за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету  
вео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, 
Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо  
ак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претхо 
/>, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А ш 
{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло од 
га ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S 
 <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p 
редлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предла 
т.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окуси 
о, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био  
</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за д 
 сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фић 
и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он до 
ин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су апл 
и рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је т 
 зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И до 
учама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и  
мигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећ 
жем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на  
 да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек  
 на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p 
а јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то 
боравио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе  
итам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Мари 
ште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ј 
 зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине 
 па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено пла 
према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпита 
 мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада 
 кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а 
стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав т 
ста да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успу 
аском, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рука 
им? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тич 
му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанк 
 на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље На 
 тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срц 
а њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врат 
, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију 
— збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут 
ан.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био да 
дуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војс 
и госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред 
г литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упут 
, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p>  
 прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно 
несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског п 
анама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта 
би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега 
, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе  
ису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S 
као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Кана 
му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похв 
ј изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кр 
петанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде  
о директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов  
а те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршл 
 тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једни 
 нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца 
еста” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У 
 и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића 
ивота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја један 
а покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као ро 
морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при пи 
Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерн 
</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истин 
полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што  
ешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Мил 
 својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — п 
на.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да  
н мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад 
чне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево к 
о.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетано 
тери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и  
а на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја д 
је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам  
 у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми 
аш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се ра 
 у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завес 
лавом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже г 
а видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у роб 
а видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смр 
едесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми реч 
и Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом  
ужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и  
ћан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ан 
Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео 
е! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан 
еде и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим  
талој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би м 
јала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференц 
ога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као пе 
стави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим д 
с спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пит 
вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" 
 он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у крев 
у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу з 
ма је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је поч 
 прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади  
 јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фи 
буни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно ка 
ли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} 
и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у  
е претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише н 
ме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину са 
она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим,  
о, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Ал 
рија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море,  
да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од 
е, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је  
p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јов 
едња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те 
тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судни 
— утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којо 
о је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у кри 
она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упад 
ан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, ка 
ошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи с 
омоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Ис 
е и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да ј 
вде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те 
е стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степ 
аза га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па 
 себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак н 
ка.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распр 
ошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога дете 
децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> < 
нца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису 
а му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже з 
д ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софиј 
есту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све г 
да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И 
лас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош зас 
 жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још је 
 сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити  
онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше,  
head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новор 
овека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгле 
есно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ов 
И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешк 
м сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти он 
S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он н 
</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључ 
аш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни ма 
о је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, ве 
и у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} 
 Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заигра 
.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад с 
 само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S 
за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а жи 
иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} 
е тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога  
пак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица  
ја, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује своји 
>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, 
бјављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа 
а настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам  
жао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила  
га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то 
говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икак 
о мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав ра 
што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је јед 
 селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор ов 
пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра и 
ђен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом сп 
— Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — 
 се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ства 
ди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка к 
иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се  
 њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио 
ила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена 
рквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треб 
јављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто з 
 би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div  
пођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, к 
ј се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без при 
својио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било,  
 се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што  
"30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док 
и, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, изр 
него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила с 
{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали в 
е падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не  
 сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S}  
 између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био 
о ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да 
тану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече п 
мисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути 
а ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и 
а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о 
ако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајт 
аљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он п 
више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па 
и душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали,  
илева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фић 
азговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна ма 
а широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћер 
а, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кућ 
и сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту,  
 закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац бр 
га тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи гос 
привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није бил 
 сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — 
љао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз а 
и да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утоли 
 да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, ова 
орство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би б 
велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Гр 
и.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се  
игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господи 
ете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, 
хватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, 
жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p> 
; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S 
та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знако 
 као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги н 
е још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије,  
у кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа 
не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да  
жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим  
ца детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви чи 
 и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb 
опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, 
9" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и  
ај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад 
дан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад  
ука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо  
а да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио  
>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава ка 
ани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити де 
да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла 
омогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном 
169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо 
 руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се ј 
одвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, 
грао!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју 
украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринк 
релепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме ром 
ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо пос 
т и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста 
јица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S}  
о! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, н 
оне листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а зат 
ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим,  
а и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музик 
рактикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а 
аплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — уч 
лачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар с 
ју министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава пост 
ојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> 
еч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живо 
и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, вик 
а вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу 
ско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто ма 
авукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и с 
као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох 
м себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној с 
Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по кој 
оче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На